Страна 22 – Домен

pitajte.rs вебинар: Брендови који пркосе

У среду, првог дана фебруара, одржан је pitajte.rs вебинар под називом “Брендови који пркосе“.

 

На вебинару је било речи о брендовима који су одбацивали стереотипе, пркосили очекиваном и излазили из своје зоне комфора, а о овој теми говорио је Душан Симић, директор за стратешко планирање у агенцији Communis.

 

У овом издању вебинара Душан нам је дао одговоре на следећа питања:

•    Шта је антитеза у комуникацији и како долазимо до ње?
•    Које све факторе треба да узмемо у обзир приликом њеног формулисања?
•    Које су позитивне стране њеног коришћења?
•    Који брендови и на који начин су применили ову методологију?

На вебинару је дато доста примера у којима брендови користе антитезу у својој стратегији комуникације, и верујемо да ће вас инспирисати да и ви размишљате о промоцији бренда на мало другачији начин.

 

Jош пуно корисних савета релевантних за брендове можете погледати на снимку вебинара:

 

Наредних месеци нас очекују нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре које смо до сад реализовали.

Пратите наше садржаје на domen.rs, објаве на друштвеним мрежама и Јутјуб канал РНИДС-а, а можете се пријавити и на наш њузлетер „Доменске вести“ и све информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Како онлајн текстови постају књиге?

Кад се појавила телевизија, предвиђали су смрт радију. Држи се радио и даље. Еволуирали су и радио и телевизија, и данас сви случају и гледају подкаст!
Кад су се појавили портали, предвиђали су смрт новинама (принту). Држе се новине и даље (неке).

 

Сваки притисак изнедри нове моделе и решења. Данас је све популарнији модел mook, настао комбинацијом речи magazine и book.

 

Ти часописи-књиге објављују се углавном на свака три месеца, луксузно су штампани и добро укоричени са идејом да поносно стоје на столу или у полици. Дакле, mook није нешто што се баца као старе новине, већ има тенденцију да траје као књига.

 

Али шта се збива са текстовима који се објављују онлајн? Каква је њихова судбина ако су добри, осим што их сачувамо у претраживачу (bookmarks) или међу занимљивим садржајем на свом Фејсбук профилу (Facebook/saved).

 

У следећих неколико примера, навешћу несвакидашње случајеве текстова који су прво објављени онлајн, а затим су, због квалитета и одјека, штампани и завредили своје место на неким полицама за књиге и часописе.

 

Владимир Скојачић Скоча пише тако да се чита лако. Али писати тако је најтеже, а лепо је читати. Његове постове су људи препознали и постали су пратиоци, они који лајкују и шерују то што пише. Пратиоци су дали крила његовим причама, па су се приче јављале све чешће. Текстови Владимира Скојачића Скоче сада се штампају и могу се читати на последњој страни Културног додатка Политике или у онлајн магазину City Magazin. 

 

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=pfbid023BFYPqdA1KJfhk8Jc8ave4ah9AiEzZzqhqL48ehtV3pUvyqjNf5F77jJtFtDqJiSl&id=100002440895781

 

Без обзира на то да ли пише о неком новом или старом албуму, о филму, путовању или о погледу са терасе, ти текстови завређују пажњу и људи их воле јер вреде.

 

Приче Ивана Токина о псу прво су се појавиле онлајн. Касније, кад су заживеле, добиле су штампану верзију у виду књиге и неколико издања. Данас је књига Пас јури. Трагају за њом људи по књижарама.

 

https://www.knjizare-vulkan.rs/domaci-roman/38892-pas 

 

Слично је почео и Горан Стојичић. Тргнуо се из сна и записао га, објавио сан као статус на Фејсбуку. Допало се људима, делили су даље његову причу, а он је, осокољен ширењем свог сна, почео да пише још.

 

https://www.facebook.com/goran.stojicic.besani

 

Добар притисак јавности уродио је плодом, па је Горан Стојичић, након неког времена, текстове које је објављивао онлајн спаковао између две корице, а приче и корице му је дизајнирао Футро (Славимир Стојановић). То је мултимедијална књига у којој свака прича има свој QR код који води до песме коју треба слушати док се чита прича.

 

https://www.delfi.rs/knjige/91152_besani_knjiga_delfi_knjizare.html

 

Након књиге Бесани, Горан је објавио још један роман и неколико збирки прича.

 

Небојша Кривокућа је креативни директор и уредник изузетног подкаста Прешлицавање. Он прати све музичке албуме који изађу, а за пратиоце подкаста преслуша и сажваће најбоље од најбољих. 

 

На његовом блогу и подкасту врло често могу се пронаћи и препоруке за књиге и филмове. Добре и квалитетне књиге и филмове.

 

http://preslicavanje.blogspot.com/

 

Небојша је на свом блогу писао о песмама и албумима, писао веома добро, толико да буде препознато и да завреди да се текстови спакују међ’ корице и да постану књига.

 

https://www.delfi.rs/knjige/35780_39_pesama_knjiga_delfi_knjizare.html

 

Ако обратимо пажњу како Ана Токин пише о својим хаљинама, видећемо да је свакој удахнула довољно душе да су хаљине постале као ликови из књига. Свака има своје име, причу, улогу, има своју судбину. Ана то ради мајсторски, неоптерећујуће, лепршаво и другачије. Њени текстови о хаљинама могли би да једног дана буду укоричени, с правом.

 

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=pfbid0RqVDyCeHH8QdUxseFdiVuSjVR8thFzgyBXP7KMndtMQAE1kY9kx2cEVdnEUYuvy1l&id=100063587270743

 

Зато, пазите шта читате, јер су текстови добри где год да су, онлајн или упаковани у корице.

 

Вредно вреди, увек и било где.

 

Савремени безбедносни ризици

Живимо у времену повезаних уређаја способних да комуницирају и размењују податке преко интернета, што нам омогућава да унапредимо многе области живота. Ипак, свет није идеалан и чињеница је да постоје и они који то желе да злоупотребе.

 

У последње две декаде технологија напредује невероватном брзином. Ипак, са свим тим променама, једна од ствари које се наизглед нису значајно промениле јесте архитектура обода интернета. Она одређује како се крајњи корисници повезују на интернет и комуницирају са системима и сервисима својих компанија или са другим интернет корисницима. Давно су успостављене мере безбедности које су током времена биле технички унапређиване, али сама њихова архитектура остала је иста.

 

Сада су, а нарочито након избијања пандемије, те промене неизбежне, пре свега захваљујући све већој употреби мобилних уређаја и сервиса у клауду (Cloud), што као резултат има пораст безбедносних ризика. Све ове промене захтевају флексибилну и дистрибуирану архитектуру која омогућава брз приступ информацијама. Са друге стране, све већи број уређаја способних да комуницирају преко мреже представљају ризик, не само за њихове власнике (крађа личних података), већ и за цурење и крађу података са интернет сервиса са којима се повезују.

 

Када се говори о безбедности на интернету, у центру пажње је најчешће заштита централних система, база података, апликација и комуникационих путева. Ипак, на самом ободу интернета налазе се уређаји који размењују информације са тим заштићеним системима. По свом броју, ти уређаји надмашују људску популацију, а многи од њих нису безбедни или се о њиховој безбедности мало води рачуна. Са сваком појавом нових технологија криминалци успешно проналазе начине да злоупотребе њихове безбедносне пропусте.

 

Иако употреба мобилних уређаја нуди бројне предности за предузећа, то такође повећава ризик да претње сајбер безбедности продру у корпоративну мрежу. Употреба стотина мобилних уређаја отвара стотине потенцијалних улазних тачака за угрожавање безбедности. То значи да ИТ више нема централизовану контролу, па је заштита система и података којима мобилни уређаји приступају велики безбедносни изазов за ИТ инжењере.

 

Могућност да ваш телефон буде употребљен за крађу лозинки, личних података или новца са вашег банковног рачуна или да послужи за праћење вашег кретања и комуникације са пословним партнерима или пријатељима, пре само петнаестак година звучао би као научна фантастика. Данас је то чињеница о којој многи корисници паметних телефона не воде рачуна.

 

Милијарде незаштићених уређаја представљају потенцијалну опасност, не само по своје кориснике, већ и за све кориснике интернета. Хакери могу да „провале“ у било шта са ИП адресом. Обична ИП камера може бити злоупотребљена на много начина а да њен власник тога не буде ни свестан. Све су чешћи DoS и DDoS напади који достижу десетине или стотине гигабајта. А шта може бити бољи извор велике количине података од слабо заштићене ХД камере којој се приступа преко интернета. Недавна истраживања и тестови стручњака за безбедност открили су многе начине за преузимање контроле над савременим аутомобилима, што указује да неадекватна заштита система може директно да угрози чак и животе људи.

 

Из свега наведеног следи закључак да савремени принципи рачунарске безбедности не треба да буду усмерени искључиво на заштиту централних система, већ да њихов фокус треба да се шири и на корисничке уређаје који су способни да комуницирају преко интернета. Употреба мобилних уређаја практично брише границу између кућних и пословних мрежа и отвара нове могућности за злоупотребу, на први поглед небитних „паметних“ уређаја. Иако постоје озбиљне иницијативе за унапређење безбедности савремених уређаја, оне ипак нису довољне да пруже адекватну заштиту, поготово ако њихови корисници нису свесни претњи које доноси њихова неадекватна употреба.

 

Безбедност на интернету захтева свеобухватну сарадњу и имплементацију безбедносних механизама на свим нивоима, а фокус глобалне безбедности премешта се са обезбеђења кључних комуникационих канала на обезбеђење обода интернета, тј. крајњих комуникационих тачака, а то су кориснички уређаји. Сарадња и заједнички рад на вишеслојној заштити, од централних система преко комуникационих линкова до крајњих тачака интернета јесте услов за постизање високог степена безбедности сервиса и података који се размењују са корисницима.

 

Значајан допринос повећању свеобухватне безбедности рачунарских система, чак и по цену смањења комфора који мобилни уређаји омогућавају, могу да пруже:

  • Адекватно обезбеђење мрежних ресурса преко којих ти уређаји комуницирају и изградња безбедних слојева ради заштите кључних сервиса и пословних података;
  • Обезбеђење самих уређаја;
  • Едукација корисника.

Што више знамо о могућим опасностима, то ћемо се лакше одбранити. Лично сам провео сате објашњавајући својој деци да апликације које се могу наћи на Гугл-плеју (Google Play)или Еп-стору (App Store) нису увек безбедне. Да ли је новој апликацији заиста потребан приступ фотографијама, листи контаката и позива или локацији уређаја на који је инсталирана? Да ли та иста игрица или нека апликација има потребу да чита податке са ваше СД картице и комуницира са екстерним сервисима? Одговор на већину ових питања је „не“, али многи корисници о томе ни не размишљају. Крађа личних података или бројева рачуна само је једна страна медаље. Незаштићени уређаји могу бити искоришћени за приступ подацима и заштићеним деловима рачунарских система компаније или за покретање напада на друге системе. 

 

Колико нас заиста има адекватну заштиту уређаја који су повезани са интернетом, шифровање података и заштиту у случају губитка и крађе мобилних уређаја или контролу шта раде апликације које су инсталиране на њима? Људи задужени за безбедност система ионако имају пуне руке посла са све озбиљнијим претњама и нападима, па је помоћ самих корисника неопходна.

 

Промене у архитектури система и начину употребе уређаја који се налазе на ободу интернета такође су неопходне. Строго контролисан приступ пословним апликацијама и редефинисање правила за употребу паметних уређаја неопходни су за стварање безбедног окружења и заштиту сервиса и података. Обезбеђење крајњих тачака односи се, у ствари, на начин на који се сервиси и подаци испоручују. Уместо да се ослања само на центар података за складиштење, обраду и дистрибуцију сервиса и података, безбедносне мере морају бити предузете и у близини уређаја или на уређајима који те сервисе и податке користе.

 

Такође, дистрибуирани сервиси и извори података обезбеђују не само већу флексибилност и брзину протока информација, већ омогућавају и бољу заштиту података и кључних сервиса. Заштита и сегментација мрежних ресурса је од виталног значаја за безбедност података и система и представља веома важну тачку за њихову заштиту. Хакери кроз слабо заштићену мрежу могу да продру у сваки део система и украду или измене вредне пословне или личне податке, али и да те рачунарске ресурсе искористе за реализацију напада на друге системе, пре свега системе ваших клијената и партнера.

 

Кориснички уређаји имају све већи утицај не само на наше животе, већ и на интернет инфраструктуру. Скоро сав интернет саобраћај производе уређаји на крајевима интернета и стога њиховој безбедности и безбедности тачака на којима се они повезују са интернетом треба посветити адекватну пажњу. Потребни су заједнички напори у разумевању и активном приступу новим безбедносним претњама проузрокованим све већим и већим бројем слабо обезбеђених уређаја на ободу.

pitajte.rs вебинар: Брендови који пркосе

Фебруарско издање pitajte.rs вебинара посветили смо брендовима који пркосе.
Првог фебруара у 20 часова посетите РНИДС-ов Јутјуб канал и сазнајте како познати брендови користе антитезу у својој промоцији.
Гост је Душан Симић, директор за стратешко планирање у агенцији Communis.

 

Шта ако нисте задовољни statusom quo, ако волите да таласате, желите велике идеје и „out of the box“ решења?

 

Ово је прича о брендовима који су одбацивали стереотипе, пркосили очекиваном, ишли у супротом смеру од других, и што је најтеже – излазили из своје зоне комфора. Овај вебинар нас учи о методологији долажења до велике идеје, о комуникационом приступу заснованом на антитези, а о овој теми говори Душан Симић, директор за стратешко планирање у агенцији Communis.

 

Душан је на конкурсу за плакат на тему очувања биодиверзитета, који су организовале IAA (International Advertising Association) и Уједињене нације, 2010. године освојио прву светску награду. Исте године добио је награду „Dragan Sakan – New Idea“ за иновативно размишљање у тржишним комуникацијама коју додељује УЕПС (Удружење за тржишне комуникације Србије).

 

Има више од деценије искуства у области комуникације и стратешког планирања. Током каријере учествовао је у креирању кампања за најпознатије брендове на српском тржишту.

 

У овом издању вебинара ћемо сазнати:

 

•    Шта је антитеза у комуникацији и како долазимо до ње?
•    Које све факторе треба да узмемо у обзир приликом њеног формулисања?
•    Које су позитивне стране њеног коришћења?
•    Који брендови и на који начин су применили ову методологију?

 

Више о овоме погледајте 1. фебруара у pitajte.rs вебинару на Јутјуб каналу РНИДС-а.

 

 

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Душан ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

 

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

 

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте били у току са свим корисним и занимљивим садржајима које објављујемо, као и да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

 

Интервју: Јутјуб оптимизација, 5 кључних ствари

Добро дошли у још један domen.rs интервју!
Гост у овом издању је Јутјуб SEO експерт, Александар Ашковић, који нам је дао одговоре на пет кључних питања управо из ове области.

 

Александар Ашковић је Јутјуб SEO експерт који од 2016. године помаже компанијама и појединцима да на прави начин искористе Јутјуб платформу кроз комбинацију квалитетног садржаја и имплементацију SЕО принципа.

 

Од Александра смо добили одговоре на следећа питања:

 

1. Коме је Јутјуб оптимизација најнеопходнија?

2. Зашто су “shorts“-и, за сада, тако битни?

3. За колико времена се могу научити основе SЕО?

4. Која је врста садржаја најбоља за мала и средња предузећа? Шта је најбоље да постављају на свом Јутјуб каналу?

5. Да ли Јутјуб може да донесе зараду?

 

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

Roberto Baressi: Тридесетогодишња традиција израде кошуља

За њих су кошуље породични бизнис, који траје више од 30 година. Тамо где је њихов отац стао, ту су Драгана Милановић и њена сестра наставиле даље, и то у виду бренда Roberto Baressi. Оне се баве израдом кошуља по мери од само најбољих тканина, које клијенти препознају и радо им се враћају.

 

Када је настао Roberto Baressi?

 

Драгана Милановић: Заправо, ова фирма датира из давне 1990. године и основао ју је мој отац. Додуше, она се данас доста разликује од те првобитне. Испрва, фирма се бавила само услужним шивењем за стране брендове, што је тада било и те како популарно. Првенствено смо радили за италијанске брендове, уз које смо и „испекли” занат.

 

Када смо 2013. године сестра и ја дошле на чело предузећа, ми смо га у потпуности трансформисале. Прекинуле смо да радимо за друге. То је било исувише стресно и комплексно. Хтеле смо да изградимо сопствени бренд са постојећим знањем. И тако је све кренуло.

 

Овај бизнис није пролазна фаза за нас. Јако нам је стало до њега, као и свега што га чини: од материјала, преко производа, до запослених. Од неописивог значаја је да запослени и клијенти буду задовољни док успут граде ову причу.

Зашто сте одлучили да преузмете фирму?

 

Драгана Милановић: Силом прилика, тачније, због здравствених проблема отац је морао да се пензионише и није нам било друге. Нисмо желели да фирма остане само на папиру. Иако сам предузетничко дете, ја сам ипак била још „зелена”. Међутим, знала сам да не желим да радим у италијанској компанији у којој сам радила две године након завршеног Филолошког факултета.

 

Како су изгледали нови почеци?

 

Драгана Милановић: У том тренутку нисмо имали домаће тржиште. Све што је отац радио, то је било за извоз. Дакле, нисмо имали ни производ. Но, оно што јесмо имали, а што није било занемарљиво, јесте „knоw-hоw” и апаратуру. И поред тога, ја лично сам морала доста успут да учим. Имала сам велику срећу да сам на развојном путу срела неколико особа, чије ми је искуство у бизнису било од немерљивог значаја.

 

Тада када смо почели имали смо свега троје запослених. На пример, ја сам радила по 16 сати дневно, обављајући све послове: од набавке материјала до продаје артикала. Данас је прича другачија. Имамо четири радње, интернет продавницу и 30-ак запослених.

 

Која је највећа „кочница” у вашем послу?

 

Драгана Милановић: Иста као и у сваком послу у Србији, а то је мањак знања. Код нас је тексилна индустрија крајње запостављена. Наравно да и даље постоје врсни моделари, али они су старог кова, а индустрија је изузетно напредовала.

 

Притом, кошуље су врло специфичан одевни предмет. Поврх свега, израда кошуља по мери је релативно нов концепт у Србији, док у Милану и Лондону то знање постоји већ стотину година. Стога смо приморани да знање „увозимо” тако што сарађујемо са иностраним консултантима. Они, поред тога што су ангажовани од стране великих светских брендова, раде и на нашим кројевима.

 

Рецимо, пре годину-две у посети нам је био један старији италијански консултант. Он је предавач у школи, чији је кадар далеко супериорнији од нашег. Иначе, кошуљама се бави преко 50 година и ми смо остали забезекнути његовим знањем. Одмах нам је постало кристално јасно колико ми не знамо. Чак и ситнице и финесе праве значајну разлику. Његово знање и искуство помогло нам је да направимо искорак.

 

При изради конфекцијске одеће сарађујемо са две шведске консултанткиње. Ми њима шаљемо готов производ, а оне га анализирају до танчина. На крају нам га враћају назад, заједно са својим мишљењем и закључком, које ми покушавамо да применимо.

Дакле, највише „кубуримо” са знањем.

 

Који се све одевни предмети налазе у вашем асортиману?

 

Драгана Милановић: Срж нашег бизниса су кошуље. Израђујемо кошуље по мери, али правимо и конфекцијске бројеве. Дакле, у понуди имамо мушке и женске кошуље. На то су се некако спонтано надовезале женске хаљине.

 

Мимо тога, засновали смо сарадњу са неколико страних брендова, чији смо заступници. Примера ради, сарађујемо са холандским брендом Secrid, који су познати по новчаницима за картице. С друге стране, имамо врхунске италијанске биоодрживе наочаре за сунце. Такође, ту су и португалске ципеле, које одишу квалитетом.

 

Дакле, сваки бренд са којим сарађујемо је комплементаран нашим производима. Пре свега по питању квалитета и генералне вредности, а под тим подразумевамо да је клијент на првом месту. Чим су потрошачи препознали те брендове, одмах су постали и наши клијенти.

Шта чини добру мушку кошуљу?

 

Драгана Милановић: Уско сарађујући са Италијанима, доста смо научили о тканини, вештини и квалитету. Рецимо, код њих је велики акценат на тканини. Она мора да буде фина и деликатна, те нежна према кожи. Укратко, добру мушку кошуљу чини квалитетан материјал и подједнако квалитетан крој.

 

Колико има простора за иновације у изради кошуља по мери?

 

Драгана Милановић: Унедоглед. Примера ради, увођењем дугмића од шкољки и новог шава, ви имати потпуно нови комад одеће. И ми сваке године настојимо да направимо корак напред по питању иновација. Тренутно смо у процесу дигитализације. Дакле, све што се некада цртало ручно, сада се пребацује у дигитални формат.

 

Иначе, из године у годину се трудимо да будемо бољи. То је наша филозофија.

 

Да ли имате у плану да уврстите у понуду још неке одевне предмете?

 

Драгана Милановић: Да, главни приоритет су нам кашмирски џемпери доказаног квалитета, као и зимски капути – такође од „Ћерутијевог” кашмира – који буквално милују кожу.

 

Увек настојимо да неким иновацијама заинтересујемо људе. Рецимо, летос су хит биле вишебојне вунене мајице, које су за сва годишња доба: лети хладе, а зими греју. Поред тога што се слажу уз све, одају и утисак луксуза.

Ко су ваши клијенти?

 

Драгана Милановић: То су људи од 30 година па надаље који доста путују и умеју да препознају квалитет. Све у свему, то је врло узак круг људи.

 

Где све имате продавнице?

 

Драгана Милановић: Испрва смо отворили локал у Крунској 42, који је дуго био наша једина продавница. Но, ширењем посла у виду израде кошуља по мери, нисмо више могли у њега да „станемо”, па смо га поделили у два: једна за даме, један за господу.

 

Поврх тога, имамо продавницу на првом спрату Тржног центра „Делта сити”, али и тек отворену у центру града, тачније, у Поп Лукиној 1. Потоњи смо покренули зато што смо сматрали да је странцима лакше да се снађу у самом центру града.

Да ли продајете у иностранству?

 

Драгана Милановић: Крајње спорадично. Међутим, једном када се заврше одређени интерни процеси, замисао је да се позабавимо изласком на европско тржиште.

 

Где се могу наручити кошуље по мери?

 

Драгана Милановић: У радњама у Крунској и Поп Лукиној се могу наручити кошуље по мери. Пожељно је заказати термин како не би дошло до гужве, али примамо и ненајављене клијенте. На лицу места се бира материјал, крој, те се узима мера. Кошуље шијемо у атељеу у Његошевој и испручујемо их клијентима у распону од 10 до 15 дана.

 

Како је пандемија утицала на вас?

 

Драгана Милановић: То је био велики преседан, првенствено зато што нисмо знали шта нас тачно чека. Међутим, та пандемија је нама указала на ствари које нису функционисале како треба. У коначници, корона је помогла нашем бизнису.

 

Да ли користите друштвене мреже?

 

Драгана Милановић: Када смо кретали, имали смо ограничени буџет. Заправо, то су била наша лична средства, која се ни у једном случају нису могла назвати позамашним. И нашли смо се на раскрсници: уложити у локацију, или у материјал, или у маркетинг. Како Инстаграм није био оно што је данас, ми смо одлучили да уложимо у материјал и израдимо што квалитетније кошуље.

 

Исте године смо отворили локал у Белвилу, који је у датом тренутку био слободан. Поврх тога, радња је била јако завучена, па смо морали да смислимо како да привучемо људе. То смо учинили тако што смо на Фејсбуку рекламирали нашу тадашњу страницу косуље.рс. И на тај начин смо приволели прве клијенте. Дакле, друштвене мреже и маркетинг су нам одувек били важни, с тим да се сада улажу доста већа средства и то нам доноси знатно веће резултате.

 

Ипак, Инстаграм је сада главни канал на друштвеним мрежама. Штавише, корисници наручују путем приватних порука.

Kолико сајт и интернет продавница значе вашем бизнису?

 

Драгана Милановић: Када смо сви били „под кључем”, сви клијенти су „нагрнули” на интернет продавницу, која је показала свој пун потенцијал. Срећа у несрећи је била што смо ми већ имали усликану колекцију за пролеће и лето те 2020, коју смо брже-боље поставили на сајт. Пре тога, сајт нам је служио чисто информативно, док је интернет продавница радила изузетно слабо.

 

Елем, са појавом пандемије, почело је да се купује искључиво онлајн. Ми смо настојали да будемо максимално предусетљиви, те да одобравамо било какве замене, што је изградило поверење код клијената.

 

Месечни промет интернет продавнице је био у рангу физичке радње, што није било нимало занемарљиво. Стога смо почели да форсирамо онлајн продају, али не само ми. Сви брендови су увидели важност интернет продаје.

 

Зашто сте одабрали .rs домен?

 

Драгана Милановић: Када смо 2013. године преузели фирму, тада смо први пут и покренули сајт. Штавише, он је претходио отварању првог локала. Мислим да је мој зет, који је сувласник бренда Roberto Baressi, а иначе програмер по струци, одговоран за то што смо одабрали .rs. Верујем да је он препознао значај тог домена.

 

Први сајт је био на адреси kosulje.rs зато што смо желели да ми будемо први резултат за ту кључну реч. Заправо, то је био случај донедавно, када смо отпочели процес ребрендирања, који још увек траје. Нови сајт на адреси robertobaressi.rs доступан је већ неколико месеци, док стари преусмерава ка актуелном. То је потврда да смо у потпуности посвећени изградњи бренда и ничега другог.

5 начина да добијете добре рецензије купаца – БОНУС: Како се изборити са хејтерима

И сами знате да је препорука задовољног корисника највреднија ствар за добијање нових купаца. Када потенцијални клијент чује од пријатеља, познаника, комшије или неког другог да су имали позитивно искуство са вашим брендом и оним што нудите, то ће код њега, без претеривања, остварити и до 10 пута јаче подстицајно дејство него ли било која реклама, ма колико била добра и маштовита.

 

Међутим, у данашњем дигиталном добу када сваки бизнис поседује свој сајт, или би макар требало да буде тако, препорука је добила нови облик – рецензије корисника. На основу њих људи често стварају перцепцију о једној фирми, доносе одлуку да ли ће обавити куповину и одлучују ком бренду ће поклонити своје поверење.

А зашто људи читају сведочанства купаца?

Генерално говорећи, постоје четири главна разлога за то:

  • Добијање друштвеног доказа да су производ или услуга коју нудите испунили очекивања постојећих купаца и решили њихов проблем.
  • Могућност да сазнају неку информацију о ономе што нудите, а коју нисте навели у свом продајном тексту.
  • Смањивање ризика да ће направити грешку уколико остваре куповину.
  • Боље разумевање предности и мана онога што нудите.

Зато је потпуно јасно да позитивне критике купаца могу знатно погурати нечије пословање, а негативне вратити читав бизнис и по неколико корака уназад.

 

Управо је то разлог због ког је потребно да примените следеће специфичне тактике које ће вам помоћи да ваши купци буду срећни и са задовољством оставе своја позитивна сведочанства о вама.

Затражите рецензије на различитим платформама

Остављање рецензије захтева напор и зато је прва ствар о којој би требало водити рачуна то да се овај процес максимално олакша. Ако од мене захтевате да одем на тачно одређено место и тамо се снађем где шта треба да напишем, па да кликнем ово дугме, верификујем се итд., велика је вероватноћа да ћу, и поред добре воље, одустати од тога да оставим свој коментар.

 

Зато ствар треба поједноставити и омогућити људима да своју рецензију, поред опције да то учине на вашем сајту, оставе и на другим местима, уколико им је то лакше.

 

Одлична опција јесу различите друштвене мреже. Тако можете добити, на пример, Линкедин (LinkedIn) препоруку, поруку или рецензију на Фејсбук или Инстаграм пословној страници, рецензију на Гугл мај бизнис (Google My Business) или позитиван Јутјуб коментар.

 

Ова сведочанства потом можете искористити и тако што их поставите на свој сајт и придодате продајном тексту, а посебно је важно што ће посетиоцу сајта одмах бити јасно да су коментар оставили стварни људи, будући да су то учинили користећи свој лични профил на некој друштвеној мрежи.

Искористите свој сајт за „добре вибрације”

Ваша сајт је неприкосновени продајни алат, али и право место да затражите рецензију од својих корисника. Све што је потребно јесте да веб-странице и блогове оптимизујете тако да клијенти могу лако написати своје мишљење.

 

Како бисте то учинили, уколико имате сајт направљен у Вордпресу, можете искористити неки плагин који је лако поставити, а већ је направљен тако да корисницима максимално поједностави остављање рецензије.

Искористите своју листу имејлова

Надам се да не занемарујете имејл маркетинг и да вредно проширујете и сегментирате своју мејлинг листу. Ако је тако, онда лако можете направити кратак њузлетер у коме ћете од купаца затражити да оставе рецензију.

 

Сличну ствар можете урадити и ако на свом сајту имате интернет продавницу. Након што особа обави куповину, у персонализованом мејлу захвалности (Thank You мејлу) замолите је да остави своју рецензију на сајту или попуни онлајн анкету коју заиста једноставно можете поставити.

 

Знајте да ћете на тај начин највероватније добијати крајње искрене утиске од својих клијената и, уколико приметите да су нечим незадовољни, потребно је да одмах реагујете.

Подстакните клијенте

Стално се трудите, али добијате само мали број рецензија? Онда је прави тренутак да читаву ствар мало „зачините” и додате мали подстицај.

 

Наиме, сви ми веома ценимо своје време. Ипак, то је једини ресурс који никада не можемо обновити. Зато својим клијентима, да употребимо цитат из филма Кум, „дајте понуду коју неће моћи да одбију”.

 

На пример, у замену за остављање рецензије, понудите им одређени попуст на следећу куповину, купон, некакав поклон или гејмификујте читаву ствар тако да особа са најзанимљивијом рецензијом освоји неку награду.

 

На овај начин не само да ћете мотивисати своје купце, већ потенцијално „погурати” и саму продају.

Све је у тајмингу

Било да рецензију затражите преко сајта или неке друге платформе, од велике је важности да погодите прави тренутак за то. У супротном, ризикујете не само да ваша молба буде игнорисана, већ, у неким екстремнијим ситуацијама, и то да добијете негативну рецензију.

 

„Добро, а који је, онда, то прави тренутак?”, вероватно се питате. Има их неколико, а сваки подразумева да је особа ступила у позитивну интеракцију са вашим брендом.

 

На пример, од клијента можете затражити да вам остави рецензију након што је изнова нешто купио од вас, будући да је то сигуран знак његовог задовољства досадашњим искуством. Такође, добар тренутак је и онај када особа тагује ваш бренд, производ или услугу у неком свом посту на друштвеним мрежама, или након што вам је својом препоруком довела новог клијента.

 

Поред наведеног, добра прилика да затражите рецензију може бити и незадовољан клијент. На пример, особа је поручила од вас неки производ, али се догодило да је током слања дошло до оштећења артикла. Клијент вам се пожали, и ви му у најкраћем року доставите нови производ уз неки знак пажње. Наравно да ће се ова особа од љутитог купца трансформисати у задовољног клијента који ће радо оставити позитивну рецензију.

БОНУС: Шта радити са негативним рецензијама корисника

Допадало се то некоме или не, али негативне рецензије су нешто што је веома тешко избећи. Једноставно је немогуће постићи да баш увек и свако у потпуности буде задовољан вашом услугом или производом.

 

Овде је важно знати да особа која је написала/дала негативну рецензију проведе просечно пет пута више времена на сајту тог бренда од „обичног” посетиоца. Другим речима, негативни утисци клијената могу бити добра прилика да ствари преокренете у своју корист. Како?

 

Као прво, будите пријатељски настројени. Без обзира на то шта је особа навела у негативној рецензији и о каквом проблему је реч, потребно је да ваш одговор на њу буде брз и написан у пријатељском тону тако да покажете жељу да заиста помогнете незадовољном клијенту и ефикасно решите проблем.

 

Из вашег одговора мора свакоме бити јасно да вам је веома жао што се дата ситуација догодила, да саосећате са својим клијентом и да сте спремни да ствар решите. На овај начин заправо ћете разоружати незадовољног клијента, елиминисати негативне емоције и учинити да особа буде спремна да прихвати разумно решење. Плус, ко год буде прочитао вашу комуникацију знаће да га очекује пријатан третман у случају да наиђе на неки проблем.

 

Такође, потрудите се да персонализујете комуникацију (на пример увек се обратите особи њеним именом и презименом), будите крајње професионални и понудите прихватљиво решење. И обавезно захвалите особи на повратној информацији.

pitajte.rs vebinar: обрада података о личности посредством интернет сајтова и е-продавница

У среду, 04. јануара премијерно је приказан први pitajte.rs вебинар у овој години.

У вебинару смо говорили о обради података о личности посредством интернет сајтова и е-продавница, а све о овој теми разјаснио је Драган Милић, адвокат и оснивач адвокатске канцеларије Милић.

 

Адвокат Милић је специјализован за заштиту података о личности, право интернета, право интелектуалне својине, медија и ИТ право. 

  • Који подаци о личности посетилаца вебсајтова и е-купаца се обрађују, по ком основу и у коју сврху?
  • Зашто је важно имати квалитетну, посебно скројену и детаљну политику приватности?
  • Да ли обрађујете колачиће и по ком основу и због чега вам је потребна и политика колачића?
  • За које врсте обраде података о личности је потребно прибавити претходни пристанак посетиоца вебсајта и како тај пристанак треба да изгледа?
  • Каква је подела сајтова/платформи према обиму обраде података о личности?
  • Зашто је важан Закон о заштити података о личности?

Ово су само нека од многих питања на које смо добили одговор у овом издању pitajte.rs вебинара.

Jош пуно корисних савета релевантних за обраду података о личности можете погледати на снимку вебинара:

Наредних месеци нас очекују нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре које смо до сад реализовали.

 

Пратите наше садржаје на domen.rs, објаве на друштвеним мрежама и Јутјуб канал РНИДС-а, а можете се пријавити и на наш њузлетер „Доменске вести“ и све информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Како да се ваш локални бизнис добро рангира на Гуглу?

Треба вам сервис беле технике, али нисте сигурни који је најближи или најпоузданији. Шта бисте урадили у тој ситуацији?
Уколико сте као већина корисника, пружили бисте шансу свом мобилном телефону и интернету. Све што треба да урадите јесте да укуцате „сервис беле технике”, и Гугл ће вам понудити мапу на којој су прецизно обележене локације најближих сервиса. Испод ње пронаћи ћете и листу ових фирми, која укључује њихов тачан назив, адресу, број телефона, радно време, линк ка сајту, као и то како су рангирани од стране клијената.

 

Поставља се питање − које критеријуме Гугл користи како би излистао ове бизнисе и како долази до информација које смо горе навели?

 

Све компаније које су се појавиле на врху странице оптимизоване су за локалне претраге на Гуглу.

 

Како да вашем локалном бизнису омогућите да се што боље рангира за релевантне претраге и привуче купце у вашој околини?

 

Сазнајте у овом свеобухватном водичу!

 

Шта је локални SEO?

 

Локални SEO је грана оптимизације сајта за претраживаче која за циљ има боље позиционирање у локалним претрагама. Улога оптимизације за локално претраживање је веома велика за мале, локалне бизнисе у дигиталном свету који се шири великом брзином.

 

На тај начин, ви се не такмичите са интернационалним корпорацијама које улажу милионе у дигитални маркетинг и рангирају се за најконкурентније кључне речи. Напротив, фокусирани сте на локације кључне за ваше пословање, где је конкуренција знатно мања а шансе за рангирање високо на Гуглу много веће. SEO за локалне претраге је невероватна могућност да повећате свест о бренду, привучете релевантан саобраћај ка сајту и унапредите продају.

 

Како SEO за локалне претраге функционише?

 

При рангирању локалних бизниса, Гугл узима у обзир потпуно другачији, специфичан сет фактора. Неки од њих су:

  • Локални цитати тј. број спомињања вашег бизниса на локалним сајтовима и директоријумима, не обавезно и са линком ка вашем сајту;
  • Комплетиран Google Business Profile;
  • Рецензије корисника на Google Business и осталим релевантним друштвеним мрежама као што је Фејсбук; 
  • Линкови ка вашем сајту;
  • On-page сигнали;
  • Локализација садржаја.

У секцијама испод сазнаћете више о сваком од ових фактора за рангирање и како да искористите њихов пун потенцијал.

 

Оптимизујте свој профил предузећа на Гуглу

 

Google Business Profile (некадашњи Google My Business) један је од најзначајнијих локалних SEO фактора и представља први корак ка успеху вашег бизниса у локалним претрагама.

 

Кроз мапе и листинге на самом врху прве странице, ваш профил предузећа на Гуглу директно је на радару потрошача који су у потрази за производима или услугама које нудите. Кроз оптимизацију профила предузећа, активно преузимате контролу над информацијама које желите да поделите са корисницима, као и над њиховим првим утиском. Најважније од свега, ова услуга је потпуно бесплатна.

 

Како се прави профил предузећа на Гуглу?

 

Кључни део прављења профила бизниса на Гуглу јесте уношење података и оптимизација налога. Иако овај процес није тежак, веома је битно да сви подаци буду 100% тачни. Ево о којим информацијама је реч:

  • Име фирме
  • Адреса фирме
  • Број телефона
  • Сектор ком ваша фирма припада
  • Радно време
  • Кратак и информативан опис фирме, фокусиран на услуге или производе које нудите
  • Фотографије седишта фирме, као и фотографије тима
  • Додатни бенефити − на пример, ако је реч о кафићу, да ли поседује паркинг, да ли је pet-friendly итд.
  •  

Долазни (inbound) линкови

 

Долазни односно повратни линкови представљају један од најзначајнијих фактора рангирања на Гуглу. Они подразумевају линкове који воде са неког другог сајта ка вашем.

 

Зашто су линкови важни? Зато што вашем сајту дају кредибилитет. Сваки долазни линк са квалитетног, добро рангираног и посећеног сајта говори Гуглу да је ваш сајт поуздан извор информација.

 

Из тог разлога, обратите пажњу на сам квалитет сајта који линкује ка вашем. Проверите ауторитет домена сајта (domain authority), дизајн сајта, квалитет садржаја на сајту, квалитет постојећих линкова на сајту, као и релевантност сајта за вашу индустрију. О ризицима изградње линкова лошег квалитета, као и факторима на које треба да се фокусирате пре контактирања администратора сајта, детаљније смо писали у једном од предходних чланака.

 

Пре свега, важно је да се фокусирате на локалне сајтове, који имају сличну циљну публику. То могу бити локалне новине, магазини, блогови, као и сајтови компанија у истој или сродној индустрији. Сарадња са сајтовима локалног карактера омогућава вам да проширите свој домет и повећате видљивост међу потенцијалним купцима у вашој близини.

 

Постоји више начина да зарадите линкове у вашем сектору. На пример, почните од писања едукативнијих и садржајнијих чланака на блоговима сајтова у вашој ниши. Аутентичне теме, увиди у индустрију, корисни савети, или чак лична искуства пружају вам могућност да на сасвим суптилан начин, кроз садржај високог квалитета, провучете и линк ка вашем локалном бизнису.

 

Други, подједнако користан начин да зарадите квалитетне линкове јесте спонзорисање локалних спортских манифестација, клубова, хуманитарних акција или догађаја. Пружање продршке локалној заједници омогућава вам да добијете и линк са сајта организације коју спонзоришете. Такође, привући ћете пажњу локалних медија и отворити нове могућности за квалитетне екстерне линкове.

 

Партнерства са другим компанијама и удружењима у вашој регији гарантују вам сигуран линк са њихових сајтова.

 

Локални цитати

 

Како и само име наговештава, локални цитати су онлајн референце вашег бизниса. Оне углавном садрже назив, адресу и број телефона ваше компаније (енг. NAP data- Name, Address, Phone Number).

 

Локални цитати су веома битни за позиционирање ваше компаније у локалним претрагама јер помажу Гуглу да оцени веродостојност ваше фирме и њену релевантност за кориснике.

 

Они су важни и самим корисницима. Подижу њихову свест о вашој компанији, граде поверење и омогућавају им да вас лакше пронађу и ступе у контакт.

 

Где све можете уврстити локалне цитате? За почетак, учврстите и оптимизујте своје присуство на свим квалитетним регистрима и директоријумима фирми у Србији. Увек проверите да ли су све информације тачне и усклађене на свим платформама.

 

Рецензије корисника

 

Било да сте фризер, власник стоматолошке ординације или поседујете кафић, оно што ће вас издвојити из масе јесу рецензије купаца. Оне играју неколико веома важних улога када је реч о перформансама вашег локалног бизниса у дигиталном еко-систему.

 

Рецензије купаца су доказ да је ваша компанија сигурно место за куповину. Потрошачи траже онлајн препоруке како би донели што сигурније одлуке када бирају производе или услуге. Видевши позитивне рецензије, они ће вам пружити своје поверење и одлучити се за вас уместо за конкуренте.

 

Напокон, рецензије су значајне и за позиционирање вашег сајта. Утичу на долазни саобраћај, као и на ауторитет вашег бизниса из Гуглове перспективе па, сходно томе, и на рангирање у резултатима претраге.

 

Када је реч о рецензијама на Google Business Profile, друштвеним мрежама и другим платформама, веома је важно да се фокусирате на искрене оцене правих купаца. Гугл користи напредне начине за препознавање лажних оцена, што знатно може да угрози позицију и репутацију ваше фирме.

 

Објављујте садржај о локалним догађајима

 

Иако ће опште теме, трендови и савети изградити поверење корисника и усталити вас као ауторитет у индустрији, овакав садржај углавном није довољан да се добро рангирате у локалним претрагама. Оно што ће дефинитивно „купити” вашу публику и послужити вам као одскочна даска на Гуглу јесте локални садржај.

 

Шта све локализован садржај представља? То могу бити локалне новости и вести у вашем сектору. Може бити и давање корисних савета, оријентисаних на интересе и проблеме локалне заједнице. Календар занимљивих локалних догађаја на сајту би, такође, могао да привуче пажњу корисника.

 

Оптимизујте on-page елементе сајта

 

On-page SEO обухвата све промене на страници које ће вам осигурати боље рангирање у локалним претрагама. Свака страница оптимизована за локалне претраге је нова могућност да привучете пажњу потенцијалних купаца у близини.

 

Шта све подразумевају on-page елементи? Мета наслови, мета описи, URL адресе, као и сам садржај на страници неки су од елемената на које треба да обратите пажњу. О томе смо детаљније дискутовали у претходном чланку.

 

Када оптимизујете странице за локалне претраге, прво морате да размишљате као потенцијални купац. Које кључне речи би они користили да пронађу ваш бизнис? Да ли је довољно име града или насеља? Можда би они употребили одређену знаменитост као оријентир или чак име улице како би сузили претрагу. За вас је то истовремено прилика да учините ваш бизнис пријемчивијим циљној публици.

 

Такође, размишљајте опширније о услугама које нудите. Док ће сигурно један део корисника тражити „зубара у Београду” или „стоматолошке ординације у Београду”, други ће се фокусирати на специфичне зубарске услуге које су им потребне, као што је, на пример, „хируршко вађење умњака” или „поправка зуба”.

 

Не заборавимо и чињеницу да већина купаца данас користи мобилне телефоне, гласовне асистенте и ГПС како би нашли одређене услуге у својој близини. Уместо тражења по локацији, многи ће користити „близу мене” (near me) претраге. У том случају, Гугл повезује локацију корисника са сајтовима чије се услуге налазе у непосредној близини.

 

Закључак

 

Из претходних примера можете закључити да многобројни фактори утичу на ваше позиционирање у локалној претрази. Веома је важно да их не посматрате као појединачне праксе, већ као ситне делове комплексног мозаика који, ако се саставе плански, могу вашем локалном бизнису да омогуће невероватну предност.

Име те (пр)одаје

Београдом се креће возило, а на њему пише Шутко. Реч је, наравно, о фирми која се бави одвожењем шута и грађевинског отпада. Њихово наизглед једноставно и духовито име је истовремено и слоган. Кристално је јасно о чему је реч, која је њихова делатност и шта се од њих може очекивати. Име је добро, на прву лопту. Ако даље анализирамо име Шутко, оно може да буде и скраћеница од Šut & company, што још више говори у прилог чињеници да је име одлично одабрано и да, наравно, „ради посао”.

 

Такође, постоји сервис за одржавање хигијене, а зове се Сопранос. У овом случају видимо комбинацију делатности и поп културе. Њихов посао је да теписи, каучи и фотеље буду опрани, а наравно да су асоцијације јасне на популарну ТВ серију The Sopranos (Сопранови), што омогућава памтљивост и доказује духовитост и довитљивост власника.

 

У Београду постоји фирма која израђује врата. Назив фирме је Бата врата. И њихово поље деловања је јасно, па име постаје изузетно занимљиво и јасно. Имајући у виду да је у имену надимак, фирма делује људски топло и присно, нарочито ако узмемо у обзир риму која се налази у називу „Бата врата”. Име фирме је као кад бисмо у именик мобилног телефона уписали мајстора, јер обично уписујемо име па мајсторово занимање. Овога пута, име из именика постало је име фирме, Бата врата, а неко је тај обичај искористио на креативан начин.

 

Ако обратимо пажњу и потражимо још занимљивих и ефектних назива, наићи ћемо на дестилерију за производњу џина која се зове Злочин и казан. То је феноменална интервенција и игра речи са делом Достојевског. Мењањем позиција слова Н и А, од „Злочин и казна” дошло се до имена „Злочин и казан”. Занимљива је и идеја о називу самог производа, јер је „џин” исписано ћирилицом ЏИН, те се може повезати и са џиновским бићем, као и са алкохолним пићем џином (dry gin).

 

Нека имена се не могу тек тако лако адаптирати, па ако упоредимо цене аутомобила, видећемо да је на нашем тржишту полован „форд куга” (Ford Kuga) мало јефтинији од сличних аутомобила исте класе. Врло вероватно да цена одражава чињеницу да људи беже од имена, иако је аутомобил добар.

 

Проблем са именом имало је и пиво „корона” (Corona), које су за време пандемије људи избегавали што због сујеверја, што због назива који је био синоним за болест.

 

Занимљиво је и име дестилерије из Прањана. Породица Продановић прави ракију, а у спомен на акцију Ваздушни мост (Operation Halyard), која се догодила 24. јула 1944. године, кад је спасено преко 500 америчких пилота, називи њихових ексклузивних ракија су „Мисија” и „Дакота”. То су имена која имају тежину, емотивну вредност, везу историје и поднебља, и занимљив лого.

 

Подједнако је занимљиво да су ове ракије освојиле награде на фестивалу жестоких пића који носи назив Жестивал. Сјајно име за фестивал, добијено, наравно, комбинацијом речи „жестина” и „фестивал”.

 

Књижаре Booka такође имају звучно и добро име, јер су добра комбинација енглеске речи за књигу и јасне асоцијације на буку. Наравно да ће се поред парламента наћи кафић Парламент, али је много емотивније што се у близини школе „Дринка Павловић” налази кафић који се зове једноставно Дринка.

 

Име кад је добро, има своју причу и рефлектује делатност. Име нас одаје. Зато је пожељно бити креативан, али не и баналан. Бити духовит, али не смешан. Бити озбиљан, али не преозбиљан. Важан је тренутак, важна је локација, околности и визија да знамо како ће то име служити у будућности.

 

Није важно да ли је име за Инстаграм страницу или кафић, перионицу аутомобила или сајт за половну одећу, име мора да одговара, да буде звучно и да људи на њега реагују добро.

 

Приликом давања имена (свом бизнису), треба имати на уму: Име нас одаје, али и продаје!