Страна 21 – Домен

Онлајн догађаји и улога веб-сајта у њиховој организацији

Један од значајних елемената „нове нормалности” који нам је у последње две године донела пандемија односи се на организацију догађаја. Док су широм планете на снази биле рестриктивне мере закључавања, забране напуштања домова и окупљања људи у затвореним јавним просторима, потреба људи да буду на једном месту задовољавана је путем дигиталних канала комуникације.

PHOTO BY ROMAN POHORECKI: HTTPS://WWW.PEXELS.COM/PHOTO/MAN-SITTING-IN-FRONT-OF-AUDIO-MIXER-35880/

Брзопотезно прилагођавање организатора

Изложени неповољним околностима на које нису могли да утичу нити да их предвиде, организатори су брзо реаговали и прибегли једином доступном решењу – креирању онлајн догађаја на сопственим или – чешће – посебним сајтовима, направљеним наменски за потребе конкретног дешавања, уз опционо коришћење посебних онлајн платформи за те намене.

Искуство које смо стекли у протеклом периоду говори нам у прилог томе да овај формат догађаја (уз хибридни формат – комбинација живог и виртуелног) не посустаје ни у актуелном периоду јењавања коронавируса и да је за кратак период препознат као моћно, ефикасно, а финансијски изузетно приступачно средство у служби маркетинга.

PHOTO BY MATHEUS BERTELLI: HTTPS://WWW.PEXELS.COM/PHOTO/GROUP-OF-PEOPLE-STANDING-BESIDE-TABLE-INSIDE-ROOM-2608515/

Онлајн догађаји – стара и нова поља примене

Догађаји који се одвијају и на којима се у потпуности учествује путем интернета нису посебна новина. Пре пандемије, они су имали прилично јасно дефинисану позицију унутар event индустрије, где су били интензивније заступљени у ниши интерних/некомерцијалних, тематски врло уских и оних догађаја са ограниченим бројем учесника. Нека од типичних поља примене била су:

Интерни корпоративни тренинзи и обуке.
Едукације комерцијалне природе.
Пословне консултације и састанци.
Тим-билдинг активности унутар разуђених организација.

Презентације партнерима или клијентима.

Наравно, један део наведених функција могу да задовоље и разни телеконференцијски софтверски алати какви су MS Teams, Skype или Zoom.

Међутим, врло брзо је уочено да је за успешну организацију иоле сложенијег онлајн догађаја са већим бројем учесника неопходно поставити га на сајт који је у власништву организатора.

Хостовањем догађаја на веб-сајту могу се уклонити сва потенцијална техничка, маркетиншка и логистичка ограничења при његовој организацији. За то је неопходна координација међу особама непосредно задуженим за организацију и промоцију скупа и особама задуженим за техничке аспекте реализације. Током рада, свако од њих је одговоран за соптвени скуп задатака и одговоран за укупан успех догађаја.

Дефинисање концепта

Дефинисање концепта онлајн догађаја не разликује се посебно од припреме дешавања уживо. Нека од основних и кључних питања су:

Кога желимо да видимо међу учесницима (предавачима, панелистима, публиком, спонзорима)?
Какав ефекат желимо да постигнемо догађајем?
Какво искуство желимо да створимо код учесника, нарочито публике?
Какве користи ће публика имати уколико буде присуствовала?
Зашто се опредељујемо за онлајн формат?
Да ли онлајн форматом замењујемо, допуњујемо нешто што смо већ организовали као живи догађај или креирамо нови?

Пре дефинисања самог програма – агенде дешавања – требало би да одлучите да ли ће он бити искључиво онлајн или у хибридној форми.

Хибридна форма означава својство конференције, или другог облика догађања, да јој одређени учесници могу присуствовати и непосредно (уживо).

ИЗВОР: TAGGBOX.COM

Програм чине конкретни садржаји

Главна водиља при изради програма су очекивања публике. Она махом жели да чује нешто ново, инспиративно и да комуницира с другим учесницима о темама које су им интересантне и корисне. Обезеђивање занимљивости и конкретне користи представља додатну вредност од које непосредно зависи успех догађаја.

PHOTO BY GUSTAVO FRING: HTTPS://WWW.PEXELS.COM/PHOTO/MAN-SHOWING-CHARTS-DURING-ONLINE-CONFERENCE-6285272/

Највећи непријатељ организације јесте досада. Стога садржај мора бити релевантан, примамљив и мора стимулисати активност. Презентације треба да буду кратке, ефектне и креативне, што се уз одабир тема постиже правилним избором говорника.

Временски распон пажње публике на онлајн конференцијама је краћи него на живим. Поред тога, живи догађаји нуде одређене квалитете који учеснике мотивишу да „издрже” до краја предавања, чак и ако им је оно у одређеној мери незанимљиво, попут дружења „на маргинама” током пауза за кафу или ручак, или слободних активности после званичног дела програма.

„Лајв” присуство подразумева и инвестицију – новца, путовања и времена, а гости су по правилу удаљени од свог радног места и дома, тако да су ту где јесу и не исплати им се да напусте догађај пре времена.

Технике одржавања пажње су различите, а експериментисање је по правилу добродошло. Драматуршки врхунци могу се смењивати на 15-ак минута, било изменама формата комуникације (модератор који стоји и кога следе панелисти који седе), било променама визуелног окружења унутар којег се програм одвија.

Предност онлајн догађаја је и могућност емитовања садржаја који су претходно снимљени. Уз адекватна техничка решења, чак и оно што се не емитује уживо може обезбедити пуну интерактивност с публиком у реалном времену.

Интерактивност као императив успеха

PHOTO BY JOSE ESCRIBANO: HTTPS://WWW.PEXELS.COM/PHOTO/GREEN-WALLS-IN-FRONT-OF-THE-CAMERA-7773095/

Успех дигиталног догађаја налази се у интерактивности. Уколико успете да мотивишете учеснике да постављају питања и учествују у дискусији, креираћете код њих искуство које ће, потом, преносити другима. Неке од препорука за обезбеђивање активног учешћа гостију су:

Одредите тачан почетак конференције (или другог догађаја).
На време дефинишите и објавите агенду, распоред и сатницу.
Сатница нека буде фиксирана и линеарна.

Ови елементи доприносе страху од пропуштања нечег битног (енг. FOMO – Fear of Missing Out) и стварају осећај повезаности међу људима и ексклузивности што имају јединстену прилику да учествују.

Често коришћени формати за поспешивање интеракције онлајн догађаја су:

Специјализоване сесије (енг. breakout session) – краће дешавање унутар већег догађаја које окупља само део укупне публике, а која води дискусију на одређену, ужу тему (у случају онлајн догађаја, путем аудио или видео укључења или текстуалног чета).
Анкете, коментари и полемике уживо – преко одговарајућих платформи (Confiva, на пример), учесници могу гласати о некој теми, постављати питања говорнику или давати коментаре који могу бити видљиви другима.
Постављање секције на сајту на којој се приказују релевантни коментари с друштвених мрежа, за време и након завршетка догађаја (енг. social wall).

Не заборавите: не постоје посебни технички захтеви који би ограничавали број виртуелних учесника у онлајн догађају.

Добри алати и професионалци из области дигиталне видео-продукције могу савршено да укомпонују претходно снимљене садржаје с преношењем дешавања уживо, стварајући динамичност и занимљивост догађаја, уједно обезбеђујући жељену масовност.

Посебан веб-сајт и избор домена

Веб-сајт је оптимално место на којем се ваш онлајн догађај дешава. И баш као што догађај уживо није нарочито упутно приређивати у просторијама фирме, тако не би требало ни виртуелни поставити на матични компанијски сајт.

За догађај је препоручљиво подићи посебан сајт који би служио као независна платформа, с потенцијалом и подршком за континуитет (за периодичне догађаје).

С техничког аспекта, такав сајт се може кодирати од нуле, а могу се применити и додаци (плагинови) за WordPress или неку другу CMS платформу.

Комерцијална промоција сајта/догађаја почиње од избора и регистрације назива домена.

Требало би да сам назив буде једноставан, лак за памћење и налажење путем претраживача и да изражава јасну везу с називом и природом дешавања. При одабиру доменске екстензије треба се водити локацијом циљне публике. Било да је она међународног или домаћег карактера, требало би да вам, по правилу, српска доменска екстензија .rs буде први избор. Штавише, локализација сајта и онога што се одржава на њему могу бити употребљени као посебно маркетиншко средство.

Специјализоване online event платформе и улога матичног сајта

Постоји и опција закупа и коришћења спецјализованих online event платформи. У случају да имате издашан буџет, при избору такве платформе требало би да се водите одговорима на питања:

Да ли платформа корисницима нуди прилагођавање – персонализацију?
Да ли пружа квалитетне опције за регистрацију учесника, пренос уживо (стриминг), интерактивне алате (поменуте у овом чланку), архиву с фајловима и материјалима којој се може накнадно приступати?
Да ли је платформа у клауду и да ли обезбеђује квалитетно хостовање и интеграцију свих елемената онлајн догађаја?

На самом компанијском сајту би ипак требало објавити и редовно ажурирати информације о конференцији, с адекватним позивом на акцију (CTA) који би навео посетиоце да се пријаве (и плате котизацију ако је предвиђена).

Праћењем смерница за квалитетну организацију, ваш дигитални догађај може бити пун погодак за промоцију компаније, бренда или производа/услуга. Масовним преласком људи и привреде на дигитално пословање, ова маркетиншка алатка – некада доступна само великима – сада може бити уврштена у арсенал промотивних активности сваког привредног субјекта.

PHOTO BY: ALEXANDRA KOCH HTTPS://PIXABAY.COM/ILLUSTRATIONS/HOME-OFFICE-VIDEO-CONFERENCE-WEBINAR-5231389/

Испеци па реци: Свеже, ручно прављене америчке посластице усред Београда

Не знате како да започнете јутро или чиме да засладите свој дан? У томе ће вам помоћи Сенка Пајић, власница посластичарнице „Испеци па реци” на Дорћолу, која за вас од најфинијих намирница спрема аутентичне америчке колаче, кексиће и пите у којима ћете уживати приликом сваког залогаја.

Када и како се родила идеја за Испеци па реци?

Испеци па реци је почео да ради 2016. године. Пре тога сам 10 година радила у адвертајзингу и почела да, након напорног дана на послу, печење колача код куће примењујем као својеврсну антистрес терапију. Другим речима, све је то почело као нека врста хобија.

Тако сам, једном приликом, понела своје колаче на посао и тада схватила да ми прављење колача, заправо, иде од руке јер су колеге биле одушевљене. Иако сам са њима поделила рецепт, ипак нико није умео да ископира мој производ. Тада сам почела да размишљам о томе да ли на нашем тржишту постоји простор за аутентичне америчке колаче и кексове, које обожавам да правим.

Опет, већина људи који раде у агенцијама, због великог стреса кроз који свакодневно пролазе, често размишљају чиме би друго могли да се баве. Мени се печење колача, ето, само некако наметнуло и почеле су да се склапају коцкице.

Неко ми је понудио мали локал на Дорћолу, потпуно случајно, ни не знајући да ја размишљам о овоме. Обишла сам локал, свидео ми се и тако сам преломила и отворила Испеци па реци.

Зашто сте се одлучили баш за америчке колаче?

Знала сам да нико код нас не прави такве колаче, а из претходног радног искуства било ми је јасно колико је важно имати тачно одређену нишу. Постоје посластичарнице, одличне посластичарнице, али ниједна не прави искључиво америчке колаче. То ми је помогло да препознам добру прилику за развијање посла.

Уз то, од старта сам одлучила да ће све бити рађено ручно, прављено од најквалитетнијих састојака и аутентично. А да смо постигли овај циљ постало нам је јасно када су почели да нам долазе Американци који живе у Београду. Наиме, за њих правимо пите за Дан захвалности. Одушевљени су квалитетом и кажу нам да је све не само веродостојно њиховим производима, већ понекад и квалитетније и укусније.

На који начин сте долазили до рецепата?

Проучавањем и радом. Читала сам рецепте на интернету, па тестирала код куће и увежбавала. И онда схватим – иако рецепт каже, на пример, „пеците 30 минута”, потребно је, у ствари, да се плех извуче раније из рерне и да колач буде полупечен пре стављања чоколаде да би се добили баш одређени укус и текстура.

Са каквим изазовима сте се сретали на почетку?

Први проблем било је то како наћи раднике. Сада, са овим искуством, лакше бих се снашла. Али, у том тренутку, нити сам имала искуство у управљању, нити сам знала како да одаберем људе. Тих првих 5-6 месеци је било изузетно турбулентно. Радила сам сама готово све и по читав дан проводила у локалу, по 10-11 сати. Дешавало се да неко усред дана да отказ, неко се ни не појави на разговору… Али, то су ваљда неке почетне ствари које се дешавају. Поготову што ја нисам ништа знала о овом бизнису.

Тај први проблем сам решила временом, тако што сам научила да процењујем људе. Поред тога, имала сам среће да се појавила једна сјајна особа, која и данас ради са мном, а убрзо и друга. Тако је почела да се ствара пријатна атмосфера и добар колектив. Захваљујући томе, све је кренуло добрим путем.

Како сте се организовали у набавци сировина?

Добављачи су били други већи проблем који смо имали. Када сте на почетку, нико није баш расположен да сарађује са вама, или вам тражи да платите унапред, а ви немате одакле и принуђени сте да правите неке компромисе док ствари не крену.

Тако смо, после само три месеца, променили чоколаде које користимо, и ту смо драстично подигли квалитет производа. Након тога смо полако проналазили праве добављаче и за све друге намирнице које користимо и постигли квалитет који смо желели.

Наша велика срећа била је чињеница да смо, од самог почетка, имали пуне руке посла.

Локал је леп, потрудили смо се да буде занимљиво дизајниран и изгледа добро, да кутије буду брендиране, што је знатно помогло да се чује за нас.

Које све америчке колаче имате у понуди?

Имамо америчке пите. Неке правимо током целе године, неке само сезонски, рецимо оне са бундевом, бресквом и шљивама. Наравно, увек имамо пите са лиметом и са малинама, а однедавно смо увели питу са кокосом и циметом. Планирамо да убацимо и питу са купинама.

Иначе, нико не прави америчке пите осим нас. Доста су комплексне за припрему јер се тесто прави дан раније, па се хлади преко ноћи да би сутрадан било спремно за печење. Има ту доста тајни заната.

Такође, у понуди имамо брауније, који су чоколадна бомба, и кукије, који су полумекани у средини и благо хрскави по ивицама. Правимо и мафине, али од нуле. Често се код нас користе оне спремне мешавине и само се дода уље у то… Ми их правимо од нуле јер желимо да буду баш какви треба.

Имамо банана хлеб и колач од шаргарепе, на који сам веома поносна, и мислим да код нас нико није направио нешто слично. Они који га до сада нису пробали често су мало сумњичави, али већ после првог залогаја постају му верни.

Правимо и сконсе повремено, слатке и слане. То је пециво које сјајно иде уз кафу, као и сендвич-колач са кикирики путером и белгијском чоколадом. Једино где смо мало изашли из оквира менија су кармелитас, јужноамерички слаткиш који је, како се испоставило, постао један од најпродаванијих.

Да ли сте од почетка имали исти асортиман или сте ширили мени?

Понуда је на почетку била мања и експериментисали смо са различитим стварима. Неке колаче смо додавали, друге избацивали и онда смо утврдили шта је оно што муштерије највише воле. Тако, сваког дана морамо имати неколико врста пита, брауни, колач од шаргарепе и неколико врста кукија. Уз то, банана хлеб продамо чим га направимо, као и чизкејк.

Оно што је карактеристично јесте да нас стални купци готово свакодневно контактирају и кажу шта желе да им направимо за следећи дан. Мислим да је то нешто што их додатно уверава да је све што продајемо апсолутно свеже.

Колико је било напорно рекламирати неуобичајне производе за наше тржиште, као што је колач од шаргарепе?

На тај колач сам посебно поносна. Неки људи су знали шта је, али већина њих није. Данас нам је то други најпродаванији производ, а све је резултат тога што смо га упорно правили, сликали за друштвене мреже, промовисали, давали га клијентима да пробају… Квалитет увек брзо исплива и након што једна муштерија проба колач од шаргарепе, редовно нам сама доведе своје пријатеље.

На које начине сте још долазили до клијената?

Оглашавали смо се на друштвеним мрежама. То су били микро огласи. Знала сам колико је то важно, због претходног посла којим сам се бавила. Било ми је познато и колико је важно имати квалитетну фотографију производа, тако да смо одмах ангажовали професионалног фотографа. Временом смо окупили пратиоце па је постало довољно само да објавимо слику онога што имамо у продаји тог дана и купци долазе.

Било је и различитих медија којима је наша прича била занимљива тако да су нам бројни новински чланци такође много помогли да људи чују за нас.

Трећи начин на који смо долазили до клијената била је директна комуникација са кафићима. Направили смо лепе промо материјале које смо им нудили и веома брзо смо остваривали сарадњу са њима, тако да су и они почели да продају наше колаче. Сада то више не радимо јер заиста нема потребе за тиме.

За које прилике купци узимају ваше колаче?

Идеја нам је била да их људи купују за сваки дан, што најчешће и јесте случај. После радног времена, у паузи за ручак, људи из околних фирми такође редовно свраћају, као и средњошколци током одмора или после школе. Некада наши редовни купци поручују колаче за различите прославе и дечје рођендане, а било је, за нас мало неочекивано, и неколико венчања где младенци нису желели класичну торту већ наше колаче.

Да ли међу редовним купцима имате и неке познате личности?

Како да не. На пример, страни кошаркаши у Београду су нам најредовније муштерије и када оду из Београда препоручују нас својим новим саиграчима. То је невероватно.

Опет, ми смо на Дорћолу где живи велики број познатих личности. То су наше комшинице и комшије који нам често свраћају. Има чак и неколико њих који су се одселили из овог краја, али нам ипак редовно долазе.

Да ли планирате да проширујете пословање?

То је био план, али нас је омела цела ситуација са короном. Сада су цене локала проблем. Ја сам и мало захтевна, па ми је још теже да пронађем одговарајући локал. Али, мислим да би било добро да имамо још једну локацију у Београду.

Што се тиче могућности да се проширимо и на неке друге градове у Србији, и о томе размишљамо. Ипак, за такво нешто би нам био потребан партнер или више њих, јер заиста мислим да је немогуће да самостално то изведемо.

Да ли сте сајт покренули од самог почетка и колико вам утиче на посао?

Сајт смо покренули пре отварања самог локала, што је био прави изазов јер није било фотографија колача. Сајт ми је веома битан да би се људи информисали на прави начин и зато смо га креирали тако да буде једноставан за навигацију.

Углавном га људи посећују да виде шта има у понуди и које су цене. Постоји и опција доставе, али то радимо путем порука или позива. Људи нам пишу, ми се договоримо и тако направимо поруџбину.

Да ли планирате да уведете куповину преко веб-сајта?

Можда. Тренутно мислим да логистички не можемо то да испратимо. То нам је ограничење.

Зашто сте одабрали баш .rs домен?

Логично је. Послујемо у Србији и сматрам да је .rs домен прави избор.

pitajte.rs вебинар: Crowdinvesting

Прве среде овог месеца премијерно је приказан pitajte.rs вебинар у ком смо причали о Crowdinvesting-у.

Гост и предавач у овом издању вебинара био Лука Пејовић, финансијски саветник у BDO Ventures d.o.o. – Ventu.rs.

Лука је кроз рад на српском тржишту, имао је прилику да се упозна са проблемима домаће привреде проузрокованих мањком алтернативних извора капитала, и баш тако се родила идеја да се младим компанијама понуди иновативна финансијска услуга и на тај начин реши, или барем ублажи, њихов проблем са финансирањем. Као резултат ових стремљења, настала је прва српска crowdinvesting платформа Ventu.rs.

Теме о којима је Лука говорио у мартовском издању pitajte.rs вебинара су:

Crowdinvesting
Финансијска анализа
Куповина и спајање предузећа
Финансирање малих и средњих предузећа
Инвестирање

Лука нас је провео кроз цео процес ове врсте инвестирања, објаснио као изгледају припреме за кампању, сама кампања и период који следи након кампање. Затим је указао које су то све маркетиншке, финансијске и остале предности Crowdinvestingа као и коме је нарочито корисна ова врста инвестирања.

На крају је представио пар успешних примера – компанија које су користиле Crowdinvesting у свом расту и пословању, и указао на универзалне принципе по којима овај начин инвестирања функционише.

Jош пуно корисних савета релевантних за Crowdinvesting можете погледати на снимку вебинара:

Наредних месеци нас очекују нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре које смо до сад реализовали.

Унутаркомпанијска битка за национални домен

Домен: f-secure.rs
Датум прве регистрације: 10. 09. 2008.
Статус: Активан (преусмеравање на матични корпоративни сајт)
Саговорник: Душан Катиловић, регионални директор продаје, F-Secure (2008)

Господине Катиловићу, прошло је 15 година од како је први пут регистрован домен f-secure.rs. Како се присећате вашег пословања у том периоду током 2008. године?

То су, по много чему, била „ударничка” времена за све нас у домаћем ИТ сектору, који је тада доживљавао наглу експанзију.

Стицајем околности, наша београдска канцеларија финске антивирусне компаније F-Secure знатно је заостајала за конкуренцијом која је већ била заузела позиције, приморавајући нас да, са становишта маркетинга и продаје, делујемо на тада алтернативне, неортодоксне начине.

Додатна отежавајућа околност била је чињеница да су наши непосредно надређени, иначе базирани у Словенији, имали веома мало разумевања за тешкоће са којима смо се сусретали током тржишне утакмице и да су нам фондови намењени промоцији били готово равни нули.

Оно што је од свега тога испало добро јесте то што смо као мала и још неафирмисана компанија максималан акценат ставили на пословну примену интернета, укључујући и онлајн наступ и интензивну комуникацију путем пословне електронске поште и веб-сајта. Школа коју сам тада са колегама прошао послужила ми је као основица за одређена знања и искуства која примењујем и данас.

Да ли сте пратили догађања која су претходила почетку регистрације .rs домена?

Нисам био активан учесник јавних расправа у вези са тим, али добро памтим узбурканост домаће опште и стручне јавности и неких тема које су биле у посебном фокусу. Било је ту заиста свега и свачега, али некако понајмање објективних, сталожених и аргументованих дискусија.

Наравно, много се причало о ономе што је „обичан човек” најлакше могао да разуме, а то је, на пример, питање какву ће националну доменску екстензију ICANN доделити Србији, која се пар година пре тога „развела” од Црне Горе.

Тај својесврсни провизоријум зван Државна заједница Србија и Црна Гора имао је ISO трословну скраћеницу СЦГ, али смо током њеног трајања на интернету и даље користили застарелу и неадекватну екстензију .yu, наслеђену од СФРЈ и СРЈ.

С обзиром на то да су све двословне скраћенице настале комбинацијом слова S са било којим другим словом у називу наше државе биле заузете и додељене другим земљама, сећам се да је један некада утицајан политичар „смело” изашао са предлогом да двословна скраћеница (која би се вероватно користила и за интернет домен) за Србију буде ни мање ни више него SS („Срби − Србија”).

Касније се појавио предлог да она гласи SX, а предлог RS је наишао на озбиљно огорчење ројалиста који су истицали да скраћеница за Republic of Serbia неће бити одговарајућа када (или „када”) Србија постане краљевина. Утишали су се када им је један виспрени коментатор на форуму појаснио да RS може да значи и Royaume de Serbie, што у преводу са француског значи „Краљевина Србија”.

Како се збила сама регистрација домена f-secure.rs?

Ми смо тада били лоцирани у Палати Београд, која је била специфичан еко-систем и стециште више ИТ компанија. Иако смо долазили из различитих ниша ИТ сектора, једна ствар била нам је заједничка, а то је неспоредно дружење на култном 5. спрату Београђанке. Уз храну, пиће и поглед са видиковца, водили смо расправе о разним темама и помагали једни другима у оним доменима у којима је некоме од нас помоћ била потребна.

Тако смо у комшилуку имали фирму ЦРИ (Центар за развој интернета), која је била овлашћени регистар и једна од првих 17 суоснивача РНИДС-а, тако да смо саму регистрацију домена обавили са лакоћом. Међутим, проблеми су искрсли на сасвим другом месту.

Наиме, београдска канцеларија F-Secureбила је формално филијала (сада непостојеће) словеначке компаније Амис, која је била ексклузивни дистрибутер ове финске антивирусне компаније. И док је у стручним круговима F-Secureбио релативно познат, бренд Амис је био свима апсолутна непознаница, укључујући и нас запослене.

Корпоративна политика, несхватање тржишта или сујета, тек, нама су Словенци забранили да наступамо под брендом F-Secure(иако сам произвођач није имао ништа против). Када се приближавао крај домену f-secure.co.yu, добио сам допис у којем се од нас тражи да сајт преведемо на домен rs.amis.net, а да у пословној кореспонденцији употребљавамо искључиво адресе на домену @amis.net.

Ову одлуку сам доживео као неспојиву са елементарним здравим пословним разумом и одлучио да је − заобиђем, прихватајући сваку одговорност за ову своју самовољу за коју сам био уверен да је у објективном интересу свих нас. Формуларе за регистрацију домена f-secure.rs потписао сам лично, „позајмивши” печат са стола тадашњег в. д. директора који је скокнуо по чипс и кока-колу.

Шта су Словенци рекли када се то десило?

Ништа. Ниједном речју нису никада после споменули то. Поклопили смо временски лансирање новог сајта са преласком на .rs домен, отворили .rs имејл адресе и кренули у велику кампању изградње мреже риселера по Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији и Албанији.

Како су фирме и корисници из тих земаља реаговали на вашу употребу .rs домена?

Наш читав брендинг укључивао је директну идентификацију да долазимо из Србије. Никада нисмо имали проблем у вези са тим, чак и када смо комуницирали и сарађивали са државним и структурама јавне власти у поменутим земљама. Верзије антивируса које смо ми инсталирали вршиле су дирекцију на .rs сајт и f-secure.rs имејл адресу и такве, српске верзије нашле су се, на пример, на лаптопу председника привремених институција у Приштини и највиших функционера Црне Горе.

У том смислу, никада нисмо осетили да нам припадност .rs домену представља сметњу или некакво ограничење. Ако је ваш бизнис легитиман, искрен и ефикасан, нико разуман вам неће правити проблем у вези с тим одакле долазите.

Колико вам је сајт f-secure.rs значио у даљем пословању?

Српски F-Secure сајт је служио за детаљну презентацију пословне понуде, комуникацију са нашом канцеларијом у смислу техничке и претпродајне подршке, као и за лоцирање наших риселера којима су се заинтересовани могли директно обратити.

Ми смо као дистрибутери од почетка имали B2B оријентацију и продају антивируса за индивидуалне кориснике нисмо вршили директно, већ искључиво преко локалних партнера. Неки од њих су већ тада продавали преко својих веб-продавница и наше производе су уредно укључивали у своју укупну понуду. На тај начин смо са B2B е-бизнисом и замецима е-комерца имали искуства од самих њихових почетака код нас.

Узбуркано ИТ и тржиште телекомуникација довело је до низа преузимања, тако да је словеначка централа наше канцеларије продата државној компанији, а касније је бизнис прешао у руке великог регионалног мобилног оператера.

Иако је за њега антивирусни бизнис сада тек делић извора прихода, видим да се регистрација домена f-secure.rs уредно обнавља, и то за мене представља извесну личну сатисфакцију, да сам пре 15 година интуитивно донео једну веома добру одлуку.

Анатомија добре одредишне странице (landing page)

Да ли знате да већина брендова користи своју насловну страницу (homepage) као landing page, односно одредишну страницу при кампањама?
Другим речима, када корисници кликну на линк путем мејла, друштвених мрежа или неке друге платформе, слете директно на насловну страницу сајта.

То није нужно лоше, поготово ако вам је циљ да подигнете свест о бренду. Међутим, шта се дешава при креирању специфичнијих кампања, као што су оне за промоцију производа који тек треба да буде лансиран или страница ваше најновије електронске књиге која чека да буде преузета?

Пошто кликну на линк како би сазнали више о вашој најновијој понуди, промоцијама и слично, корисници очекују да слете на страницу која ће им пружити додатне информације баш о томе што их занима. У том случају, насловна страна им неће бити довољна и може се десити да одлуче да напусте ваш сајт, не предузевши кораке које сте од њих очекивали.

Управо томе служи одредишна страница.

Шта је одредишна страница и зашто је важна?

Одредишна страница, односно landing page, представља страницу направљену специјално за одређену промоцију. Односно, када корисници кликну на вашу објаву на друштвеним мрежама, мејл или плаћени оглас, ваша одредишна страница постаје њихова крајња дестинација.

Ова страница је ту да информише заинтересованог корисника о вашој понуди и њеним бенефитима. За разлику од других страница на вашем сајту, одредишна страница има само један циљ, а то су конверзије корисника.

У зависности од циљева ваше кампање, типови конверзија су различити. То може, на пример, да буде пријава на њузлетер листу, преузимање ваше електронске књиге у замену за имејл адресу, заказивање бесплатних консултација или пак куповина производа.

Зато је веома важно да одредишна страница буде адекватно написана, да садржи све елементе потребне да привуче пажњу потенцијалних купаца и подстакне их да крену у акцију брже. Само у том случају можете рећи да је ова страница испунила свој циљ.

Врсте одредишних страница

Као што је горе наведено, постоје различите врсте конверзија, у зависности од тога шта су циљеви ваше кампање. Самим тим, и свака одредишна страница коју правите треба да буде посебно прилагођена циљевима промоције како би донела жељене резултате. Наравно, постоји много типова одредишних страница, а неки од њих су:

Lead capture, односно странице које имају за циљ да подстакну потенцијалне купце да вам оставе своје податке. Оне углавном од корисника захтевају да пруже основне информације, као што су име и презиме, назив компаније, имејл адреса, звање, индустрија.
Стартуј (Get Started) одредишне странице су веома директне. Њихов главни циљ је да одмах изнесу вашу понуду, на врху странице. Баш тај садржај треба да буде примамљив за кориснике, да се обраћа њима и указује на решења њихових проблема. А када потенцијални купац „загризе”, одмах испод се налази и доминантно дугме „стартуј”, на које ће кликнути како би предузели даље кораке, као што је заказивање састанка, наручивање производа или попуњавање форме.
Доступно ускоро (Coming Soon) јесте страница идеална за промоцију производа које треба ускоро да лансирате а и даље не желите да откријете све о њима. Циљ ове странице јесте да заинтригира кориснике, заголица њихову машту. Овакве одредишне странице углавном садрже тачан датум лансирања производа и служе да инспиришу кориснике да вам оставе своју мејл адресу како би добили најновија обавештења о вашем бренду.
Страница са ценама и понудама (Pricing Page) садржи све најбитније информације о пакетима услуга и ценама које нудите. Како бисте страницу учинили што убедљивијом и релевантнијом за кориснике, можете је оплеменити додатним информацијама, као што су утисци корисника.

Од чега се састоји добра одредишна страница?

Сада када смо открили шта је улога одредишне странице и које све врсте ових страница постоје, време је да се осврнемо на саму анатомију добре странице. Иако не постоји типски шаблон према коме можете дизајнирати свој landing page (то, наравно, зависи од типа странице која вам је потребна за циљеве кампање), постоје елементи које ова страница треба да садржи како би задржала пажњу корисника, покренула их на акцију и, пре свега, добро се рангирала на интернет претраживачима.

Набројаћемо неке најважније:

Главни наслов

Када уђу на вашу страницу, корисници ће прво угледати главни наслов (енг. Heading 1). Он треба да буде концизан и у складу са сврхом саме странице.

Наслов пре свега треба да гађа у мету, да у свега неколико речи објасни суштину ваше понуде и истакне бенефите за кориснике.

Ево неколико идеја о томе како да формулишете ваш главни наслов:

Поставите горуће питање
Обећајте ефикасне резултате без муке
Представите решење за проблеме са којима се купци суочавају.

Помоћни наслови

Помоћни наслови, односно H2, H3, H4 и тако даље, имају неколико улога на вашој одредишној страници. Прва јесте да вам помогну да садржај поделите у релевантније, уже целине, које су читљиве и лакше за праћење.

Поднаслови такође могу да истакну још једну моћну поруку која преноси вредност ваше понуде. У том случају, они се налазе директно испод наслова и додатно разрађују идеју и обећање споменуто у наслову.

На пример, уколико сте у наслову поставили питање, поднаслов може да понуди одговор на њега. Или, ако сте понудили решење за проблем ваших купаца, у поднаслову можете да се надовежете статистиком која потврђује вашу изјаву. Решења су многобројна, само је важно да пронађете оно које одговара циљу странице и извучете максимум из њега.

Као и главни наслов, помоћни наслови треба да буду кратки и директни.

Текстуални садржај

Текстуални садржај (landing page copy) прати ваше поднаслове и пружа додатне информације. Иако може деловати примамљиво да у ове сегменте убаците што више текста, информација и кључних речи, то заправо није идеално решење.

Текст треба да буде кратак, јасан и лак за праћење. Поделите га у мање целине, пишите једноставније реченице и користите листе како бисте одржали пажњу корисника.

Пропратна слика

Слика вреди више од хиљаду речи, кажу. У дигиталном маркетингу, ми се у потпуности слажемо са том изјавом, посебно када је реч о дизајну одредишних страница. Визуелни садржај игра неколико важних улога.

Пре свега, он приближава ваше производе и услуге корисницима, чинећи их релевантнијим за њих. На тај начин, корисници ће лакше стећи увид у то што нудите, на пример како ваш производ заправо изгледа или како функционише. Слике такође служе да одрже пажњу корисника и побољшају корисничко искуство, делећи садржај на мање и динамичније целине које су лакше за праћење.

Наравно, осим слика, на вашој одредишној страници могу се наћи и друге врсте визуелног садржаја, као што су видео-снимци.

Изјаве поверења

Изјава поверења, односно social proof, једна је од најмоћнијих тактика за повећање конверзија. Оне приказују квалитет ваших производа кроз истицање броја купаца које сте стекли до сада, сведочења купаца, оцене ваших услуга од стране корисника и слично.

Циљ изјаве поверења јесте да кроз позитивна искуства изградите поверење са потенцијалним купцима. Видевши да људи са сличним идејама, преференцијама, проблемима и захтевима бирају ваш производ или услугу, и они ће се брже определити за исто.

Позив на акцију

Позив на акцију (call to action, CTA) представља један од најважнијих елемената свакe одредишне странице. Порука коју он носи треба да буде јасна, убедљива и, пре свега, у складу са садржајем страницe.

На пример, уколико CTAдугме води на форму коју корисник треба да попуни, сасвим је у реду да гласи „региструј се” или „стартуј сада”. Међутим, позив на акцију као што је „купи” не би био релевантан јер куповина није коначни циљ који желите да постигнете. Стога, циљ конверзије увек треба да буде приоритет када се пишу позиви на акцију.

SEO: Како да одредишну страницу оптимизујете за Гугл?

Свака страница треба да садржи метаподатке.

Метаподаци (metadata) практично су подаци о подацима ваше странице. За разлику од података на страници, метаподаци се налазе у HTML-у (HyperText Markup Language – језик намењен опису веб-страница) и представљају вид комуникације између ваше странице и интернет претраживача. Они говоре о томе шта се налази на вашој страници и помажу Гугловим ботовима да брже разумеју ваш садржај и лакше га индексирају.

Ево шта су све метаподаци:

SEOнаслов

SEOнаслов (title tag) јесте прва ствар коју ће корисници видети у резултатима претраге, пре него што се уопште одлуче да кликну на ваш линк. Овај елемент је веома битан, како за кориснике, тако и за интернет претраживаче јер говори о теми ваше странице. SEO наслов је углавном у складу са главним насловом ваше странице и треба да садржи главну кључну реч. По правилу, требало би да буде кратак и износи до 60 карактера.

Метаопис

Метаопис (meta description) представља кратак опис који се налази директно испод SEO наслова. Видљив је директно у резултатима претраге и, ако је добро написан, треба да садржи основне информације о страници и заинтригира кориснике да кликну на линк и сазнају више. Баш као и SEOнаслов, метаопис треба да буде оптимизован за ваше примарне кључне речи. Максимална дужина метаописа треба да буде 156 карактера.

Главни наслов, односно H1, објаснили смо у претходној секцији. Он се може у потпуности подударати са SEO насловом или бити проширена верзија њега.

ALT ознаке

Ове ознаке играју неколико важних улога на вашој страници. Прво, Гугл и други претраживачи и даље не знају да тумаче визуелни садржај. Креирајући овај таг, тј. описујући оно што се на фотографији налази, ви им помажете да схвате о чему је реч на слици коју сте поставили на сајт. Осим за претраживач, ово решење је веома битно и самим корисницима, уколико из неког разлога слика не може да се учита или ако је корисник слабовида особа.

Тестирајте свако решење пре објављивања

У свету дигиталног маркетинга и веб-дизајна, А/Б тестирање је норма. Оно представља упоређивање две верзије истог производа, у овом случају исте одредишне странице, како би се утврдило која доноси боље резултате међу корисницима.

Шта све можете да тестирате? Одговор је једноставан − све елементе своје одредишне странице. Ту се убрајају: главни наслов, помоћни наслови, CTA (боја, текст, облик), слике, дужина форме коју корисници треба да попуне, поља у форми, и тако даље.

Пратите перформансе

Објављивање одредишне странице није довољно. Како бисте пратили њен учинак, потребно је да пратите одговарајуће метрике. Наравно, избор SEO метрика је повезан са циљевима ваше кампање. Неодговарајуће метрике даће вам лажну слику о резултатима кампање и спречити вас да евентуално унапредите њен ефекат.

Неке од метрика од којих можете кренути су:

посете ка вашој страници
време проведено на страници
дубина скрола
извори саобраћаја ка страници (претраживачи, мејл, друштвене мреже, плаћени огласи)
број корисника који је оставио тражене податке
проценат корисника који напусти вашу страницу одмах по доласку на њу
проценат корисника који не попуни форму до краја и не пошаље је
heat мапа кликова по страници
user recording алати који вам пружају увид у то како се корисници крећу по страници и куда померају курсор миша.

Закључак

Одредишне странице помажу вам да привучете нове кориснике и претворите их у ангажоване купце. Баш из тог разлога потребно је да своју пуну пажњу усмерите на њих. То подразумева стратешки план за креирање странице, према тачно постављеном циљу. Тестирајте различите опције, пратите перформансе странице по објављивању и модификујте странице колико год је потребно како бисте постигли жељене конверзије.

Надам се да ће вам овај водич помоћи да креирате своју савршену одредишну страницу!

Интервју: Визуелни идентитет бренда

Пред вама је још један domen.rs интервју!
Овог пута наша гошћа је Невена Ђурановић, креативна директорка Aether студија, са којом смо причали о визуелном идентитету једног бренда.

Невена Ђурановић је креативна директорка и бренд дизајнерка са вишегодишњим агенцијским и студијским искуством, радила је за различите клијенте из разних индустрија, од Nike и Walt Disney до мањих домаћих и страних брендова, попут domen.rs, Fratelli итд.

Од Невене смо добили одговоре на следећа питања:

1. Када један бренд ради на изградњи визуелног идентитета, углавном је фокус само на логотипу. Зашто само лого није довољан?

2. Како изгледа процес израде визуелног идентитета једног бренда?

3. Која је то грешка коју брендови праве када започињу бизнис?

4. Данас доста брендова личе једни на друге, ретко можемо видети нешто ново и уникатно. Због чега су визуелни идентитети постали генерички?

5. Учествовала си у пројекту domen.rs, и дајеш заправо неки final touch визуалима који се налазе на нашим каналима. Са којом визијом си ушла у пројекат и шта ти је представљало највећи изазов?

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

pitajte.rs вебинар: Crowdinvesting

Март започињемо новим издањем pitajte.rs вебинара који смо посветили Crowdinvesting-у. Гост је Лука Пејовић, финансијски саветник у BDO Ventures d.o.o. – Ventu.rs.

Инвестиције и финансије су предмет Лукиних интересовања још од факултета. Од рада у финансијском сектору енергетских компанија у Немачкој, САД и Шпанији, преко финансијског контролинга у бродоградњи у Норвешкој, до улоге финансијског консултанта за M&A у Србији, његове активности увек су фокусиране на финансијске процесе.

Кроз рад на српском тржишту, имао је прилику да се упозна са проблемима домаће привреде, посебно малих предузећа и стартапа, проузрокованих мањком алтернативних извора капитала.

Тако се родила идеја да се младим компанијама понуди иновативна финансијска услуга и на тај начин реши, или барем ублажи, њихов проблем са финансирањем. Као резултат ових стремљења, настала је прва српска crowdinvesting платформа Ventu.rs.

Теме о којима ће Лука говорити у мартовском издању вебинара су:

Crowdinvesting
Финансијска анализа
Куповина и спајање предузећа
Финансирање малих и средњих предузећа
Инвестирање

Уколико вам је ова тема занимњива и корисна, погледајте 1. марта у 20 часова премијерно издање pitajte.rs вебинара на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Лука ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте били у току са свим корисним и занимљивим садржајима које објављујемо, као и да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Човек против машине

Недавно смо ушли у 2023. годину. Подједнако смо удаљени од 2050. као од 1996. и ова чињеница ми на неки начин буди нелагоду.
Деведесете делују тако познато и близу, а педесете које следе тако далеко да их одмах повезујем са неким сценама из научнофантастичних филмова.

Сећам се да је деведесетих на телевизији емитована популарна научна емисија „После 2000“. Нови миленијум је деловао егзотично и обећавао је разноразна технолошка чуда, међу којима су били и летећи аутомобили. Без обзира на то што смо још увек далеко од летећих аутомобила и што живот не изгледа тако бајно као што су се многи надали, свет се драстично изменио, и то највише у областима комуникације и информатике.

Још једном се потврдило да је човек веома прилагодљиво биће. Наше привикавање на технолошке иновације подсећа на кување жабе, која неће ни приметити да је скувана ако се постепено повећава температура воде.

И ми смо тако постепено кувани. Интернет, рачунари, друштвене мреже и паметни телефони полако су улазили у наш живот и учинили нас потпуно зависним од њих. Сада је на ред дошло привикавање на благодети вештачке интелигенције.

Напредак у пољу вештачке интелигенције је значајан јер има могућност широке примене у најразличитијим сферама живота и привреде, од аутомобилске и авио-индустрије, роботике, маркетинга, телекомуникација до биологије и медицине.

ChatGPT и Midjourney су у овом тренутку главне звезде, али поред њих постоји и велики број специјализованих програма на бази вештачке интелигенције (ВИ).

Шта је ChatGPT?

ChatGPT припада групи језичких модела (GPT – Generative Pre-Trained Transformer), система који приписују вероватноћу одређеном низу речи. На основу иницијалног текста модел користи вероватноћу како би креирао нови текст.

Поред компјутационе снаге за успешан језички модел важна је и величина скупа података који се користе за тренирање програма. ChatGPT и слични модели имају приступ огромној бази података са интернета и та база се непрестано шири.

Из тог разлога не чуди напредак вештачких језичких модела који без тешкоће могу да нас заварају да је текст писала права особа, а не машина. Исто важи и за програме који се баве генерисањем слике, попут платформе Midjourney.

ChatGPT је већ нашао примену у многим областима, међу којима је и маркетинг. Добили смо користан алат који нам може помоћи приликом оптимизације за претраживаче (SEO), давањa предлога хаштагова (hashtag) на Инстаграму и Тик-току, писања описних текстова (caption copy) и слогана, дизајнирања визуала и производа, па чак и давања креативних идеја за кампању. Поједини брендови, међу којима је и домаћи „Матис“, већ су у кампањама користили вештачку интелигенцију.

Док је један број људи опчињен способностима вештачке интелигенције, други су скептични, а има и много оних који се плаше будућности коју наговештавају.

Вештачка интелигенција и креативност

Немају људи проблем са аутоматизацијом процеса, штавише, врло радо је прихватају. Ретко ко ће се бунити ако му робот почисти кућу, ако му авион лети на аутопилоту или му компјутерски систем унапређује безбедност у саобраћају.

Уплив вештачке интелигенције у животе људи нарочито погађа оне који се баве креативним радом. Неки од њих се боје да ће изгубити своја радна места, други, који уметност посматрају као чин изражавања осећања и погледа на свет, вештачку интелигенцију виде као атак на оно што нас чини људима.

Занимљив коментар на уметничку вредност текстова песама које је креирао ChatGPT дао је Ник Кејв. Покушај вештачке интелигенције да напише текст песме у његовом маниру окарактерисао је као изругивање. Кејв сматра да текст треба да пренесе осећања радости и патње кроз које стваралац пролази. У том смислу, закључује Ник Кејв, ChatGPT и слични програми су најобичнија безвредна мимикрија јер иза њих не стоји права патња.

Постоји нешто у нама што нас тера да мислимо да смо јединствени и незамењиви. Помисао да једна машина, ма како комплексна била, може да нас замени или надмаши у делатностима за које сматрамо да су људске, ствара велики отпор.

Да ће машине бити више него достојан такмац могли смо да видимо већ деведесетих година. Ај-Би-Емов (IBM) рачунар Deep Blue је 1997. године, у сада већ чувеном мечу, победио највећег светског шаховског мајстора Гарија Каспарова. Можда је Каспаров изгубио шаховски меч, али рачунари су и даље били далеко иза нас по питању креативности. Све до сада.

На прошлогодишњем такмичењу у Колораду, илустрација Théâtre D’opéra Spatial, креирана програмом Midjourney, изабрана је за најбољу илустрацију у категорији дигиталне уметности. Програм је надмашио човека.

Théâtre D’opéra Spatial, Џејсон Ален, креирана на платформи Midjourney

Поред креативних способности, видели смо да вештачка интелигенција (у даљем тексту ВИ) може успешно да положи и ригорозне тестове у различитим областима америчког образовања. ChatGPT је прошао правосудни испит (bar exam), испит којим се добија дозвола за вршење медицинске праксе (United States Medical Licensing Exam), и испит из бизниса и менаџмента (MBA).

Руку на срце, још увек се у великом броју случајева може видети разлика између људског рада и производа вештачке интелигенције. Директност адресирања теме и мањак структуре у писању су само неке од ствари које указују да је текст писао човек.

Несавршеност и недоследност су такође особине које нас још увек разликују од програма. Уживајмо, док још можемо, у малим победама, ликујући што ChatGPTи даље не може у потпуности да постигне наш ниво креативности и аутентичности.

Има ли у будућности места за људско стваралаштво?

Шта ће се догодити када ВИ буде боља од нас у стварању производа и уметничких дела? Хоће ли бити места за људску креативност?

Ако смо до сада нешто научили, то је да људи имају јаку потребу за издвајањем, осећајем јединствености и индивидуалности. Због тога, лично мислим да ће и у будућности бити места за дела и производе које су направили људи. Ми не желимо да поседујемо само најбоље, већ и нешто аутентично, нешто што други људи немају.

Буде ли јавни простор преплављен производима и делима које је направила ВИ, дела направљена људском руком имаће посебну драж и вредност. Као што данас имамо ознаку organic или hand made, у блиској будућности би производи могли да имају на себи ознаку 100% human made. Однос између производа које је направила ВИ и оних направљених људском руком могао би да буде попут односа између брзе и високе моде.

Прекрајање стварности

Фотографија коју видите испод је у потпуности плод рада вештачке интелигенције. Ако занемаримо неке недостатке, попут вишка прстију и зуба, атмосфера и емоције делују тако стварно.

Иако није креирана људском руком, морам признати да на њој има нечег људског. Вероватно зато што се у основи овога налазимо управо ми, историја људске интеракције и емоција овековечена милионима и милијардама слика које је програм користио за учење и креирање.

Слику је креирао аутор Miles на платформи Midjourney

Вештачко генерисање слика није остало само у домену истраживања већ је нашло своју практичну примену. Четири атрактивне девојке које можемо видети на слици испод креирао је аутор (Heart AI) уз помоћ ВИ. Његов план је да ову и будуће вештачки генерисане слике објављује на платформи Only Fans.

Платформа Only Fans заснована је на креирању ексклузивног садржаја који људи плаћају креаторима у виду месечне претплате. Доживела је огроман пораст корисника за време пандемије, а тренд раста је настављен до данас. Многи креатори остварују невероватан профит, стога не чуди што некима пада на памет да вештачко генерисање слика искористе да на једноставан начин дођу до зараде.

Слику је креирао аутор Heart AI на платформи Midjourney

Фотографија грчког спасиоца који држи дете у наручју током земљотреса у Турској такође је дело вештачке интелигенције. Пошто је тема актуелна и са собом носи доста емоција, објављена фотографија се за тили час проширила друштвеним мрежама.

Слику је креирао аутор Panagiotis Kotridisна платформи Midjourney

Веома смо близу тренутка када се неће са сигурношћу знати шта је стварно, а шта плод вештачке креације. Јавне личности, инфлуенсери, водитељи подкаста могу бити карактери које је генерисала вештачка интелигенција.

Већ одавно круже видео-монтаже, такозвани deep fake, на којима познате личности, музичари, председници, филмске звезде говоре и раде ствари које у стварности нису изрекли ни урадили. Како буде расла уверљивост креације ВИ и број таквих садржаја, биће све теже разликовати стварност од фикције.

Можда ово делује као сценарио за неку од епизода серије Black Mirror, али последњих месеци смо сведоци како се такви садржаји користе у медијском рату у сврху ратне пропаганде. Уз помоћ ВИ још лакше могу бити подстакнути и манипулисани и културни покрети и револуције.

Какав је наш однос са вештачком интелигенцијом?

Пре тачно 10 година изашао је филм „Она“ (Her), који за тему има однос човека и вештачке интелигенције. Почетна премиса је да тај однос може бити толико дубок да га можемо изједначити са односом између два људска бића. Оно што је пре 10 година деловало само као научна фантастика, сада више не делује толико неоствариво.

Недавно се појавила вест да је Гугл отпустио Блејка Лемоjна (Blake Lemoine), софтверског инжењера који је тврдио да је њихов вештачки језички модел LaMDA ─ свестан. Блејк је наводно имао утисак да разговара са живом особом. Компанија је то јавно демантовала. Можда је Блејк мало преувеличао ствар, можда није, у сваком случају, очигледно је да се полако брише граница у интеракцији између човека и машине.

Неки модели ВИ баве се анализом људских емоција, променама у гестикулацији, мимици, интонацији и другим траговима који указују на наше намере, жеље, веровања и емоције. Такви модели покушавају да постигну капацитет теорије духа (theory of mind), способност људи да препознају друге људе као одвојене субјекте, да им припишу одређена ментална стања и да у складу са тим реагују.

Ово ће омогућити емоционално профилисање, чиме ће се знатно повећати могућност персонализације услуга и производа. Једна од већих примена ће бити свакако у маркетингу. Поред уобичајеног циљања (таргетирања) које узима у обзир где се неко налази, када и које уређаје користи, моћи ћемо да узмемо и емоционална стања потрошача.

Уколико закон јасно не забрани или не ограничи коришћење камера, микрофона и других уређаја који прикупљају информације, брендови ће моћи да понуде своје услуге и производе на основу тренутног емоционалног стања потрошача.

Законски оквири и ограничења, ма какви били, неће спречити нашу даљу симбиозу са вештачком интелигенцијом. Она ће постaјати све већа, поготово ако смо свесни духа времена у коме живимо.

Данас све мање времена проводимо у живом разговору са пријатељима, а све више комуницирамо преко дигиталних канала. Партнере све више тражимо преко апликација, где њихову привлачност оцењујемо „свајповањем“ налево или надесно. Деца толико рано долазе у контакт са „паметним“ уређајима да касније покушавају да „скролују“ сликовнице и књиге, баш као што то чине на телефонима или таблетима. Виртуелни свет дубоко је укорењен у нашим животима.

Мета и други технолошки гиганти у томе виде велики комерцијални потенцијал и интензивно раде на развоју виртуелног света, такозваног Метаверса. Управо ће у њему ВИ имати још већи значај и утицај јер ће моћи да учи кроз нашу интеракцију са објектима и другим особама унутар виртуелног света. Она ће нас разумети боље од наших пријатеља, биће наши виртуелни асистент, life coach, професор, адвокат, пријатељ, а неком, можда, и сродна душа.

Ово је само почетак. Где је крај?

Не треба да нас завара то што тренутно ВИ не може у потпуности да реплицира људске емоције, говор и понашање. На данашњу вештачку интелигенцију можемо да гледамо као на „бебу која тек учи о свету око себе“, а та „беба“ је успела да прође Тјурингов тест. Овај тест служи да покаже да ли је машина способна да испољи интелигентно понашање на истом нивоу као човек.

Чак и ако занемаримо Мурову законитост по којој се снага рачунара удвостручује сваке две године, не можемо ни да претпоставимо какву ће способност ВИ имати у годинама које долазе, нарочито ако дође до пробоја у производњи квантних рачунара.

Оно што засигурно можемо очекивати јесте да ће развој и доступност вештачке интелигенције драстично трансформисати људско друштво. На који начин, то ћемо још видети. ВИ је, као и већина технолошких открића, сама по себи неутрална − није ни добра ни лоша, већ зависи од људи и начина на који је они користе.

ВИ може унапредити наше животе на многобројне начине: кроз смањивање и отклањање људске грешке, преузимање ризика (рад са експлозивом, рад у рудницима), повећање продуктивности (доступна је 24/7), олакшавање истраживачког рада на студијама, омогућавање боље дијагностике и превенције болести, дубље анализе генома, и ко зна, можда нам помогне и да пронађемо лек за неку неизлечиву болест.

Међутим, пут до звезда је трновит. Време потпуне контроле људи, губитак осећаја за реалност и истину, још драстичније економске неједнакости, само су неке од последица са којима се можемо суочити. Такве последице се неће догодити преко ноћи, већ ћемо и даље попут жабе бити кувани и привикавани, све док нам то не постане свакодневица.

Због тога је важно на време успоставити правне оквире и прилагодити их новонасталим околностима. Ако се не поставе јасни правни оквири и не преиспитају појединачне примене ВИ, свет врло лако може постати далеко горе место него што је сада.

Налазимо се у посебном моменту развоја људске цивилизације. Кораке које будемо правили у блиској будућност могу нам донети просперитет или ноћну мору за многе. На нама је да се потрудимо да што боље разумемо потенцијал и опасности вештачке интелигенције како би надвладала прва опција.

Koozmetik: Фина природна козметика

„Само је унутрашња лепота она која траје и блиста. Природа је јединствена, савршена и даровита. Лепота је једноставна.” Тим речима се најбоље може описати идеја којом су се Даниела Станковић и Јована Антић управљале када су, пре 7 година, покренуле бренд „Koozmetik”, желећи да нашем тржишту подаре префињену, али и природну козметику.

Како је настао бренд „Koozmetik”?

Даниела Станковић: На идеју смо дошле првенствено тако што фина и природна козметика код нас, у том тренутку, није постојала. Живећи и радећи у иностранству, нас две смо некако навикле на те лепе ствари. Иначе, нас две уопште немамо фармацеутску позадину нити имамо искуство из козметичке индустрије. Међутим, обе смо имале праксе у организацији пројеката и вођењу тимова, па смо то примениле и у „Koozmetiku”. И тако смо пре 7 година тржишту понудиле јединствени производ.

Јована Антић: По повратку у Београд, ја сам радила у једној фармацеутској компанији, али бавила сам се комуникацијама, маркетингом, реструктурирањем. То ме је научило повезивању разноразних процеса у фирми. Када сам са неколицином људи подигла „од нуле” једну веледрогерију, стекла сам увид у поступак грађења фирме и њеног напретка из дана у дан.

Након тога је било време да се „загази” у предузетништво. Нела и ја смо рођаке и обе смо одувек волеле природну козметику коју смо користиле у иностранству. Даниела је једном приликом донела такве производе из Грчке и обе сме се запитале зашто ми не бисмо правиле нешто попут тога овде у Србији. Једном када нам је тај „црв” ушао у главу, нисмо престајале да размишљамо о томе.

Како је све изгледало на самом почетку?

Јована Антић: Најпре смо направиле неколико производа и дале их пријатељима на тестирање. Чим су испробали, одмах су почеле да навиру поруџбине. Како нисмо имале ни фирму, прионуле смо на развој бизнис стратегије. У међувремену, отварала су нам се свака врата, за било шта што нам је требало, и то је била својеврсна потврда нашег пута.

Који су први проблеми са којима сте се сусреле?

Даниела Станковић: На самом почетку, пред нама је била велика дилема. Ми смо желеле да производи буду квалитетни и отмени, али то је са собом повлачило и вишу цену. Биле смо свесне да такву козметику многи неће моћи да приуште, што се косило с нашом иницијалном идејом. Стога смо направиле компромис по питању цене, али не и квалитета.

Јована Антић: Било је битно наћи начин како поставити један козметички бренд који ће се разликовати од других и привући пажњу, али опет остати у приступачном рангу. Иначе, пријатељи из фармацеутске индустрије су нас одвраћали од тога.

Даниела Станковић: Заправо, фармацеути су најмање веровали у нас.

Јована Антић: Говорили су нам како нас чека силна папирологија и друге препреке.

Какве сте поуке из тога извукли?

Даниела Станковић: Мислим да сте одважнији када мање знате, зато што тада решавате проблеме у ходу. У противном, ако превише размишљате, биће вам невероватно тешко да се померите с мртве тачке. Ми смо биле пуне ентузијазма и веровале смо у то. Како у датом тренутку нисмо биле стручне, кренуле смо с едукацијом овде и у иностранству. Прве рецептуре су нам осмислили инострани технолози, које смо временом надограђивали.

Јована Антић: Да, одувек смо веровале у едукацију. То што се не разумемо у фармацију не представља нам препреку у ангажовању адекватних сарадника. Захваљујући том начину размишљања, ми напредујемо.

Како сте долазили до првих купаца?

Јована Антић: Када смо се појавили на Сајму козметике у Београду 2015. године, ретко ко је знао за нас. Међутим, визуелно смо остављали посетиоце без даха, пружајући им слику да се ради о веома озбиљном бренду, као што је и био случај. И дан-данас многи мисле да је „Koozmetik” инострани бренд.

Одлучили смо да наше прво продајно место буде у Тржном центру Ушће, где је велики проток људи и где смо поред продаје производа дизали и „свест” о бренду. Тамо смо били три године, али довољно да будемо препознати. Још тада су сви запамтили наш лого.

И тек смо после три године отворили радњу, где су долазили стари, али и нови купци, као и неки инфлуенсери. Ти инфлуенсери су углавном били уско специјализовани за козметику и они су на првом месту били наши купци. Рецимо, једна инфлуенсерка је без икаквог помена сарадње с нама сама промовисала наше производе зато што су јој се допадали.

Велике фирме и корпорације су нас, такође, препознале, те су узимале наше производе као новогодишње поклоне, што је умногоме проширило базу клијената. На томе смо им веома захвални и никада нећемо заборавити тај гест. Феномално је када велики подрже мале у бизнису. То вам подари крила. Надамо се да ће тако бити и убудуће.

Колики вам је акценат на маркетингу?

Јована Антић: Оно по чему се разликујемо од многих других из ове индустрије јесте управо маркетинг. Наш маркетинг се своди на веру у производ. Сматрамо да производ када је квалитетан он сам од себе привлачи купце.

Истини за вољу, донекле смо радили маркетинг, али никада књишки. Ако се питате зашто, то је зато што смо свесни да располажемо врхунским производима. То је довело до тога да се наши производи без икакве рекламе продају у највећим трговинским ланцима.

Одакле набављате сировине и амбалаже?

Даниела Станковић: Основне сировине су домаће, док све остало увозимо, што је велико финансијско оптерећење за нас, пошто све унапред морамо да измиримо.

Јована Антић: Ми, иначе, не бисмо увозили, него смо приморани на то. Нажалост, код нас не постоје сировине и амбалаже које су у складу с нашим стандардима. Рецимо, да би производ био адекватно спакован, биле су потребне тамне стаклене бочице. И с тим смо овде мучиле муку.

Даниела Станковић: Уз то, дизајн нам је јако важан. Производ, осим што је квалитетан, мора да буде леп и на први поглед јер то доста помаже да се издвоји у мору других брендова. Да бисмо то постигле, било је потребно да се довијамо. Добру амбалажу је јако тешко пронаћи и ми је увозимо из Португала, Грчке, Холандије, док биоразградиве пластичне бочице долазе из Немачке. Можда смо перфекционисти, али ми само желимо савршен производ и услугу.

Шта вам је био први производ?

Даниела Станковић: Нисмо имали само један производ када смо кренули. То су биле и креме, серум за лице, као и балзами за усне, производи за чишћење лица и тела, неки специјални производи који су доста занимљиви, као на пример капи за зубе.

Јована Антић: Када смо се први пут појавили на тржишту, имали смо 16 артикала у понуди. То је била наша пословна одлука. Сматрале смо да би деловало неозбиљно када бисмо изашли са два производа, те смо направили целу линију која покрива комплетну негу тела, али с најмањим могућим бројем производа.

Колико данас „Koozmetik” има производа у свом асортиману?

Даниела Станковић: С најновијом линијом, укупно имамо 40 производа. Од почетка смо радили на регистрацији и сертификатима за европско тржиште, што је било крајње атипично за наше подручје. То је изискивало силну папирологију, али и средства, јер се није обављало код нас. Била је права ноћна мора, али нисмо одустајали. Од јула 2023. и у Србији се усклађује закон с европским стандардима, којих ће сви морати да се придржавају и због тога су многи у паници.

Наш портфолио се састоји од четири категорије: лице, тело, коса и специјални производи. Однедавно је он проширен, и то колекцијом аксесоара за дом. Замисао нам је да нам живот буде једноставан, да нега буде једноставна, зато што права лепота јесте једноставна. То примењујемо на свим нивоима, од састава (производи имају мали број састојака), броја производа у асортиману, дизајна самих производа, а и продајних места, тј. целокупног визуелног идентитета.

Јована Антић: Имамо производе, што би се рекло, од главе до пете: од препарата за косу до мелема за пете.

Који производ вам је најпродаванији?

Даниела Станковић: То су капи за зубе, које спадају под специјалне производе. Тај производ је идеалан за целу породицу и он се може наћи и у великим ланцима.

Јована Антић: Оно што га је учинило хит производом јесте чињеница да је на њему рађена клиничка студија, која је потврдила његово дејство. Те капи у основи уклањају дисколорацију са зуба, која настаје конзумирањем кафе, вина или нечег сличног, те наглашавају природну белину зуба. Међутим, студија је касније показала да те капи помажу и око упале десних.

Даниела Станковић: Најједноставније речено – побољшавају оралну хигијену. Након свега неколико дана коришћења, приметно је да су зуби некако глађи, уклања се плак, што у коначници значи да се зуби мање кваре.

Да ли планирате да проширите асортиман?

Даниела Станковић: Да, али не по сваку цену, већ тек када будемо спремни. Циљ нам је да направимо квалитетне производе који ће бити дуговечни.

Јована Антић: За ову годину актуелна је колекција за дом, у коју спадају освеживачи дома. Они су засновани на новом научном пољу, тзв. зеленој хемији, и ми смо једни од првих у Србији који производимо по том принципу.

Свеће су други артикал из те линије. Обично се за свеће користи супарафински восак, који испушта и ПМ честице, док су наше свеће потпуно природне. Правимо их од сојиног воска, са етарским уљима, која имају и производе ароматерапијски ефекат у простору, без испуштања ПМ честица.

Шта је оно што краси ваш бренд?

Јована Антић: Веома нам је важно да будемо транспарентни, како визуелно, тако и пословно. То се може закључити и на основу простора у којем се налазимо, који је Нела дизајнирала. Исти такав је и бренд. На сваком производу пише шта тачно садржи, а са запосленима и сарадницима исто тако отворено разговарамо. Ако направимо грешку, признамо то.

Даниела Станковић: У нашим радњама настојимо да будемо предусретљиви према купцима, да не постоји никаква линија, попут пулта, која нас раздваја. Када закорачите код нас, ви улазите право у срце наше фирме.

Каква је ситуација са конкуренцијом?

Јована Антић: Мислим да смо имале прави тајминг. Пре 7 година наше тржиште није било засићено природном козметиком. Већина је правила производе у домаћој радиности, док је данас потпуно друга прича.

Даниела Станковић: Ми волимо конкуренцију. Ако је здрава конкуренција, ми је подржимо. Одушевимо се када нам неки нови бренд поручи да смо их ми надахнули да покрену сопствени бизнис, поготово када пласирамо нови производ. Међутим, не трудимо се да по сваку цену „избацимо” нови артикал, већ када се уверимо да је он 100% савршен и када све буде, што би се рекло, по ПС-у.

С обзиром да сте наклоњени природи, да ли су производи рециклабилни?

Даниела Станковић: Ми у великој мери користимо папире и картоне који су рециклирани, узимамо амбалажу која је коришћена за рециклажу. Горепоменута колекција за дом је замишљена да има дуг век употребе. Дакле, бочице освеживача могу да се допуне, док амбалаже од свећа могу да се или исто тако поново напуне или послуже као посуде за неку другу намену: могу постати шољице за кафу, посуде за накит, а поклопци држачи за сапун итд. Трудимо се да будемо „zero waste”, тј. да се ништа не баца. Нашу филозофију у стопу следе и клијенти. Неретко траже производ без кутије приликом куповине.

Јована Антић: Поред концепта одрживости према природи, важно је да будемо одрживе према себи. Ја, лично, обожавам те самоодрживе фирме. Одушевим се када видим да се нека компанија преноси с колена на колено. Зато и ми стремимо ка томе.

Где све могу да се пазаре ваши производи?

Даниела Станковић: Имамо радњу у Вишњићевој улици на Дорћолу, која представља праву оазу природе и мира. Ту можете натенане да седнете и испробате све узорке, те да уз помоћ наших запослених пронађете прави производ за себе. Такође, имамо мали штанд у фри-шопу на аеродрому Никола Тесла. Производи као што су дезодоранси, серуми и капи за зубе могу се пронаћи у ланцима попут Lilly-a и DM-а.

Каква будућност чека „Koozmetik”?

Јована Антић: Бренд постоји 7 година и за то време је стекао изузетну репутацију. Салва похвала свакодневно стиже на наш рачун од стране клијената и то је оно што нам улива самопоуздање. Сви коментаришу како наш бренд изазива емоцију. То је зато што смо уложиле много љубави у њега и то је оно што крајњи потрошач осети. Једна од визија у вези с „Koozmetikom” јесте да имамо своју радњу у некој светској престоници, јер сматрамо да наш труд и производи то заслужују.

Колико вам значи сајт у пословању?

Јована Антић: И те како. Поред физичких радњи, ми продајемо и преко сајта, тј. имамо интернет продавницу, која из дана у дан све боље ради.

Даниела Станковић: Заправо, сајт је наша интернационална продавница, где људи из целог света могу да пазаре.

Зашто сте изабрали .rs домен?

Јована Антић: Зато што смо ми домаћа, тј. српска фирма, а то је наш домен. И преко њега послујемо од самог почетка, па до данас.

Право произвођача базе података као сродно право

База података представља збирку засебних података и других материјала уређених на систематичан или методичан начин, који су појединачно доступни електронским или другим путем и као таква је регулисана у делу Закона о ауторском и сродним правима (даље: Закон) који се односи на сродна права односно на право произвођача базе података.

За разлику од базе података која представља ауторско дело, оваква база података се не истиче оригиналношћу и креативним стваралачким радом њеног творца, већ код ње значај има инвестиција у њено стварање од стране неког лица које је прикупљало, проверавало и организовало скуп одређених података (нпр. податке о броју становника Републике Србије у сврхе демографске статистике). Другим речима, у случају базе података која је предмет заштите као сродно право штити се улагање труда и новца у њену производњу, док је код базе података која представља ауторско дело предмет заштите и онај део улагања који представља креативан рад да би база као таква била јединствена.

Произвођач такве базе података која није ауторско дело представља физичко или правно лице које је учинило значајно улагање, у квантитативном односно квалитативном смислу, у прибављање, проверу или представљање садржаја базе података и као такво ће уживати одређена права која му закон гарантује, а која се у смислу Закона називају „сродним“.

Пример базе података као предмета сродног права је и телефонски именик, или база података лица запослених код једног послодавца, где су имена поређана по азбучном реду, односно уколико постоји неки метод или систематизација по којој су подаци сложени и ако им се може приступити.

Другим речима, уколико постоји одређени скуп података, али без унапред утврђеног критеријума, система, метода уређивања, и којима се не може приступити на једноставан, утврђен и предвидив начин, такав скуп података не представља базу података чији творац ужива права у смислу овог закона.

Субјективна права која стоје на располагању произвођачу базе података

Произвођачу базе података на располагању су две врсте имовинских права:

Право да забрани сваки вид издвајања, односно поновног искоришћавања укупног или значајног дела садржаја базе података, и у квантитативном, и у квалитативном смислу;
Право да забрани систематско издвајање, односно поновно искоришћавање оних делова садржаја базе података који се по својим својствима у односу на суштину базе не могу окарактерисати као важни, ако се то чини на начин који је у супротности с нормалним искоришћавањем базе података, односно ако се на тај начин неразумно вређају легитимни интереси произвођача базе података.

Под издвајањем садржаја базе података подразумева се трајан или привремени пренос целокупног или значајног дела садржаја на други медиј, било којим средствима или у било ком облику (нпр. преснимавање садржаја базе са хард-диска на оптички диск), док поновно искоришћавање садржаја базе података представља сваки облик чињења доступним јавности целокупног или значајног дела садржаја базе података, и то стављањем у промет примерака базе података, њиховим давањем у закуп, чињењем базе података доступном преко интернета или доступном јавности посредством других облика трансмисије.

Право на забрану издвајања, односно поновног искоришћавања садржаја базе података на квалитативан или квантитативан начин се може даље преносити, уступати или бити предмет уговора о лиценци. Оно што је веома важно јесте да се наведено право примењује без обзира на подобност базе података да буде заштићена и одредбама ауторског права или других сродних права и без обзира на подобност садржаја базе података да буде заштићена ауторским правом или другим правима. С тим у вези, правима произвођача базе података не наноси се штета правима која евентуално постоје на садржају базе података.

То би значило да наведено имовинско право произвођача базе података егзистира без обзира на то да ли је таква база подобна да буде ауторско дело, као и да то никако не сме да утиче на евентуална права која постоје на елементима њеног садржаја. Нпр. уколико неко направи дигиталну колекцију уметничких дела неког уметника, он је на тај начин створио базу података која ужива заштиту као предмет сродног права и такво лице ће имати статус произвођача базе података, па самим тим и одређена имовинска права. Међутим, то неће довести до престанка ауторских права на сваком појединачном уметничком делу које чини ту колекцију. Дакле, паралелно ће постојати права произвођача базе података на предметној колекцији и ауторска права на елементима који је чине.

Ограничења права произвођача базе података

Без обзира на имовинска права која стоје на располагању произвођачу базе података, он не може да забрани законитом кориснику базе података издвајање, односно поновно искоришћавање оних делова садржаја базе података који се по својим својствима у односу на суштину базе не могу окарактерисати као важни, у квалитативном или квантитативном смислу, и то у било које сврхе, али под условом да је база података доступна јавности.

Закон уводи даља ограничења имовинских права произвођача базе података у корист њеног законитог корисника, па тако он може без дозволе произвођача базе података и под условом да је база учињена доступном јавности:

да врши издвајања њених битних делова − оних података због којих база и постоји као таква, за личне некомерцијалне потребе, а под условима прописаним Законом;
да врши издвајања њених битних делова за некомерцијалне сврхе наставе, а под условима прописаним Законом;
да врши издвајање и поновно искоришћавање битних делова њеног садржаја ради спровођења поступка пред судским или другим државним органима или у сврху обезбеђења јавне сигурности, такође под условима прописаним Законом.

Оно што је важно напоменути јесте да оваква ограничења права произвођача базе података не треба доводити у везу са ограничењима права аутора базе података која је ауторско дело.

Трајање права произвођача базе података као предмета заштите сродног права

Право произвођача базе података траје 15 година од дана настанка базе података. Међутим, уколико је база података у оквиру тог рока учињена доступном јавности на било који начин, право траје 15 година од тог дана. Дакле, тренутак почетка рачунања рока разликује се у зависности од тога да ли је база јавно доступна или није.

Међутим, уколико дође до суштинске, квалитативне или квантитативне измене садржаја базе података, која би довела до тога да се база података сматра новим улагањем, таква база података имаће свој сопствени рок трајања.

Правна анализа је урађена уз коауторство адвоката Јелене Благојевић Лукић.