Страна 23 – Домен

pitajte.rs vebinar: обрада података о личности посредством интернет сајтова и е-продавница

Први pitajte.rs вебинар у наредној години посветили смо важној теми из области права у пословању, а тиче се обраде података о личности посредством интернет сајтова и е-продавница. Вебинар ће се одржати у среду, 04. јануара у 20 часова, а гост је адвокат Драган Милић.

Драган Милић је оснивач адвокатске канцеларије “Милић”, а специјализован је за заштиту података о личности, право интернета, право интелектуалне својине, медија и ИТ право. Иза себе има више од 15 година искуства, што га чини пиониром у овим правним областима у Србији. Дипломирао је на Правном Факултету Универзитета у Београду, а од 2006. године је члан Адвокатске коморе у Београду. Од 2011. године налази се на списку арбитара Комисије за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена при Привредној комори Србије. Написао је велики број текстова везаних за правне области којима се бави, од којих су многи публиковани у угледним часописима и публикацијама. Аутор је и приређивач више водича, анализа и студија из наведених правниих области. Активан је учесник јавних расправа, иницијатива и едукативних пројеката.

У јануарском pitajte.rs вебинару ће нам између осталог дати одговор и на следећа питања:

Који подаци о личности посетилаца вебсајтова и е-купаца се обрађују, по ком основу и у коју сврху?
Зашто је важно имати квалитетну, посебно скројену и детаљну политику приватности?
Да ли обрађујете колачиће и по ком основу и због чега вам је потребна и политика колачића?
За које врсте обраде података о личности је потребно прибавити претходни пристанак посетиоца вебсајта и како тај пристанак треба да изгледа?

Више о овоме погледајте у pitajte.rs вебинару који можете пратити на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Драган ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте били у току са свим корисним и занимљивим садржајима које објављујемо, као и да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Интервју: Content marketing, 5 кључних ствари

Добро дошли у domen.rs интервјуе!
Ово је место где ћете имати прилику да чујете одговоре на нека од најважнијих питања када се ради о вашем пословању. Овог пута гост је маркетинг стратег, Владимир Церић, који нам је дао одговоре на питања из области Content marketingа.

Владимир Церић је саобраћајни инжењер, бивши (IT) новинар који се бави креирањем садржаја више од 20 година. Преко 15 година ради у маркетингу, а специјализовао се за рад са технолошким компанијама. Неке од компанија са којима је радио су Siemens, Microsoft, Samsung, GFI Software, Adverity, као и многе друге.

Са њим смо причали о битним стварима у Content marketingu и добили одговоре на следећа питања:

1. Зашто компаније користе Content marketing?

2. Које су предности и мане Content marketinga?

3. Да ли се исплати улагање у Content marketing?

4. Еволуција Content marketingа, на чему је био фокус раније, а на чему је сада?

5. Савет: на шта треба да се фокусирају мала и средња предузећа када је Content marketing у питању?

Погледајте интервју и не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

Маркетинг и брендинг – Две стране исте медаље

Шта је брендирање (енг. branding), а шта маркетинг? Које су сличности, а које разлике међу њима? Имам утисак да је у последње време ова тема добила на популарности, поготово на пословно-друштвеној мрежи Ликендин.

Пре пар недеља наишао сам на пост који на једноставан начин показује кључне разлике између ова два појма. Не знам ко је аутор поста, али оно што знам јесте да је садржај подељен много пута. Ово објашњење разлике између маркетинга и брендирања наишло је на одобравање знатног дела Линкедин заједнице.

Међутим, као што то обично бива при покушају да нешто превише поједноставимо, долазимо до нечега што није сасвим тачно. Поред тога, примећујем да постоји одређена конфузија око самог значења појма маркетинга.

Реч маркетинг је толико присутна у свакодневици да ако питате просечну особу на улици шта је маркетинг, вероватно ће вам рећи да има неке везе са продајом производа и рекламирањем. Зашто се онда јављају нејасноће приликом његовог дефинисања и конфузије приликом поређења са брендирањем?

Шта је маркетинг?

Америчка маркетинг асоцијација дефинише маркетинг као „…организациону функцију и скуп процеса за стварање, комуницирање и испоручивање вредности потрошачима, и за управљање односом са потрошачима на начин који доноси корист организацији и стејкхолдерима“. (Gregory T. Gundlach and William L. Wilkie, 2009, The American Marketing Association’s New Definition of Marketing: Perspective and Commentary on the 2007 Revision, Journal of Public Policy & Marketing Vol. 28 (2), pp. 259–264)

Формалне дефиниције маркетинга, као у претходном примеру, делују сувопарно. Стога је за објашњење најбоље користити примере из свакодневног живота.

Замислите да сте мали произвођач ракије који жели да свој производ пласира на локално тржиште. Производња захтева знање како се ракија прави, средства за рад попут буради и казана за печење, и воће као основну сировину. У току процеса производње сигурно бисте водили рачуна о квалитету ракије коју производите јер је то један од основних предуслова да ваш посао буде успешан. Уверени да сте направили добар производ, желели бисте да направите следећи корак, да ракију донесете до потрошача.

Тај следећи корак би вас суочио са спољашњим околностима. Видели бисте да постоје други произвођачи ракије, анализирали бисте квалитет њиховог производа, цену, тражили бисте место где ћете моћи да изложите свој производ, испитали бисте склоности потрошача по питању укуса, дали бисте име својој ракији и дизајнирали етикету.

То није све. Поред свега наведеног, водили бисте рачуна и о томе како изгледа продајно место, и трудили бисте се да будете љубазни према својим купцима.

Маркетинг је, дакле, низ активности који подразумева производњу производа, његово постављање на место продаје, промоцију и продају. Осим тога, у маркетинг улазе и друге активности попут развоја корпоративне културе, понашања запослених и изгледа просторија у којима запослени раде. Све што може позитивно да утиче на развој пословања потпада под маркетинг.

Ако је све ово што смо до сада видели маркетинг, шта је онда брендирање?

Брендирање се често поистовећује са маркетингом. Иако су у најтешњој вези, међу њима ипак постоје разлике. Неки, попут креатора горенаведеног Линкедин поста, сматрају да су ова два појма у великој мери независна и да међу њима постоји јасна подела.

Искуство показује да је реалност нешто другачија и да се не може повући јасна линија разграничења између ових области. Главни разлог за такву појаву јесте што је маркетинг шири појам од брендирања. Брендирање обухвата једну област, подсегмент је ширег маркетиншког процеса.

Ако прегледамо различите блогове на интернету, можемо видети да постоји онолико дефиниција брендирања колико постоји аутора који о њему пишу. Ипак, постоје ствари о којима су готово сви сагласни, а то је дефинисање онога шта брендирање није.

Брендирање није ништа од наведених ставки:

креирање логотипа бренда
дизајн паковања или сајта
реклама
мисија или визија бренда
бренд обећање
тон и стил комуникације.

Брендирање је све то заједно! Брендирање даје идентитет производима, услугама и компанијама. Захваљући њему, производи, услуге и компаније иду даље од своје физичке манифестације. Брендови добијају значење за потрошача. Стога, можемо рећи да је брендирање процес стварања значења за потрошаче.

Њиме се гради спектар асоцијација које људи имају и обликују се њихова искуства. Добро брендирање омогућава бренду да буде препознатљив и самим тим одскочи у односу на конкуренцију. Оно помаже компанијама да послују боље, али исто тако даје људима нешто на шта могу да се ослоне и са чим могу да се повежу.

Брендирање помаже и у унапређењу корпоративне културе и задовољства запослених. Запослени унутар компаније могу имати осећај да су део једне веће приче.

Сад када смо видели шта су маркетинг и брендирање, погледајмо каква је њихова веза и које су грешке које се јављају приликом покушаја да се направе вештачке разлике.

Највеће заблуде о разлици између маркетинга и брендирања

Маркетинг има краткоричне циљеве, а брендирање дугорочне.

Истина је да се приликом брендирања размишља дугорочно, али не можемо рећи да су све маркетиншке активности кратког даха. Део маркетиншких активности подразумева краткорично планирање, што је случај код тактичких кампања, где је брзо повећање продаје главни циљ. Постоје пак дугорочне маркетиншке стратегије, које за циљ имају подизање свести о бренду, јачање имиџа и изградњу главних атрибута бренда. Мислим да свака велика интернационална компанија има маркетиншку стратегију која се није мењала дуги низ година или деценија.

Брендирање даје одговор на питање „зашто“, а маркетинг „како“?

Ово је такође претерано поједностављивање. Брендирање, баш као и маркетинг, даје одговоре на оба питања. Приликом процеса брендирања размишљамо о томе како ће поједини сегменти током развоја идентитета бренда утицати на његову перцепцију. Исто тако, здрава логика нам налаже да иза сваког маркетинг плана мора постојати зашто нешто радимо и зашто очекујемо да ће потрошачи позитивно реаговати на наше активности.

Брендирање се односи на макро ниво, а маркетинг на микро.

Ово такође није тачно. Маркетинг узима у обзир макро ниво. То је нарочито видљиво код великих интернационалних брендова.

Брендирање гради лојалност, а маркетинг изазива краткорочну реакцију.

Попут претходних, и ово поређење пада у воду. Програми лојалности као маркетиншке тактике и алати усмерени су на изградњу лојалности потрошача.

Дакле, на брендирање и маркетинг можемо гледати као на две стране исте медаље. Брендирање има специфичније значење од маркетинга, али није нешто што постоји изван њега као одвојен процес и дисциплина. Брендирање је део ширег маркетиншког процеса који фокус ставља на изградњу идентитета бренда и његово испољавање у животима људи.

pitajte.rs вебинар: Како направити ефикасну маркетинг стратегију

Ново издање pitajte.rs вебинара премијерно је приказано 2. августа у 20 часова. Овог пута бавили смо се израдом ефикасне маркетинг стратегије.

Гост вебинара био је маркетинг стратег Владимир Младенов.

Владимир је један од пионира у Србији у коришћењу друштвених мрежа у професионалне сврхе. Оглашавањем на Фејсбуку и Гуглу се бави од 2008. године, као и креирањем компанијских и организационих страница и група, вођењем дигиталних кампања, аналитиком и анализом резултата.

Тренутно се бави консултантским послом као сертификовани консултант за дигиталну трансформацију са експертизом за друштвене мреже и интернет продају (међународни сертификат GIZ и WKO).

Владимир је у вебинару говорио о значају маркетинг стратегије и како је ефикасна стратегија један од кључних предуслова за успех. Показао је доста примера добре маркетинг стратегије и одговорио на питања публике. Добра стратегија у великој мери олакшава рад, промоцију, као и комуникацију са крајњим корисницима производа или услуга.

Jош пуно корисних савета релевантних за ваше пословање можете погледати на снимку вебинара:

Нови правни оквир за размену података између ЕУ и САД (EU–USA Data Privacy Framework)

Почетком октобра, Бела кућа је дала извршну наредбу за спровођење новог правног оквира за размену података између ЕУ и САД, чије доношење је најављено још почетком 2022. године.

Овим се (бар за сада) приближавамо стављању тачке на проблеме који су се појавили након што је Европски суд правде у јулу 2020. прогласио неважећим Privacy Shield, претходни споразум који је представљао основ за размену података између ова два међународна ентитета.

Иако је требало више од две године да се нови регулаторни оквир донесе, што је за овако осетљиво питање и велике проблеме које је недостатак споразума доносио изузетно дуг период, чињеница да је овај документ свеобухватнији од његових претходника донекле оправдава време које је било потребно за његово усаглашавање.

Такође, за разлику од докумената Privacy Shield и Safe Harbor Privacy Principles, као неуспелих покушаја да се ово питање реши у најбољем интересу обе стране, нови документ има сасвим генерички назив: EU–USA Data Privacy Framework, а ова уопштена фраза има за циљ да укаже на шире дејство самог акта, као и на чињеницу да се њиме обједињују све сврхе у које се подаци обрађују, размењују и похрањују.

Структура документа

Дакле, за разлику од претходних споразума између ЕУ и САД, који су били везани само за одређену област заштите података о личности − као што се, рецимо, Privacy Shield односио само на комерцијалне аспекте трансатланске обраде − нови Правни оквир заокружује размену података у свим сферема, како приватним тако и јавноправним. Са акцентом на регулисање безбедносноинформационих аспеката контроле података грађана ЕУ, обраду података становника Уније условљава и поштовање принципа неопходности и пропорционалности, чија примена има богату историју унутар ЕУ, како кроз регулативу, тако и кроз тумачења Европског суда за људска права и Европског суда правде.

Одговор Европске уније

На бази ове извршне наредбе, Европска комисија припрема нацрт одговора односно одлуке поводом процедуре усвајања и од стране ЕУ.

Незваничан став Уније јесте да су од стране Сједињених Држава у текст новог Правног оквира имплементирана права и обавезе договорене на заједничким састанцима из марта ове године, као и да је направљен велики напредак у односу на Privacy Shield. Примарна карактеристика договорених принципа односи се на ограничење приступа подацима грађана ЕУ од стране америчких обавештајних служби, са изузетком ситуација када је та обрада неопходна у циљу заштите националне безбедности.

Процедура усвајања документа од стране ЕУ подразумева најпре прибављање мишљења Европског борда за заштиту података о личности (European Data Protection Board), да би документ уопште могао бити одобрен од стране Европске комисије. Коначну реч, у сваком случају, има Европски парламент, који такву одлуку има право да преиспитује.

Институционални систем контроле примене новог правног оквира по притужбама грађана

Новим Правним оквиром прописана је обавеза оснивања посебног судског тела (Data Protection Review Court), које би имало задатак да другостепено одлучује по жалбама грађана ЕУ у вези са потенцијалним приступом подацима од стране америчких безбедносних служби или новог Правног оквира уопште. Предметни суд имао би функцију контроле одлука Лица за заштиту грађанских слобода (Civil Liberties Protection Officer) коме би претходно биле директно упућиване притужбе и који би по притужбама првостепено одлучивао. Лице за заштиту грађанских слобода преузело би функцију решавања случајева по притужбама грађана од претходног Privacy Shield Омбудсмана (Ombudsperson), чија је функција била прописана истоименим актом.

Уколико би у жалбеном поступку Судско тело за заштиту података о личности утврдило да су подаци о личности прикупљени односно обрађивани противно новом Правном оквиру, има могућност да, између осталог, нареди прекид обраде и брисање података о личности.

Очекивања од новог правног оквира

Стручна јавност је за сада уздржана и очигледно се чека дубља анализа прописа и провера како ће све функционисати у пракси. Аустријски држављанин Максимилијан Шремс (Maximilian Schrems), по чијим тужбама су и претходни споразуми преиспитивани, већ се у првим изјавама оградио наводећи да нови акт тек треба да буде предмет анализе, али да му се на први поглед чини да кључни проблеми још увек нису решени и да ће питање и ових правила, пре или касније, добити епилог пред Европским судом правде.

У сваком случају, компаније којима се пословни модел заснива на размени података о личности између ЕУ и САД углавном имају велика очекивања од овог документа, највише из практичних разлога. Почетак примене новог Правног оквира значио би и прекид досадашње праксе која се примењује од 2020. године, а која трансфер података заснива на комерцијалним уговорима, односно стандардним уговорним клазулама које су најзаступљенији механизам за прекоокеанску обраду података.

Madame Vanille: Посластице као животни стил

„Тајна живота је у ванили и путеру”, филозофија је радионице за колаче „Madame Vanille”, где су ови састојци у нераскидивој љубавној вези. Др Гордана Бекчић, докторка политичких наука, професорка српске и светске књижевности, консултанткиња у области PR-а и комуникација, вођена оваквом идејом покренула је недавно ову малу радионицу за израду колача у Београду.

Како сте дошли на идеју да отворите радионицу за колаче?

Гордана Бекчић: Одувек сам волела да правим колаче, а као мајци, супрузи и домаћици, макар на овим нашим просторима, то вам је у опису посла. Сама идеја о покретању радионице крчкала се већ извесно време. Многе другарице су ме при нашим сусретима помало, чак и несвесно, гурале у том правцу, кад год бих их дочекала са неком тортом или колачима. Оног тренутка када сам донела одлуку, одмах сам знала да то мора да буде мала фирма, са послатичаром и неколико других сарадника.

Шта све имате у својој понуди?

Гордана Бекчић: Наша радионица израђује торте, комадне колаче, тартове, куглофе, комисброте, разне врсте кекса. Правимо и колаче у чашама, као јединствен начин презентације производа који је захвалан за различите формате пословних и приватних догађаја. Имамо славски програм ситних и десертних колача. Један део славске селекције су и посни колачи. У понуди имамо и наше Mesdames, односно, Госпође. У питању је посебна селекција минијатурних колача, попут мајушне кремпите, мини-тартова, чиза, малецног Париз–Бреста. Један од циљева је да са селекцијом Mesdames можемо да испратимо догађаје који захтевају ексклузивни слатки кетеринг.

Све у свему, трудимо се да покријемо готово сваки аспект корпоративних, слављеничких и породичних трпеза.

Одакле француски назив? Одакле „Madame Vanille”?

Гордана Бекчић: У „Маdame Vanille” радионици покушавамо да спојимо француску и нашу посластичарску традицију, Француска је симбол културе и уметности уживања у животу. А храна је свакако једна од најјачих „хемија” која спаја људе. Укусна храна, припремљена од квалитетних састојака, аранжирана и сервирана као дар и раскош живота, није ништа друго него чиста емоција. Зато „Madame Vanille”. А ванила је данас, у модерно време, скоро па обавезан састојак сваке озбиљне посластице. Наоко једноставна, ванила је магична, тајанствена и непроцењива. И зато „Madame Vanille”.

Како долазите до муштерија?

Гордана Бекчић: Једна од највећих вредности коју можете имати у било ком бизнису јесте лични контакт и препорука. То је била наша полазна основа. Неизмерно сам захвална пријатељима и сарадницима који су нам указали поверење куповином и дегустацијом. У исти мах, морате да се борите за велике клијенте које не познајете. До њих долазимо уз онлајн и офлајн маркетинг и личну препоруку. Рецимо, приликом пуштања сајта у рад, урадили смо једно даривање, што је привукло велику пажњу на Инстаграму.

Ко су ваши клијенти?

Гордана Бекчић: Усмерени смо на правна и физичка лица, с тим да је акценат ипак на корпорацијама у ужем и ширем центру Београда. У овом тренутку, заинтересовани смо и за клијенте у Новом Саду и Зрењанину, Панчеву, Смедереву, у свим градовима који се налазе у радијусу од 80 км од престонице.

Шта бисте препоручили новим клијентима да прво пробају од „Madame Vanille” производа?

Гордана Бекчић: Тешко питање (смех). Мој савет био би да безбрижно пробају неку малу торту од килограм. Нажалост, не бих могла да кажем конкретно коју зато што су све изванредне. Коју год да изаберу по свом укусу, неће се покајати. Верујем да имамо посластице које могу да задовоље свачији укус.

По чему се разликујете од других на тржишту?

Гордана Бекчић: Све што бих рекла било би претенциозно. Ми смо тек на почетку и треба имати поштовања за све који су ту много пре нас. Оно што могу рећи јесте да колаче правимо од квалитетних састојака и у њих уносимо труд, емоцију и искуство. Трудимо се да они буду заиста премиум квалитета, са надом да ћемо успети да освојимо део тржишта.

Иако смо отворени тек недавно, захваљујући PR-у и маркетингу, а PR је мој примарни посао, већ смо негде формирани као бренд и успели смо да изградимо једну малу заједницу која постепено расте. Наша заједница расте органски. А за то треба времена. Конкуренција је оштра, поготово у Београду, али живот ме је научио да конкуренција, заправо, не постоји. Нисам васпитана да људе посматрам као конкуренцију и на томе сам веома захвална родитељима. Постојите само Ви и Ваш живот. На такозвану конкуренцију наша радионица гледа као на потенцијалне сараднике, колеге, а зашто да не и пријатеље.

Какви су вам планови за даље?

Гордана Бекчић: Тренутно смо фокусирани на развој београдског тржишта. Што се тиче асортимана, понуда је довољно широка, те нема потребе да га додатно проширујемо. У овом моменту нагласак је на добром и квалитетном маркетингу, са изразито маштовитим приповедањем, које настојимо да пренесемо и на сајт и на Инстаграм, као и на друге офлајн тактике.

Колико вам сајт значи у пословању?

Гордана Бекчић: Израда сајта био је један од првих корака при покретању радионице „Madame Vanille”. Сајт је једноставан. На њему немамо интернет продавницу и то у овом тренутку немамо ни у плану. Колачи су веома деликатни и осетљиви, захтевају пуно пажње при транспорту.

Са техничке стране гледано, сајт је беспрекоран. Одлично интерлинкован и подељен на категорије. Баш онако како Гугл воли. Стручњаци на том пољу кажу да се ради о добро оптимизованом сајту. На њему смо поделили и нашу причу о томе како је дошло до тога да радионица за колаче „Madame Vanille” угледа светлост дана. Примећујемо да се сајт добро котира, имајући у виду да до сада нисмо улагали у плаћено оглашавање. Верујем да ће се његова видљивост увећати додавањем нових фотографија и још бољом комуникацијом путем њега.

Које друштвене мреже користите?

Гордана Бекчић: „Madame Vanille” има само Инстаграм налог, јер то је у овом тренутку најбољи канал за промоцију ове врсте бизниса. Преостале платформе су сувишне и захтевају више времена, нарацију прилагођену тој посебној платформи, kao додатно људствo. Са друге стране, овај бизнис захтева препоруку „од уста до уста”, што у случају колача и хране има вишеструко значење.

У коначници, сајт www.madamevanille.rs је наша интернет посластичарница, а Инстаграм профил излог те посластичарнице, те су то места на којима промовишемо и развијамо наш мали бизнис.

Зашто сте се одлучили за .rs домен?

Гордана Бекчић: Домен .rs је за мене логична адреса и то из више разлога. Захваљујући примарном послу, годинама уназад имала сам прилику да развијем, структурно и наративно, мноштво сајтова, како за клијенте, тако и за своје потребе. Мој избор је увек .rs домен.

Србија је моја земља, а .rs је њена интернет лична карта. Тако је .rs домен и део дигиталног идентитета мог пословања.

„Madame Vanille” је Францускиња која у Србији прави француске посластице, покушавајући да дочара део француског гламура грађанима Србије, истовремено га комбинујући са нашим домаћим рецептурама. Зато „Madame Vanille” радионица за колаче мора да буде на .rs домену.

pitajte.rs вебинар: Важност праћења сезоналности и продајних датума

У последњем pitajte.rs вебинару у 2022. години, који је премијерно приказан у среду, 7. децембра, причали смо о е-трговини, сезоналности и зашто је важно пратити је.

Гост је био специјалиста за е-трговину, Иван Танасковић, a неке од тема које смо обухватили су: како креирати годишњи план акција, како унапредити продају, зашто су ТОП артикли важни, зашто је битно имати добро оптимизовану одредишну страну (landing page), колико је важна ефикасна достава…

Све ово и још пуно корисних савета релевантних за квалитетну е-трговину можете погледати на снимку вебинара:

Пратите наше садржаје на domen.rs, објаве на друштвеним мрежама и Јутјуб канал РНИДС-а да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер „Доменске вести“ и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Димензије креативних садржаја на друштвеним мрежама 2023

У данашње време, брендови, компаније, а посебно велике онлајн продавнице не могу да замисле своје маркетиншке активности без друштвених мрежа. Другим речима, већ низ година сведоци смо чињенице да друштвене мреже, заједно са осталим дигиталним активностима, преузимају већи део ресурса сваке кампање.

Циљ је јасан. Свака кампања треба да буде ефикасна и ефектна истовремено, а то није лако постићи, поготово када схватите колико правила и принципа треба да се придржавате. Планирање такође мора бити на високом нивоу, као и уштеда времена и брзина реаговања људи који раде у сектору дигитала. Реакције треба да буду брзе, комуникација ажурна, а активност константна.

С тим у вези, димензије визуала на друштвеним мрежама морају бити припремљене према упутствима за сваки канал појединачно, па смо решили да креирамо листу која ће их све, по могућности, обухватити на једном месту.

С обзиром на то да је време за креирање садржаја све краће, компаније неретко заборављају на оне „велике ситнице” које могу негативно да се одразе на саму кампању.

Зашто све ово радимо?

Тачан одговор на постављено питање је – продаја!

Активности на друштвеним мрежама, било да су усмерене на плаћене или органске, имају за циљ да на ваш сајт пошаљу квалитетан саобраћај, односно да оглас прикажу правој публици и тако повећају проценат конверзије.

Одаберите домен и креирајте сајт и/или онлајн продавницу, а затим сав саобраћај (плаћени и органски) усмерите на њега. На тај начин, ви држите све конце у својим рукама.

Тада можете да анализирате одакле добијате највише посета и продаја, као и у шта се исплати улагати, а на шта нема смисла трошити ресурсе.

Да бисте то успели, потребно је да следите одређена правила.

Зашто је важно да креирате визуале према постављеним правилима?

Увек је било веома важно на који начин се компаније односе према својим званичним налозима на друштвеним мрежама. Данас то има сасвим другачије значење.

Креирати налог на било којој друштвеној мрежи је веома једноставно, за то је потребно свега пар минута. Али, одржавање и уредно вођење сваког налога појединачно захтева посвећеност и поштовање прописаних *димензија креативе и ограничења.

На тај начин:

постови/визуали ће се видети на прави начин;
креатива ће бити оптимизована за сваки канал комуникације;
публика ће видети комплетну поруку без изузетка.

Поштовање прописаних димензија креативе на појединим друштвеним мрежама није обавезно, али јесте нужно уколико желите да од изабраног канала комуникације извучете максималан ефекат. Штавише, може бити контрапродуктивно уколико се не потрудите да објаве буду према прописаним правилима изабране друштвене мреже.

Свој домен = свој газда

Не заборавите да се кућа гради од темеља.

Продаја преко друштвених мрежа је одличан додатак вашим каналима продаје, али се потрудите да не зависите од њих. Чак и да се деси проблем са налогом на некој од друштвених мрежа, бизнис или пројекат неће посустати, а ви ћете моћи да се на миру фокусирате и решите наведени проблем.

У данашње време сматра се „обавезом” да на друштвеним мрежама имате присуство, али ваш домен је ваше власништво, идентитет, и ту се ви питате шта, када, како и на који начин.

Треба напоменути и истаћи да, уколико немате регистрован домен, односно немате свој сајт, не можете да радите ремаркетинг. Сајт је, по перформансама, међу најквалитетнијим врстама оглашавања.

Закључак аутора

Како каже наш народ: „Ако сте се већ ухватили у коло, онда играјте.”

Користите димензије и формате постова у зависности од мреже и природе објаве, како бисте добили највише од сваке активности. Квантитет замените квалитетом.

Није поента објавити било шта. Посветите време садржају који објављујете.

И таман кад смо дошли до краја овог текста, појављује се или нова друштвена мрежа или нова димензија/формат објаве. Зато, хајде да га заједно одржавамо. Шаљите нам допуне или измене, а ми ћемо у најкраћем року то ажурирати. Хвала!

*Димензије креативе

FACEBOOK
Креатива	Димензија
Profile photo	Десктоп: 170×170 px Мобилни телефон: 128 x 128 px
Profile Cover photo	Приказује се на десктопу – 820×312 px Приказује се на мобилном телефону – 640×360 px
Page Cover photo	851×315 px
Post & timeline photo	1200×630 px
Event cover photo	1200×628 px
Story	1080×1920 пx
INSTAGRAM
Креатива	Димензија
Profile image	320×320 px
Feed photos Landscape	1080×566 px
Feed photos Portrait	1080×1350 px
Feed photos Square	1080×1080 px
Story	1080×1920 px, aspect ratio 9:16
Story Highlights	1080×1920 px
Reels	1080×1920 px, aspect ratio 9:16
Instagram IGTV 1080×1920 px Aspect ratio: 9:16 Cover photo: 420×654 px
YOUTUBE
Креатива	Димензија
Profile photo	800×800 px
Video	Минимум: 1280×720 px Препорука: 1920×1080 px
Channel Art cover	2048×1152 px
Video Thumbnail	1280×720 px
LINKEDIN
Креатива	Димензија
Profil photo	400×400 px
Profil cover photo	1584×396 px
Blog post photo	1200×627 px
Company page logo	60×60 px
Page cover image	1128×191 px
Video	1080×1920 px aspect ratio 9:16.
TIK TOK
Креатива	Димензија
Profile image	Максимум: 200×200 px
Video	1080×1920 px, aspect ratio 9:16
Видео инфо: Величина фајла: максимум 287.6 MB Оријентација: Тик-ток је форматиран за смартфон уређаје, па је вертикални видео најбољи, али је дозвољен и хоризонтални. Димензије видео-фајла: 1080×1920 px Безбедне зоне: 150 px од врха и од дна визуала, као и по 64 px са обе стране. Aspect ratio: 9:16. Поред тога дозвољен је и 1:1, али неће заузети целокупан екран. Дозвољени формати: .mp4и .mov фајлови. Дужина видео-фајла: 3 минута.
X (TWITTER)
Креатива	Димензија
Profile photo	400×400 px
Header photos	1500×500 px
In-stream photos	1600×900 px
Card image	120×120 px

Ултимативни водич за најконтроверзнији канал продаје. Доступан је сваком бизнису, а скоро нико га не користи (правилно) [први део]

Да одмах убијемо напетост. Реч је о продаји путем имејлова. Али не било каквих. Усвојени назив на енглеском је cold emails, а ми ћемо их звати хладним имејловима. Још конкретније, хладни имејлови у контексту фирма ка фирми.

Шта је тачно контроверзно код њих?

Много тога. Да ли је етички и морално слати их? Да ли се смеју слати уопште, и ако је одговор „да”, на који начин и коме? И оно што је кључно, да ли могу, у данашње време, дати икакав резултат?

На та и многа друга питања одговорићемо у овом водичу, у склопу серије текстова. Да би он заиста био „ултимативни”, морамо прво покрити доста тога.

Биће ту акције, јаких емоција, брзих обрта, сувопарних техничких појмова (и тога мора бити помало), али и доста практичних савета.

На крају ће свако ко испрати серијал текстова моћи самостално и успешно да постави овај канал продаје за свој бизнис.

За почетак, хајде да уведемо основне појмове како бисмо се лакше разумели на овом путовању.

Ево већ је јесен…

…И док деца у школама пишу о томе како она изгледа у њиховим улицама, ми ћемо направити фирму. Јер, како другачије?!

Прошетали смо се до АПР-а и основали „Корнишон д. о. о.”, фирму за производњу зимнице, јер умемо да је спремимо као нико други. Средили смо дозволе и папире, покренули производњу.

Ко год да је пробао наше производе тврди да су најбољи у овом делу галаксије. Не преостаје нам ништа друго него да се сложимо док поносно гледамо у пун магацин.

Убрзо нам осмех са лица скида спознаја да нико осим родбине и комшилука не зна за нас и заправо не знамо како ћемо то све продати.

Седамо за сто и разматрамо које опције имамо. Неки нам кажу да нам треба маркетинг, док други сматрају да је то продаја. Покушавамо да разумемо разлику и границу где једно престаје а друго почиње. Схватамо да не желимо да будемо део те вечне расправе.

Одлучујемо се да, за почетак, истакнемо таблу на улици испред фирме и полепимо огласе по бандерама у комшилуку.

Већ сутрадан људи почињу да нас зову и појављују се на вратима. Упалило је! То су све људи који досад нису знали за нас.

Међутим, схватамо да неће сви купити наш производ. Некоме не одговара цена, време испоруке, паковање, док неки само разгледају или већ имају зимницу, али би можда били заинтересовани следеће сезоне.

У сваком случају, сви ти људи су нам вредни, и у земљама енглеског говорног подручја звали би се leads. На српском нема адекватног превода осим „потенцијални купци”, или (незграпно) транскрибовано „лидови”.

Пошто они иду ка нама то су (на енглеском) inbound лидови. Уједно су то и прва два појма које уводимо.

Охрабрени почетним успехом, објављујемо оглас у локалном гласнику. Долази нам још више људи.

Разговарамо са комшијиним сином и он нам спомиње неке виртуелне, онлајн продавнице и да би људи из целе земље могли куповати од нас преко интернета.

Пристајемо, и он преузима на себе да нам направи сајт и онлајн продавницу. Међутим, поруџбине слабо иду.

Чујемо да не би било лоше да плаћамо рекламе на Гуглу и на Фејсбуку.

Почињемо и са тим подухватом и схватамо да је заправо исти принцип као са огласима на бандерама и огласником. Ситуација креће да се мења, људи долазе на сајт и поручују све више.

То су све inbound канали маркетинга/продаје. Укратко, обзнањујемо своје постојање на местима где се људи окупљају или пролазе што у реалном што у виртуелном свету, а опет их не реметимо много. Они којима је наша понуда занимљива доћи ће по још информација. Када дођу, они су warm или „топли” лидови. Топли у смислу да су „загрејани” да чују више, а врло вероватно и купе нешто. Постоји и позитивна емотивна подлога. Усхићени су у некој мери због наших производа.

Ако постоји вруће… да ли постоји и хладно?

Насупрот томе постоје (на енглеском) outbound канали, када ми одлазимо и куцамо на врата (фигуративно или дословно) људима за које сматрамо да би били заинтересовани.

Рецимо, одлучили смо да направимо флајере и да их редом убацујемо људима у сандучиће. Немамо много информација о тим домаћинствима и да ли им је зимница потребна, али рачунамо да је потребна бар неком проценту њих. Да бисмо испратили колико нам је потенцијалих муштерија дошло из те кампање, нагласили смо у флајеру да га понесу са собом ако буду долазили код нас, како би добили гратис производе (за претрпљену бол свог сандучета).

Време пролази, наш бизнис се развија.

Чујемо да сличне фирме своје производе продају великим трговинским ланцима на велико. Схватамо да бисмо могли и ми, само не знамо како да дођемо у контакт са тим ланцима.

Распитали смо се код пријатеља и родбине и дошли до бројева телефона неких релевантних људи.

Следећег дана смо их звали редом. Једна особа се није јавила, друга је рекла да јој управо креће састанак па не може да разговара, а са трећом смо попричали и упутила нас је на колегу. Четврта нам је испричала који процес у њиховој фирми треба проћи да би се наши производи нашли на њиховим полицама.

Све у свему, шаролик резултат. Наше позивање људи који то не очекују на енглеском се зове cold calling. И то је такође outbound канал. Cold или „хладан” део се односи на чињеницу да се не познајемо са њима, да никада за „Корнишон д. о. о.” вероватно нису ни чули и да не очекују позив. Емотивно нису укључени за разлику од горепоменутих „загрејаних” муштерија.

Добили смо и неколико имејл адреса па смо се тим људима обратили писаним путем. Тако коначно долазимо до „хладних” имејлова као канала о којем ће највише бити речи у наставку ове теме.

У међувремену, док смо ми јурили контакте, стигли су нам неочекивани имејлови. Један је од штампарије која нам нуди повољну израду налепница за наша паковања, а могу и нови дизајн да нам ураде. Други је од фабрике стакла, питају да ли нам требају тегле од 500 мл.

Занимљиво. Изгледа да и други бизниси користе хладне имејлове. Можда бисмо и ми могли да систематски контактирамо фирме и нудимо им своје производе.

Неки од нас у фирми се питају зашто бисмо уопште користили такве хладне outbound канале. Зар ови топлији нису бољи?

Заправо нису ни бољи ни лошији. Различити су, и имају своје предности и мане. Једни не искључују друге и идеално би било да се комбинују.

Једна предност outbound приступа је брзина.

Колико времена би требало да неки запослени у неком трговинском ланцу примети наш бренд и буде мотивисан да колегама предложи да наше производе уврсте у свој асортиман? Много, ако би се то икад и десило. Овако смо за само неколико сати распитивања, звања и слања имејлова дошли до конкретних информација и, ево, већ преговарамо са једним ланцем.

Сви су се сложили да то има смисла и сагласни су да пробамо. Али одакле нам контакт подаци свих тих фирми? И да ли је то по закону дозвољено?

Договорили смо се да свако за себе потражи одговоре на та питања па да у кратком временском року седнемо и укрстимо сазнања.

Дотад, да направимо кратак резиме.

Увели смо и на примерима објаснили појмове:

Inbound − долазе нама;
Outbound − ми одемо њима;
Leads − потенцијални купци/клијенти;
Warm илити топли лидови − људи са којима имамо историју, познајемо се, већ знају за нас или су исказали интересовање;
Cold илити хладни лидови − људи које не познајемо али сматрамо да би могли бити купци/клијенти.

У наредном тексту обратићемо пажњу на питања с почетка текста о регулативи, прописима и шта се сме радити при cold outbound контактирању.

Након тога ћемо засукати рукаве и проћи практичне кораке постављања једне outbound хладне имејл кампање коју свако може да испрати.

Дотад вам свако добро жели колектив „Корнишон д. о. о.”.

Зашто су YouTube Shorts, тј. „кратки видео-садржајиʺ битни за мала и средња предузећа?

Ако сте у последњих 5 година посетили било који семинар или предавања на тему Јутјуба, могли сте да чујете људе како понављају, малтене као мантру: „Правите дуже видео-клиповеʺ. На ваше питање: „Колико дуже?ʺ, одговор би увек био: „Дуже…ʺ
Дужи клипови су и сада пожељни на Јутјубу, а 8 минута се испоставило као sweet spot тј. довољно дуго да га „алгоритам волиʺ а опет довољно кратко да људи имају концентрације да га погледају.

И тек када смо се сви навикли на клипове од 20 и више минута, појавио се Тик-ток (TikTok) и показао да генерација одрасла на мобилним телефонима има пажњу винске мушице. Кратки, забавни, ефектни видео-садржаји освојили су напречац екране мноштва људи, а Тик-ток је постао доминантан играч на тржишту на ком је Јутјуб суверено владао.

Није шија него shorts

Одговор Гугла и Јутјуба није требало дуго чекати − звао се shorts или кратак видео.

Прва верзија shorts је била уведена збрдаздола, па иако су је људи користили, није се претерано прославила. Али то није обесхрабрило „мудре главе“, из Гугла поготово, јер је за то време број корисника Тик-тока кренуо вртоглаво да расте. Недавно је Јутјуб представио другу итерацију кратких видео-садржаја (shorts), која је имала много више успеха, због чега данас и причамо о њима.

Кратки Јутбјуб видео-садржај (shorts) има формат 9:16 (такозвани усправни видео) и траје до 60 секунди. Водите рачуна да сваки видео у овом формату аутоматски постаје shorts. Ово је уведено, јер сте у првој верзији морали да убаците хаштаг ”#shorts” у наслов или опис видео-клипа да би га Јутјуб сортирао на прави начин, што се у пракси показало као превише компликовано.

Зашто је shorts важан за малог привредника?

Опште је познато да све друштвене мреже, када уведу нову могућност, крену да форсирају њену употребу кроз пи-ар кампање, фаворизовање у алгоритму и тако даље. Слична ситуација се сада дешава са опцијом shorts, па чак и мањи канали бележе по неколико стотина хиљада прегледа на овој врсти садржаја.

Ту лежи шанса за предузимљиве предузетнике, пошто вам за снимање кратких видео-клипова не треба ништа осим телефона. Уколико видите нешто забавно и интересантно, ваше је само да узмете телефон и то снимите.

Уколико нисте из цуга успели да ухватите оно што сте желели, можете сам видео дорадити у некој од специјализованих апликација, или на Тик-току или Инстаграму.

Чак и ако буде мало несавршено или ако вам се тресе камера, није страшно уколико је забавно и информативно. Не морате да улажете озбиљну суму новца у сценарио, опрему, снимање и монтажу. Све што треба да урадите јесте да замолите све колеге да сниме интересантан или забаван кратак усправни видео до 60 секунди и да вам га пошаљу.

Оно што је можда и најбоље, тај исти садржај можете после објавити на Тик-току и Инстаграму и на тај начин олакшати себи администрацију друштвених мрежа.

Такође, од фебруара 2023. и кратки видео-садржаји биће монетизовани, што значи и могућност зараде, коју не треба занемарити, поготово ако имате и публику из иностранства. Управо због тога Јутјуб уводи и нове/старе услове за монетизацију. И даље вам је потребно да на каналу имате 1.000 претплатника (subscriber), али сада можете да бирате између генерисања 4.000 прегледаних сати (watch time) за годину дана или 10 милиона прегледа на кратким видео-садржајима (shorts) за 90 дана.

Рат Тик-тока и Јутјуба за привлачење креатора се наставља и сада је, жаргонским речником, 2:1 за Јутјуб. Али немојте да отписујете Тик-ток, јер ова утакмица је тек почела.

Уколико сте мали привредник или вам је Јутјуб битан за посао, уложите време у креирање кратких видео-садржаја. На дуже стазе и те како ће вам се исплатити.