Страна 24 – Домен

6 ствари које не би требало да тражите од свог копирајтера

Креирање садржаја на веб-сајту је процес у којем учествује више људи са различитим улогама. Иако се дешава да једна особа обавља више послова, традиционална подела је на оне који сајтом управљају, оне који га промовишу и оне који непосредно стварају садржај за њега.

VLADA KARPOVICH: HTTPS://WWW.PEXELS.COM/PHOTO/CONTENT-YOUNG-BUSINESSWOMAN-USING-LAPTOP-WHILE-TAKING-TEA-CUP-AT-HOME-4050350/

У таквој подели послова, власници и/или уредници сајта ангажују писце (за њих се усталио термин копирајтер) који га „пуне” садржајем од којег се очекује неколико ствари:

да буде занимљив за читање
да поспеши пласман сајта на претраживачима
да наведе посетиоце да предузму одређену акцију (најчешће куповину)

Добар писац умеће да сачини писани материјал који одговара овим захтевима, али само ако се испуне одређени предуслови који не зависе од њега, већ од особа које су га унајмиле.

С тим у вези, а у складу са личним и емпиријским искуством колега, навели бисмо 6 ствари које никако не би требало да тражите од копирајтера уколико желите оптимални крајњи резултат због којег је сајт и направљен.

Не будите недоречени и нејасни при давању задатака писцу (copywriting assignment)

Давање штурих, двосмислених, нејасних задатака који су подложни слободном тумачењу од стране писца се веома ретко заврши добро.

JUDIT PETER: HTTPS://WWW.PEXELS.COM/PHOTO/PERSON-WRITING-ON-A-NOTEBOOK-BESIDE-MACBOOK-1766604/

Примера је готово безброј: нисте уобличили тачну тему, изоставили сте да саопштите барем оквирну структуру текста, нисте јасно навели коме се треба обратити, који је циљ креирања садржаја…

Да би копирајтери свој посао урадили како треба, морате им јасно и што детаљније поставити пројектни задатак, где је најбитније да они схвате зашто пишу одређени текст и коме.

Будите уверени да ће вам бити захвални ако им до танчина објасните своје захтеве, идеје и укупну визију у вези са садржајем. А и у вашем је интересу – бићете задовољнији оним што је написано.

Посебно да напоменемо – очекивања да ће писац добро укомпоновати оно што ни вама самима није најјасније поготово су неутемељена и потпадају под оно „не знам шта сам тачно хтео, али ми се резултат не допада”.

Не тражите од копирајтера да пише о нечему у шта се апсолутно не разуме

Писци су по правилу људи који имају врло релевантна искуства из одређених области и који о томе умеју да сроче квалитетну причу.

Копирајтинг је, међутим, и занат – многи писци пишу о разнородним темама јер умеју да се добро спреме, обављајући темељно истраживање о теми коју слабије познају.

Али, ако им задате да пишу о нечему у шта се нимало не разумеју, може се одвити пар лоших сценарија.

Први је тај да писац прихвати ангажман и саставља ваљан текст, али му припрема (учење) одузима превише времена. Наруџбина упада у доцњу, рађа се фрустрација на обе стране: наручилац је незадовољан због кашњења, писац негодује јер улаже превише труда и времена за договорен хонорар.

Други сценарио: текст је лош, захтева темељне измене – фрустрације се сада испољавају по свим аспектима посла јер сви губе време и новац: што због лошег квалитета садржаја, што због пробијања рокова.

ANDREA PIACQUADIO: HTTPS://WWW.PEXELS.COM/PHOTO/MAN-SHOWING-DISTRESS-3777572/

Ако немате на располагању копирајтера који се довољно разуме у одређену тематику, боље је да ангажујете неког другог.

Тиме нећете изневерити оне с којима стално сарађујете. Штавише, биће вам захвални што не морају да се уплићу у оно што им је апсолутна непознаница (а вероватно и у област коју нису ни заинтересовани да упознају).

Истраживање кључних речи и SЕО оптимизација се не подразумевају

Постоје копирајтери који могу одлично да направе припрему за само писање у виду истраживања кључних речи, а у циљу што вишег пласмана на претраживачима. Међутим, ма шта мислили – то није њихов основни посао.

Приликом наручивања посла, морате се са писцем експлицитно договорити око тога.

Једноставно, ништа се не подразумева. Уколико се нисте о томе сагласили не можете му замерити што то није урадио како треба или није урадио уопште.

Један од могућих метода рада је такав да особа задужена за промоцију сајта уради оријентационо, прелиминарно истраживање жељене теме, пошаље исцрпна упутства писцу, који потом све обради детаљно и на основу тако припремљене подлоге напише текст.

Копирајтер не може бити сам свој уредник

Баш као што новинар не може да буде свој уредник, то не може ни копирајтер. Њему су потребни вођство и интеракција од почетка до краја процеса писања. Он тражи да га водите кроз креативни ток задатка, да га усмеравате, коригујете и дајете мишљења и сугестије. То се никако не сме сврставати у било какво ниподаштавање копирајтера. У питању је особа која врши тачно одређену врсту посла и тај посао није уреднички.

Ако сами не поседујете капацитете за уредништво, слободно ангажујте спољне стручњаке.

Копирајтер не може бити сам свој лектор (ни коректор)

Копирајтер је по правилу врло писмена особа која добро познаје језик и граматичка правила. Па ипак, постоји једна врста „слепила” за грешке које сам направи током писања. Неке од њих су тешко исправљиве јер су резултат лоше усвојених норми, а неке су једноставно лапсуси које писац није у стању да изолује и исправи.

Лекторисање је сегмент на коме се скоро увек штеди, а за разумну суму новца можете унајмити лектора и добити максимално професионалан текст.

Не будите ситничави где нема потребе за тим

Тешко да ће вам писац испоручити иједан текст који не захтева ама баш никакву исправку. Негде ће бити потребне мање корекције у виду измене неких речи, негде делова реченица, а негде ће се употребом синонима постићи бољи резултат.

Уобичајена пракса је да се такве ситнице обележе и цео текст врати копирајтеру на дораду.

Труд уложен у бележење минорних (граматичких, правописних) исправки и њихово слање аутору неретко је далеко већи него да сте их сами изменили. Брже ће и боље бити да их сами исправите него да чекате да он то уради (а и питаће се зашто то нисте учинили кад је то толико једноставније).

На истом задатку

Колико год да вас је у тиму који се бави одређеним сајтом, ваш крајњи задатак је идентичан – његова што већа посећеност и што бољи пласман на претраживачу.

Однос који будете успоставили са писцима је један од кључних елемената успеха. Тај однос би требало да карактерише јасна подела послова, изостанак било каквог подразумевања ствари које нису договорене и изостанак нереалних очекивања да копирајтери обављају послове које не познају нити су за њих плаћени.

ANDREA PIACQUADIO: HTTPS://WWW.PEXELS.COM/PHOTO/PHOTO-OF-MAN-HOLDING-A-BOOK-927022/

pitajte.rs vebinar: Важност праћења сезоналности и продајних датума

Наредни pitajte.rs вебинар биће премијерно приказан у среду, 07. децембра у 20 часова а тема којом се овог пута бавимо је онлајн куповина, важност праћења сезоналности и продајних датума.
Гост је Иван Танасковић, специјалиста за е-трговину.

Иван Танасковић је специјалиста у области е-трговине са 15 година искуства у интернет продаји на домаћем и иностраном тржишту. Досадашњу каријеру је градио кроз e-commerce стартaп компаније и телекомуникације, увек радећи у сектору за интернет продају. Вредно бизнис искуство је стекао водећи једну од највећих интернет retail продавница код нас. У априлу 2018. године је покренуо први e-commerce магазин на Балкану (www.e-commerce.co.rs), на коме је до сада објавио преко 150 ауторских текстова на тему интернет продаје.
Од 2019. године је члан Управног одбора eCommerce Асоцијације Србије.

Поред стандардних продајних сезона, односно сезона које се понављају, свака година нам доноси нешто ново. Било да су то нове културне манифестације или спортска дешавања, увек постоји нешто додатно што може бити од користи за продају. Зато је сезоналност важна и из тог разлога управо о њој говоримо у овом издању вебинара. Са вама делимо неколико савета како да унапредите продају прилагођавањем сезонама:

Креирајте (годишњи) план акција
Унапредите доставу
Издвојите ТОП производе
Учествујте у сезонским снижењима
Користите ландинг стране

Више о овоме погледајте у pitajte.rs вебинару који можете пратити 07. децембра од 20 часова на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања која вас интересују везано за ову тему а Иван ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Интервју: Израда сајта и ко све треба да буде укључен

Јулско издање domen.rs интервјуа посветили смо изради сајтова са фокусом на то ко све треба да буде укључен у овај процес.

Гост је Данијел Милошевић, бренд стратег и копирајтер.

Данијел Милошевић је копирајтер и бренд стратег који ради претежно са технолошким компанијама и тражи срж њиховог постојања (одатле и назив његове фирме – Meaning ).

Филолог германиста са дугогодишњим искуством у преводилачком, наставничком и лекторском послу. У једном тренутку се запитао „Ко пише ово што преводим? “ и тако је завршио у маркетингу.

Данијела смо у овом интервјуу питали следеће:

1. Која је разлика између тога шта клијенти кажу, шта мисле, а како се заправо понашају?

2. Да ли је клијент увек у праву? Или је битно шта каже и продајни тим, оснивачи, менаџери, запослени?

3. Како доћи до потреба и директних речи клијената?

4. Треба ли и колико често тестирати и мењати нешто на сајту?

5. Колико су битни подаци из аналитичких алата?

*Шта ради копирајтер кад не пише?

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

1. Која је разлика између тога шта клијенти кажу, онога шта мисле и како се понашају?

Разлика уме да буде огромна. Деси се са вам клијенти кажу да нешто желе, али када их видите како купују, како користе сајт и долазе до информација, то буде нешто сасвим друго. Често клијентима кажем да мере упоредо све три ствари. Деси се често у пракси да питају људе да ли би сте купили то и то или како долазите до информација, и онда вам људи кажу једно, али када их посматрате преко аналитичких алата, видите да раде нешто друго, а када комуницирају са другим корисницима, кажу, односно мисле нешто сасвим треће. Тако да, разлика је велика.

2. Да ли је клијент увек у праву или је битно шта кажу и оснивачи, менаџери, маркетиншки и продајни тим?

То је ствар дипломатије. Ја волим да тврдим да је клијент већински у праву, али залажем се за тезу да је то двосмерна улица. Ми треба да задовољимо потребе клијената и да им пружимо оно што траже тамо где то желе да узму. Али је чињеница и да људи који оснивају фирму, који је воде, имају неке потребе, пословне циљеве и сви материјали које користе, требало би да, на неки начин то рефлектују. То је нека интерна дипломатија. Са треће стране, продајни тим и маркетинг су у свађи од кад постоје. То је вечити конфлинкт. Ми у маркетингу кажемо једно, они оду на терен и раде нешто друго и у добром делу фирми не дође до размене него се такмиче ко ће више људи да доведе и ко ће више дилова да склопи. Поента свега јесте да су важна мишљења. Рецимо, ја док учествујем у изради сајта на било који начин, а претежно учествујем на концептуализацији и изради садржаја, волим и инсистирам да укључим клијенте на било који могући начин. Минимално од анкете, па до интервјуа, да ли је то укључивање корисничке подршке да нам дају шта то клијенти питају, да нам дају забележена питања и одговоре, а са друге стране, волим да укључим и продајни тим јер ти људи ми кажу шта је то реално на терену што их чека. Све то када се склопи, опет постоји виши менаџмент који треба да све то одобри и каже да то може да се развија даље и зато их треба питати шта је то што би они волели.

Компромис?

Не, не волим да кажем компромис. То је оно, имам данас жуте и црвене чарапе па онда, хајде да направим компромис и носим једну жуту и једну црвену. То је мало безвезе. Заправо је све више ствар дипломатије и проналаска шта је то што све интересне стране хоће и шта је људима прихватљиво да нешто добију, нечега се мало одрекну. Свачије је мишљење битно и трудим се да будем фер према оснивачима, директорима… И они су основали фирму из неког разлога. Нешто им је важно што желе да поделе са светом и не би било фер да се и то не покаже.

3. Како доћи до потреба и правих информација од стране клијената?

Начина има милион. Неки од најпрактичнијих су панел истраживања, фокус групе или анкете. То су услуге које пружају агенције за истраживање тржишта. И то је један од начина – ангажовати агенцију. Други начин јесте, као компанија, позвати клијенте на неформалне разговоре и интервјуе. Ту је и трећи начин, на иностраном тржишту постоји гомила алата који омогућавају да људима дате неки материјал и да их снимате. Дате им задатке, нешто што треба да ураде – рецимо сајт. Са почетне странице 50 учесника треба да нађе неки производ, цену и слично, и желим да наглас говоре шта раде, шта мисле, како доживљавају, који делови су им упадљиви… Тако могу да дођем директно до њихових речи. Мени је интервју можда најбоља метода јер чујеш директно шта људи мисле.

4. Да ли је, и колико често је потребно, тестирати или мењати нешто на сајту?

То зависи од компаније до компаније. Волим да кажем да је добро тестирати нешто на кварталном нивоу када се праве пресеци. Па чак, можда и у неком ужем временском периоду. Дакле, квартално или на шест месеци се може променити понуда, неки слоган, услуга… То много зависи од компанија. Ако се људи у то упуштају, волео бих да нагласим да то не мора бити нешто што је тешко ресурсно у смислу да сад мора да се све препакује, разбије дизајн, да се нешто изнова кодира. Постоје алати који омогућавају да се направе рецимо три верзије почетне странице без кодирања. Само се инсталира додатак и онда се измени текст, слика и пусти тако у саобраћај и подеси однос у коме се то приказује публици. На пример, прикажи да 30% посетилаца види ово, 40% види ово, 30% оно. И онда то ради и тако мерите. Као пример могу да наведем Booking. Њихови UX писци, задужени за корисничко искуство, имају обавезу да пишу месечно 15-20 тестова и да непрестано тестирају платформу и експериментишу.

5. Колико су битни подаци из аналитичких алата?

Ти подаци су врло битни. То звучи као неки општи закључак с тим да постоји опасност да се само држимо података из аналитике. То су живи људи тамо позади и нешто што бројеви могу да покажу, може нам дати криву слику ако немамо додатне инпуте од стране људи. Даћу пример са једним клијентом. Аналитика нам је показала да велики број људи долази на продајну страницу, али се на њој мало шта дешавало из чега можеш да закључиш да ништа не ваља на тој страни. Онда смо убацили други аналитички алат који је снимао кориснике шта раде. Тада смо видели да имају тзв „љуте кликове“. Односно, упорно су кликтали на логотип продајне стране. Направили смо превид, почетничку грешку, јер нисмо написали ништа о компанији већ смо само ставили логотип и људи су желели да се врате на почетну страну компаније да би више читали о самој понуди компаније. Када смо убацили опис компаније и линковали, онда се завртело и све је почело да ради.

Шта ради копирајтер када не пише?

Копирајтери када не пишу (искрено не знам шта раде друге колеге копирајтери, мада када причам са њима чини ми се да нам се доста ствари подудара) и даље пишу, само пишемо у глави за себе. Ја волим да пишем за себе. То ми помаже да балансирам комерцијални и уметнички део себе. Волимо да се опробамо и у другим областима па експериментишем са разним хобијима, али се све некако врати на писање и концептуализацију. Све је нека креатива јер то не можеш да искључиш.

База података као ауторско дело – појам и правна заштита

Да бисмо уопште могли да спроводемо правну анализу базе података и изведемо закључке на који начин се права у вези са базом података штите и остварују, морамо прво да је појмовно определимо и утврдимо које врсте база података су значајне из угла правне заштите.

Закон о ауторском и сродним правима (даље: Закон) базу података препознаје као збирку засебних података, ауторских дела или других материјала који су уређени на систематичан или методичан начин, а који су појединачно доступни електронским путем или на неки други начин. У зависности од врсте заштите базе података, поред систематичности, методичности и доступности делова базе, ових елемената може бити и више уколико база „претендује“ да додатно стекне статус ауторског дела.

Подела база података из угла правне заштите

Уколико је база података успостављена на систематичан и методичан начин, и ако се сваком делу може приступити, творац ће стећи право на њену заштиту и одређена овлашћења која са том заштитом долазе.

Обим тих права и овлашћења зависи да ли база података стиче услове да буде додатно сматрана и ауторским делом, или ће остати на нивоу заштите као сродног права.

Другим речима, база података може бити предмет заштите ауторског права, али и предмет заштите сродних права. Дакле, на тај начин база података може уживати и двоструку правну заштиту: као ауторско дело њеног креатора, или стваралац може да је штити као сродно право.

Важно је напоменути да се у случају базе података као предмета ауторског права штити и њена оригиналност и креативан рад, док се у случају базе података као предмета сродних права штити само инвестиција коју је неко лице уложило у циљу њеног стварања.

База података као ауторско дело

Уколико база података, поред систематичности и методичности, подразумева и јединственост начина на који је садржај изабран и распоређен, као и уколико је аутор базе у њу уткао свој лични духовни, ауторски печат, у том случају ће, поред тзв. сродних права, њен творац поседовати и субјективна ауторска права.

Пример базе података као ауторског дела могла би бити јединствена збирка цитата или антологија поезије, чији је редослед и избор садржаја оригиналан, а такође и плод знања, умећа и креативности њеног аутора.

Субјект ауторског права над базом података као ауторским делом и права над базом података створеном у радном односу

Аутор базе података као ауторског дела може бити искључиво аутор као физичко лице, док носилац имовинских ауторских права над базом може бити и правно лице (нпр. наручилац дела, стицалац у оквиру неког правног посла или послодавац).

Аутор ужива сва морална и имовинска права која Закон прописује већ тренутком настанка базе података која је ауторско дело, односно када она поприми неку форму.

У пракси је могуће да више лица учествује у изради базе података односно њеном стварању, у ком случају су таква лица коаутори. Уколико је база података коауторско дело, ауторска права над таквом базом података припадају свим коауторима за чије остваривање и преношење је неопходна сагласност свих коаутора.

Ако је ауторско дело база података створено у радном односу, трајни носилац свих искључивих имовинских права над делом је послодавац, ако уговором о раду није другачије одређено, односно аутор може имати право на посебну накнаду ако је то предвиђено предметним уговором. Ово правило се разликује у односу на генерално правило које важи код осталих форми ауторских дела, где се по истеку рока од 5 година од настанка дела права „враћају“ аутору и не припадају више послодавцу. Овом изменом законодавац је желео да укаже на специфичности базе података и да додатно укаже колико је важна околност што је база података као ауторско дело створено у току радног ангажовања код одређеног послодавца.

Ограничења имовинских права аутора базе података која је ауторско дело

Права аутора базе односно носиоца права над базом у појединим случајевима могу бити ограничена у општем или интересу других лица. Наиме, законити корисник базе података која уједно представља и ауторско дело, или њеног умноженог примерка, Законом је овлашћен да исте привремено или трајно умножава, било којим средствима и у било којој форми, врши њихову прераду, адаптацију, уређивање или било коју другу измену, затим да их ставља у промет, као и јавно саопштава, приказује и користи, али само ако је то неопходно ради приступа садржини такве базе података и њеног нормалног коришћења.

Права аутора базе података

Аутор базе података ужива сва личноправна овлашћења односно морална субјективна ауторска права која прописује Закон за друге облике ауторских дела, као што су:

Право патернитета, односно искључиво право аутора да му се призна ауторство над његовим делом;
Право на назначење имена, односно искључиво право аутора на назначење његовог имена, псеудонима или знака на сваком примерку дела, односно навођење приликом сваког јавног саопштавања дела, изузев ако је то, с обзиром на конкретни облик јавног саопштавања дела, технички немогуће или нецелисходно;
Право објављивања, односно искључиво право аутора да објави своје дело и да одреди начин на који ће се оно објавити;
Право на заштиту интегритета дела, које подразумева искључиво право аутора да се супротставља изменама свог дела од стране неовлашћених лица, јавном саопштавању свог дела у измењеној или непотпуној форми, као и да даје дозволу за прераду свог дела;
Право на супротстављање недостојном искоришћавању дела, односно искоришћавању на начин који угрожава или може угрозити част или углед аутора.

Имовинска права аутора и базе података

За разлику од личноправних овлашћења, аутор има право и на економско искоришћавање свог ауторског дела, док му за свако искоришћавање његовог ауторског дела од стране другог лица припада одређена накнада, осим ако по самој сили закона то право припада другом (послодавац) или је аутор то право уступио неком трећем лицу по основу уговора.

Правно лице не може имати морална ауторска права над базом која су везана за ауторову личност, већ само овлашћења која су по својој природи имовинска.

Однос базе података као целине и њене садржине

Ауторскоправна заштита базе података не односи се на њену садржину нити се таквом заштитом на било који начин ограничавају права која постоје над подацима који се у њој налазе. Дакле, база се може састојати од података који су предмет појединачне заштите неких трећих лица, при чему се правима над базом података не дира у овлашћења носиоца права над појединачним подацима из збирке.

Као пример можемо навести базу података фотографија из одређеног едиторијала, где аутор едиторијала није уједно и аутор фотографија, због чега ужива ауторско право над базом података фотографија из едиторијала, али не и над елементима те базе, односно фотографијама које чине базу, а над којима ауторско право ужива конкретан аутор тих фотографија. Уколико би аутор такве базе података био истовремено и аутор фотографија које чине базу, он би уживао ауторскоправну заштиту како у погледу базе података која је посебно ауторско дело, тако и у погледу сваке појединачне фотографије која је елемент те базе.

Правна анализа урађена је у коауторству са адвокатом Јеленом Благојевић Лукић.

Bagel Бејгл: Сласно пециво у борби против трговине људима

У београдској Кнез Даниловој улици, тик до ОШ „Старина Новак”, утаборен је Bagel Бејгл, продавница пецива опојног мириса и невероватног укуса. Међутим, за разлику од већине других сличних фирми, овој није на првом месту профит, већ борба против трговине људима.
Наиме, иза читавог пројекта стоји НВО Атина и њихово заштитно лице Маја Савић, чији је наум од самог почетка био кристално јасан – да уз сваки залогај бејгла свет постане за трунчицу боље место за живот.

Како је настао Bagel Бејгл?

Маја Савић: Bagel Бејгл је настао 2015. године као иницијатива да се обезбеди одрживост НВО Атина, коју већ 20 година представља Удружење грађана за борбу против трговине људима и свих облика родног заснованог насиља.

Дуги низ година радимо са жртвама трговине људима без икаквих сталних донатора, што је довело у питање опстанак нашег програма. Стога смо се окупиле да смислимо како обезбедити приход који ћемо аутономно да трошимо на потребе тих жртава.

Пошто сви волимо укусну храну, одлука је пала да се бавимо спремањем гурманлука. И како Београд, као велеград, није имао добар бејгл, ми смо решиле да исправимо ту неправду.

Шта је, заправо, бејгл?

Маја Савић: Бејгл је кувано пециво које се спрема на специфичан начин. Наши суграђани неретко кажу да наликује куваном ђевреку, што је донекле тачно. Оно по чему се разликују јесте тесто, које је код бејгла робусније: мекано изнутра, а хрскаво споља.

Такође, за разлику од куваног ђеврека, ручно умешено тесто мора да ферментира у фрижидеру од 12 до 18 сати на температури од 4 степена. Након тога се формира добро позната рупа у средини, па се наново враћа у фрижидер на ферментацију. Напослетку се вади, држи на собној температури и кува, па пече. Од бејгла се праве разноразни сендвичи, а најбоља комбинација, макар за мене, убедљиво је она са крем сиром.

Како сте дошли до рецепта за бејгл?

Маја Савић: Да будем искрена, скидали смо и испробали мали милион рецепата са интернета. Пола године касније, након силних покушаја и промашаја у кућним условима, дошли смо до коначног рецепта производа који већ 8 година послужујемо у оквиру наше београдске продавнице.

Занимљиво је да ваш локал не служи само за продају пецива.

Маја Савић: Тако је. Ово је и место за тренинг и едукацију особа које су биле жртве трговине људима. До сада је преко 120 жена завршило обуке, а многе од њих су се и запослиле у прехрамбеној индустрији. Веома је важно да почнемо да водимо рачуна једни о другима, јер смо то, као друштво, заборавили.

Хоћу рећи, производња и продаја бејгла јесте ниша, али ми то не радимо искључиво због профита, већ и зарад промоције онога чиме се Удружење Атина бави. Недавно смо добили награду од Развојне банке Савета Европе за пример добре праксе, која промовише солидарност и социјалну кохезију у заједници. Изузетно смо срећни и поносни што смо препознати од једне такве организације.

Шта је било кључно да Bagel Бејгл успе?

Маја Савић: Континуитет, једном речју. Две моје колегинице из Атине и ја смо од првог дана развијале овај пројекат, јер то је једини начин да било који посао успе. И онда, када дође до неминовне флуктуације људи, ми смо биле спремне да ускочимо. Наравно, после 8 година рада, екипа од седморо запослених се и те како усталила, што је резултовало тиме да ми, донекле, испаднемо из штоса. (Смех.)

Како је бизнис поднео пандемију?

Маја Савић: Никако. Ковид је био језив удар за нас. Првенствено зато што се наш бизнис модел заснивао на физичкој радњи, где су долазиле редовне муштерије и основци, те на кетерингу, који је чинио 70% нашег промета. Корона је то све замандалила.

Како бисмо остали видљиви и колико-толико радили, потписали смо уговоре са платформама за доставу, које су узели свој данак. Иако смо две године пословали са великим губицима, захваљујући извесним резервама и позајмицама задржали смо запослене и редовно исплаћивали плате.

У међувремену, ствари су се полако вратиле у нормалу. Наставили смо да сарађујемо са фирмама за доставу, стари клијенти су поново ту, као и кетеринг служба, која је дорасла томе да опскрби коктеле за 200-300 званица.

Колико имате различитих производа?

Маја Савић: Имамо 30-ак различитих укуса бејгла. Правимо их од различитих типова брашна и делимо их на слане и слатке. За слане користимо квалитетне домаће пршуте, увозни лосос, те фантастичан крем сир из Рашке, као и хумус, који сами правимо. Ипак, божанствени бејгл са омлетом у средини је најпожељнији доручак.

Са друге стране, веома су тражени бејглови са циметом и сувим грожђем, те са наранџом и ванилом, као и сезонски са јагодама и крем сиром. У исти мах, у витринама се налазе бејглови са вишњама, бананама, нутелом и многим другим надевима.

Мимо бејглова, у нашој понуди се могу наћи прженице од домаћег хлеба, лазање, рамстеци у сосу од куваног вина, као и вегански бургери са сочивом и печуркама, који су истовремено и део кетеринг менија.

Ако говоримо о посластицама, вегански брауни је боговски и просто мора да се проба.

Да ли размишљате о увођењу неких нових производа?

Маја Савић: Поред тога што се трудимо да задржимо квалитет, такође константно настојимо да напредујемо и увек размишљамо о новим производима. Рецимо, скоро су нам биле колеге из Пуратоса, са којима смо експериментисали и правили органске бејглове, а све како бисмо сервирали тржишту нешто ново, забавно и, најважније, укусно. Но, о том – потом.

Колико вам значи сајт у пословању?

Маја Савић: Тренутно не превише, превасходно зато што је застарео и превазиђен. И свесни смо тога. План је да се то промени, односно да се сајт редизајнира и „повеже” са друштвеним мрежама, где имамо заиста велики број пратилаца, али никако да „уштинемо” мало времена и осмислимо појединости.

Зашто сте изабрали .rs домен?

Маја Савић: Bagel Бејгл, као и Атина, окренути су и посвећени нашем друштву и заједници и отуда смо узели .rs домен. У други мах, није да се нешто разумемо у технологију, искрено говорећи, и једноставно нам је .rs домен био логичан.

Какви су вам планови за даље?

Маја Савић: Намеравамо да повећамо присутност наших бејгл производа, како у малопродајама, тако и у велепродајама, те у HoReCa сегменту. Такође, планирамо да отворимо својеврсни Bagel Hub, који би служио као центар за професионално усавршавање и понајвише употпунио мисију Атине, јер су се наши тренинг програми показали, најблаже речено, делотворним, па самим тим и пожељним.

Листа алата које можете користити за дигитални маркетинг

Чиме год се једна фирма бавила, дигитални маркетинг је за њу данас један од главних канала за привлачење публике на сајт, окупљање заједнице и прикупљање вредних информација о потенцијалним клијентима. Ипак, сложићете се, ово није нимало лаган посао, нарочито уколико све радите „пешака”.

Пратити и обрађивати „ручно” све делиће ове слагалице може бити заиста презахтевно и одузети вам превише времена. Срећом, постоје бројни алати за дигитални маркетинг који драстично олакшавају посао, а знате како каже стара пословица: „Без алата немa ни заната”.

У наставку смо за вас саставили листу алата које можете користити за дигитални маркетинг. Она је подељена по маркетиншким областима:

Маркетинг на друштвеним мрежама
Аутоматизација имејл маркетинга
Оптимизација за претраживаче
Аналитика веб-сајта
Организација посла
Дизајн визуала

Алати за маркетинг на друштвеним мрежама

Постоји мноштво дигиталних алата који су од велике помоћи за маркетинг на друштвеним мрежама. Ове апликације нам олакшавају откривање садржаја, управљање објавама и њихово заказивање.

SkedSocial

Заказивање објава и њихово истовремено објављивање на најпопуларнијим друштвеним мрежама јесу главне предности овог алата. Уз то, SkedSocial корисницима омогућава и аутоматско заказивање Instagram Stories и Carousel објава.

Другим речима, ова апликација учиниће да заборавите на време када сте вечерње сате викенда и празника стављали на паузу како бисте креирали објаве.

MeetEdgar

Овај алат, поред тога што омогућава заказивање објава на друштвеним мрежама, поседује још једну веома занимљиву функционалност. Наиме, уз помоћ њега можете да делите и рециклирате своје раније „евергрин” објаве кроз аутоматизован процес.

Тако нећете губити време на креирање постова о поводима који се понављају попут оних који се тичу значајних датума, подсетника о артиклу или услузи који су на снижењу и слично.

Hootsuite

Hootsuite је платформа која вам омогућава да управљате садржајем на својим друштвеним мрежама из једне интегрисане контролне табле. Поред тога, овај алат корисницима омогућава да заказују објаве садржаја, прате кључне речи за које се боре, добију информацију када је споменут њихов бренд и креирају јасне извештаје који су од велике помоћи за праћење напретка.

BuzzSumo

Платформа BuzzSumo помаже вам у откривању садржаја, кључних речи и тема које су тренутно популарне на друштвеним мрежама и које можете искористити за свој маркетинг. Уз то, овај алат можете искористити и за откривање инфлуенсера из ваше бранше са којима се можете повезати и остварити сарадњу на обострано задовољство.

Алати за аутоматизацију имејл маркетинга

Мале фирме често заборављају на снагу коју поседује имејл маркетинг и не користе га у довољној мери. Разлог за то добрим делом лежи у страховању да овај посао захтева превише времена. Међутим, постоје алати који вам драстично могу олакшати планирање и спровођење имејл маркетинга.

Campaign Monitor

Реч је о веб-апликацији која вам омогућава да снимите податке на онлајн мејлинг листу и шаљете на њу HTML билтене. Остале функције укључују аутоматизацију слања серије имејлова, као и аутоматски преглед линкова у вашем мејлу, који означава све оне који су неисправни или застарели.

MailChimp

Многе фирме користе MailChimp као свеобухватну платформу за аутоматизацију имејл маркетинга. Помоћу овог алата можете креирати мејлинг листе, ажурирати их и лако направити шаблоне за своје имејлове који ће бити визуелно привлачни и прегледни, и то без потребе да знате кодирање.

GetResponse

GetResponse је апликација која омогућава прављење аутоматизованих одговора, сегментацију публике, персонализацију, креирање извештаја и пружа аналитику. Такође, ову платформу можете користити за креирање лендинг страница и форми, као и аутоматизованих имејлова прилагођених различитом понашању особа које су на вашој мејлинг листи.

Алати за SEO

SEO, односно оптимизација веб-сајта за претраживаче јесте кључна ставка за повећање видљивости вашег сајта. Како бисте успели да досегнете што боље резултате, можете искористити следећих неколико алата.

SEMrush

Реч је о платформи за истраживање кључних речи и информација о рангирању у резултатима претраге, обима претраге и цене коју кључна реч има по клику.

Поред тога, SEMrush вам омогућава да анализирате конкуренцију и направите оптимизацију својих Гугл огласних кампања. Све у свему, ово је одличан алат који ефикасно помаже повећању видљивости вашег сајта.

Ahrefs

Ahrefs је web crawler, то јест веб-страница за индексирање, која се може користити за проналажење слабости на вашем сајту, испитивање повратних линкова, откривање рангирања кључних речи и мерење укупног SEO „здравља” вашег сајта. Такође, ову платформу можете користити за истраживање кључних речи за Гугл и Јутјуб, пронаћи садржај који се публици допада и који потом добија повратне линкове.

Moz

Овај софтвер за SEO и управљање подацима служи као испомоћ за повећање саобраћаја на сајту, постизање бољих позиција у резултатима претраге и бољу видљивост.

Moz пружа свеобухватан сет функционалности и помоћу њега можете анализирати читав сајт и добити препоруку кључних речи.

Алати за аналитику

У маркетингу су аналитика и њено анализирање од највеће важности. Она нам пружа увид у то да ли су наши напори уродили плодом, као и смернице за даље кораке. У овом важном послу коришћење добрих алата је више него добродошло.

Гугл (Google) алати

Google Analytics је алат који прати саобраћај на вашем сајту и извештава вас о томе. На основу података које добијате, можете идентификовати трендове и обрасце у начину на који посетиоци ступају у интеракцију са вашим веб-сајтом, колико времена проводе на страни, како изгледа њихова навигација између страница… Све ове информације затим се могу искористити за креирање потребних измена и прилагођавања на сајту.

Google Data Studio је одлична допуна уз Google Analytics, будући да вам пружа преглед успешности маркетиншких активности које спроводите. Оно што даје снагу овом алату јесте могућност комбиновања података из различитих извора попут Google Analytics, Search Console, Google Ads, Facebook Ads…

Kissmetrics

Ова платформа прати појединачне посетиоце вашег веб-сајта, омогућавајући вам да разумете које све кораке је корисник начинио. Такође, овај алат омогућава да сваку радњу на вашем сајту повежете са конкретном особом, чак и када она користи више различитих уређаја или претраживача. На основу ових података надаље можете предузети потребне кораке како бисте повећали конверзију и уклонили евентуалне препреке које ометају посетиоце сајта на њиховом корисничком путовању.

Алати за бољу организацију посла

Добра сарадња свих чланова тима је основа за успешност сваког посла. У организацији посла од велике помоћи вам може бити следећих неколико алата:

Trello

Веб-апликација Trello служи за прављење листа и олакшава планирање и управљање послом унутар тима. Ова апликација помаже тимовима да смисле, планирају и заједнички управљају послом. Све функционише по принципу организације задатака у колоне одвојене ознакама као што су „Задаци које треба урадити”, „Задаци на којима се ради” и „Завршени задаци”.

Slack

Комуникација је веома важна у пословању, а Slack je једна од водећих платформи за размену порука. Овај алат омогућава директну комуникацију појединачних чланова тима, али и групне поруке које могу бити раздељене по темама. Поред тога, овај алат омогућава и размену различитих докумената тако да, уз помоћ њега, на једном месту можете имати све што вам је потребно за успешну комуникацију.

Алати за дизајн

Креирање визуелног садржаја је нешто без чега није могуће имати успешан дигитални маркетинг. Ипак, док је израда сјајних визуала захтевала познавање рада у компликованим програмима, данас постоје алати који читаву ствар драстично поједностављују.

Canva

Ово је платформа за графички дизајн коју можете користити за креирање визуала за друштвене мреже, презентације, веб-сајт… Canva вам даје широку лепезу бесплатних шаблона које можете користити, комбиновати, убацивати различите графичке елементе које сама апликација такође нуди. Иако постоји и плаћена верзија ове апликације, која вам даје знатно већи број шаблона и опција, и са основном функционалношћу, која је бесплатна, можете направити чудо.

Infogram

Креирајте занимљиве инфографике и извештаје помоћу овог интуитивног алата за визуелизацију. Infogram вам пружа велики број дизајнираних шаблона уз могућност да мењате боје, фонтове и додате свој логотип.

Animoto

Уколико желите да комбинујете фотографије, видео-снимке и музику, Animoto је алат који вам је потребан како бисте направили сјајне видео-записе. Предефинисане шаблоне можете лако користити по принципу превлачења и убацивања елемената, мењати фонтове и инкорпорирати прелазе.

CapCut

Овде ћемо поменути и једну бесплатну апликацију за мобилни телефон (постоји и верзија за рачунаре), која вам омогућава приступ напредним функцијама за едитовање видео-материјала. Уз помоћ овог алата брзо и лако можете креирати свој видео користећи само мобилни телефон.

Acante: Синоним за чоколадне корпоративне поклоне

Желите ли да обрадујете и наградите запослене за уложени труд или да се захвалите клијенту на успешној пословној сарадњи? „Acante”, бренд специјализован за корпоративне поклоне, иза кога стоји брачни пар Борис и Сања Пезељ, побринуће се за то на најслађи могући начин.

Уз њихове врхунске белгијске пралине и чоколаде у луксузном и персонализованом паковању свакоме можете приредити слатку радост и задовољство уживања у разноврсним укусима.

Како је настао „Acante”?

Борис Пезељ: У индустрији кондиторских производа присутни смо више од деценије и то са брендом „Candy Universe”, који представља малопродају, тзв. pick and mix слаткиша, по тржним центрима у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.

Са већ позамашним искуством, 2019. године покренули смо „Acante”, бренд који искључиво сарађује с фирмама и корпорацијама, тј. малим и великим предузећима на пољу израде корпоративних поклона по жељи.

Сања Пезељ: У основи, ми прилагођавамо корпоративне поклоне у сваком погледу: од комбинације чоколадних дражеја, белгијских чоколада и пралина, до изгледа и дизајна саме амбалаже. Током четири године пословања стекли смо поверење многих клијената на овом пољу, о чему сведочи и чињеница да нам се постојећи клијенти увек изнова враћају.

Како се родила идеја да правите баш корпоративне поклоне?

Борис Пезељ: Први упит смо добили још давне 2014. године, када је једна банка од нас наручила 2.000 пословних поклона. У том тренутку, то је за нас био шлаг на торти поред редовног пословања. Ипак, иако смо прихватили посао, услед извесних оперативних ствари, у том тренутку смо морали да се усредсредимо на малопродају и оставимо на чекању читаву идеју о корпоративним поклонима.

Сања Пезељ: Неколико година касније, та идеја се поново појавила, а све захваљујући нашим „Candy Universe” муштеријама. Оне су нас подсетиле да разноразне комбинације слаткиша могу послужити као изврстан корпоративан поклон. Наиме, већ смо имали сјајан асортиман квалитетних производа и занимљиво дизајнирана паковања, па се постављало питање зашто не бисмо израђивали и пословне поклоне.

Стога смо 2019. године одлучили да се посветимо прављењу корпоративних поклона. Основали смо бренд „Acante”, направили сајт посвећен фирмама и компанијама, додали нове производе и дизајнирали одговарајућу амбалажу коју је могуће брендирати према жељи и потребама наручиоца. Имали смо среће да се читав подухват од самог почетка показао као пун погодак.

Како долазите до клијената?

Сања Пезељ: Искључиво путем нашег присуства на интернету, препорука и људи који су имали прилике да пробају производе које нудимо уз наш први бренд, „Candy Universe”.

Такође, кроз тендере често конкуришемо за послове али, нажалост, дешава се да будемо „жртве” нелојалне конкуренције.

Колико је компликовано склопити договор са клијентом као што је једна корпорација?

Борис Пезељ: То је врло сложен процес. Испрва то нисмо знали, па смо, унутар различитих фирми, комуницирали са свима: од маркетинг менаџера, преко кадровске службе, до директорове секретарице. Међутим, то је резултовало добијањем опречних информација, тако да се дешавало да заправо не знамо шта тачно клијент жели. Ипак, на време смо схватили да нам је неопходна помоћ особе која поседује адекватно искуство у оваквој врсти пословања. Тако смо ангажовали нашег колегу Миљана, који нам је веома помогао и подучио нас коме у једној фирми треба да се обратимо за остваривање оваквог вида сарадње.

Када сте знали да сте на правом путу?

Сања Пезељ: То је било услед сарадње са Адико банком. Стицај околности је био такав да нас је маркетиншка агенција са којом су сарађивали контактирала непосредно пред догађај који је био веома важан за ту банку. Што би се рекло, „у минут до 12”. Уз све то, имали су веома специфичан захтев – да им обезбедимо брендирана троугласта паковања пралина за њихове пословне сараднике.

Не могу да кажем, било је веома захтевно испунити њихове жеље у тако кратком року. Ипак, успели смо да све обавимо крајње експресно и уз пружање максималног квалитета. Након догађаја, своје задовољство и одушевљење клијент нам је исказао писаним путем. Тада смо, без лажне скромности, порасли у сопственим очима.

Који су највећи изазови са којима се суочавате у свом послу?

Борис Пезељ: То су дефинитивно и без икаквог поговора, рокови. Једноставно, многим фирмама обезбеђивање корпоративних поклона није ставка коју стално имају у фокусу. Зато се неретко дешава да на њих забораве или их одлажу, све док не дође последњи тренутак. Наравно, дајемо све од себе како би испунили сва очекивања оваквих клијената и улажемо додатне напоре, али све то нам појачава стрес. Зато увек апелујемо да нам се јаве на време.

Да не грешимо душу, наравно, има оних који још током лета договарају корпоративне поклоне за Нову годину и таквим клијентима смо онда у могућности да испунимо и најкомпликованије захтеве.

Сања Пезељ: Један клијент нам се, на пример, јавио 30. децембра, панично тражећи да му већ за наредни дан спремимо поклоне за запослене. Куд ћемо, шта ћемо, сви смо се сјатили и остали до ситних сати. Истини за вољу, нисмо стигли да избрендирамо паковање јер је заиста било немогуће то спровести у дело, али све остало је било завршено на време.

Ово искуство нас је научило да увек остављамо мало луфта за такве купце и наоштримо се за рад у цајтноту.

Колико раније треба да се клијенти јаве за пословне поклоне?

Сања Пезељ: Имамо клијенте који с нама договарају годишњу набавку и то је идеалан сценарио. Зашто? Зато што клијент тада добија убедљиво најнижу цену, а ми имамо довољно времена да припремимо адекватну амбалажу. Такви су, на пример, А1, Штрабаг (Strabag), Хеморфарм и многи други клијенти.

Борис Пезељ: Ако је пак реч о појединачној куповини, рецимо за Нову годину, онда је најбоље да нам се јаве у септембру-октобру. Није на одмет оставити могућност клијенту да направи некакву ревизију својих жеља, типа: које би производе желели у поклону, коме све желе да га пласирају и какав ефекат желе да с њим остваре. Наравно, уколико немају никакву замисао, ми смо ту да им да понудимо прегршт предлога.

Показало се да је то најбоља пракса којом се осигурава да наручилац буде презадовољан крајњим исходом.

Колико вам значи сам сајт за пословање?

Сања Пезељ: Једном речју, неописиво. Ми се трудимо да будемо максимално транспарентни, па отуда на сајту бренда „Аcante” потенцијални клијенти могу да виде све доступне производе, да их упореде, сазнају цену и одаберу. Читав сајт је креиран с намером да купцима читав процес одабира корпоративног поклона што мање узурпира време и скрати поступак креирања поруџбине. Дакле, на њима је само да изаберу производ и количину.

Зашто сте одабрали .rs домен?

Борис Пезељ: Одговор на то питање је кристално јасан: ми смо домаћа фирма која послује у Србији. Ни у једном тренутку се није постављало питање који ћемо домен узети. Један нам је био све време на памети, а то је .rs домен.

Tibba: Оаза за труднице и маме које доје

„Трудноћа је благослов, а дојење поклон за цео живот” – мото је бренда Tibba намењеног трудницама и мамама. Иза ове породичне фирме стоје Милена и Немања Живановић, брачни пар који је израдом одевних предмета за комотну трудноћу и дискретно дојење почео да се бави спонтано, када су постали родитељи.

Како је настао бренд Tibba?

Немања Живановић: Замисао за бренд Tibba настао је када је Милена пре шест и по година остала у другом стању са нашим првенцем, Вуком. Како у датом моменту није било адекватне и комфорне одеће на тржишту, она је из сопствене потребе предложила да се ми позабавимо тиме.

Милена Живановић: Да, то је био први тренутак да дословно нисам имала шта да обучем. Та потреба се интезивирала када сам почела да дојим сина. Једноставно, на нашем тржишту нисам могла да нађем квалитетну, модерну трудничку гардеробу, па потом и гардеробу за дојење. Презентовала сам Немањи идеју, њему се идеја допала, а занимљиво је да је он дао име нашем бренду.

Немања Живановић: Да, смислио сам име које асоцира на стомачић, у овом случају онај најлепши − труднички. Лого нам је урадио дизајнер Стефан Коковић, а потом смо Милена и ја прионули на развијање бизниса, што није било нимало лако, с обзиром на то да нисмо имали никакве контакте ни искуства у текстилној индустрији. Куцали смо на врата многих производњи, али у почетку без успеха. Питали смо и пријатеље да ли познају некога ко би нам сашио малу количину артикала, и сасвим спонтално дошли до одговарајуће производње која је умела да препозна наш ентузијазам и добру идеју. Срећни смо што данас, 6 година касније, и оне производње које су нас на почетку одбиле желе да сарађују са нама.

Како су изгледали почеци бренда Tibba?

Милена Живановић: Било је стресно и забавно у исто време, ентузијастично, помало и неорганизовано, док се нисмо уходали.

На самом почетку радили смо све сами, магацин нам је био у стану, па смо прескакали кутије, што није било лако будући да смо у то време и постали родитељи двоје деце.

Мало смо спавали, доста радили, али и уживали у процесу стварања, били стрпљиви и – исплатило се.

Дакле, почели смо из наше дневне собе, а данас имамо много тога на шта можемо да будемо поносни: продавницу у центру Београда, развијене друштвене мреже, онлајн продавницу и извоз на инострана тржишта.

Драго ми је што је Tibba доказ да добра идеја, знање, труд и рад пронађу пут до успеха.

Немања Живановић: Веома је изазовно почети од нуле у текстилној индустрији. Првенствено зато што морате да купите материјале на велико, а затим и да шијете на велико, да би вам се посао уопште исплатио. И,грешке у текстилној индустрији скупо се плаћају. Сећам се да је једном производња погрешила, а ми нисмо извршили проверу, те су нам скројили и сашили цео контингент хеланки од погрешног, неодговарајућег материјала. Научили смо много из тог искуства.

Који су први изазови са којима сте се сусретали?

Милена Живановић: Као и свако ко тек почиње, и ми смо се сусретали са различитим изазовима. Олакшавајућа околност јесте била што сам ја из маркетинг и пи-ар бранше и нисам ушла у овај посао без јасног циља. Знала сам шта желим и како да то постигнем.

Све моје бивше колеге су нам максимално изашле у сусрет, те је, рецимо, наше прво ТВ гостовање у емисији Практична жена погледало око два милиона људи. Сваки бесплатан пи-ар текст, радијско и ТВ гостовање донело нам је нове купце и допринело да се за нас чује.

Истовремено, изнела сам две трудноће (у току две календарске године) у различитим периодима године, па сам знала и каква је одећа потребна будућим мамама.

Дакле, то моје практично искуство је било веома драгоцено.

Опет, да се Немања није укључио и организовао нашу фирму на најбољи могући начин, никада не бисмо постали ово што смо данас. Он се у нашој фирми бави оперативним делом и фининсијама, док сам ја задужена за креативни део и маркетинг. Једно без другог не може.

Немања Живановић: Ми смо брачни пар на првом месту, а потом предузетници. Стога, ако неки парови размишљају да се отисну у предузетничке воде, важно је да посао оставе ван кућног прага, тј. да га не уносе у дом. Испрва смо били на све стране, све и свашта смо радили. То је узимало свој данак у виду времена и енергије.

Како смо расли и развијали се, ангажовали смо и мали тим да нас мало одмени у неким пословима, попут примања поруџбина, паковања и подршке корисницима. Немогуће је све постићи сам.

Који су вам сада највећи изазови и шта мислите зашто сте лидер у овој специфичној ниши?

Немања Живановић: Сада је највећи изазов инфлација. Управо због тога, у последњих годину дана били смо принуђени да коригујемо цене по неколико пута. Као и сви, уосталом.

Све што се дешава у земљи веома је стресно за мале и средње бизнисе попут нашег. Међутим, ми имамо велику срећу да, поред продаје у Србији и региону, своје производе успешно извозимо, што неоспорно употпуњује наше пословање. Извоз нас чини суфицитарним предузећем у држави.

Милена Живановић: Упркос разним изазовима са којима се сусрећемо, да − ми смо и даље лидер у својој категорији на домаћем и регионалном тржишту. Разлог томе лежи у чињеници да смо почели међу првима, да имамо квалитетан производ и да велики акценат стављамо на корисничку подршку. Верујемо да су задовољне маме најбоља реклама коју имамо, поготово оне које нам се изнова враћају са сваком новом трудноћом и периодом дојења. Отуда нам није ни падало на памет да компромитујемо квалитет зарад зараде.

Имате ли неки савет за будуће предузетнике?

Немања Живановић: Савршеног савета нема. Мора да се иде корак по корак. Но, данашња економија нема превише обзира према изградњи бизниса од нуле. Тера вас да много ризикујете да бисте успели, а истовремено вас приморава да се развијате. Примера ради, некад су генерације и генерације породица могле да живе од пар бакалница. Сада је то готово немогуће услед силних ланаца супермаркета. Исто важи и за мале бизнисе − ако не напредујете, онда назадујете.

Важно је истражити тржиште жељене нише. Не можете ући у посао без предходног истраживања.

По том питању, ми смо веома ограничени. Годишње у Србији има свега 50.000-60.000 трудница, па смо питање развоја решили тако што смо се окренули извозу. Прво смо се појавили на регионалном тржишту, тачније у Словенији и Хрватској. То је било сјајно искуство, али, нажалост, после три године и ковид пандемије та пословна сарадња је окончана.

Успешно радимо у Србији и Црној Гори, а најновија вест је да ћемо се ускоро наћи и на руском тржишту, ако политичка ситуација око извоза то дозволи. Тренутно смо у фази припреме документације и свега онога што је потребно за извоз.

Како сте дошли у ситуацију да извозите своје производе?

Немања Живановић: Први извоз смо имали 2018. године тако што смо преко пријатеља ступили у контакт са једном компанијом која је имала потребу да својим постојећем клијентима понуди квалитетну гардеробу за труднице. Људи су дошли на састанак, одушевили се нашим брендом, и сарадња је почела.

Потребне су извесне инвестиције да бисте се уопште упустили у извоз. Прво, морате унапред да произведете артикле које ћете извозити, пре него што добијете уплату. Друго, пожељно је да имате већи лагер и магацин ради евентуалне допуне, што у преводу значи да нећете много приходовати од прве наруџбине. Ми смо све постигли само са овим бизнисом, и то без позајмице, односно дизања кредита, и поносан сам на то.

Милена Живановић: Када је реч о руском тржишту, нисмо имали никакве „пријатељске везе”.

Људи су направили истраживање тржишта у Србији и региону, трагали су за најбољим брендом за труднице, и Tibba је победила. То је информација која нам је речена. Леп је осећај када вас неко кога не познајете контактира поводом тако велике ствари. Међутим, видећемо како ће ићи продаја на тако великом тржишту. И у овом случају идемо корак по корак. Стрпљење је кључ успеха.

Велики пажњу посвећујете корисничком сервису и имате препознатљив и присан однос са купцима. Колико вам је то помогло у пословању?

Немања Живановић: Да, имамо одану клијентелу. Разлог томе је квалитетан производ и мали број рекламација, што је кључно за посао, подједнако као и добар однос са купцима. Поштујемо људе који нас прате на друштвеним мрежама, као и оне који долазе у Tibba shop. И ценимо сваки коментар. Поред многобројних похвала, понекад добијемо коментар и да смо скупљи од познатих fast fashion брендова.

Разумем и такве коментаре. Људи не размишљају о томе на који начин се та гардероба производи и где. Ми смо домаћи производ, и наша производња је далеко скупља. Не можемо да се такмичимо са познатим брендовима по питању цена производње, али свакако можемо по питању квалитета, као и целокупним искуством куповине, односно брижном и приснијом корисничком подршком.

Милена Живановић: Увек смо искрени са нашим купцима. Једноставно, понашамо се онако како волимо да се други понашају према нама. У том опхођењу, љубазност и присност деле прво место. Зато и кажемо да је Tibba оаза за труднице и маме.

Како сте пословали када је пандемија била у јеку?

Милена Живановић: Током короне имали смо месец када смо пожелели да људи престану да купују.

Немања Живановић: Истина. То је било када смо сви били „под кључем” и људи су, једноставно, махнито наручивали. Дошло је до тога да смо брзо испразнили лагер, што је за нас такође био изазов. За време пандемије просто нисмо могли да предвидимо продају. Иначе, када сте шест година у послу, као што смо ми, можете да претпоставите каква ће продаја бити из године у годину. Ми, рецимо, пратимо податке и тачно знамо који су нам месеци ударни, а који нису.

Наравно, као и увек, постоје непредвиђене околности. Примера ради, једном нам се десило да нам окасни јесења колекција због фелеричног материјала. Иако смо већ имали урађене фотографије за колекцију, морали смо све изнова да радимо.

Милена Живановић: Једноставно, има ствари на које не можете да утичете. И оно што смо научили кроз ових шест година пословања јесте да се не нервирамо. Јако је важно да се човек не нервира, већ да у оно што ради улије љубав, стрпљење и енергију коју поседује.

Поред гардеробе, у свом асортиману имате и уље. О чему је тачно реч?

Милена Живановић: Да, у нашој понуди, осим гардеробе, имамо и уље за превенцију стрија. Будући да сваке године унапређујемо понуду, дошли смо на идеју да мамама понудимо и врхунско природно уље јер знам колико је нега коже важна и у трудноћи.

У сарадњи са Ароматерапистом, домаћим брендом који се бави производњом природне козметике, произвели смо уље које је за кратко време постало омиљено многим мамама, али и онима који нису у благословеном стању. Користе га и моје пријатељице, користим га и ја, као и наша деца.

Реч је о пажљиво одабраним састојцима, који су 100% природни и хране кожу. Tibba мама уље је скупило у себи много квалитетних хладно цеђених уља која брзо регенеришу кожу, омекшавају је и спремају за све физичке изазове.

Људи из Ароматерапист тима спојили су најбоље састојке без јефтиних сировина које праве масу. Поносна сам на овај наш производ и топло га препоручујем.

Да ли имате у плану да додатно проширите асортиман?

Милена Живановић: Наравно. Имамо много идеја, али није увек лако идеју спровести у дело. На пример, годинама покушавамо да у Србији израдимо квалитетне грудњаке за дојење и доњи веш за труднице. Читав процес иде изузетно споро и веома је скуп.

То је, за сада, моја неостварена жеља.

Имамо у плану и Tibba премијум, колекцију гардеробе за маме од најфинијих материјала, као што су, рецимо, свечане свилене хаљине. Жеља ми је и да познати домаћи дизајнери креирају за бренд Tibba. То би било сјајно!

Ко данас чини Tibba тим?

Немања Живановић: Имамо свега неколико стално запослених у фирми, све се своди на аутсорсинг. Никада нисмо пожелели да имамо сопствену проиводњу и много стално запослених радника, јер би то само значило да бисмо и ми радили по цео дан. Наша визија живота није само посао, желимо и да уживамо са својом децом, путујемо, бавимо се хобијима.

Милена Живановић: Ми смо и пре овога имали добре послове, остварени смо по питању каријере, што је свакако лепо.

Tibba је настала из љубави, а не из потребе да се заради новац.

Када човек ради оно што воли и када верује у то што ради, онда се универзум постара да вам се све коцкице поклопе.

Имате своју продавницу у Чумићевом сокачету. Да ли планирате да отворите још негде?

Милена Живановић: Ако бисмо отварали продавницу, то би било у Новом Саду. Имамо доста купаца из Војводине. Истини за вољу, имамо купце из целе Србије, и то путем интернет продавнице.

Немања Живановић: Сјајно је што људи из целе Србије све више купују онлајн, али одлично је имати и продавницу, јер људи могу да пробају и виде оно што их занима. Видећемо, ослушкујемо тржиште, можда Tibba продавница буде и у главним градовима региона, а не само у Србији.

Поменули сте друштвене мреже. Колико су вам оне значајне?

Милена Живановић: Куриозитет је да смо прво направили налоге на друштвеним мрежама, а тек потом сајт. Кренули смо од нуле, а данас нас на Фејсбуку и Инстаграму прати око 60.000 људи, мада ми не придајемо много значаја бројкама на друштвеним мрежама, јер оне често немају везе са самом продајом. Пажњу посвећујемо квалитетном и инспиративном садржају. Као и брзини одговора, јер знамо колико је то важно. Не можете одговорити на поруку неколико сати или дан касније. Професионалност се огледа у начину опхођења, али и у брзини одговарања на питања клијената.

А колико вам је сајт важан?

Немања Живановић: Сајт је нама вид презентације, директне продаје и информација. Мишљења сам да сваки бизнис треба да има свој сајт, поготово што су трошкови ниски. Уз мало труда, можете и сами да направите сајт, а само присуство на интернету је од великог значаја за већину бизниса.

Зашто сте одабрали .rs домен?

Немања Живановић: Зато што смо ми бренд из Србије који, на известан начин, представља своју земљу. Ово су српски производи и отуда .rs домен.

Милена Живановић: И поносни смо на ту чињеницу.

Интервју: Значај имејла у пословању

Ово издање domen.rs интервјуа посветили смо имејловима и њиховом значају у пословању.

Гост је Ненад Павлов, оснивач SimplyGrow агенције.

Ненад Павлов се у овом интервјуу осврнуо на 5 кључних ствари о имејловима у пословању.

Ненад је успешно сарађивао са десетинама фирми из целог света и помагао им да лакше продају своје производе и услуге. Спектар је ишао од софтверских производа, скупих индустријских машина, разних курсева и обука, копненог и вадушног превоза па све до стерилних комараца.

Од Ненада смо добили одговоре на следећа питања:

1. Са вртоглавим развојем AI алата и другим трендовима, да ли се очекује модернизација имејлова?

2. Да ли је имејл као маркетиншки/продајни канал „мртав“ и да ли вреди бавити се њиме?

3. Да ли је имејл сигуран канал комуникације?

4. Да ли је по закону дозвољено слати хладне/продајне имејлове?

5. Да ли постоје ситуације у којима нема поенте користити имејлове за маркетинг или продају и које су то ситуације?

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

1. Са вртоглавим развојем AI алата и са другим неким трендовима, да ли треба очекивати и модернизацију имејлова у скорије време?

Кратак одговор је не. Мало дужи одговор је да сведочимо свакодневном развоју нових алата који се заснивају на вештачкој интелигенцији и свуда се сад уклапају у маркетинг, у продају и слично, али наши имејлови су доста рестриктивно окружење у којем немамо опцију да се, рецимо, извршавају неке скрипте. Чак не можемо ни да пустимо видео снимак унутар нашег имејла и мислим да је то разлог што историјски, што сигурносни јер, у нашим имејловима ми можемо да користимо евентуално HTML да би смо га лепше форматирали, да имамо линкове, да имамо слике и највеће, како да кажем, највеће мултимедијално искуство је ако имамо ГИФ, али из сигурностних разлога тешко да ћемо икада моћи да извршавамо неке скрипте, да имамо неку можда напреднију аналитику, да видимо ко је отворио, шта су они кликтали или куда су се кретали курсором по нашем имејлу. Не верујем да ће се то нешто мењати.

Давно, има сад сигурно 10-15 година, како је Google имао један од оних производа који су се једноставно угасили, био је такозвани Google Wave, која је заправо требало да буде алтернатива имејлу, где је то било централизовано да више људи колаборира на једном назови имејлу, али то се угасило и није угледало светлост дана, тако да, моје мишљење је да ови имејлови какве да ћемо их имати још дуго без обзира на развој технологије генерално.

2. Да ли је имејл као маркетиншки или продајни канал мртав и да ли уопште вреди бавити се њиме?

Да, то је честа дебата и често постављено питање, пошто имамо друштвене мреже, имамо разне платформе, плаћене рекламе, разноразне друге канале за маркетинг и продају, и онда се неко запита – „ОК, ако је већ толико рестриктиван и уколико је толико већ стар, да ли се вреди бавити имејлом?“

Ја бих рекао апсолутно да. Главни аргумент који многи људи наводе је да ми можемо имати Facebook оглашавање, LinkedIn оглашавање, Google оглашавање, али ми смо у милости и немилости тих платформи.

Оне могу да нам угасе налог, може нешто се деси, могу они да нестану, али имејлови су карактеристични по томе што су наши дигитални идентитети јако везани за имејлове које користимо и да се региструјемо и у комуникацији са људима, што приватно, што пословно. Самим тим су јако “вредни“.

Многи маркетари препоручују да чувајте своју базу имејл контаката ваших претплатника зато што могу да вас банују или да вам угасе налоге на разним друштвеним платформама, али вама та листа имејлова и даље остаје.

Постоје неке рачунице колико ми можемо зарадити на годишњем нивоу ако се правилно ради маркетинг кроз имејл. Значи да није сваки имејл који пошаљемо ка нашим претплатницима продајни, него да им се прво даје нека вредност, па неки тамо трећи, четврти имејл да буде продајни.

Често маркетари, кад се сретну, питају један другог „колико ти је велика мејлинг листа?“ у смислу да они већ по томе знају, од прилике, колико се зарађује од тога.

То је још један аргумент у корист имејлова, тако да апсолутно мислим да је даље валидан.

3. Колико је имејл сигуран канал комуникације?

Имејл, као и многе друге ствари око интернета, иницијално није уопште био сигуран. Није било никакве енкрипције и све је било отворено. Онда је кренула да се препознаје проблематика тога, да могу неке треће стране да пресретну комуникацију, да виде садржину имејла и доста се радило на томе.

Тренутно имамо тај TLS начин инкрипције с тим што сад ту постоје два аспекта, што се тиче сигурности.

Једно је да морамо користити нечији сервис, да ли Google-oв, Yahoo-oв или чији год сервис, можемо и направити наш имејлинг сервер, али углавном већина људи користи неку врсту ових сервиса.

Један аспект сигурности је да ли тај сервис зна за садржај нашег имејла, a друго да ли неко треће лице може да га пресретне и да прочита садржину имејла.

Са TLS-ом не могу тако лако да пресретну, то јест, ако и пресретну не могу да виде јер је енкриптован садржај.

Међутим, оно што се стално прича у јавности је колико је етички што велике компаније чије бесплатне сервисе користимо, попут Google-a, анализирају садржину имејлова, они то чак и признају, да би нам сервирали другачије рекламе или да би чували неке податке о нама и на тај начин они “наплаћују“ то што ми не плаћамо за њихов сервис.

Имамо неке сервисе који су се појавили у скорије време који су увели 0 access енкрипцију да чак ни они не знају шта је заправо садржај тих имејлова или имају end-tо-end енкрипцију тако да, оног момента кад имејл напусти наш email client он је енкриптован и нико не може да зна.

Моја лична препорука – водите рачуна и немојте осетљиве податке слати, попут лозинки. Правници кажу да је имејл правно обавезујући документ, ако водите рачуна коме шта пишете, јер има тежину. И често кад се деси нека ситуација, у корпоративном свету, да се сазна за неке не тако добре праксе, да неко неког превари или шта год се дешавало, онда често узму имејлове као доказ на суду шта се ту заправо дешава, ко је коме шта рекао.

Тако да ето, то је укратко мој савет.

4. А шта закон каже, да ли је дозвољено слати хладне, односно продајне имејлове?

Да. Мало да појаснимо, хладним или проданим имејловима се сматрају они имејлови које једна фирма шаље другим фирмама који су потенцијално њени клијенти или сарадници где су ти имејлови такви да друга фирма не очекује да ће их добити.

Хладни се називају зато што не постоји никаква емотивна подлога, не знају можда ни за нас, ни за наш бренд.

Иако нисам правник и ограђујем се (ово није савет) али оно што слушам да правници говоре је, да и у нашем домаћем законодавству, Закон о заштити личних података и GDPR и неке друге регулативе широм света, препознају разлику између имејлова који иду ка крајњим корисницима (такозвани B2C мејлови) који апсолутно нису дозвољени што се тиче хладне комуникације – да ми сад узмемо Беле стране и кренемо редом да људима, физичким лицима, шаљемо неке понуде маркетиншке или продајне, а друго је тзв. легитимни интерес фирма ка фирми да, ако је потенцијални бенефит те фирме већи од чињенице да ми обрађујемо њихове податке без њихове сагласности, онда је то ок.

Свакако предлажем да гледоци погледају одличан вебинар Драгана Милића на порталу domen.rs, где је он, као стручно лице, јако лепо покрио неке од тих ствари.

Да ли постоје ситуације у којима нема поенте користити имејл у маркетиншке сврхе и ако постоји које су то ситуације?

Кроз рад, последњих пет година, што се тиче тих хладних, продајних имејлова, појавиле су се неке ситуације у којима смо увидели рецимо да је то дискутабилно. Не зато што имејл није добар канал, него зато што, на пример, узмимо да ми сарађујемо са неком софтерском компанијом, такозваном SAS компанијом, Software as а Service, што значи они имају неку веб-апликацију коју наплаћују на месечном нивоу, и ако је цена наплаћивања те апликације рецимо 10 долара месечно, поставља се питање колико се њима исплати да улажу у инфраструктуру за слање имејлова, да њихов продајни тим се фокусира на персонализацију имејлова и да покушају тим каналом да дођу до нових клијената, зато што је могућа цена тих активности већа од бенефита.

Што се тиче маркетиншких имејлова, у суштини рекао бих да маркетиншки мејлови, ако их тако назовемо, ти који одржавају контакт са нашим клијентима или муштеријама, не могу баш да се сетим неке ситуације да немају смисла, јер кроз то ми можемо најављивати догађаје, можемо делити купоне ако нешто продајемо oнлајн, таргетирати их наспрам њихових куповних навика, код нас и слично.

Тако да, у неким ситуацијама можда само није исплативо улагати у тај канал у односу на нешто друго.

5. Да ли ти се дешава да ти имејлови одлазе у spam и ако да, шта онда радиш?

Апсолутно. То је природа имејла и природа слања имејла. Оперишемо увек над ограниченим скупом података.

Значи, како алгоритми неких имејл сервиса, на пример Outlook-а ili Microsoft-а, одређују шта је спам а шта није, то нам никада неће бити познато. Да можемо то да знамо, онда било би много људи који би то злоупотребили.

Значи, увек нагађамо и погађамо. Ја у суштини користим правило два дана.

Ако ми је битно, онда сачекам два дана и ако се неко не јави, онда користим алтернативне канале као што су LinkedIn, Viber, WhatsАpp или само сачекам да друга страна мене контактира.

Како да рециклирате садржај на блогу и искористите његов пун потенцијал

Када помислимо на контент маркетинг, прво што нам падне на памет јесте исцрпно истраживање, аналитика, а затим писање, оптимизација и објављивање садржаја. Међутим, посао са садржајем на вашем сајту не завршава се оног момента када га објавите.

Једноставно, уложили сте превише времена у стварање квалитетног садржаја и не желите да га гледате како сакупља прашину на сајту. Сасвим је логично да потражите нове начине да из својих већ постојећих објава извучете максималaн потенцијал.

Управо ту наступа рециклирање садржаја.

Шта ова пракса представља? Како да изаберете којем старом садржају ћете дати ново рухо?

О томе говоримо у овом водичу за рециклирање дигиталног садржаја.

Шта је рециклажа и освежавање дигиталног садржаја?

Рециклажа дигиталног садржаја, као што и само име наговештава, представља процес у ком постојећем материјалу дајете нову сврху. Она подразумева оптимизацију, унапређење и поновно објављивање већ постојећег садржаја на вашем сајту.

Овај процес углавном укључује ажурирање информација, замену застарелих линкова новим, као и трансформацију дигиталног садржаја из једног формата у други. На пример, када бисте узели популаран чланак са вашег блога и од њега направили инфографик, то би био један од видова рециклирања садржаја.

Зашто је важно да рециклирате дигитални садржај?

Овакав вид креирања односно освежавања већ постојећег садржаја пружа многе предности.

За почетак, штеди ваше време и помаже вам да лакше организујете свој уреднички календар. Уместо да пишете нови чланак или снимате видео из почетка, ви га базирате на већ постојећем материјалу.

Следеће, рециклирањем садржаја такође ширите свој домет у дигиталном еко-систему. Не заборавите – ваши корисници имају различите афинитете када је реч о конзумирању онлајн садржаја. Неки уживају у аудитивном садржају, као што су аудио-књиге или подкасти, док други преферирају читање исцрпног текстуалног садржаја (студије случаја, истраживања, чланци, водичи). Они који се ослањају на визуелно памћење, помоћ ће потражити у сажетом садржају, лаком за праћење и усвајање, попут инфографика.

На пример, креирањем свеобухватног водича од најмање 5.000 речи добијате могућност да привучете долазни саобраћај ка њему, стекнете квалитетне линкове и повећате ангажованост читалаца. Међутим, када тај исти водич претворите у Јутјуб видео, подкаст, серију мањих чланака за ваше имејл кампање или инфографик, ви ширите његов домет на различитим платформама и омогућавате му да привуче пажњу различитих корисничких група.

Наравно, не заборавимо и утицај рециклирања садржаја на ваше дигитално присуство. Када на вашем блогу постоји више различитих форми садржаја, који су тематски повезани и оптимизовани према сличним кључним речима, претраживачи ће вас брже препознати као релевантан извор информација. Не пишете садржај због самог позиционирања на Гуглу − ви стварате садржајно, информативно и релевантно штиво у различитим форматима како бисте га учинили пријемчивијим широј публици.

Шта све подразумева рециклирање дигиталног садржаја?

Иако можда звучи једноставно, рециклирање садржаја је заправо веома деликатан процес. Зашто? Зато што не желите да корисници који редовно прате ваш блог помисле да понављате оно о чему сте већ писали јер немате свеже идеје за нов садржај.

У основи рециклирања садржаја лежи тежња ка оживљавају старог садржаја који је у једном тренутку придобио велику пажњу ваше циљне публике. Ви му дајете нови сјај и освежавате га на начин који је релевантан за ваше читаоце и који им пружа већу вредност. Ево неколико једноставних примера употребе старог садржаја:

Освежавање већ постојећег садржаја на блогу − замена старих линкова који нису више релевантни новим, цитирање нових истраживања и линковање ка њима, замена визуелних елемената новим, бољег квалитета итд.
Поновно дељење садржаја ажурираног на горепоменути начин на другим дигиталним платформама које користите.
Претварање једног формата дигиталног садржаја у други: На пример, уколико сте написали и објавили свеобухватни водич, можете га поделити на низ тематски блиских чланака мањег формата. Електронска књига, студије случаја, или истраживања могу се такође претворити у визуелно привлачнији формат, као што су инфографици.

Шта не подразумева рециклирање или освежавање садржаја?

Поновно дељење садржаја са блога на друштвеним мрежама а да га нисте претходно ажурирали, проверили линкове, убацили свежије податке или ресурсе. Промена самог описа на Твитеру или Фејсбуку једноставно није довољна.
Неовлашћено преузимање садржаја као што су чланци или вести са неког другог сајта и његово прилагођавање вашем бренду.
Постављање истог садржаја на различитим друштвеним мрежама или платформама. То спада у тзв. cross-channel marketing.

Довитљиви начини да постојећем садржају дате нову примену

Сада када смо дефинисали шта је то рециклирање вашег дигиталног садржаја, које су његове предности и шта све (не) обухвата, сигурни смо да сте нестрпљиви да научите неке од најдовитљивијих начина како да примените ову стратегију. Ево неколико идеја:

Потражите садржај који има потенцијал за даље унапређење

Када кажемо садржај који има потенцијал за даље унапређење или обнављање, шта под тим тачно подразумевамо? На пример, ако пишете о некој тренутно актуелној теми, шансе су да ће она у том моменту прикупити знатан долазни садржај и линкове, али и да ће убрзо бити сврстана у јучерашње, бајате вести. С друге стране, на вашем блогу сигурно постоји бар неколико примера евергрин садржаја, оног који је остао релевантан кроз дужи временски период и ком се читаоци увек радо враћају. Такав садржај наставља да прикупља квалитетне линкове и осваја срца читалаца чак и неколико година наког објављивања. Управо твакав материјал сматра се идеалним за поновну употребу.

За почетак, веома је важно да се усредсредите на управо такав садржај. То можете урадити, на пример, уз помоћ SEO алата, као што је Гугл аналитика. У landing pages извештају лако ћете видети које странице на вашем сајту привлаче највише долазног саобраћаја. То су уједно и најпопуларније странице међу вашим корисницима и као такве чекају на вас да их освежите и дате им нову примену.

Наравно, неизоставно је и да прошетате кроз своје претходне објаве како бисте уочили оне које су и даље релевантне и које, уз одређене измене, могу привући пажњу ваше циљне публике.

Прилагодите садржај жељеном формату

Када рециклирате садржај мењајући му форму, увек проверите да ли сте на правом путу. Он мора бити добро оптимизован и у потпуности прилагођен формату који планирате да користите.

Ево и неколико примера. Класичне објаве на блогу, попут чланака, представљају савршену основу за стварање инфографика. Међутим, сама форма инфографика се доста разликује. Они се фокусирају на што мање текста, често у виду теза, и служе да назначе оно најважније и најинтерестантније у вези са одређеном темом. Самим тим, копирање целокупног пасуса из чланка у инфографик не би имало никаквог смисла.

Други пример су видео-снимци, за које такође можете користити чланке из блога као основу. Али, иако се то и даље сматра видео-маркетингом, читање чланка од 2.000 речи у једној Јутјуб објави не би одржало пажњу корисника и инспирисало их да предузму даље кораке. Оно што корисници који кликну на ваш линк очекују да виде јесте садржајан, информативан видео који је лак за праћење.

Претворите дуг садржај у низ краћих објава које „гађају у центар”

Садржај дугог формата, као што су студије случаја, свеобухватни водичи, електронске књиге, подкасти или дуги Јутјуб видео-снимци играју велику улогу у вашој целокупној SEO стратегији. Према истраживањима, такав садржај добија много више линкова и дељења на друштвеним мрежама него кратки чланци. Као што можете претпоставити, још једна велика корист садржаја ширег формата јесте то да се може креативно поделити на мање целине.

Горе смо већ дали пример популарног водича или електронске књиге које сте објавили. Оно што можете даље да урадите јесте да их поделите на низ релевантних и информативних чланака и шаљете их својим претплатницима у виду њузлетера.

Дугачки Јутјуб снимци такође се могу поделити на низ краћих. На пример, издвојите један савет из дужег видео-снимка и поделите га са корисницима на друштвеним мрежама, као што су Инстаграм, Фејсбук или Тик-ток. Такви формати који дају конкретне савете веома су привлачни публици и поспешују њену ангажованост.

Искористите моћ визуелног садржаја

Често можемо чути стару изреку да слика говори више од хиљаду речи. Статистике потврђују да је ова изјава у потпуности тачна. Наиме, чак 65% брендова користи инфографике како би унапредили свој дигитални садржај. Пре свега, играју значајну улогу у процесу рециклирања садржаја. Нажалост, као и код стварања било ког вида садржаја, креирање квалитетног, језгровитог и естетски примамљивог инфографика захтева детаљна истраживања и стратегије.

Баш у том тренутку наступа ваш постојећи текстуални садржај на блогу, као што су класични чланци. Баш они су неисцрпан рудник идеја и информација које могу да послуже као основа за ваш будући инфографик. Уместо да пишете садржај из почетка, једноставно извуците најважније информације из већ постојећег текстуалног садржаја на вашем блогу и брже пређите на сарадњу са дизајнерима.

Спојите објаве које су тематски сродне у свеобухватну објаву

Исто као што се било који садржај дугог формата може прекројити у низ краћих објава, тако се и краће објаве могу спојити како би се направио опширан садржај.

Један од примера су, поново, ваши чланци са блога. Уколико сте писали доста о једној теми, рецимо да је то рустични ентеријер, те објаве можете укрстити тако да дате детаљан увид у ту тему. То је идеална прилика за стварање електронске књиге или опширног водича. Наравно, овај процес уједно захтева и оптимизацију садржаја, како не би дошло до понављања и да би све ишло током природним за читање.

Други пример је, рецимо, видео-садржај. Уколико сте снимили доста видеа о „SEO техникама”, можете их спојити по логичком реду и од њих направити почетни SEO курс за ваше кориснике.

Закључак

Из горенаведених примера може се закључити да, баш као и стварање и промоција садржаја, и рециклирање или освежавање садржаја представља устаљен процес. Он се састоји од детаљних анализа и стратегија, од идентификовања садржаја који желите да обновите и промовишете до бирања нове форме за њега.

На самом почетку, фокусирајте се на проналажење евергрин садржаја − оног коме вредност не пролази како стари и чије су перформансе добре, посматрано из SEO угла. Фокусирајући се на овакав садржај, ви у старту осигуравате могућност и ефикасност његовог рециклирања.