Страна 28 – Домен
LATINICA

За претрагу назива домена кликните овде

Премиер чоколада: Укуси у којима се истински ужива

Уколико некога желите да обрадујете укусним поклоном или да себе почастите најфинијим, ручно рађеним чоколадним слаткишима који ће вам улепшати дан, избор је једноставан – „Премиер чоколада”.


Овај бренд, стар више од три деценије, плод је рада породице Вучићевић, која је у своје пралине, бомбоњере, чоколаде, десерте и друге посластице уткала очаравајућу мешавину најбољих састојака и српске традиције.

 

Како је настала „Премиер чоколада”?

 

Алекса Вучићевић: Све је почело 90-их година прошлог века, а сви се сећамо како се тада живело. Мој отац Раде је био руководилац једног културно-уметничког друштва, а када је све кренуло странпутицом, од уметности је понајмање могло да се живи. Заједно с мојом мајком Тијаном, која се такође бавила фолклором, 1992. године одлучио је да отвори пржионицу кафе. Тако су узели у закуп један мали локал на Коњарнику, где су, поред кафе, у понуди имали и неке слаткише који су тада били доступни, а које су куповали на чекове. На тај начин су ушли у предузетничке воде.

 

Међутим, видевши да им продаја дражеја иде баш добро, отац је почео да размишља о томе да покрене своју производњу.

 

 

Пресудни тренутак догодио се неколико година касније.

 

Алекса Вучићевић: То се догодило након што су моји родитељи отишли на Сајам кондиторске индустрије у Паризу. Управо тада су купили прву опрему за израду чоколадних дражеја и 1996. године покрећу производњу у насељу Браће Јерковић.

 

Како је изгледао почетак?

 

Алекса Вучићевић: Оно што су моји родитељи одлучили од самог старта било је то да, по питању квалитета, неће правити компромисе. Зато су ангажовали Срету Банковића, врхунског технолога, који им је пружио непроценљиву помоћ својим знањем и искуством. Он је олакшао читаву процедуру и великим делом допринео да производња стане на ноге, баш како треба.

 

Што се производа тиче, на почетку смо се бавили само чоколадним дражејама, а тек након 10 година смо кренули да ширимо асортиман на чоколадне табле, пралине и остале слаткише.

 

Шта је пресудило да проширите асортиман?

 

Алекса Вучићевић: Верујем да већина произвођача прво прошири асортиман, па онда размисли да отвори радњу. Код нас је то ишло супротним смером.

 

Наиме, учествовали смо на једном малом тродневном сајму, на ком су се продавали слаткиши. Ми смо за тај догађај изложили дражеје, али смо направили и неку количину пралина како би сам штанд изгледао богатије, а понуда била разноврснија. Веровали смо да ће те пралине бити довољне за сва три дана, колико је трајао сајам.

 

Оно што се десило јесте да су посетиоци били одушевљени, да се добар глас о нашим пралинама толико брзо проширио да смо све продали већ првог дана.

 

То је био окидач који нас је покренуо да проширимо асортиман и отворимо нашу прву продавницу у Булевару краља Александра.

 

Међутим, испоставиће се да та продавница није била на доброј локацији. Заправо, променили смо још једну локацију пре него што смо се скрасили на Обилићевом венцу 2011. године, где је наша радња доживела прави процват.

 

 

До тада су ваши родитељи самостално водили посао, а потом се и ви прикључујете тиму.

 

Алекса Вучићевић: Те 2011. године завршавао сам хотелијерство и желео сам да се бавим хотелским менаџментом. Међутим, пошто је то био период када смо отворили радњу, био нам је потребан неко да, привремено, води рачуна о малопродаји, па сам ја ʼускочиоʼ. Како то већ бива, привремено је постало трајно.

 

То је било моје званично укључење у посао. Ипак, сестра и ја смо, одмалена, васпитавани и учени да ценимо труд и рад и да новац не пада с неба.

 

Тако смо нас двоје, још као деца, током летњих распуста радили у производњи и тамо учествовали у свим фазама, од паковања до магацина. Чак смо и раније у пржионици кафе помагали када год смо имали слободног времена. Све то је нешто што ми много значи данас. Када знате како функционише сваки део фирме и производње, у стању сте да далеко квалитетније управљате свиме и осигурате да ваши запослени буду задовољни. О томе сведочи и чињеница да је већина радника с нама преко 20 година.

 

Асортиман који данас имате је веома широк. Ипак, који је ваш најтраженији производ?

 

Алекса Вучићевић: Најтраженији производ су дефинитивно бомбоњере – неке садрже дражеје, неке пралине… Због свог премијум квалитета, дизајна и цене бомбоњере су нешто што наши клијенти често купују као поклон.

 

Потражња за њима се значајно повећа у празничним периодима – као што су Нова година, Дан заљубљених, 8. март – као и у време слава.

 

Поред бомбоњера, имамо велики избор чоколада различитих укуса. Занимљиво је да су тамне чоколаде траженије него млечне, иако одређена истраживања тржишта говоре да су ове друге популарније.

 

С друге стране, ту су Краљевски десерт и Краљевски крем, које људи обично купују за свој ужитак, као и различите пралине којих има за свачији укус.

 

 

Где се све могу пронаћи ваши производи?

 

Алекса Вучићевић: Наше производе можете пронаћи у свим већим трговинским системима у Србији, па чак и у неким локалним маркетима. Поред тога, радимо извоз чоколаде у Црну Гору, где смо једнако добро препознати као и овде.

 

У Босни и Херцеговини и Македонији се такође могу наћи наши производи, а посебну робну марку смо радили за Словачку и Музеј чоколаде у Бечу.

 

Повремено имамо сарадње и са егзотичним дестинацијама. Тако су се наши слаткиши нашли у Хонгконгу и Аустралији.

 

Сада сте покренули још један нови бренд?

 

Алекса Вучићевић: Да, прошле године смо покренули нови бренд под називом „Пуро”, што на италијанском значи „чисто”.

 

Прва четири производа тог бренда били су слаткиши на бази урме, са сировим састојцима, без термичке обраде и додатих шећера.

 

Са овим улазимо у сегмент здравије хране и веганских производа и план нам је, наравно, да проширимо понуду. Ту ће се појавити и неке чоколаде без шећера, а због свог саства биће представљене под овим новим брендом.

 

 

Како долазите до купаца ван продајних објеката?

 

Алекса Вучићевић: Друштвене мреже, које су нам свима доступне, у великој мери јесу најјефтинији и најједноставнији начин да се допре до крајњих потрошача, тако да доста пажње и времена посвећујемо Инстаграму и Фејсбуку. Ово се односи на оба бренда – и на Пуро и на Премиер.

 

Све ово смо повезали с нашим сајтом, на коме се налази веб-шоп.

 

Колико вам је сајт значајан за продају?

 

Алекса Вучићевић: Сајт смо покренули непосредно пре ковида и жао нам је што нисмо раније. Међутим, тај период смо искористили за усавршавање и оптимизацију. Од тада уочавамо константан раст, који нам доприноси већој продаји.

 

Тренутно нам сајт доноси 12% укупног прихода и веома смо задовољни резултатима. Поготово ако у обзир узмемо летње месеце током којих нема наруџби због саме структуре чоколаде која се топи.

 

У овом периоду доставу је могуће извршити једино на територији Београда, и то курирским службама које имају адекватну опрему и брз транспорт.

 

 

Како људи из иностранства дођу до вас?

 

Алекса Вучићевић: То је већ скуп неколико извора. Неки су до нас дошли путем препоруке, неки су нас упознали на сајмовима, али има и оних који су нас пронашли самостално на интернету, захваљујући сајту.

 

Зашто сте се одлучили за .rs домен?

 

Алекса Вучићевић: Из родољубља пре свега. Волимо своју земљу. Искрено, нисмо ни размишљали о другим опцијама. Налазимо се на територији Србије и то ми је био логичан избор.

 

 

Интервју: Криза је шанса за брендове

У мајском интервуу причамо о брендовима у периоду кризе.


Гост је Душан Симић, директор за стратешко планирање у агенцији Communis, а од њега сазнајемо зашто је криза заправо шанса за брендове.

 

У последњих неколико година смо имали већ две кризе које су се наставиле једна на другу. Прву изазвану короном и заустављањем глобалне економије, тренутну изазвану високом инфлацијом, а ту је и трећа – рецесија која вреба током 2023. године.

 

Од Душана смо добили одговоре на следећа, важна питања:

1. Како економска криза утиче на брендове и тржиште оглашавања?

2. Да ли постоји ишта позитивно у кризи?

3. Како потрошачи реагују на пад куповне моћи?

4. Како брендови реагују на такво понашање потрошача?

5. Шта можемо да закључимо? Који је савет за брендове?

 

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

 

 

Душан Симић, директор за стратешко планирање у агенцији Communis је на конкурсу за плакат на тему очувања биодиверзитета, који су организовале IAA (International Advertising Association) и Уједињене нације, 2010. године освојио прву светску награду. Исте године добио је награду „Dragan Sakan – New Idea“ за иновативно размишљање у тржишним комуникацијама коју додељује УЕПС (Удружење за тржишне комуникације Србије).

 

Има више од деценије искуства у области комуникације и стратешког планирања. Током каријере учествовао је у креирању кампања за најпознатије брендове на српском тржишту.

 

1. Како економска криза утиче на брендове и тржиште оглашавања?

Па, суштински брендови јако лоше регаују на само помињање кризе. Пре свега зато што, први сектори који страдају приликом кризе јесу сектор маркетинга, а самим тим и сектор оглашавања. Колико је то озбиљно, могли смо да видимо после пут када је овде била велика криза, дакле, светска економска криза која је почела од 2008. и 2009. године. Тржиште оглашавања у Србији 2008. године било је око 206 милиона евра. Годину дана касније оно је било 161 милион. Дакле, пад неки од 22% и требало је 11 година да се опорави тржиште оглашавања код нас.

 

Што се тиче самог утицаја и везе кризе и оглашавања, постоји директна корелација, и то многа истраживања показују, између БДП-а, пре свега глобалног, и самог тржшта оглашавања. Пад у БДП-у или успоравање раста доводи до, такође, мањих буџета и смањења инвестиција.

 

За неки следићи период, односно ову годину, било је предвиђено да глобални БДП расте око 3%, међутим, последње неке пројекције су да ће бити око 1,7%, за Европу нешто више од нуле. што није уопште добра слика и није лоше да брендови, људи и компаније знају потенцијално шта нас чека. Претпостављам да они исто имају те податке, тако да је то нешто што можемо очекивати – смањење генерално улагања и углашавања и код нас и глобално.

 

2. Да ли можемо рећи да постоји ишта позитивно у кризи?

Можемо рећи, има она стара изрека „Док неком не смркне, другом не сване“. Истраживања које су урађена показују, и то је једно супер истраживање за Harvard Business Review, које је рађено 2009. и 2010. Године, до тада никад и после тога није толико велико истраживање у урађењу које је бухватило 4700 компанија, показује да отприлике 9% брендова после кризе изађе боље и буде успешније него у периоду пре кризе.

 

Е сад поставља се питање који су то брендови и шта су то они они добро радили за разлику од других брендова. Постоје суштински различити приступи у томе како се, у корпорацији, брендови опходе према кризи. С једне стране су јако дефанзивни приступ и с друге стране су прогресивни. Наравно постоје ту међу приступи, наравно, али ово су два нека краја.

 

Дефанзивни приступи су оријентисани на смењење трошкова, маркетинг ту први страда, доста запослених се отпушта, улагања у истраживање и развој се исто драстично смањују. То су брендови који имају успеха тренутно, брзо катују трошкове и смањују губитке.

 

С друге стране, прогресивни брендови, они су оријентисани на раст, у смислу даље улажу истраживања и развој. Дешава се да чак и за време кризе брендови постичу, тј. улажу више у оглашавање и изградњу бренда него у периоду пре кризе. И сад ту има сјасет примера које можемо искористити из праксе, коју показују како су, рецимо, ти прогресивни брендови добро одреаговали и зашто, уствари, они имају већу шансу за успех од дефанзивни брандова.

 

На пример, за време корона кризе Unilever је један од бољих примера великих компанија који су паметно редистрибуирали буџет са, на пример, сладоледа и хране, слаткиша, на неке друге категорије, и искористили су, на одређеним тржиштама, ниже цене оглашавања да би имали, наравно, за мање пара одређени број ГРП-ева и виљивост. И у другом кварталу, и у трећем кварталу, и до краја године су постепено подизали та улагања да би имали, наравно имали су накрај већи схаре оф воице и то се позитивно одразило на њихово пословање и заиста су прошли као победник у том смислу.

 

С друге стране имамо и негативне примере, као што сам рекао, дефанзивно оријентисане компаније, а то је био Sony и најбољи пример је шта су они радили током светске економске кризе, делимично и оно кад је био .com bubble. Дакле, они су отпустили велики број запослених, угасили су одређени број фабрика, део иновација коју су планирали да ураде су одложили и све је то довело, наравно, до тог тренутног позитивног feedback-а, да спрече губитке, да се консолидују. Међутим, то је оно што ћемо после причати шта је закључак и наравоученије понашања брендова у кризи, јесте да када криза прође у периоду неколико година они су имали јако мали раст у односу на своје конкуренте и у односу на свој раст који су имали пре кризе.

 

Још један, то је можда највећи пример у пракси, јесте – сви знамо за Kellogg’s, али мало нас зна за Post. Post је био главни бренд за производњу цереалија у Америци до велике депресије. Шта се десило када је била велика депресија? Они су укинули своје оглашавање, смањили су трошкове, а Kellogg’s је удвостручио свој оглашавање. После кризе се догодило то да су људи потиснули Post, а Kellogg’s је постао један од највећих брендова уз General Mills на америчком и глобалном тржишту.

 

Тако да, то је нешто што можемо видети, дакле, прогресивни и дефенсивни приступ и колико је прогресивни паметнији када се размишља дугорочно.

 

3. Како потрошачи реагују на пад куповне моћи?

Па основно осећање када дође до кризе, наравно у зависности каква је криза у питању, код короне је била једна ставка, код инфлације друга, кад крене рецесија и отпуштање – трећа… Али, доминантно у свим тим кризама јесте осећање страха, несигурности и тај шкртарачки менталитет који се појављује код људи и то независно од тога да ли је објективно подржан финансијском ситуацијом. Чак и људи када имају паре, временом преовлада то осећање да не желе да троше, већ да се примире и да скупљају.

 

И нека истраживања које постоје показују да током кризе, поготово после рецесије, на пример Mekinsi је показао да 18% људи током кризе и када пређу на друге, јефтиније, брендове остају на тим брендове.

 

Друга нека истраживања показује да после кризе чак преко трећине, односно 40% људи почињу да преферирају private label, односно приватне робне марке.

 

Тако да криза мења менталитет, утиче да људи мењу приоритете, цена постаје доминантна и почињу да преиспитују друге брендове и друге алтернативе. То је главна психологија тржишта током кризе.

 

4. Како брендови реагују на такво понашање потрошача?

Већ сам поменуо како компаније имају те различите приступе. Први импулс јесте да се смањују трошкови и да се смањују буџети за оглашавање. То је с једне стране, a c друге стране, мање брендови крену да раде на бранду, на имаге кампањама, све више иду на продајне промоције. Е сад, ту постоји тај први импулс да се директно утиче на продају, али дугорочно, као што су истражења показала да усмерење директно на тактичку комуникацију девастира бренд дугорочно. Краткорочно се чини да он доприноси, међутим дугорочни ефекти су јако лоши.

 

Поред тога, та ценовна политика смањења цена је бесмислена из простог разлога што сви попусти морају имати неко рационално оправдање. Ако је попуст, нека то буде попуст новогодишњи, нека то буде попуст за Дан заљубљених и било који други датум или било шта, али мора бити имати одређени разлог и краћи временски период.

 

Дугорочни попусти доводе до тога да људи, после одређеног периода, почињу да ту цену перципирују као праву цену. И онда враћање, на пример, ако сте спустили са 100 динара на 90, враћање на 100 се не види као враћање на нормално, него као поскупљење. То су неке од ставки које брендови најчешће раде приликом кризе. Дакле, катовање буџета и смањење своје ценовне политике што суштински дугорочно није добро.

 

5. Шта можемо да закључимо? Која је савет за брендове када су кризне ситуације у питању?

Па, савет је да некако покушају хладне главе да размишљу дугорочно, не краткорочно, да то виде као своју прилику да приспитају начине пословања. Дакле, криза може бити прилика за додатну дигитализацију, да се покрену неке ствари унутар бренда компаније које су се, некако, гурале под тепих у периоду пре кризе.

 

Такође, ако приметите да унутар ваше категорије, брендови све мање инвестирају, можете то искористити за већу видљивост. Постоји нешто што се зове excess share of voice, што је јако битна метрика, која указује на разлику између видљивости вашег бренда и market share. Некако постоји та законитост да видљивост бренда и market share после одређеног периода имају тенденцију да се приближавају. Што значи – ако имате мању видљивост пре кризе, а ви је повећате током кризе, може се очекивати да у периоду након кризе ваш бранд има већи раст.

 

Најважније и као главни закључак свега овог јесте да на кризу треба гледати, не као тренутак када ће се профитирати, већ као период улагања за период после кризе.

 

То је као грађање испод коша. Када ваш саиграч шутира, ви градите позицију да ако се лопта одбије, да ви будете у боље позицији да је ухватите након тог шута. Тако је и на тржишту.

 

– Којим брендовима је најтеже да се изборе са кризном ситуацијом када се она деси?

 

Сад то зависи од саме кризе. На пример, у корони је много било теже одређеним индустријама. Авиоиндустрија, хотелијерство, угоститељство – они су били потпуно уништени и, нажалост, ту нису могли много да ураде. Ако причамо, рецимо, о рецеси или периоду високе инфлације, ту сад опет је јако важно у кој категорији бренд игра. На пример, ако је бренд велики то може бити једна велика предност ако су у питању преговори око сировина. На пример, за време периода високе инфлације, видели смо да велики брендови имају боље уговоре и дугорочне уговоре да по некој нижој цени могу да држе сировине и онда да могу да оправдају, да бране, ценовно производ свој. Мањи брендови, када дођу до таквог наглог скока сировина и немају добре уговоре, они су, нажалост, принуђени да дижу цену и самим тим да губе, бар у одређеном сегменту, тржиштну утакмицу.

 

С друге стране, мали брендови имају предност ако је у питању дигитализације и промена. Ако је у питању трансформација, нормално је да ће мањи бренд брже да прође кроз трансформацију и да примени неке иновације него неки огроман бренд који је дуго ту на тржишту.

 

– Колико је потребно времена и расурса да се један бренд опорави од неке кризне ситуације?

Па ситуација на тржишту је разнолика. Неки брендови су јако брзо, као што сам помињао, полетели после кризе и није им требало много јер су паметно радили током кризе. Другим брендовима, нажалост, као Пост, никад се није опоравио. А неким брендовима, зависно од тога шта су радили после кризе, потребно је и неколико година да би опет дошли на своје ноге.

 

– Шта је по теби кључ за успех једног бренда?

Па сад, као и за све у животу, много је малих кључића. Не постоји један кључ. Дакле, ту је потребно заиста много ствари урадити како треба да би бренд био успешан. Цео маркетинг миx, ако цена није добра, нема… мислим ако није добро позиционирано ценовно, или ако нема дистрибуцију или ако нема добар квалитет. Све су то нужни услови за бренд. А оно што карактерише велике брендове јесте та културна или културолошка релевантност у том тренутку.

 

– Који је твој омиљени бренд?

Немам један омиљени бренд. У свакој категорији имам по неки бренд који мени значи или који ми је другачији. Са становишта комуникације, рецимо, пошто се бавим тим, много волим Kayak као бренд јер они имају отпуно луду комуникацију, необичну. Тај приступ где толика забава се користи да би се саопштили рационални бенефит и предности мени је просто фантастичан. Али, с друге стране, ако причамо на пример о рачунарима, ја претпостављам да никад не би погодила који је мени бранд што се тиче рачунара омиљени пошто дефинитивно није Apple већ Dell. И то зато што, као и за све у животу, потребно је пуно времена да се поверење стекне, а лако се изгуби. Е, па ја сам стекао поверење у Dell јер лаптоп који сам купио још пре 20 година и даље ради. Зато сам купио и нови од компаније Dell. Зато, иако су неки други произвођачи више cool, то је мени произвођач, односно, бранд број један у тој категорији.

 

– Колико је важно да брендови користе те неке old school канале комуникације као што су радио и телевизија?

Е сад, ту је питање, ако причамо о mass маркету, о брендовима који се обраћају у широкој публици, јако је битно бити на том „above the line“, односно тим традиционалним медијима. Једини губитник у свим медијима је принт. Дакле, оно што сам мислио пре неких десетак, петнаест година, када сам ја негде улазио у ову сферу, била је прича да је ТВ out, да је дигитал нови краљ, да више нико жив неће гледати ТВ и тако даље. Међутим, оно што се испоставило јесте да су ови медији прилично жилави. Све анализе које указују на ефективност и ефикацност комуникације упућују на то да је ТВ нужан не само у продаји и јачању бренда већ да он, бочно, потпомаже дигитал. Ако компанија има комуникацију на дигиталу, а са стране потпомаже outdoor-ом, ТВ-ом, радиом, много јој је успешнија кампања и на дигиталу. Тако да, са те стране, видљиво је да ТВ има невиђени утицај и даље иако је то нешто што се, пре 15 година мислило да ће се променити.

 

Притом, када говоримо о ТВ-у, више то није онај стари „ТВ антена“. И он се редефинисао, променио – кроз кабал, кроз различите друге streaming сервисе, Video on Demand и све остало.

 

Тако да се изгубила та кључна подела између традиционалних и модерних канала.

DNS безбедност – морске корњаче и витез Која

Корњаче пливају и у топлим и у хладним морима. И док сте на плажи лако може нека да исплива и потопи брод који сте нехајно оставили без капетана у мирној ували. Неухватљива морска корњача, хакерска група Sea Turtle, након начињене штете током касне јесени и зиме, отпочела је и летњу кампању у првој половини јула, а током последње две године кад исплива из дубина сајбер криминала „гризе“ прилично болно.

 

Овој хакерској групи приписују бар 40 великих напада у више од 13 земаља. На мети су се до сада нашле владе, невладине организације са глобалним утицајем, енергетске компаније, институти… у неким извештајима се помиње и компромитовање података аеродрома, али и компанија која управља интернет саобраћајем.

 

Sea Turtle хакерска група специфична је по томе што јој је фокус DNS, односно лажирање DNS одговора за називе домене жртава. На тај начин преусмеравају комуникацију на сервере које они контролишу и прикупљају податке корисника услуга хакованих веб-локација. Међу њеним последњим жртвама нашао се грчки регистар националног домена (ICS-Forth), а до упада је дошло захваљујући мањкавости у безбедносним мерама једног од њихових овлашћених регистара.

 

До сада су активности ове групе примећене на Блиском истоку, Африци и у Сједињеним државама. На европском тлу, поред напада на шведски НетНод , који управља DNS и интернет инфраструктуром за размену саобраћаја, и грчки регистар, недавно је и швајцарски регистар SWITCH пријавио да су компромитовани DNS подаци појединих .ch назива домена и позвао регистранте на опрез.

 

РНИДС је такође приметио повећану злонамерну активност око DNS сервера. Топла препорука свим регистрантима .RS назива домена је да редовно проверавају DNS конфигурацију и да им то постане део рутине.

 

Експерти Cisco Telos групе идентификовали су основни начин рада Sea Turtle хакера. Хакери промене садржај DNS базе и унесу податке о DNS серверу под њиховом контролом, дакле „отму“ контролу над називом домена. Када корисници покушају да стигну до хаковане веб дестинације хакерски DNS сервер преусмерава саобраћај на локацију који они контролишу и на којој „жању“ податке (личне податке, параметере за логовање, пословне информације и сл.), а саобраћај затим шаље на тражену дестинацију. У међувремену обезбеде и легалне SSL сертификате жртве и са наизглед безбедних назива домена настављају „жетелачки“ подухват. Обично „раставе“ овај систем после неколико дана, па жртве често нису ни свесне шта се догодило посебно што се напад одвија вам мреже саме компаније жртве.

 

Aли у причи постоји и витез Која, добри оклопник који штити називе домена и држи морске корњаче на дистанци. Експерти препоручују неколико основних механизама заштите: мулти-факторску аутентификацију на порталима овлашћених регистара, закључавање назива домена (најбоље Registry Lock) и DNSSEC.

 

За разлику од великог број светских регистара који нуде по један начин закључавања назива домена, РНИДС својим регистрантима омогућава да на чак три начина заштите свој назив .RS или .СРБ домена. Две врсте заштите – Сигуран режим (Secure Mode) и Закључавање на страни клијента (Client Side Lock) РНИДС не наплаћује, а омогућава и Закључавање на страни регистра (Registry Lock), највиши ниво заштите назива домена.

 

DNSSEC је такође важан оклоп у борби против man-in-the-middle напада. Шта DNSSEC заправо ради? Обезбеђује да корисник који тражи одређени назив домена добије аутентичан одговор. Дакле, DNS подаци су „потписани“, па корисник неће бити преусмерен на „подметнуту“ IP адресу. За DNSSEC експерти пишу да има једну велику ману – недовољно се користи. DNSSEC је услуга коју ће РНИДС учинити доступном од јесени, чиме ће регистранти добити још једну опцију за заштиту својих назива .RS и .СРБ домена.

SEO статистике које треба да имате на уму у 2023. години

SEO еко-систем се развија невероватном брзином. Нека од правила која су играла кључну улогу пре свега неколико година данас су изгубила на значају. Да ли се, на пример, сећате периода када је SEO као индустрија био у свом најранијем стадијуму и када се веровало да је количина долазних линкова важнија од њиховог квалитета?

 

У 2023. години доминира, SEO се развија у складу са новим технолошким достигнућима, као што су вештачка интелигенција и гласовни асистенти.

 

Како бисмо вам помогли да останете у току са најновијим SEO трендовима и правилима, направили смо кратку листу статистика које треба да имате на уму у овој години.

 

Први резултат у претрази добија 27,6% свих кликова

 

Прошле године, Backlinko је спровео детаљно истраживање, при чему је анализирано четири милиона резултата претраге на Гуглу. Циљ овог истраживања био је да боље разумемо органски CTR (Click-Through Rate) и факторе који на њега утичу.

 

Резултати које су добили током истраживања јасно указују на то колико је важно да се страница рангира што више у резултатима претраге. Наиме, резултат који се налази на врху претраге добија 27,6% свих кликова, што је заиста импресивно. Поређења ради, резултат на осмој позицији привлачи само оскудних 3,3% кликова. Први резултат такође има 10 пута већу шансу да привуче кликове од оног који се налази на десетом месту.

 

Шта нам ови резултати говоре?  Рангирање на првој страни Гугла не би требало да вам буде циљ. Са сваким местом ниже у резултатима претраге ваша шанса да привучете релевантан саобраћај такође опада.

 

Оно што је потребно јесте да уложите у SEO процесе који ће вам омогућити да се рангирате у топ три органска резултата на Гуглу, која привлаче више од половине свих кликова. Како да то изведете? Тако што ћете применити нека од основних SEO правила, као што су оптимизација мета тагова, писање релевантног садржаја и грађење линкова на ауторитативним сајтовима у индустрији.

 

Органски саобраћај преко Гугла не добија 90,63% страница

Пре неколико година, тим који стоји иза платформе Ahrefs урадио је детаљну студију и анализирао преко два милиона свеже објављених страница на Гуглу. Резултати које су добили били су запањујући. Према статистикама, од два милиона страница, 94,3% није привукло ниједног посетиоца.

 

Узимајући у обзир чињеницу да два милиона страница и није неки број рачунајући дубину интернета и количину садржаја који се објављује на дневном нивоу, Ahrefs је недавно спровео још једну студију. Том приликом, закључили су да 90,63% страница не добија органски саобраћај са Гугла.

 

Разлози за то су многобројни, а ево и неколико најзначајнијих:

  • Страница нема долазне линкове. Линкови са ауторитативних сајтова у вашој или сродним индустријама помажу вам да се рангирате више у резултатима претраге. Они су индикатори квалитета и поузданости вашег садржаја. Такође, и сам линк који се појави на релевантним сајтовима може допринети видљивости вашег садржаја и привући пратиоце датог сајта да кликну на ваш линк. Оно што је занимљиво јесте да многи администратори сајтова и даље не узимају овај значајан фактор у обзир. Наиме, 66,31% страница нема ниједан повратни линк.
  • Страница се не поклапа са намером претраге. Гуглов примарни посао јесте да понуди најрелевантније резултате за дату претрагу. Баш из тог разлога веома је важно да се ваш садржај, као и избор кључних речи, поклопе са намерама корисника. На пример, када корисник укуца „најбоље јога простирке”, Гугл му неће понудити странице са производима, већ корисне водиче и чланке које ће му помоћи да направи најбољи избор. То је зато што Гугл разуме да корисник није спреман за куповину, он жели да сазна више о врстама ових производа. Оптимизација странице са производима за овакве кључне речи била би само губитак времена.
  • Страница није индексирана. Гугл не може да рангира странице које нису индексиране. Уколико сматрате да је ово разлог зашто се ваш садржај не рангира и не привлачи органски саобраћај, укуцајте на Гуглу site: [url]. Ако не изађе ниједан резултат, то значи да вам странице нису индексиране.

 

Гласовну претрагу уместо куцања бира 71% корисника

Са развојем паметних телефона, таблета и осталих преносивих уређаја, гласовне команде су постале веома популарне међу корисницима као практичнији и бржи начин претраживања. То се види и из статистике наведене горе, да 71% корисника користи гласовну претрагу уместо куцања.

 

Према истраживању из 2022.године, највећи број корисника употребљава ову опцију за претраживање временске прогнозе и локалних претрага, односно тражења продавница, ресторана и сл. који се налазе у близини (енг. near me).

 

Гласовне претраге су, по природи, другачије од текстуалних. Корисници сада комуницирају са претраживачима на опуштенији начин, не губећи време на куцање. Они неретко постављају питања, као што је рецимо „која је најближа обућарска радња у мојој близини” или употребљавају пуне реченице. Другим речима, гласовне претраге путем АИ асистената су сличније ономе како комуницирамо у стварном животу.

 

Како то утиче на SEO? Тако што мења целокупни начин претраге, као и методе оптимизације сајтова. Наиме, основна разлика између традиционалних и гласовних претрага лежи у чињеници да претраживач бира само један, најрелевантнији резултат и нуди га као одговор на питање. Ви, наравно, желите да ваша страница буде изабрана као тај резултат.

 

Ево неколико тактика које вам у томе могу помоћи:

  • Оптимизујте садржај за long-tail кључне речи, питања и сличне фразе које су сличније говору у стварном животу. Започните истраживање од Гугла. Укуцајте фразу, као што је „спа центар београд” и видите шта вам Гугл нуди у својој Related Searches секцији на крају странице. Ова секција је неретко прави рудник значајних кључних речи које можете употребити, као што су, на пример „најбољи спа центри у београду”, „спа центри за двоје”, „спа центар близу мене” и слично. Платформе као што је Answer The Public  такође могу бити од велике помоћи.
  • Фокусирајте се на локални SEO. О томе детаљније говоримо у наредној секцији.
  • Имајте FAQ страницу на сајту. Корисници имају питања, а ви поседујете одговоре на њих. FAQ страница је идеалан начин да на свом сајту уврстите питања која корисници најчешће постављају и тако осигурате бољу видљивост у гласовним претрагама.
  • Користите Schema Markup. Невидљив људском оку, а опет веома значајан за Гуглове ботове. Schema помаже ботовима да разумеју ваш садржај и пружа вам шансу да се боље рангирате за релевантне претраге.
  • Постарајте се да вам сајт буде оптимизован за мобилне уређаје. Већина гласовних претрага долази управо са паметних телефона. Самим тим, није довољно да се рангирате високо у овим резултатима и „наговорите” кориснике да кликну на ваш линк. Сам дизајн вашег сајта, његова брзина и то колико је садржај оптимизован за мобилне уређаје одређују колико ће се корисници задржати и да ли ће предузети даље кораке.
  • Одговори треба да буду што краћи и прецизнији. Према истраживању које је објавио Backlinko, просечан исечак са одговором који се појављује у резултатима гласовне претраге износи само 29 речи.

 

Локалног карактера је 46% свих претрага на Гуглу

 

Уз развој мобилних техонологија и АИ гласовних асистената, локалне претраге такође добијају на значају. Према скорашњим статистикама, скоро половина свих претрага на Гуглу се базира на локалним резултатима. 

 

О рапидном расту ових претрага говори и чињеница да је употреба кључних речи локалног карактера које садрже фразе попут near me или close by порасла за невероватних 900% у периоду од само неколико година.

 

То значи да се, и у 2023. години, SEO фокусира на локалне претраге. Ево и неколико савета како да унапредите своје дигитално присуство у овој области:

  • Оптимизујте свој Google Business Profile, који је један од најбитнијих фактора рангирања када је реч о локалним претрагама. Он треба да садржи све значајне податке као што су: име фирме, адреса, број телефона, радно време, кратак опис, фотографије и тако даље.
  • Градите долазне (inbound) линкове са релевантних локалних сајтова, као што су локалне новине, магазини, блогови.
  • Фокусирајте се на квалитетне локалне цитате, односно онлајн референце ваше компаније. Кључно је да садрже њен назив, адресу и број телефона, као и да ти подаци буду прецизни и усклађени на свим платформама.
  • Оптимизујте on-page елементе сваке странице, као што су мета тагови, URL, као и садржај странице. Ставите акценат на локалне кључне речи које су релевантне за кориснике у вашој области. Такође, не заборавите да оптимизујете странице и за говорне претраге, које иду руку под руку са локалним SEO праксама.

 

Више о оптимизацији сајта за локалне претраге можете прочитати у већ објављеном тексту на domen.rs. на овом линку.

 

Закључак

SEO сектор се мења великом брзином и да бисте постигли жељене резултате, кључно је да пратите најновије трендове и промене у тој области. Из ових статистика и увида можемо закључити да се SEO развија у смеру где релевантност, квалитет и добро корисничко искуство играју најважнију улогу.

pitajte.rs вебинар: Како добро написати другу најпосећенију (а најчешће занемарену) веб-страну: О НАМА?

Наредни pitajte.rs вебинар одржаће се 3. маја у 20 часова, а посветили смо га сајтовима и ставили посебан акценат на веб-страни О НАМА.

 

О овој теми говори Данијел Милошевић, бренд стратег и копирајтер.

 

Иако све статистике показују да готово половина посетилаца одмах са почетне веб-стране на сајту посети страну О НАМА, у пракси многе компаније запоставе њен садржај и ,,одраде“ је про форме. Зашто ово није добар приступ и како најбоље искористити ову веб-страну у вашем пословању открива нам Данијел Милошевић.

 

Данијел Милошевић је копирајтер и бренд стратег који ради претежно са технолошким компанијама и тражи срж њиховог постојања (зато му се и фирма зове Meaning ).

 

Филолог германиста по струци, са дугогодишњим искуством у преводилачком, наставничком и лекторском послу. У једном тренутку се запитао „Ко пише ово што преводим? “ и тако је завршио у маркетингу.

 

На овом вебинару ћете сазнати:

  • Зашто је страница О НАМА заправо скривена продајна страница
  • Које су најчешће грешке
  • Како да је добро напишете независно од сектора, индустрије или корпоративних смерница за комуникацију

 

Уколико вам је ова тема занимњива и корисна, погледајте 3. маја у 20 часова премијерно издање pitajte.rs вебинара на Јутјуб каналу РНИДС-а.

 

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Данијел ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

 

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре. 

Интервју: Правна страна Метаверзума

Априлско издање domen.rs интервјуа посветили смо Метаверзуму и његовој правној страни.

 

Овог пута гост је Ненад Цвјетићанин, адвокат у адвокатској канцеларији Цвјетићанин и партнери.

 

За разлику од данашњице у којој смо примарно ограничени важећим законима донетим од стране органа државне власти, у Метаверзуму бисмо морали да поштујемо и нека друга правила наметнута од оних који њиме управљају. Иако још увек није општеприхваћена као униварзални концепт, својина на Метаверзуму морала би припасти аутору изворног кода на коме је Метаверзум заснован, полазећи од важећег правила да софтвер ужива ауторскоправну заштиту. Будући да су аутори кода програмери запослени у великим компанијама које инвестирају у овакве пројекте, оправдано је претпоставити да ће имовинска права на софтверу бити у својини инвеститора, односно корпорација. Наиме, приликом регулисања односа у виртуелној реалности попут Метаверзума потребно је консултовати правила више правних грана, укључујући прописе које регулишу ауторско право и сродна права, заштиту података о личности, информациону безбедност, заштиту конкуренције, оглашавање, игре на срећу, правила која се тичу новчаних трансакција и дигиталне имовине, као и заштиту деце на интернету.

 

У овом издању интервјуа од Ненада смо добили одговоре на следећа питања:

  1. Како изгледа правна страна Метаверзума?
  2. Ко ће бити његов власник?
  3. Која правила (закони) важе у простору Метаверзума?
  4. Да ли постоје гаранције за уложен новац у виртуелне светове?
  5. Какве су перспективе даљег развоја?

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

 
 

1. Како изгледа правна страна Метаверзума?

Правна страна Метаверзума још увек није правно регулисана. Најтачније би било речено да је она на неким својим почецима. И сам технички део Метаверзума, односно виртуалних светова је у својим иницијалним фазама тако да, просто не знамо ни како ће он излгедати, а самим тим, немамо ни правна решења за многе правне проблеме који се сада већ виде да ће постојати.

У овом тренутку сви се слажу да треба примењивати неку сходну примену правила која важе у реалном свету што је више могуће на виртуални свет. Само тамо где није могуће потребно је изнаћи нека нова правна решења за специфичне ситуације које су карактеристичне за виртуални свет.

 

2. Ко ће бити власник виртуалних светова?

Власник виртуалног света ће бити онај ко је власник изворног или извршног кода, а то су у суштини, корпорације које инвестирају у ту нову технологију. Ако причамо о Mетаверзуму, највише у развоју тог виртуалног света је дошла компанија Мета, власник Фејсбука. Оно што можемо видети у овом тренутку јесте да, и неке друге компаније, али и неке банке, инвестирају у ову технологију. То значи да виде неку њену перспективу.

 

3. Која то правила или закони важе у простору Метаверзума?

У Метаверзуму сматрамо да ће основна правила која ће регулисати понашање бити општи услови пословања које прописују саме компаније које ће бити власници кода, односно власници тог виртуалног света. Дакле, биће у суштини слична нека прича као што је и на друштвеним мрежама. Саме компаније ће прописати своје опште услове пословања где ћемо се ми, уз сугласност да и их прихватамо, придруживати томе и бити део те правне заједнице.

 

Највероватније ће саме компаније уговарати примену материјалног права државе из које су, као и надлежност судова тамо где је то дозвољено. Тамо где то није дозвољено просто не знамо како може да буде решење па ћемо видети у будућности како се ствари буду развијале.

 

4. Да ли постоје неке гаранције за новац уложен у виртуалне светове?

Не постоје никакве гаранције ни за новац уложен у реалном свету. Ту имате нека, мање или више, ризична улагања која вам се могу исплатити у краћем или дужем временском периоду или могу вам се и никада не вратити.

 

Објективно гледано, бар сада у овој фази, сматра се да је улагање у виртуалне светове куповина тих неких парцела итд, сматра се неким високоризичним улагањем. Ви већ сада можете купити парцелу у било ком од виртуалних светова који постоје и који се развијају. Њихова цена највише зависи од локације, као и у реалном свету. У суштини, најскупље су оне локације које су близу неких јавних личности. То вам је нешто слично као и у реалном свету.

 

Куповина парцела у овом тренутку се обавља за криптовалуте тако да, узрочно-последично, развој виртуалног света је везан за ту blockchain технологију тако да ће она сигурно у неком сегменту допринети њеном расту. Тренутно, криптовалуте су у оштром паду, али децентрализовано неко тржиште и децентрализован код је нека будућност.

 

Садашњи код виртуалних светова је, да кажем, затворен. Зашто? Зато што инвеститори који у то инвестирају милијарде желе да буде затворен и желе да буду власници тога. Желе да ми који тамо будемо просто будемо само инвеститори, односно лица која ће куповати нешто у том виртуалном свету преко својих аватара. Било одећу у тим виртуалним радњама, било шта год друго што се буде рекламирало у том виртуалном свету.

 

Оно што би требало да буде, по идејама неких Интернет гуруа, јесте да виртуални светови треба да буду децентрализовани, односно да код буде отворен, да ми будемо, не само јединке које ће давати неки новац за нешто, већ да будемо власници својих података, да код буде отворен и да ми сами доприносимо развоју тог кода. То је нека идеја како би требало да изгледа Web3 у односу на Web2 koji представља затворени код где, компаније које су власници кода, просто односе сав профит.

 

5. Какве су перспективе даљег развоја?

Перспективе развоја постоје и оне су светле. Пример тога јесте једна велика америчка банка ЈP Моrgan Chase која улаже у виртуалне светове, која је уложила већ јако пуно новца. Институционални инвеститори као што су банке никада не би улагале свој новац, новац других који им га поверавају, да не постоји јасна визија неког профита који је известан. Дакле, то што улаже тако једна позната инвестициона банка даје нам јасан сигнал да постоји добра перспектива и да ће се то развијати.

 

Сад, колико је блиска та будућност, то је већ друго питање. Уколико неко жели да улаже на кратак рок, мислим да то није добра инвестиција. Ово су улагања за дуг временски период, али blockchain технологија и децентрализован Интернет су свакако будућност.

 

Даћу један пример. У тренутном стању ствари, уколико ви имате новац у реалној валути у банкама у реалном свету, он је везан за међубанкарски систем који контролише SWIFT начин плаћања. Уколико је нака земља у санкцијама и њени грађани могу бити под санкцијама и може им бити ограничен обим трансакција. Видели смо да у тренутном сукобу у Украјини сами грађани у Русији трпе одређене проблеме. Међутим, шта се дешавало у последњих годину дана.

 

Ја као адвокат сам дошао до сазнања о начинима на које су руски држављани куповали овде некретнине. Просто како су успели да пребацују новац. Ту су у питању стотине хиљада евра. Ми знамо да ако SWIFT не ради ве не можете у аутомобилу пренети више од 10.000 евра по човеку.

 

Масовно су куповали крипто у Русији, дошли у Србију, продавали крипто и имали жив новац са којим су располагали. Ти људи не би могли свој новац да промене иако можда нису криви због санкција које су уведене одређеној држави. Тако да је будућност у децентрализованој валути, децентрализованим световима и то је извесно.

На којој адреси станује интернет?

Интернет је данас свеприсутан. Експоненцијални раст мреже свих мрежа јесте резултат визије безграничног повезивања групице техничких ентузијаста из Калифорније и генијално једноставних протокола који су омогућили такве слободе.

 

Интернет је еволуирао у комплексан систем, али једноставан за корисника. Користећи популарне могућности интернета, занемарујемо како све то ради, а прича је у суштини једноставна и занимљива.

Шта је интернет – четири подсистема

Линкови и саобраћај 

Подаци путују комуникационим каналима телекомуникационих оператора. Систем за усмеравање (рутирање) података, користећи BGP (Border Gateway Protocol), налази најбољи пут од извора података до корисника и омогућава проналажење алтернатива. Kорисници најчешће видe мобилне и вај-фај мреже, али су оне тек задњи корак (last mile) у повезивању на овај велики систем.

Идентификатори 

Да би подаци путовали, морају да постоје адресе. Сваки рачунар, свака тачка на интернету има свој идентификатор – IP (Internet Protocol) адресу. Интернет је глобална мрежа и адресе морају бити глобално јединствене. IP адресе су бројеви и незгодне су за памћење, па су уведени словни идентификатори (називи домена) који показују на IP бројеве. Ти називи чине адресни систем интернета (DNS – Domain Name System) и такође морају бити глобално јединствени.

Сервиси и хостинг

Сервиси су услуге које се пружају преко интернета и раде преко различитих интернет протокола. Могу бити системски, они који омогућавају функционисање интернета (DNS, BGP4, …), или кориснички. Информације којима корисници приступају налазе се на рачунарима који се називају сервери или хостови. Веб-локације (сајтови) користе закупљен простор и ресурсе сервера код хостинг провајдера (пружаоца услуге) да би заинтересованима омогућили да приступе садржајима на тим локацијама.

Садржаји и платформе

Од једноставних веб-сајтова, преко чет апликација до сложених платформи какве су Фејсбук и Инстаграм, садржај је разлог зашто користимо интернет. Важно је разумети да су платформе и друштвене мреже, са тачке гледишта интернета, само један од сервиса који нуде садржај, нешто што функционише поврх интернета (Over-the-Top), који има улогу транспортно-приступне мреже.

Интернет протоколи

Да би све то заједно могло да функционише, потребан је договор о начину комуникације, односно интернет протоколи. Основна фамилија интернет протокола јесте TCP/IP, настала седамдесетих година прошлог века са идејом да се омогући што једноставније повезивање различитих мрежа. Примена интернет протокола је слободна, не постоје обавезујућа ограничења, и та слобода је омогућила бројне иновације и развој интернета. Жеља корисника за  јединственим глобалним интернетом довела је до тежње за интероперабилношћу, односно до потребе да сви буду компатибилни са стандардима.

 

Дух интернета види се и у називу стандарда: Захтев за коментарe RFC серије (Request for Comments rfc-editor.org). Стандарде развија и усваја IETF (Internet Engineering Task Force ietf.org), отворено стручно тело чији је мото „Ми одбијамо краљеве, председнике и гласање; ми верујемо у груби консензус у извршни кôд”.

 

Интернет протоколи су осмишљени да слободно повежу, па у њих нису оригинално уграђене претпоставке за контролу, надзор и различите категорије квалитета саобраћаја, као ни за наплату зависно од тога који се протоколи користе и колико су сервери удаљени. Због тога је интернет обједињена глобална мрежа, па је зато и тешко обезбедити гарантовани квалитет и брзину сервиса, као и заштитити кориснике од злоупотреба. Данас се много ради на заштити, првенствено енкрипцијом (шифровањем података) и криптографским проверама.

Јединствени идентификатори

Интернет идентификатори, да би имали смисла, морају бити глобално јединствени. Доменски систем је хијерархијски, наводи се од нижег ка вишем и нивои су одвојени тачком. Код назива домена, на пример rnids.rs, први део „rnids” је ознака домена другог нивоа, а „rs” је ознака домена највишег нивоа. Домени највишег нивоа могу бити национални или генерички. Ознаке националних домена највишег нивоа најчешће су двословне (додељују се за земље и територије по ISO 3166-1 alpha-2 листи кодова). Од тог правила се одступа кад је реч о националном IDN домену највишег нивоа, као што је наш .срб. У свету постоји преко 1.500 домена највишег нивоа. Називи домена могу имати и више нивоа. Регистровани назив домена може бити интернет адреса, или може бити део адресе где се испред назива домена, одвојено тачком, може наћи ознака сервиса или назив интернет хоста (нпр. www.rnids.org.rs).

 

Да би систем могао да преведе доменску адресу у IP адресу и приступи серверу на коме је садржај, потребно је да постоји списак домена највишег нивоа. Тај списак се налази у табели на највишем хијерархијском нивоу DNS система, такозваној рут-зони (root zone). IP адресе DNS сервера за рут-зону су широко познате. DNS упитом, за „rs” се добијају IP адресе РНИДС-ових DNS сервера за .rs зону највишег нивоа, па се затим упитом тог сервера за rnids.rs добија IP адреса сервера на коме се налази веб-сајт.

Главна адреса интернета

Систем за пренос интернет саобраћаја је децентрализован и осмишљен да се динамички прилагоди променама и катастрофалним отказима линкова. DNS систем је пак једини централизовани систем на интернету и због тога је посебно критичан. За непрекидну доступност интернета заслужан је RSS (Root Server System root-servers.org), који садржи информације о адресама DNS сервера за домене највишег нивоа. RSS се састоји од 13 независних система сервера, са преко 1.000 инстанци којима управљају различите организације. RSS бесплатно користе сви корисници интернета који тако направе преко три милиона упита сваке секунде.

 

Рут-зона стоји на врху хијерархије доменског система и због тога је најважнији део целокупног интернета. Управљање рут-зоном даје управљачки ауторитет, а тиме и контролу над интернет доменима највишег нивоа, што даље контролише целокупни DNS систем. Занимљиво је да је прихватање овог ауторитета у суштини добровољно, односно није регулисано прописима. Корисници желе да приступају интернет садржајима, за шта им је потребан приступ адресном систему, те стога прихватају IP адресе RSS-а, а тиме и ауторитет рут-зоне.

IANA и ICANN – ко управља?

Доделу домена највишег нивоа започео је Џон Постел (Jon Postel), један од пионира интернета. За управљање интернет идентификаторима, он је 1988, у оквиру Института за информационе науке Универзитета Јужне Калифорније (USC Information Sciences Institute – ISI), покренуо IANA функцију (Internet Assigned Numbers Authority iana.org).

 

Поред управљања рут-зоном, кроз доделу и одржавање информација о доменима највишег нивоа, IANA функција управља и делегацијом блокова регионалним IP регистрима (за Европу ripe.net) и одржава листе параметара интернет протокола (за потребе IETF).

 

Интернет корпорација за додељене називе и бројеве, (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers icann.org), ICANN, формирана је 1998, када је преузела IANA функцију. ICANN је непрофитна организација регистрована у Калифорнији, у САД. Право ICANN-а да управља интернет идентификаторима, у глобалном јавном интересу, базира се на систему уговора и прихватању тог система од стране корисника интернета. Правилнике (policies) формира ICANN заједница сачињена по моделу одоздо-нагоре (bottom-up multistakeholder).

 

Структура ICANN заједнице и начин одлучивања јединствен је онолико колико је и интернет јединствена појава. У процесу учествују заинтересовани актери (stakeholders), укључујући интернет регистре, регистраре, пословне и некомерцијалне организације, кориснике интернета, невладине организације и представнике држава (тренутно 178 земаља).

 

Регистри генеричких (gTLD) назива домена су уговором обавезани да примењују правилнике који су донети кроз ICANN PDP (Policy Development Process), док су регистри националних домена (ccTLD) слободни да сами формирају услове регистрације, уз препоруку поштовања RFC стандарда и најбоље праксе.

Зашто су адресе важне за нас?

Многи Фејсбук изједначавају са интернетом, али је Фејсбук само један сајт, прецизније платформа. Када користимо Фејсбук, лако је заборавити сложеност интернета и све промене које је интернет донео нашим животима. Када смо повезани, цео глобални интернет нам је надохват руке, али на коју од стотина милиона локација ћемо отићи, које садржаје можемо видети и сервисе користити, зависи од система идентификатора.

 

Називи домена могу чинити појмове који нешто значе, што их чини вредним јединственим ресурсом. Цена појединачних назива домена као престижних локација на интернету може достићи милионе долара. То отвара питања права првенства при регистрацији, заштите интелектуалне својине и жигова, ауторских права, злоупотреба итд. Важност система идентификатора који проистиче из ауторитета рут-зоне превазилази државне границе, локалне законе и економије и културна правила. Стога је дискусија о управљању интернетом важнија и динамичнија него икада до сада. Форуми о интернету траже одговор на питање приватности, заштите личних података, слободе изражавања, интелектуалне својине, легалног и илегалног надзора, спречавања злоупотреба, заштите безбедности, односа глобалног друштва и националних закона.

 

Ова тема је посебно важна за мале земље као што је Србија, јер је њима интернет главни пут за укључење у глобалне токове, напредак друштва и даљи развој.

Да ли ваш сајт хвата паучину?

Замислите како улазите у просторије неке фирме коју сте тек открили на Гуглу и која обећава решење за ваше дуготрајне проблеме.


Сајт делује професионално и садржи све одговоре. Проверавате радно време и крећете.


Долазите на адресу пуни очекивања.

 

Међутим, тамо увиђате да су информације са сајта застареле и нетачне. Променили су процедуре. Обавештава вас саветник да су престали да услужују купце вашег профила. Продају неке друге производе или услуге. Фокус компаније се померио.

 

Да ли бисте се вратили ту или их препоручили другима? Колико би вам требало времена да повратите поверење у њих?

Парола „Остави и не дирај” и невидљиви трошкови

Компанија из примера ради свој посао још увек врло добро, али сада на другачији начин и за друге људе. Међутим, није уложила време и труд да о томе обавести и друге.

 

Постоји тенденција да се сајтови једном направе и више не дирају. Уложило се доста у развој сајта и постоји утисак да ће сваки пут бити потребно толико труда и средстава.

 

С друге стране, некад људе сустигне и посао. Особље уме бити оптерећено дневним послом, те је тешко предвидети колико сад времена треба и за то.

 

Иако се чини да штедимо нешто у процесу и да је одржавање сајта последња ставка на листи, то је заправо заблуда. Скривени трошкови далеко превазилазе инвестицију у одржавање.

 

Неодржавање је скупље. Навешћемо неколико примера:

  • Продајни тим и подршка троше радне сате на разговоре који вероватно никад неће уродити продајом јер вам се јављају људи које су привукле нетачне информације са сајта.
  • Маркетинг троши више на оглашавање (и траћи време) јер иако је оглас леп – не можете се ослонити на сајт.
  • Упоређују вас са конкуренцијом која ради на свом јавном имиџу, те губите потенцијалне контакте.
  • Остављају лоше рецензије о вама на друштвеним мрежама, причају да сте неозбиљни, што онда може отерати и друге људе од вас.

 

Без бриге, лека има. У овом тексту ћете сазнати шта треба редовно одржавати на сајту и како урадити то систематично и брзо. Фокус нам је на елементима које виде посетиоци.

 

Споменућемо техничко одржавање, али нећемо се бавити њиме детаљно, јер то је обавезно да би сајт уопште радио како треба.

 

 

Којих 5 елемената на сајту треба одржавати и колико често?

Претпоставимо да имате стандардни сајт од 5 до 6 страна. Пружате неколико услуга или продајете неколико категорија производа. Основна пословна логика нам каже да треба да постоје:

  • добра понуда
  • јасна комуникација
  • потврда квалитета и кредибилитета
  • начин рада
  • контакт подаци

 

Укратко, то су елементи које треба проверавати редовно. Све остало је бонус. Идеално би било да проверите једном у периоду од 3 до 6 месеци. На крају ће вас сачекати и табела коју можете искористити за систематизовање.

1. Да ли логотипови фирми осликавају сегмент тржишта с којим радите?

Референце на сајту дају кредибилитет вашој понуди. Међутим, како се ваш бизнис мења и расте, некад неке референце нису више толико релевантне. Не помажу у јачању имиџа у новом сегменту купаца.

 

Пример: Можда сте почели као бутик-фирма која је радила са широким дијапазоном купаца. Сада сте се фокусирали на дугорочне сарадње с великим фирмама. Тренутно на сајту имате салату референци.

 

Од локалних зубарских ординација до корпорација.

 

Оправдана је претпоставка да менаџер велике фирме може то доживети као сигнал да преузимате све од послова који долазе до вас. Не улива много сигурности да се специјализујете за велике клијенте.

 

С друге стране, ваш продајни тим може имати препун календар састанака с купцима који не доносе дугорочни профит или нису погодни за пословање – јер су управо из ширег дијапазона, из ког сте ви изашли.

2. Да ли искуства претходних купаца и клијената осликавају ваше предности?

Када промените бенефит који нудите корисницима, треба да прилагодите и рецензије (енг. testimonials) на сајту.

 

Замислимо да сте пре две године потенцирали на томе како сте бржи од конкурената. Данас, ви желите да истакнете јединствен процес рада. Промену фокуса и нову понуду треба поткрепити и свежим искуствима клијената.

 

Пишите својим тренутним задовољним клијентима или купцима и замолите их за искрену рецензију, с фокусом на предност коју желите да истакнете.

 

Пронађите такве рецензије на свом пословном профилу на сервису Google или на друштвеним мрежама и искористите и њих.

 

Прецизно одабрана искуства купаца и клијената поткрепљују ваше тврдње.

 

Наравно, то често неће бити довољно да баш ваша фирма победи у мору других, али је јака полуга да добијете први позив. У комбинацији с другим техникама, шансе су вам много веће.

 

3. Да ли описи услуга и доступност производа одговарају тренутном стању?

Наручите усисивач и чекате три недеље, а онда вас назове подршка и каже да ипак немају тај модел. Вероватно се ово десило вама или некоме кога знате. Стање на сајту често не одражава стање инвентара.

 

Нешто слично се дешава и у сегменту услуга, а ево и какве проблеме може направити.

 

Замислимо да се бавите израдом софтвера. Кренули сте од једне линије технологија. Негде успут сте запослили и неколико програмера који покривају додатне технологије.

 

Продавци у сфери ИТ и менаџери за развој бизниса рећи ће вам колико недостатак тих информација може утицати на добијање пројеката, нарочито ако има много конкурената, а само један пројекат.

 

Даћу вам пример из праксе. 

 

Фирма је остала без потенцијалног пројекта јер је кроз године рада и искуства увела додатне (плаћене) сесије пре почетка сарадње. Не, нису сесије проблем, већ што то људима нико није рекао.

 

Циљ тих сесија јесте стратегија и откривање проблема, али их наплаћују како би заштитили своје време. Клијент може лако отићи с предлогом код конкурента.

 

Кад су заказали састанке, клијент је рекао да је у журби и да је стекао утисак да одмах почињу да раде, рок је врло битан, цена није спорна. Чуо је тако од других, а и на сајту пише тако. И у студијама случаја…

 

Подразумева се да су овде потребне пословна логика и вештина преговарања како бисте задржали тог клијента, не само информације на сајту…

 

Али би вам знатно помогло да се тако нешто зна унапред.

4. Да ли начин комуникације фирме одражава оно што сте ви данас?

Ово је суптилна промена, али веома важна – а њу је тешко уочити ако сте споро мењали сегмент тржишта с којим радите.

 

Можда сте радили с млађом популацијом и томе прилагодили начин комуникације и визуелни идентитет.

 

Сада радите са озбиљним фирмама. Комуникација гради ваш имиџ, на овај или онај начин. Према искуству аутора, велик број фирми након одређеног периода, од 3 до 5 година, не доживљава више да сајт осликава озбиљност и културу фирме изнутра.

 

И то је сасвим природно.

 

Проверите који речник користите. Како зовете услуге, појаве, процесе. Какве слике и илустрације користите. Ако погледате сајт „из птичје перспективе”, да ли је он још увек одраз ваше фирме?

 

Да ли је за вас неки појам бумерски или застарео?

 

 

5. На крају (али и почетку) су техникалије – контакт подаци, формулари, фотографије, линкови…

Звучи као ситница, али све ове ствари говоре доста о томе колико пажње улажете у свој бизнис и јавни имиџ.

 

Проверите следеће:

  • Да ли су актуелни телефонски бројеви и имејл адресе.
  • Функционишу ли све функције сајта – од формулара до пријаве на њузлетер.
  • Да ли има линкова до садржаја који више не постоје (тзв. broken links), а то је врло битно за оптимизацију за претраживаче.
  • Да ли постоје све слике на компанијском блогу. Некад нестану или се премести неки ресурс па нестану. Ово вам је битно за опште искуство посетилаца.
  • Да ли су ажурирани сви додаци (plugins) и безбедносни сертификати (SSL).
  • Да ли су наведени исправно ПИБ, матични број, шифра делатности, адреса…

 

Како бисмо вам олакшали проверу, све ове кораке смо поставили и у листу коју можете преузети на свој уређај.

 

 

Паучина на сајту може отерати купца пре него што му каже Добар дан

Наравно, наши клијенти и купци нису толико осетљиви, али јесу осетљиви на то како и коме дају новац. Имају очекивања.

Будући да је сајт у вашем власништву и под вашом контролом, за разлику од налога на друштвеним мрежама, однос према њему може доста осликавати ваш однос према послу.

 

Барем у очима клијената.

 

Бизниси и тржишта се мењају. Променићете циљну групу корисника. Нећете имати неке производе на стању. Заправо, промена је једина сигурна ствар на свету. Десиће се. Испратите је на време, како унутар фирме, тако и у свом излогу који виде потенцијални партнери, добављачи, купци, инвеститори, конкуренти…

Спам или дозвољени маркетинг

У  потрази за новим корисницима, а у времену када нам се комуникација своди готово искључиво на електронску, добро би дошле активне имејл адресе на које бисмо слали наше понуде. Ако би у питању биле адресе лица са којима претходно нисмо успоставили сарадњу, поступили бисмо, у незнању (јер овде се не бавимо лошим намерама), супротно важећим прописима у нашој земљи, а заправо супротно и етичким правилима.

 

Овакав начин слања порука у циљу добијања нових клијената или освајања тржишта заправо је прошлост за многе, бар за оне који, поред идеје о профиту, држе и до репутације, чему је допринела и боља информисаност појединца о његовим правима као потрошача, али и о праву на заштиту података о личности. Могућност виралног ширења, посебно негативних догађаја, и ефекат бумеранга на насртљивог трговца такође је утицала на то да се пракса безличног и масовног слања комерцијалних порука сведе на минимум.  

 

Уместо такве праксе, развила се пракса слања порука о новим производима односно услугама већ постојећим клијентима. Код слања оваквих порука треба имати у виду да је реч о поступку који се тиче трговине, у овом случају електронске, заштите потрошача, као и заштите података о личности, јер нечија имејл адреса или број телефона увек су подаци о личности.

 

У случају да у погледу прописа који уређују трговину или заштиту потрошача нема сметњи слању комерцијалних порука, питање се своди на то да ли је таква пракса са становишта заштите података о личности дозвољена.

 

Општа уредба о заштити података Европске уније (познатија и као GDPR), пропис ЕУ са (р)еволуционарним ефектом на режим заштите података о личности широм планете (астрономске новчане казне и могућност примене ван територије те супранационалне организације), чак и указује на дозвољеност такве праксе уз, наравно, нека ограничења.

 

Дакле, према Општој уредби, у случају директног маркетинга физичким лицима, продавац робе/пружалац услуге (који се у терминологији заштите података о личности назива „руковалац“) може да обрађује податке о личности на основу такозваног легитимног интереса. То заправо значи да руковалац, свестан да таквим поступањем обрађује податке о неком лицу и свестан права тог лица, ипак сматра да је у конкретном случају његов интерес, по природи ствари лукративне природе, претежнији у односу на права тог лица. Оно на шта га обавезује Општа уредба јесте да, у случају да лице приговори таквој обради података, мора да прекине даљу обраду, у овом случају нуђење робе или услуге употребом података о имејлу или другом контактном податку.

 

Општа уредба је експлицитна у позивању на легитимни интерес руковаоца као могућем и дозвољеном правном основу обраде података о личности, и то проистиче како из појединачних чланова овог акта (чл. 21 ст. 2), тако и из текста Преамбуле (параграф 47).

 

Како је Република Србија у великом делу усвојила превод Опште уредбе, рекло би се да је идентична ситуација дозвољена и према нашим националним прописима, посебно имајући у виду одредбу националног закона којим се уређује право на приговор.

 

Према члану 37 став 3 Закона о заштити података о личности, ако лице на које се подаци односе поднесе приговор на обраду својих података за потребе директног оглашавања, подаци о личности не могу се даље обрађивати у такве сврхе.

 

Ако се има у виду да право на приговор на обраду постоји само у случајевима да се обрада врши када је неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца (што директан маркетинг свакако није), или и у циљу остваривања легитимних интереса (што би директни маркетинг могао бити), јасно је да је законодавац, пратећи праксу Европске уније, прописао могућност директног маркетинга, те слања комерцијалних порука физичком лицу, посебно онима са којима је већ успостављен неки вид сарадње.

 

Међутим, да се право своди на читање једног прописа, не бисмо могли да уживамо у „чарима” нејасноћа. Стога, приликом утврђивања дозвољености контактирања нових клијената, или нуђења робе/услуге постојећим клијентима, потребно је прегледати све релевантне прописе, како оне који се тичу заштите података о личности, тако и оне који се тичу заштите потрошача и уређивања трговине.

 

Законом о електронској трговини, свако слање комерцијалне поруке условљено је претходним пристанком лица коме је таква врста поруке намењена. Даље, према чл. 8 тог закона, пружалац услуге је дужан да редовно проверава и прихвата oпозив пристанка који упућује лице које не жели да прима такве комерцијалне поруке. У супротном, ризикује казну у износу од 100.000 РСД за правно лице, док је казна за одговорно лице у правном лицу одређена у распону од 10.000 до 15.000 РСД.

 

И, укратко, основно правило значи:

 

Према прописима Републике Србије, свако слање комерцијалне поруке, као и непосредно оглашавање забрањено је без претходног пристанка лица.  

 

Ово правило састоји се од неколико компонената. Прва се тиче начина давања пристанка, друга обавезе која се односи на обавештавање о обради података, а трећа на обавезу доказивања да је одређено лице дало пристанак. Одговоре не налазимо у Закону о електронској трговини, већ у Закону о заштити података о личности. 

 

Пристанак (према члану 4 т. 12 Закона) представља свако добровољно, одређено, информисано и недвосмислено изражавање воље лица чији се подаци обрађују, дато изјавом или јасном потврдном радњом. Даље, Закон (члан 15) намеће обавезу руковаоцу да буде “у могућности да предочи да је лице пристало на обраду својих података о личности”. Уколико се даје у оквиру неке писане изјаве која се односи и на друга питања, захтев за давање пристанка мора да буде издвојен од тих других питања. Лице има право да опозове пристанак у сваком тренутку. Пре давања пристанка, лице мора бити обавештено о праву на опозив, као и дејству опозива. Опозивање пристанка мора бити једноставно, као и давање пристанка. Приликом оцењивања да ли је пристанак за обраду података о личности слободно дат, посебно се мора водити рачуна о томе да ли се извршење уговора, укључујући и пружање услуга, условљава давањем пристанка који није неопходан за његово извршење. Ово последње је посебно важно код изналажења начина за обезбеђивање пристанка за слање нових комерцијалних понуда.

 

Стога, пре него што тражимо пристанак лица на обраду података ради даљег нуђења робе или услуге, морамо га  обавестити о свим околностима обраде и бити у  у прилици да предочимо да је то лице заиста дало пристанак на обраду података о себи.

 

Кад је реч о обавези информисања о околностима обраде, то се нпр. односи на информације ко је руковалац, у које сврхе се обрађују подаци, да ли се подаци достављају другим лицима, да ли се износе из Републике Србије, као и који је рок чувања података, а посебно о правима лица у вези са обрадом, као и право на опозив пристанка и право на заштиту пред Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Обавештење мора бити дато једноставним језиком, сажето и разумљиво.

 

Обавеза „предочавања” у пракси се неретко своди на вођење додатне документације, независно од носача информације о пристанку (нпр. посебан папир о сагласности, снимак телефонског разговора и сл.). Могуће је да се пристанак даје конклудентном радњом (нпр. климањем главом или простим давањем података), без посебног попуњавања неког одељка о пристанку. Важно је навести да у том случају руковалац свесно сноси ризик могућег каснијег оспоравања тог лица да је дало пристанак.

 

На крају, у случају да се роба и услуге пласирају лицима која се налазе на територији ЕУ, на пословање фирме која их пласира, у погледу обраде података, примењује се Општа уредба о заштити података, па с тим у вези фирма може да се позове на легитимни интерес као основ за директни маркетинг.

SEO фактори рангирања који позитивно утичу на ваше позиције на претраживачима

Интернет претраживачи имају задатак да корисницима саопште квалитетне и релевантне резултате, а они најбољи то чине за испод пола секунде узимајући у обзир намеру корисника, његову локацију, језик на ком претражује, историју претрага, уређај који користи и још на десетине варијабли. 

 

Гугл, као највећи и најквалитетнији претраживач, константно кружи интернетом, пописује садржаје, складишти их у своју базу и, када дође време, приказује их у резултатима претраге. Није случајност да је неки сајт на првом месту или на петој страни. То одређују фактори рангирања.

Колико фактора рангирања постоји?

То се са сигурношћу не зна. Знамо за документоване изјаве Гуглових инжењера по којима постоји преко две стотине фактора. Неки имају утицај при свакој нашој претрази, неки се укључују у процес по потреби. Прочитајте овде како ради Гуглова претрага.

 

Стручњаци за оптимизацију за претраживаче су годинама радили експерименте да би установили који фактор има већи значај, а који се може сматрати небитним. Као и у свакој индустрији, и у SEO сфери круже разни митови.

 

Ово је први у серији текстова који се бави овом тематиком. Циљ је да вам помогнемо да се упознате са овом облашћу оптимизације за претраживаче. Писаћемо о факторима који помажу да остварите боље позиције, о стварима које могу негативно утицати на ваш учинак на Гуглу, а такође ћемо покушати и да разбијемо одређене митове из ове области.

Фактори рангирања који имају утицај на боље рангирање на Гуглу

Квалитетан садржај

Да кренемо од основа. Тешко ћете се рангирати за нешто што немате на сајту. Зато је битно да пре свега имате одговарајући садржај који Гугл може да попише, анализира и представи корисницима у резултатима претраге када они траже релевантне кључне речи.

 

Шта дефинише квалитет? Пре свега, то је садржај који пружа адекватан одговор на упит корисника. Није битна дужина текста у погледу броја речи, већ прецизност и експертиза. За неке упите је довољна једна реченица да корисници буду задовољни. Некада је потребно детаљно описати неки појам, одговорити на бројна питања и обогатити садржај сликама, видео материјалом, додатним ресурсима и/или спољним линковима.

 

На садржају не штедите. Истражите шта све интересује вашу циљну групу и покушајте да јој понудите одговоре на већину њихових питања. Уз правилну техничку SEO поставку сајта врло брзо ћете добити добре позиције и константан прилив органског саобраћаја са Гугла.

Долазни линкови

Скоро подједнако важни као и садржај, долазни линкови могу да направе превагу и буду одлучујући фактор за вашу позицију на Гуглу. Претраживачи сваки дан налазе велике количине релативно сличног садржаја. 

 

Сматра се да је преко 30% садржаја на интернету дупликат. Линкови су ти који одређују шта ће бити на првом месту, а шта на петој страни Гугла.

 

Гугл на линкове гледа као на гласове. Што више линкова долази ка вашим страницама, то Гугл верује да сте ви добар извор информација на дату тему. Може се повући паралела са академским радовима – углавном су најбољи радови најцитиранији и добијају највише референци од стране студената и стручне јавности.

 

Један од главних задатака у оптимизацији за претраживаче је добијање долазних линкова ка сајту. Техника има на стотине и, дугорочно посматрано, труд у грађењу линкова се вишеструко исплати.

Ознака домена (ccTLD и gTLD)

Национални домен је јак сигнал за рангирање. Рецимо, уколико имате сајт на .rs домену, Гугл ће аутоматски тај сајт боље рангирати у Србији или широм света за упите на српском језику.

 

Постоје истраживања која показују да корисници радије кликну на сајт који има национални домен него на генерички (.com, .net, .info). Такође, избор назива домена са глобалним екстензијама је ограничен тако да ћете пре наћи жељени назив на .rs домену, што представља још један плус за одабир националног домена.

 

Уколико ипак имате генерички домен, а желите да се рангирате на територији Србије, онда је потребно да то сугеришете Гуглу или помоћу hreflang тага, или одабиром Србије у алату Search Console.

Кључна реч у <title> тагу, насловима и поднасловима 

Постоје елементи који нам помажу да разумемо о чему се ради на некој страници, а да не прочитамо ни реч садржаја те странице. У питању су одређени тагови који носе семантичку вредност. У том смислу, за оптимизацију за претраживаче су корисни title таг и heading тагови (наслови и поднаслови).

 

Погледајмо ситуацију испод. Који пример је бољи резултат на задати упит?

Наравно, пример број 2. Ту видимо прилагођен title таг који на квалитетан начин описује шта корисник може да прочита ако би посетио страницу.


На сличан начин се на самој страници могу ставити наслови и поднаслови тако да корисник брзо пронађе секцију која га интересује. Ево и таквог примера.

Ако ставимо кључне речи у титле таг, као и у наслове и поднаслове странице, онда у значајној мери помажемо корисницима и претраживачима. 

 

Зато је савет да овим елементима посветите пажњу и прилагодите садржај тако да на најбољи начин помогну рангирању ваших страница за кључне речи и блиске фразе.

Кључна реч у називу домена

Не тако значајно као раније, али назив домена који у себи садржи кључну реч и даље доноси благу предност за позиционирање сајта на конкретну и блиске кључне речи. И даље је боље одабрати препознатљиво име за свој бренд, јер на тај начин дугорочно обезбеђујете добијање верних посетилаца и клијената. 

 

У неким приликама поседовање назива домена који садржи фразу коју корисници гуглају доноси брже рангирање и боље позиције на Гуглу. Прочитајте водич за одабир назива домена за више детаља.

Квалитетни одлазни линкови (ка интерним странама и ка другим сајтовима)

Гугл је пратио линкове на неком сајту, наишао на везу ка вама, посетио ваш сајт и пописао садржај који имате. Зашто би онда ваш сајт зауставио тај процес? Сигурно не желите да Гугл ваш сајт види као ”слепо црево”, место одакле не може даље да се шири интернетом и проналази свеж и користан садржај.

Због тога је важно да у свом садржају референцирате друге изворе, линкујете ка местима на којима ваши посетиоци и претраживачи могу да сазнају више на неку тему. Многи власници сајтова се плаше да ће линковањем ка другим сајтовима одвући своје посетиоце. Истраживања су показала да то није случај. Напротив, посетиоци ће имати веће поверење у вас, јер ће вас сматрати квалитетним извором информација и местом на коме се могу наћи сви потребни садржаји на неку тему.

 

Наравно, немојте линковати ка вашим директним пословним конкурентима. Сигурно не желите да тамо преусмерите ваше посетиоце или да тим сајтовима пренесете SEO ауторитет.

Број различитих назива домена који линкују ка вама

Није исто добити десет линкова са истог назива домена и добити по један линк са десет назива домена. За SEO је често боља ова друга опција. Већи број назива домена Гугл гледа као већи број независних гласова за ваш сајт, што доприноси повећању ауторитета и поверења у ваш назив домена. 

 

Сви смо видели ситуацију у којој веб дизајн агенције поставе линк ка свом сајту у подножју клијентских сајтова. Ако клијентски сајт има 100 страна, онда са једног назива домена добијају 100 линкова на тај начин. Гугл вероватно на све то гледа као на само један линк.

 

Наравно, увек треба водити рачуна о квалитету линкова. Велики број спамерских назива домена који линкују ка вама сигурно вас не представља у добром светлу. Постоје начини да Гуглу дате до знања да те линкове игнорише и не узима у обзир.

 

Ако редовно пишете квалитетан садржај, гајите односе са посетиоцима вашег сајта, медијима и блогерима, врло лако ћете добити велики број линкова са различитих назива домена.

HTTPS

Уколико ваш назив домена има SSL, односно енкрипцију између сервера и корисника, онда ћете имати благу предност код рангирања на Гуглу. Гугл је ово званично објавио још 2014. године као начин да мотивише власнике сајтова да примене HTTPS на својим сајтовима. 

 

Гугл је HTTP сајтове означавао као несигурне, док би они са енкрипцијом имали иконицу зеленог катанца што је повећавало видљивост HTTPS сајтова у резултатима претраге и доносило бољи CTR (click-through-rate, однос кликова и приказа). Наравно, ту је и додатно побољшање позиција, посебно код изједначених сајтова. Онај који би имао HTTPS био би поље позициониран у односу на онај који је на „несигурном“ називу домена.

 

Данас је примена SSL-а јефтин и брз процес и нема разлога да то не учините већ сада.

Подударање са намером корисника

Гугл је јако добар у разумевању намера које стоје иза претрага које свакодневно вршимо на претраживачу. Алгоритам може да претпостави да ли желите да се информишете, да погледате видео материјал, да сазнате локацију неке фирме или желите да купите неки производ. Историја ваших претрага и анализа понашања милиона других корисника дају тачан одговор на питање какви резултати претраге су идеални за ваш упит.

 

Када је оптимизација за претраживаче у питању, циљ је да увек имамо тип садржаја који може да одговори намери наших посетилаца и купаца. Најбољи начин да сазнате шта Гугл приказује је да сами гуглате кључне речи блиске вашем пословању. Направите листу речи за које се приказују слике, видео клипови, мапа са локацијама фирми, инстант одговори и онда прилагодите странице и садржај на вашем сајту.

Пример изнад показује ситуацију у којој Гугл прво приказује видео резултате пре стандардних текстуалних. Ако снимите видео како се мења осигурач, ви ћете готово сигурно бити на врху и прескочити све друге.

 

Често се догађа да конкуренција то не ради и онда сте ви скоро увек при врху на велику количину кључних речи само зато што имате подударање намере корисника и формата садржаја.

Садржај оптимизован за мобилне уређаје

Гугл бот који ради попис садржаја се од пре неколико година вашем серверу представља као мобилни уређај. Разлог је тај што Гугл жели да види какав одговор ваш сервер даје мобилним уређајима. Данас већина посетилаца прегледа ваш сајт преко паметног телефона и због тога је битније како сајт изгледа на малом екрану него на лаптопу или десктоп рачунару. 

 

Гугл данас има искључиво мобилни индекс, базу одакле узима садyржаје за приказ на резултатима претраге. 

 

Због тога је важно да је ваш сајт прилагођен приказу на паметним телефонима. Корисницима ћете давати боље искуство, а такође ћете имати благу предност код Гугла.

Доступност садржаја Гугловом алгоритму

Ако нисте у Гуловој бази одакле се узимају резултати који се приказују у претрази, онда корисници никада неће ни добити ваш сајт међу резултатима. Зато је битно да су ваши садржаји доступни Гугл боту који ради попис. Постоји велики број препрека које могу спречити пролазак софтвера кроз ваш сајт и процес индексирања.

 

Почев од блокирања приступа у robots.txt фајлу, погрешног одзива са сервера, лоше поставке meta robots и canonical правила, па до појаве мртвих линкова, рендеровања на клијентској страни или потребе за логовањем да би се приступило садржају.

Слика изнад приказује извештај из алата Search Console у коме се види да је преко 30.000 страница сајта блокирано преко роботс.тxт фајла и да те странице Гугл није индексирао (excluded).

 

Квалитетна SEO анализа сајта и давање инструкција програмерима решавају проблеме доступности, и помажу вам да се нађете у прилици да вас Гугл изабере када корисницима даје резултате претраге.

Старост назива домена који линкује ка вама

Већ неколико поглавља овог водича пише о линковима и њиховој важности за рангирање. Гуглов алгоритам велику пажњу посвећује анализи долазних линкова, јер пре свега жели да елиминише манипулацију линковима и спречи неприродно добијање истих.

 

Често се дешава да власници сајта купе неколико назива домена и подигну „сателитске“ сајтове чија је сврха да линкују ка главном сајту. За Гугл је то сигнал за узбуну. 

 

Далеко је већа корист и вредност да добијемо линкове од старих портала, блогова и сајтова, од оних који су се доказали и чију историју Гугл познаје. Линк са „младог“ назива домена може бити игнорисан и безвредан, док не прође неко време и док Гугл не утврди да тај нови сајт није само база линкова.

Брендиране претраге

Корисници ће куцати неке фразе на претраживачу, кликнути на вашу адресу у резултату који прикаже Гугл и посетити ваш сајт. Тих кључних речи ће бити разних врста. Ево најчешћих:

  • име ваше компаније (име вашег бренда)
  • име неког од запослених
  • опште кључне речи блиске услугама и производима које нудите
  • савети и питања на које постоје одговори у вашим текстовима или на блогу
  • комбинација имена бренда и производа или имена бренда и услуге

Када се појави ова последња врста из листе, онда је то индикатор Гуглу да сте се поставили као ауторитет у некој области и да корисници не желе ниједну другу компанију него баш вас. То је врло јак сигнал. Примери су кључне речи: Амазон књиге, Лего играчке, Тојота доставна возила, Икеа гардеробери, РНИДС едукације… 

 

Постоји велика вероватноћа да ће Гугл повезати ове појмове на следећи начин: изгледа да корисници желе да купе Икеа гардеробере, јер се уз тај производ најчешће спомиње бренд Икеа, па је можда добро корисничко искуство да приказујемо страницу са Икеа сајта кад год корисници траже неке кључне речи које имају везе са гардероберима.

Свежина (freshness)

Постоји велика групација кључних речи код којих је битно да се у резултатима претраге прикажу најскорији и најсвежији резултати. 

 

На пример, ако неко тражи: резултати Лиге шампиона, земљотрес, репертоар Народно позориште, број становника Рим… За све ове фразе корисници желе најактуелније и најновије податке. 

 

Можда постоји сјајан блог чланак о репертоару Народног позоришта из 2010. године или о земљотресу из Скопља из средине прошлог века, али је мала вероватноћа да је то добар резултат на Гуглу. 

 

Зато је свежина (freshness) врло битан позиционирајући фактор за одређену врсту кључних речи.

Брзина учитавања странице сајта

Гугл у ретким приликама експлицитно стави до знања шта је позитиван или негативан фактор за рангирање. Строго чувају своје патенте и труде се да сакрију од конкуренције шта све утиче на резултате претраге. Међутим, када је брзина учитавања страница у питању, ту нису штедели на саопштењима. 

 

Брзина је директни фактор рангирања, како за мобилне тако и за десктоп резултате. Сајтови који су брзи имају предност. Битно је нагласити да брзина није примарни фактор, али може бити одлучујући ако се за позицију боре два сајта приближног квалитета садржаја и линкова. Онај који је бржи ће бити испред другог.

Гугл је власницима сајтова дао на располагање неколико алата за тестирање брзине учитавања сајтова, од којих су најпопуларнији Page Speed Insights и Lighthouse. Проверите какве оцене добијате преко ових алата и ангажујте програмере да побољшају брзину учитавања.

ALT таг на сликама

Садржај није само текст, већ су то и слике, видео или аудио материјали. Често ћете видети да изнад текстуалних резултата претраге Гугл често прикаже и сет слика блиских теми коју сте претражили. Да би лакше разумео садржај слике, Гугл ће анализирати да ли је уз слику унет и такозвани ALT таг. 

 

ALT таг је текст који описује слику. Зато за све битне слике, посебно оне које се налазе у текстовима, унесите описни ALT таг. Савет је да кратко опишете шта се налази на слици, а не да набројите кључне речи за које желите да се та слика прикаже.

Исправно именовање слика

Као што ALT таг описује шта се налази на слици, тако и сам назив слике може бити од помоћи. Уместо подразумеваних шаблона које праве дигитални апарати или камере на нашим телефонима, увек је боље исправно именовати фајл.

На пример: 

  • Уместо IMG00214.jpg написати pescana-plaza-halkidiki.jpg
  • или уместо DCIM21457.jpg написати braon-tv-polica.jpg

Описни ALT таг и исправно именовање слика помажу да се добро рангирате на Google Images претрази или на стандардној претрази, која уз обичне резултате приказује и низ релевантних слика.

Коришћење XML мапе сајта

Гуглов софтвер за попис садржаја увек трага за новим текстовима, сликама и другим материјалима, које данас-сутра може испоручити у резултатима претраге. Процес пописивања је дуготрајан, посебно на већим сајтовима. Због тога је корисно поставити адресар свих страница сајта у XML формату.

Када Гугл посети сајт он ће прво пописивати URL-ове који су у XML мапи сајта, што је много ефикасније него да прати линкове директно са сајта. Брже пописивање значи да ће ваши свежи садржаји бити брже доступни на Гуглу.

Садржај без малициозних скрипти

Гугл прилично добро открива проблеме у коду вашег сајта и детектује евентуалне малициозне скрипте које указују да је сајт хакован и компромитован. Када се то догоди, онда Гугл шаље поруку власницима сајтова и та порука се може наћи у Конзоли за управљање сајтовима. 

 

Одржавати здравље сајта је јако битно, јер Гугл не жели да приказује хаковане сајтове у резултатима претраге. Редовно радите анализе програмског кода и безбедности вашег сервера, ажурирајте сигурносне закрпе за ваш CMS и додатке које користите.

Закључак

Ово је била само једна мала али битна група позитивних фактора које треба узети у обзир при оптимизацији за претраживаче. Уколико примените већину ових ставки, на добром сте путу да остварите жељене резултате. Наравно, успех зависи и од конкуренције. Уколико се такмичите у конкурентној ниши биће потребно више времена да престигнете остале. Наш савет је да направите стратегију SEO активности, да редовно пратите релевантне метрике и да константно прилагођавате и унапређујете ваше процесе и активности.