Страна 27 – Домен

Од домена до промоције – представљање пословања на интернету

„Само је промена стална”, а ништа не потврђује ову мисао боље од интернета. Људи који годинама привређују захваљујући интернету непрестано уче да би добили битку са алгоритмима, новим платформама, алатима… једноставно, обиљем могућности које интернет пружа и које се стално умножавају. Ипак, у вртлогу брзине и мноштва могућности, постоје механизми који се ипак спорије мењају, „златна правила” која служе као путокази кроз узбудљиве и немирне интернет воде.

Током претходних месеци на овом сајту објављено је више текстова који вам могу помоћи да се лакше оријентишете и брже пређете пут до успешног позиционирања на интернету.

Највећи број привредника зна да савремено пословање подразумева сајт. Међутим, пре приступања изради веб-сајта потребно је обавити један битан посао. Први корак при представљању пословања на интернету јесте да одредите онлајн адресу на којој вас потенцијални или актуелни клијенти увек могу пронаћи, а до те адресе стиже се регистрацијом назива домена.

Процес регистрације назива домена је брз и једноставан, али избор самог назива домена који се региструје може бити изазован. Водич за избор назива домена олакшава пут до адекватне интернет адресе, а постоји више од једног доброг разлога зашто та адреса треба да буде на националном интернет домену.

Погледајте инфографик о Пет предности националног домена

Као и све друге пословне ресурсе, и ресурсе на интернету потребно je заштитити. Та заштита је двојака. Благовременом регистрацијом домена фирма може да заштити себе и своје брендове од препродаваца домена или нелојалне конкуренције. Називи домена су неретко предмет суђења и арбитража, и није наодмет да и мала предузећа у самом старту регистрацијом назива домена заштите нешто што у перспективи може бити њихов капитал.

Заштита од хакерских напада је нужан бедем одбране вашег пословања. Заштита домена је још један начин да чувате безбедност свог бизниса, финансија, своју репутацију, али и да бринете о добробити својих корисника. Кад региструјете називе .rs и .срб домена можете да их заштитите на чак три начина и тиме предухитрите бројне сајбер предаторе. Још један важан тип заштите однедавно је доступан за националне домене, а реч је о DNSSEC потписивању назива домена. Приликом регистрације затражите од свог овлашћеног регистра заштиту закључавањем и DNSSEC потписивање. Не дозволите себи да о безбедности размишљате тек након евентуалног инцидента.

Погледајте видео-снимак о томе шта је DNSSEC

Регистрован и заштићен назив домена спреман је да буде носилац веб-сајта на ком ћете представити своје пословање. Но, за тај сајт потребно је обезбедити услугу хостинга да би садржај био доступан на интернету. Какав хостинг одговара вашем пословању можете сазнати у тексту Пут до веб-сајта: хостинг и назив домена. Приликом израде веб-сајта ваља водити рачуна о томе да велики број људи данас интернету приступа путем мобилног телефона, да путем телефона прегледа, претражује, поручује и плаћа, па је зато важно да им понудите сајт који је намењен првенствено прегледу са мобилних уређаја, а потом приказу са рачунара. Док приређујете и објављујете садржај на сајту, водите рачуна да не повредите нечије ауторско право, рецимо користећи фотографије без дозволе аутора или плаћања накнаде. Исто тако, дефинишите услове под којима се садржај са сајта може, односно не може користити. Често је садржај на интернету доступан под условима неке од Creative Commons лиценци, а можда одлучите да под тим условима објављујете садржај и на свом сајту.

Након што сте изабрали адресу за своју пословну локацију на интернету, треба да изаберете и адресу своје електронске поште. Дакле, и ваша имејл комуникација треба да се одвија са вашег назива домена јер је таква поузданија и безбеднија, а како организовати адресе е-поште у свом предузећу можете да прочитате у истоименом тексту.

Погледајте: Како треба да изгледа ваше пословна адреса е-поште

Са функционалним веб-сајтом који добро представља ваше производе, услуге и фирму можете да се отиснете у промоцију на интернету. Бројне су опције на располагању, а ви одмерите која најбоље може да помогне развоју вашег пословања. Када ваш веб-сајт поставите у центар своје комуникације на интернету, лакше ћете анализирати и пратити учинак активности користећи неки од алата као што је Гугл аналитика. Сајт је ваш основни и највреднији канал комуникације на интернету који ви у потпуности контролишете. Друштвене мреже и различите друге опције оглашавања и промоције су згодан алат који служи да повећате његову видљивост и да му прибавите што више посетилаца. Један од начина да ваш сајт буде што боље позициониран и доступан што већем броју људи јесте његова оптимизација или SEO. Прочитајте о SEO факторима рангирања који позитивно утичу на позицију сајта на претраживачима и на које је важно да обратите пажњу. Можда ћете убрзо посегнути и за слањем комерцијалних понуда путем е-поште. Ако изаберете такав начин комуникације, водите рачуна да не дођете у сукоб са законом, а о томе шта је дозвољено, а шта није, прочитајте у тексту Спам или дозвољени маркетинг.

Ако сте спремни да запловите у пословне воде на интернету, започните своје путовање провером да ли је жељени назив домена слободан. Нови текстови и савети за развој пословања на интернету очекују вас на страницама сајта domen.rs и наредних месеци.

Како одабрати имејл сервис за свој бизнис

Многи бизниси данас не могу да замисле своје пословање без свакодневног коришћења имејла. Од својих почетака па до данас, електронска пошта је прошла дуг пут. Још током 1960-их и 1970-их година, својеврсна форма имејл комуникације користила се за интерне потребе у оквиру ARPANET-а. Развојем интернета имејл је постао саставни део комуникације и размене информација читавих генерација.

Када говоримо о пословној комуникацији, имејл је важан не само интерно, у комуникацији између чланова тима, већ је незаобилазна карика и у стварању веза са потенцијалним клијентима, медијима, добављачима или инвеститорима. Начин на који неки бизнис комуницира у великој мери може одредити перцепцију и однос клијената или јавности према његовом пословању.

Поред широке распрострањености таквог начина комуникације, у домаћем пословном свету и даље је, нажалост, присутна пракса да се као званична адреса е-поште користи адреса са неког од бесплатних имејл сервиса попут Гугла или Јахуа.

Овакви имејлови могу изгледати сумњиво, јер се поставља питање власништва и поверења. Како потенцијални клијент може знати да ли особа чија је адреса е-поште, на пример, petar.petrovic@gmail.com, заиста ради у том предузећу?

Погрешно је уверење да је бесплатна адреса е-поште у вашем власништву само зато што је користите сваког дана, јер све иза знака ”@” јесте ознака стварног власника, односно фирме или корпорације која стоји иза тог назива домена (нпр. Google – Gmail).

Према истраживању које је спроведено још 2016. године, готово четвртина испитаника изјавила је да нема поверења да подели личне или пословне информације уколико је са друге стране особа са адресом е-поште која се налази на неком од бесплатних имејл сервиса. Једини начин да заиста будете власник имејл адресе јесте да поседујете адресу електронске поште на свом називу домена.

Решење – имејл на сопственом називу домена

Како је за ефикасно онлајн присуство неопходно имати регистрован назив домена и закупљен хостинг пакет, тако је и за квалитетну комуникацију изузетно значајно поседовати пословни имејл који у себи садржи назив домена фирме. Адреса е-поште попут petar.petrovic@nazivfirme.rs доприноси кредибилитету фирме и повећава укупно поверење потенцијалних корисника приликом комуникације.

Предности пословне адресе е-поште на властитом називу домена

Промоција бизниса – поседовањем адресе е-поште на сопственом називу домена врши се и (готово бесплатна) промоција бизниса. Сваки пут када се имејл пошаље, особа са друге стране је у контакту са називом бренда или фирме.

Поверење – назив домена предузећа након знака ”@” говори о томе да је власник неко ко брине о представљању свог пословања и да су особе које пишу са те адресе заправо особе које су ту запослене.

Боља организација интерне и екстерне комуникације – имејл адреса на властитом називу домена омогућава организацију система електронске поште у складу са вашом интерном организацијом.

Власништво над адресом е-поште – за разлику од имејл адресе која се налази на бесплатном имејл сервису, адреса е-поште у власништву бизниса омогућава сигурну комуникацију, без опасности да изненада остане без свог имејл налога.

Како до адресе е-поште која у себи садржи назив бизниса?

Пре одабира имејл решења који омогућава адресу е-поште на сопственом називу домена, неопходно је утврдити каква имејл услуга би одговарала потребама пословања. Можемо се сагласити да фирми која има 10 запослених и прима и шаље просечно 2.000 имејл порука месечно неће одговарати исти тип услуге као и великој компанији која броји више стотина запослених.

Стога, на одлуку о имејл решењу може утицати:

Величина бизниса
Број запослених
Процена броја послатих/примљених имејл порука на месечном нивоу
Важност имејл комуникације за свакодневно функционисање бизниса
Потреба за посебном конфигурацијом услуге, да би одговарала потребама бизниса

У зависности од горенаведених фактора зависиће и тип услуге коју ће бизнис користити. У том погледу, можемо разликовати имејл услугу која је саставни део друге услуге, на пример, веб-хостинга, и имејл услугу посебног типа.

Пословни имејл у оквиру хостинг услуге

Са закупом веб-хостинг пакета хостинг провајдери у оквиру своје стандардне услуге пружају и могућност креирања адресе е-поште на сопственом називу домена. Процес креирања је једноставан и врши се у оквиру хостинг панела (cPanel нпр.), док број расположивих имејл налога који се могу креирати зависи од величине закупљеног пакета у оквиру веб-хостинг услуге.

Недостаци таквог имејл решења огледају се у укупном простору који је на располагању, могућностима конфигурације услуге и подешавања спам филтера. Уколико је реч о дељеном веб-хостингу, где више корисника дели укупан простор на једном серверу, може се догодити да један корисник почне да шаље велики број спам порука, што може довести до тога да се IP адреса на којој се налази сервер нађе на црној листи. Ово значи да имејл поруке свих корисника послате са тог сервера бивају означене као спам док се проблем не реши.

Ко пружа ову услугу:

Веб-хостинг провајдери

Цена:

Бесплатно (саставни део услуге веб-хостинга)

Посебна услуга имејл хостинга

Имејл хостинг представља услугу где се сви имејлови и имејл налози налазе на посебном веб-серверу који се не дели са другим корисницима. Овај тип услуге пружа више могућности у погледу простора намењеног за имејл налоге и поруке. С обзиром на то да је простор на имејл серверу намењен искључиво за е-пошту, он се не дели са другим фајловима попут веб-сајта и база података, као што је то случај када се користи имејл у оквиру стандардног веб-хостинг пакета.

Поред тога, ова услуга омогућава виши ниво безбедности, имајући у виду да провајдер који пружа услугу имејл хостинга истовремено води рачуна о несметаном функционисању сервера и свакодневно врши мониторинг услуге. За разлику од других имејл решења, овде постоји и могућност бољег управљања и подешавања имејл (спам) филтера, како на нивоу целе услуге, тако и на нивоу појединачног налога. На овај начин, могућност да важна е-пошта заврши у спаму своди се на најмању могућу меру.

Поред своје основне улоге, имејл хостинг долази у пакету са алатима који додатно могу помоћи у интерној организацији пословања. Поред електронске поште, корисницима имејл хостинг услуге на располагању су углавном и додатни алати попут календара, адресара, организатора дневних обавеза, дељених директоријума и слично. Сви ови додатни елементи могу се ажурирати и делити између чланова тима, што додатно олакшава пословање и организацију.

Како ова услуга пружа много више него што је то случај са бесплатним имејл сервисима или имејлом у оквиру веб-хостинг услуге, она има своју цену која се углавном плаћа на месечном нивоу

Ко пружа ову услугу:

Неки од популарних и добро оцењених имејл сервиса су ProtonMail и Zoho, а ту је и GSuite (Google) и Outlook (Office 365). На домаћем тржишту постоје одређени хостинг провајдери који пружају услугу имејл хостинга.

Цена:

У зависности од потреба бизниса, цена може варирати од четири евра па до неколико десетина евра на месечном нивоу.

Закључак

Данашње пословање не може функционисати без екстерне и интерне имејл комуникације. Иако је одабир имејл решења наизглед компликован, разумевање сопствених потреба и преглед понуде на тржишту у великој мери могу олакшати избор и последично унапредити квалитет пословне комуникације.

Small Tree: Царство чаја у коме се ужива свим чулима

Тачно тамо где свакодневни стресови и градска врева срећу спокој и осмех на лицу налази се чајџиница „Small Tree”. Ово царство чаја рођено је из идеје Милице Косорић и њене пријатељице Бранке Стаменковић, две заљубљенице у овај напитак, које су желеле да своју пасију поделе са свима.

Поред продавнице чаја у београдском тржном центру Ушће, круна бренда „Small Tree” је Salon de The, чајџиница у самом срцу Врачара, која представља праву оазу мира и удобности, где натенане можете уживати у испијању и аромама више од 80 врста чајева.

Често се дешава да када некога понудите чајем, добијете одговор: „Не, хвала, па нисам болестан”. Чини се да код нас помало недостаје перцепција о чају као напитку у коме се ужива. Како сте га ви заволели?

Милица Косорић: Бранка и ја смо имале ту срећу да обиђемо свет и да упознамо различите културе. На својим путовањима откриле смо да чај не мора бити напитак који се искључиво повезује са болестима, што је карактеристично за наше поднебље. Истовремено, сазнале смо да постоји шаренолики биљни свет, када је чај у питању, односно далеко већи избор од нане, камилице, матичњака и хибискуса на које смо овде навикли, а једном када уђете у ову причу, нема назад.

Тако нам се и родила идеја да отворимо чајџиницу. Од самог почетка наш наум је био да суграђанима покажемо да је чај, у ствари, напитак у којем се ужива. И да, многи људи говоре да не воле чај. Међутим, оно што им увек кажемо јесте да је то немогуће и да само нису нашли онај који је по њиховом укусу.

Култура конзумирања чаја дуго постоји, зар не?

Милица Косорић: Тако је. Стара је преко 5.000 година. Заправо, кинески цар Шенонг, који је био велики љубитељ књижевности и пољопривреде, сматра се човеком који је заслужан за откривање чаја. Наиме, легенда гласи да је он, шетајући се шумом, набасао на грм биљке camellia sinensis и одлучио да ту предахне. Заложио је ватру и приставио чинију воде. У њу је случајно упао лист дотичне биљке и рођен је први чај. Након испијања, цар Шенонг је осетио налет енергије и усредсређеност, па је стога одлучио да свом народу подари ту биљку. Касније су будистички монаси пренели биљку тог чаја у Јапан, који им је умногоме помогао око будности током вишесатних медитација.

За разлику од већине ствари на овом свету, култура припреме и испијања чаја се, за све ове миленијуме, није нимало применила. Све што вам је потребно јесте чинијица, мало листова чаја, врела вода и пет минута стрпљења.

Када неко размишља о покретању посла, чајџиница обично није прва ствар која пада на памет. Како и зашто сте се одлучиле да отворите једну?

Милица Косорић: Пре него што смо се упустиле у ово, у Београду је био прави изазов пронаћи квалитетан чај. Неке фирме које су се бавиле продајом оваквих врста чајева су, нажалост, затвориле своје продавнице, па се известан број наших суграђана нашао у проблему. Тада смо одлучиле да преточимо задовољство у посао.

Искрено, нисмо ни сањале шта нас чека, што нам је у неку руку ишло у прилог, јер женско предузетништво није претерано заступљено у нашој земљи. Но, ми смо настојале да се не обазиремо на то, већ да са пуно страсти и енергије заронимо у ове воде.

Први објекат смо отвориле 2010. године у приземљу тржног центра Ушће, а пет година касније и први салон чаја у улици Светог Саве 12, која слови за најлепшу врачарску улицу, пуну хлада, са највећом знаменитости престонице – храмом Светог Саве.

Какве су биле реакције људи када сте отвориле салон чаја?

Милица Косорић: Реакције људи на понуду, али и на ентеријер су заиста предивне. Посебно ме радују коментари туриста, који тврде да нису видели ништа слично ни у европским метрополама, попут Лондона и Париза. Када добијете такве комплименте, порастете у сопственим очима. То је доказ да сте дали јединствени печат.

Узгред речено, дешавало се да људи набасају на нашу радњу, мислећи да се ради о салону намештаја или венчаница, и сцене где им објашњавамо да се ради о салону чаја увек су ми крајње симпатичне.

Да ли сте имал неко претходно искуство у овој индустрији?

Милица Косорић: У неку руку. Бранка је завршила Пољопривредни факултет, а ја сам неко ко ужива у угоститељству и у контакту с људима. Спојиле смо те таленте и испоставило се да смо добар тандем.

Дуго смо припремале овај пројекат и сада се са осмехом сећамо како смо дотакле сваки артикал прибора из првог увоза и са колико љубави, пажње и енергије смо приступиле сваком сегменту посла.

Проналажење радника је изазов са којим се већина предузетника сусреће. Имате ли и ви сличних мука?

Милица Косорић: О, да. То је, на почетку, као и данас, прави изазов. Међутим, при самом старту нас две смо саме радиле све и могле смо да се ослонимо једна на другу. Такође, имале смо срећу што смо упознале једну дивну, младу девојку, нашу Кики, која се савршено уклопила у тим и постала на неки начин део наше породице. Она је и даље с нама, посвећена је одржавању нашег сајта као и дизајну нашег бренда.

Оно што смо на почетку схватиле, а што и даље важи, јесте то да будући запослени мора имати жељу да научи нешто ново. По мени, то је први и основни услов. Што се тиче самог учења, доста је налик школи. Потребно је извесно време да би се усвојило „градиво”, које свакако није несавладиво.

Иначе, радује ме чињеница да су сви наши бивши запослени заволели чајеве. Већина њих нас често обилази и редовно нам се враћају као муштерије. Зато заиста сматрам да је чај напитак који везује људе.

Како сте долазили до првих клијената?

Милица Косорић: Никада се нисмо у превеликој мери бавиле маркетингом нити смо издвајале претерана средства за то. Заиста се у пракси показало да квалитет производа и услуга увек нађу свој пут до потрошача. Све је превасходно функционисало преко препорука које су ишле „од уста до уста”. Наше је било да муштеријама пружамо квалитет и врхунску услугу и тако смо стицале њихово поверење.

Шта све имате у својој понуди?

Милица Косорић: Наша понуда тренутно броји око 80 различитих чајева на биљној и воћној бази, који спадају међу најзаступљеније и најпродаваније у свету. Мимо тога, у нашој чајџиници имамо и слатку понуду, која обухвата веганске колаче и ванилице, који се изврсно слажу с великим бројем чајева.

Поред тога, такође имамо сезонску понуду. Рецимо, током зиме на менију се може наћи индијски чај, односно црни чај са мноштво зачина и млеком, те топла лимунада која је у основи један наш чај. С друге стране, за летње месеце резервисани су хладни чајеви, а то су зелени чајеви и воћне мешавине.

Поред чајева ту је и специјализовани прибор за служење овакве врсте чаја.

Реч је о чајницима, сетовима, филтерима, шољама од најразличитијег материјала – стакла, керамике, порцелана и гвожђа.

Где набављате чајеве?

Милица Косорић: Једним делом из земаља Европске уније, а стижу нам и из матичних земаља, као што су Чешка, Кина, Јапан, Тајван, Шри Ланка, Јужна Африка, Јужна Америка. Одређени број долази из Србије, попут нане, камилице, бруснице и ртањског чаја.

Црни и зелени чај садрже кофеин и многи их зато користе као замену за кафу. Да ли се по нечему тај кофеин разликује од онога у кафи?

Милица Косорић: Често чујемо то питање. Укратко, и те како се разликује. Хемијски гледано, ради се о истом кофеину, али разлика је у томе како га људски организам обрађује. Рецимо, иако нас кофеин у кафи истог часа пробуди, он нема дуготрајно дејство. С друге стране, организму треба нешто више времена да разложи кофеин из чаја, па је његов период деловања знатно дужи. Истовремено, кофеин из кафе утиче на кардиоваскуларни систем, док се онај из чаја одражава на нервни систем, опуштајући га.

Оно што је приметно јесте да све већи број људи показује све више занимања за чај, поготово млађе генерације, што ме посебно радује. Рецимо, популарност yerba mate чаја треба приписати фудбалеру Леу Месију, који се након освојеног Светског првенства сликао са богињом и традиционалном чинијом из које се пије тај чај. Иначе, то је традиционални напитак Јужне Америке, који је по текстури налик зеленом чају и делује као природни енергент.

У послу сте већ годинама. Да ли сте открили све тајне чаја?

Милица Косорић: Заправо, свакодневно набасам на неку нову информацију и тако ширим своја знања. Штавише, неретко се дешава да нешто научим и од самих купаца. Они су данас прави експерти за одређене чајеве, па и тако можете доћи до занимљивости.

Иначе, план је да у будућности посетимо Јапан, њихова поља чаја и процес производње, а све зарад личног развоја.

Занимљиво је да сте организовали и радионице на којима сте госте едуковали о чају.

Милица Косорић: Пре него што нас је корона задесила држале смо тзв. чајне школе које су се звале „Мала школа чаја” – то су била путовања са шољицом у руци. Свака радионица је била земља за себе, па смо тако ишли кроз Јужну Америку, Јужну Африку, Индију, Јапан и тако упознавали њихове културе испијања чаја.

Последња је била недељу дана пре проглашења ванредног стања. Дестинација је била Земља излазећег сунца. Част нам је указала Милијана Вујаклија, професорка енглеског језика у Јапану, која је гостовала обучена у кимоно и припредила нам праву јапанску чајну церемонију. Локал је био дупке пун и није се знало ко је више уживао, полазници или ми.

Неки слични планови се већ крчкају, а о новостима ћемо благовремено обавестити све љубитеље чаја.

У којем чају ви посебно уживате?

Милица Косорић: Последњих година то су јапански чајеви. Издвојила бих мача јапански зелени чај у праху.

Наиме, поља чаја се шишају до извесне висине и пре брања прекривају специјалним прекривачима од полупропустљивих материјала, која спречавају директан додир сунца и биљке. То код саме стабљике иницира јачу производњу хлорофила, па отуда чај има готово флуоресцентну боју.

Након што се прекривачи уклоне, беру се само најфинији листови, који се потом суше, отпремају у специфичне млинове и мељу у рафинирани прах. Напослетку се тај чај припрема помоћу посебног прибора, што подразумева четкице од бамбуса и чинијице најразличитих облика. Ова

врста чаја представља праву енергетску бомбу, а мало је познато да једна шољица овог чаја може да замени 10 шољица других зелених чајева.

Да ли муштерије деле вашу љубав према мачи?

Милица Косорић: Нису, испрва. Када смо пре тринаест година понудиле ову врсту чаја нашим купцима, продата је само једна кутијица у периоду од шест месеци.

Међутим, данас је ситуација далеко боља. Мислим да је на то доста утицао бум који је мача доживела пре десетак година у Америци, где су они од ове биљке правили сладолед, чоколаде, те разне напитке на бази чаја. Убрзо се то прелило у Европу, а најзад и у Србију, што је нас навело да направимо једну посебну понуду намењену искључиво овом напитку. Ту су лате и капућино варијанте, али посебан део је намењен хладним напицима на бази мача чаја.

Наиме, поигравале смо се с укусима и направиле један сјајан летњи, освежавајући напитак са мачом и домаћом зовом. Чак се и људи који нису љубитељи зове одушеве када га пробају.

Поред тога што овде муштерије могу да пазаре најразличитије чајеве, такође, могу натенане да уживају у њима.

Милица Косорић: Тако је. Ми се заиста трудимо да сваки гост добије пажњу и наше време тако што на почетку у краћем разговору сазнамо његов укус како бисмо одабрали прави чај. Затим послужимо чај на адекватан начин и сваки гост учествује у самом процесу припреме, тако што прати на пешчаном сату одређену минутажу која одговара његом чају.

Такође, одређене напитке као што су мача чај и yerba mate служимо и на традиционалан начин из посебног прибора из ког се пије у земљама из којих долазе.

Поједине чиније (шоље), рађене ручно од стране нашег уметника Раденка Аднађа, представљају права уметничка дела и заиста је посебан ужитак имати прилике да испијате јапански чај управо из њих.

Да ли чајеви купљени код вас садрже упутство за припрему?

Милица Косорић: Наравно. Поред тога што на сваком паковању пише начин припреме, ми волимо да посаветујемо људе који су нови у свету чаја како се овај напитак правилно припрема. Рецимо, муштерије је често збуњивало што у упутству за припрему зеленог чаја пише да је могуће преливање три пута. Онда смо им објасниле да се ради о чају целог листа, где ви једну дозу можете да прелијете још два пута и сваки пут да добијете нов и уникатан укус.

С времена на време можете чути или прочитати како се људи жале да је зелени чај горак и управо због тога га не пију. Не, зелени чај није горак, ради се о томе да није припремљен како треба. Или су листићи чаја остављени дуже од 2 минута у води или тепмература воде није била одговарајућа.

Зелени чај захтева температуру од 80°C. У пракси, већина нема термометар, тако да је најједноставније да сачекате да вода прокључа, затим је оставите 3-4 минута да се прохлади и тек онда прелијете свој чај.

Такође, новајлије у свету чаја се често запитају у чему је разлика између целог листа и онога што се пакује у филтер кесицама. Цео лист је најквалитетнији чај, за његову прозводњу се, логично, бирају цели листови, а код поједних се увијање листова обавља ручно. За производњну чајева у кесицама користи се заправо оно што остане од прозводње чајева целог листа, а таква врста чајева зове се и „чајна прашина”.

Поред продајног локала и чајџинице, своје производе продајете и онлајн. Колико вам сајт значи у пословању?

Милица Косорић: Када смо покретале посао, интернет је још био у повоју код нас. Ипак, ми смо имале сајт и интернет продавницу већ месец дана након отварања првог објекта. Када је проглашена пандемија, наша интернет продаја је доживела процват. Чак и они који никада нису користили тај начин куповине почели су да тако пазаре. То је данас постао потпуно нормалан начин пословања, где ми шаљемо широм Србије наше производе брзом поштом.

Зашто сте одабрали .rs домен за свој сајт?

Милица Косорић: Па, ту није било никаквог премишљања, нити спора. Једноставно је било логично да узмемо .rs домен, с обзиром на то да смо ми београдска и српска фирма и да се тиме поносимо.

Називи домена и споран садржај на интернету

Навикнути на комфор који пружа интернет у свакодневном раду, умрежавању са људима, као и доступност различитих сервиса, корисници често нису ни свесни правног оквира у ком функционише овај глобални сервис, који није ништа мање сложен од његове техничке структуре.

Сваком интернет садржају или интернет сервису приступа се преко неког назива интернет домена који је словна адреса интернет локације. Свима добро познати начини коришћења назива интернет домена су адресе интернет сајтова и е-поште. Међутим, они се користе и за бројне друге намене, као што су преузимање докумената или прослеђивање и унос података у различите базе. Да би се процеси успешно одвијали, заслужан је систем назива домена – DNS, условно речено телефонски именик интернета. Када се захтева услуга на неком називу интернет домена, управо DNS покреће потрагу за одређеном IP адресом.

Изузетно важну улогу играју регистри интернет домена највишег нивоа какав је РНИДС јер је њихов основни задатак да управљају DNS техничком инфраструктуром за домене највишег нивоа. Поред тога, организују процес регистрације назива домена, одржавају базе регистра и развијају правила у вези са регистрацијом назива домена, као и механизме за заштиту права до чијих повреда често долази приликом регистрације назива домена.

Да би садржај био доступан преко интернета и да му се може приступити на неком интернет домену, он мора бити сачуван на најмање једном рачунару или серверу који је повезан на интернет. Онај ко објављује садржај може да користи сопствени рачунар или сервер или, вероватније, услуге и инфраструктуру пружаоца услуга хостинга. Тако садржај постаје доступан другим корисницима интернета.

Садржај који корисници пласирају може бити различит, а није реткост да неко постави и садржај који се може оквалификовати као противзаконит. Да ли ће и какав садржај бити тако означен зависи од бројних фактора – од конкретног случаја, али и правног оквира, па се таква квалификација разликује од једне до друге државе.

Корисници и надлежни органи предузимају различите мере како би такав садржај био уклоњен, а често постављано питање јесте каква је и да ли у том процесу постоји улога регистра домена који управља доменским простором у оквиру кога је садржај доступан.

Ни домаћа ни међународна пракса не проналазe да регистри домена имају право или обавезу да реагују поводом назива домена на коме се спорни садржај налази, без одговарајућег акта надлежне институције. Која институција ће бити доносилац такве одлуке зависи од сваке државе понаособ.

Таква је ситуација и са националним доменима. Општим условима о регистрацији назива националних интернет домена (члан 10), који се односе на .rs и .срб домене, уређено је питање одговорности регистранта. Ступањем у уговорни однос, односно регистрацијом назива домена, регистрант посебно изјављује и тврди да, према свом најбољем знању и искреном уверењу, регистрација траженог назива домена не вређа право интелектуалне својине или неко друго субјективно право трећих лица, као и да су сви подаци наведени у захтеву за регистрацију истинити и потпуни. Регистрант, такође, изјављује да назив домена не региструје противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја, те да назив домена неће свесно користити противно тим начелима. Даље је наведено да регистар не сноси одговорност за штету која настане због давања нетачних података о регистрацији назива домена, нити због неовлашћеног или противправног коришћења назива домена од стране регистранта.

Престанак регистрације је, Општим условима (члан 21), предвиђен у следећим случајевима: уколико тело за алтернативно решавање спорова у вези са регистрацијом назива домена својом одлуком наложи престанак регистрације; ако правноснажном одлуком надлежног суда буде наложен престанак регистрације назива домена; ако надлежни јавни тужилац својим актом наложи престанак регистрације назива домена. Дакле, регистар назива домена не оставља простора за реакцију у другим случајевима поред наведених, без обзира на то да ли је реч о повреди права трећих лица путем садржаја или самим називом домена.

Широм света је уређено да регистри назива интернет домена, било да су генерички или национални, не могу бити одговорни за садржај који је доступан на интернету посредством одређеног назива интернет домена. Наиме, регистри домена не врше оцену нити проверу садржаја, не располажу механизмима којима би могли да оцењују противзаконитост одређеног садржаја нити имају овлашћење да врше суспензију садржаја. У случајевима када дође до повреде права трећих лица, потребан је акт надлежног органа без ког регистар нема основа да реагује.

Ситуација је нешто другачија када је реч о пружаоцима услуга хостинга, с обзиром на природу услуге коју пружају. Такве фирме обезбеђују платформу за постављање (хостовање) садржаја, али они не врше претходну процену, нити одобравају унапред шта ће се објављивати на том сервису. Корисници су ти који одлучују о садржају који објављују путем услуге хостинга. Са свешћу о томе да постоје злонамерни корисници који могу да пласирају спорне садржаје, нису ретки случајеви да хостинг провајдери у своје уговоре укључују клаузуле по којима имају право да суспендују постављене садржаје својих корисника. Злонамерни корисници углавном то знају, па за услуге хостинга бирају провајдера који не реагује агилно на злонамерно поступање, или провајдера који се налази у држави која није у довољној мери посвећена борби против илегалног садржаја.

При суочавању са нелегалним садржајем, прва идеја на коју неко може доћи јесте да се назив домена на ком се садржај налази блокира или обрише, јер је то на први поглед прилично брзо и једноставно решење. Међутим, то је ипак драстична интервенција која има бројне последице. Једна од њих јесте и та да се назив домена више не може користити за навигацију до садржаја који је објављен под тим доменом и његовим поддоменима, и да све услуге које су повезане с тим називом домена, као што је е-пошта, престају да раде. То, међутим, не значи да је и сав садржај који је доступан путем одређеног назива домена споран. Блокирање или брисање назива домена не уклања нелегални садржај са интернета јер садржај и даље остаје доступан и може му се директно приступити коришћењем IP адресе. Поред тога, садржај који је био на обрисаном називу домена може врло једноставно да се постави или преусмери на други назив домена.

Због тога о посезању за овом драстичном мером одлучују надлежне институције и у светској пракси се најчешће користи када нема сврсисходнијег решења да се нелегални садржај уклони, односно учини недоступним на интернету.

pitajte.rs вебинар: Како добро написати другу најпосећенију (а најчешће занемарену) веб-страну: О НАМА?

Мајско издање pitajte.rs вебинара премијерно је приказано 8. маја у 20 часова. Овог пута бавили смо се сајтовима са посебним акцентом на веб-страници О НАМА.

Гост вебинара био је Данијел Милошевић, копирајтер и бренд стратег који ради претежно са технолошким компанијама.

Од Данијела смо сазнали како добро написати другу најпосећенију (а најчешће занемарену) веб страну – О НАМА, као и зашто је она заправо скривена продајна страница, и како да је добро напишете. Он је поделио и које су најчешће грешке које правимо када је ова веб-страница у питању и на крају је дао довољно савета како да ову страницу искористите на најбољи могући начин и тиме унапредите ваше интернет пословање.

Jош пуно корисних савета релевантних за веб-страницу О НАМА и како је најбоље искористити у пословне сврхе можете погледати на снимку вебинара:

pitajte.rs вебинар: Шта људи гуглају: анализа претрага и профитабилне нише

Јунско издање pitajte.rs вебинара биће премијерно приказано у среду, 07. јуна у 20 часова. У овом вебинару говоримо о томе шта људи највише гуглају, уз анализу претрага и профитабилне нише.

Предавач је Милош Петровић, дигитални креатор, предузетник и предавач.

На овом вебинару ћете сазнати који су то алати путем којих можете истражити реалну тражњу и претраге кључних речи на Гуглу. Користићемо три методе и алате који дају јасну слику о претрагама у самој тржишној ниши али и конкуренцији која ту постоји.

Циљ овог истраживања је да на крају можете одабрати нишу у којој не постоји велика конкуренција, а постоји добра тражња.

У овом издању вебинара Милош ће нам дати одговоре на следећа питања:

1. Која се фраза на Гуглу колико тражи?

2. Како анализирати конкурентност кључне речи?

3. Како од постојећег садржаја пронаћи нове кључне речи које ће имати смисла?

Милош Петровић је дигитални предузетник од 2008. године, предавач и учесник на више иностраних конференција о дигиталном маркетингу. Власник је више сајтова, од којих је најпознатији туристички портал wellness-spa.rs. Дигитални креатор и блогер о путовањима. Google Ads и SEO експерт и ензутијаста.

Вебинар можете пратити 07. јуна од 20 часова на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања која вас интересују везано за ову тему а Милош ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Шта су премијум домени и да ли се исплати њихова куповина?

Замислите следећу ситуацију.

Имате савршен назив за своју идеју или пројекат и желите да региструјете истоимени назив домена. Брзом претрагом домена добили сте информацију да је домен доступан за регистрацију, али његова цена је далеко изнад износа који сте очекивали. Уколико сте се икада нашли у таквој ситуацији, сва је прилика да домен који желите спада у опсег премијум домена.

Шта су премијум домени?

Премијум називи домена су лако памтљиви и углавном кратки називи домена, за које се широм индустрије сматра да са собом носе додатну бренд вредност, могућност бољег котирања на тржишту и веб-претраживачима. Цена оваквих домена може ићи од неколико хиљада, па и до неколико милиона долара.

На први поглед, плаћати високу цену за назив домена делује непотребно и прескупо. Међутим, као и многе ствари у данашњем свету, тако је и назив домена постао део конкурентног тржишта чијим се потенцијалом успешно тргује.

Постоје два типа премијум домена. Први тип се односи на назив домена који са собом носи потенцијално велику маркетиншку вредност и већ је регистрован од стране појединца или организације. Један од примера је назив домена voice.com, који је 2019. године продат за 30 милиона долара. За ове премијум домене виша цена се плаћа само једном (приликом куповине или регистрације), а трошак каснијег одржавања домена, који укључује обнову или трансфер, наплаћује се по регуларним ценама које се не разликују од цена домена који немају премијум статус.

Други тип премијум домена јесу називи домена који још увек нису регистровани, али су добили свој премијум статус од стране регистра због потенцијално високе вредности за крајње купце. Ови домени, поред високе цене саме регистрације, могу укључивати и више цене за обнову и трансфер.

У оба случаја, можете лако да утврдите да ли је назив домена премијум тако што ћете погледати његову цену. Ако регистрација домена кошта знатно више од насумично доступног назива са истом екстензијом, онда сте наишли на премијум домен. Ако приметите да је цена само мало виша, највероватније је неко регистровао домен у нади да ће га продати за већу цену и на тај начин зарадити додатни новац.

Како домен постаје „премијум”?

Правила која одређују премијум квалитет неког домена нису стриктно јасна и она зависе како од регистра који домен нуди, тако и од власника домена који жели да га прода и цене коју су потенцијални купци спремни да плате. Ипак, може се издвојити неколико карактеристика које разликују премијум домене од „обичних” назива домена.

Дужина домена. Углавном се називи домена са мало карактера сматрају одличним кандидатима јер их разне компаније користе за скраћенице, али дужи домени такође могу имати велику вредност. Већина премијум назива домена ретко се састоји од више од неколико речи.

Могућност посете. Називи домена који су тражени на претраживачима и повезани са одређеном тематиком, индустријом или географском локацијом често улазе у опсег премијум домена. Тако на сајту godaddy.com простом претрагом за високо тражену кључну реч нпр. webhosting, долазимо до следећих резултата:

Квалитетна историја домена. Ако је домен већ регистрован, добра репутација домена, квалитетни долазни линкови и садржај који одговара кључним речима које посетиоци траже могу гарантовати добру позицију на претраживачима и више органског саобраћаја, те самим тим повећати цену домена.

Јачање бренда. Свакако највећа снага премијум назива домена лежи у њиховој „брендабилности”, односно могућности изградње и јачања бренда. Како је назив домена неретко први контакт и огледало бизниса у дигиталном окружењу, не чуди чињеница да су многи спремни да инвестирају веће суме новца како би дошли до назива домена који им може помоћи да се боље и лакше позиционирају, како међу конкуренцијом, тако и међу потрошачима.

Изградња бизниса или зарада?

Поред оних који желе да обезбеде што бољи домен за свој бизнис, налази се и читава група људи и организација које се баве искључиво истраживањем и регистровањем потенцијално вредних домена са циљем што веће зараде. Инвестирање и трговање премијум доменима саставни је део секундарног тржишта назива домена (енг. domain aftermarket), које подразумева куповину и продају већ регистрованих назива домена у износима већим од уобичајене накнаде за регистрацију.

Међутим, као и свака инвестиција, и куповина домена са циљем вишеструког повраћаја инвестиције носи са собом своје ризике. Неретко се догађа да вредност домена кроз проток времена изгуби на својој снази, како због промена на тржишту, тако и због конкуренције.

На крају: купити премијум домен или не?

Свака куповина са собом носи одговарајући ризик, па се може претпоставити да велике куповине носе са собом и већи ризик. У доменским круговима, а посебно оним који се баве инвестирањем у домене, не постоји само једна струја мишљења када се говори о премијум доменима. У одређеним ситуацијама, куповина премијум домена може донети новац и додатну вредност, док се у другим случајевима може показати као неоправдан трошак који је довео до губитка новца.

Главни недостатак куповине премиjум имена домена је његова цена. Премијум домени могу бити скупи, у распону од неколико стотина па и неколико хиљада или милиона долара. Не постоји гаранција да ће куповина премиjум домена довести до успеха. Иако домен може помоћи, ипак је за успешно позиционирање на тржишту неопходно укомбиновати и остале делове слагалице: добар производ или услугу, вредност коју пружате крајњим корисницима или индустрији и адекватну маркетиншку подршку.

Информациона безбедност: Човек је најслабија карика

Кевин Митник је најпознатији хакер у историји. Још 1995. ухапшен је у спектакуларној акцији ФБИ-ја и пет година провео је иза решетака због својих вештина. Био је инспирација за филм „Takedown“, а аутор је и неколико књига, од којих су код нас преведене „Уметност обмане“ (2002) и „Уметност упада“ (2005), обе написане у сарадњи са Вилијамом Л. Сајмоном.

Када говоримо о хаковању, говоримо о искорићшавању мањкавости неког система. Да бисмо могли да уочимо мањкавости, морамо или познавати систем, или је потребно да нам неко на њих укаже. Када неко утврди грешку у неком од познатих система, најчешће се информације о томе прошире и затим многи покушају да их искористе. Митник верује да, осим сигурносних пропуста у софтверу и хардверу, постоји заправо много једноставнији начин да се жељено добије.

„Компаније троше милионе долара на мрежне сигурносне системе (firewall) и системе за контролу приступа, а тај новац је протраћен јер ниједна од тих мера не решава проблем најслабије карике у ланцу безбедности – људе који користе, администрирају и уређују компјутерске системе.“

Тај приступ се зове социјални инжењеринг (social engineering) и представља акт манипулације којим се људи наводе да одају поверљиве информације. Неретко, улаз је преко особе која није ни свесна да је изманипулисана, а последице временом могу бити огромне.

Заправо, неретко у медије изађе прича о великим безбедносним скандалима великих компанија, а анализом се испостави да је корен проблема непажња неког готово неприметног у „ланцу исхране”.

Као што се искоришћавају пропусти у коду, тако манипулатори искоришћавају пропусте у процедурама, али и у људском размишљању. Ако сте концентрисани, одморни, на опрезу, шансе да се такво нешто деси су мање, али ако се створе околности у којима сте под стресом, под притиском рокова или надређених, лакше ћете направити грешку. Некада то не мора бити грешка извршиоца, већ грешка у пројектовању самог система. Хајде да разрадимо пар ситуација.

Да би неко приступио вашем профилу на Фејсбуку, мора да зна ваш имејл и ширфу, је л’ тако? Тако је, али… Ако их не зна, може увек да покуша да одговори на сигурносна питања или затражи шифру на ваш имејл. Може да проба да одговори на питања, и можда ће имати среће. Ако пак не зна одговоре, опција је имејл. Тамо исто мора да има вашу шифру, или може окушати срећу са питањима. Знате да су та питања увек типска. Знате и колико људи не воле да се тиме баве, па бирају најчешћа питања? То су типска питања попут:

Које је име вашег првог кућног љубимца?
Како је гласило девојачко презиме ваше мајке?
Како вам се звала омиљена наставница у школи?
Које марке је био ваш први аутомобил?
Како вам се звала прва симпатија?

и слично.

Колико ваших блиских пријатеља зна одговоре на ова питања? Скоро сви. Да ли је тешко доћи до тих одговора? Уз мало труда, могу се добити и од вас, а вероватно и од њих. Знате она ћаскања на славама, рођенданима и слично? Ако сте блогер или делите информације о себи на друштвеним медијима на пример, можда неке од набројаних ствари држите и јавно. Рецимо, анализа пинова каже да знатан број корисника и код оваквих, нумеричких ствари, има врло предвидљиве резултате – родитељи користе рођендане деце, заљубљени користе рођендане симпатија и слично.

Ситуација је прилично забрињавајућа, зар не. Убаците у ту рачуницу сада човека. Рецимо, замислите неки кол-центар. Процес идентификације најчешће тече на следећи начин: представите се, агент вам тражи последње цифре ЈМБГ-а и евентуално име родитеља или нешто слично. За многе од нас, већина тих података је јавно доступна, ако знате где да их тражите. Ако неким случајем и нису, могуће је створити ситуацију у којој ће неко лако доћи до њих.

Да ли сте некада, на већ поменутим славама или рођенданима, имали ситуацију да коментаришете како су вам фотографије за документа скандалозно лоше, а затим да међусобно размените пасоше, возачке или личне карте, да се „похвалите“? Да ли сте некада давали некоме да у име групе купи путно осигурање пред пут или нешто слично? Чак и да нисте, бројне су ситуације и људи који имају приступ тим подацима. Људи на вашем факултету, ваш послодавац, као и сви повезани као нпр. књиговође, туристичке агенције. Ако неко жели да то искористи, има начина. Јер за систем, ако неко зна сет информација који се користе за иденфитикацију, он је ви.

Да ли то значи да не треба да се дружите са људима? Не, наравно. Само треба да будете свесни света у коме живите.

У култном филму „Покераши“ (“Rounders”), Мет Дејмон генијално игра лик Мајка Макдермота, бриљантног покераша који се саплиће пар пута на путу ка великом новцу и светској слави. У томе му не помаже превише што има пријатеље са лошим навикама, али то није битно. Реченица којом Мајк као наратор отвара филм јесте:

„Ако у првих пола сата за столом не провалите ко је наивчина, онда сте то ви.“

Ово се односи на покер и покерашки сто, али се односи и на многе друге ситуације у животу.

Елем, погледајте филм, свакако. Савршен је. А даћу вам само пар цртица које треба да имате у виду. Коцка се тако зове јер је у питању срећа, а срећа је нешто на шта се не може утицати, је ли тако?

Тако је, у принципу. Тако је, ако играте нешто где не постоји људски фактор. На рулету, срећа је све.

Ако играте покер против живих противника, срећа је само део приче. Јер ви не играте само против игре – играте против игре, и играте против човека. Да бисте победили, не морате имати најбоље карте за столом. Морате само да учините да сви помисле да имате боље од њих. А то можете урадити и са „даскама“ (израз који се користи за слабу руку која нема шансе да победи).

Филм је стар двадесетак година и тада покер није био нешто што се редовно преносило на телевиији, као данас. Ипак, Мајк каже једну ствар својој девојци Џо (коју игра предивна Гречен Мол):

„Зашто све време говориш о томе као о коцкању? Шта мислиш, зашто пет истих људи сваке године заврши за финалним столом финала Светске покер серије (World Series of Poker)? Шта су они, најсрећнији људи у Вегасу?“

Ситуација се ни данас није превише променила. Ако се ослањате само на срећу, пре или касније ћете остати без ње. Ако постоји још нешто поред пуке среће, ваше шансе се повећавају.

Велики Морис Сачи је увек приликом изласка на преговоре један на један говорио: „Не морам да победим, морам само да натерам тебе да изгубиш.”

Како су вам хаковали веб-сајт?

Као прво, надам се да нису. Надам се да сте овде дошли само да бисте сазнали шта можете да урадите како би се смањила вероватноћа да се то деси.

Ако се питате зашто онда наслов текста није „Како да ми не хакују веб-сајт?”, одговор је: На то питање нико не зна одговор, а уколико тврди да зна, не говори истину.

А чему онда уопште та сигурност о којој се све више прича ако нико не зна како да се заштитимо од хаковања? Одговор на то питање није тако једноставан, али није ни све тако црно.

Управо отварамо неке „теме за размишљање“ како бисмо боље разумели овај комплексан проблем.

Нећемо улазити превише у сама техничка решења. Њих ћемо разматрати већ у следећем тексту, где ћемо давати препоруке како да на сигуран начин користите одређене веб-технологије.

Дакле, научили смо зашто нам је као компанији важно да имамо свој веб-сајт и свој домен, али ту посао није завршен. Важна нам је и сигурност.

Шта заправо значи „сигурно”?

Сигурност често схватамо као нешто бинарно. То значи да имамо само два стања: Прво, одсуство сигурности које води у хаковање и компромитацију система, и друго, присуство сигурности које нас спасава од тога. Такво схватање је погрешно и често нас води у заблуде и тера да чинимо погрешне кораке и закључке. Апсолутна сигурност у ИТ сфери не постоји и не може се постићи. Све мере које предузимамо како бисмо се заштитили само смањују вероватноћу да до проблема дође. Колико смо успешни у примени тих мера и идентификовању проблематичних тачака толико смо и сигурни.

Тако је и у осталим нетехничким сферама живота.

Сигурност је, стога, најбоље посматрати као континуум.

А шта је са веб-сајтовима и њиховом сигурношћу?

Ако говоримо о сајтовима малих и средњих предузећа, шта је то што је најважније за њихову безбедност и како да их учинимо отпорнијим на хаковање?

Покушаћу да вам проблем приближим тако што ћу одговорити на четири једноставна питања: „Шта?“, „Где?“, „Чиме?“ и „Како?“.

1. Шта?

За шта мени „ово” служи? Да ли је ваш сајт само презентација основних информација о компанији, да ли је ваш сајт веб-шоп/веб-продавница или интерактивна апликација преко које пружате услуге?

За шта год да вам веб-сајт служи, сигуран сам да не желите да сутра изгубите контролу над њим, да подаци ваших клијената буду компромитовани или да останете без комплетне базе корисника.

Веб-сајт, па чак и онај најједноставнији, никада немојте посматрати као нешто статично (иако се сајтови без базе података и називају „статични сајтови”). Колико год да је сајт једноставан он није оглас у новинама и потребно му је одржавање.

2. Где?

Када смо одговорили на питање „Шта?”, лакше ћемо знати да дамо одговор на питање „Где?”.

„Где?” је заправо питање хостинга. Једна од најбитнијих ствари за безбедност јесте поседовање адекватног, провереног и стабилног хостинг провајдера. Већ је било речи о томе какве све хостинг опције постоје, а ја бих овде ипак највише волео да говорим о адекватности – како да изаберемо адекватан хостинг спрам наших потреба и финансијских могућности.

Зашто ово пишем? Зато што сам небројено пута видео следећи сценарио: Имамо веб-сајт на shared хостингу, сајт нам се споро учитава. Прва ствар која нам пада на памет је да купимо ВПС и да сајт пребацимо тамо. Урадимо све што треба, и стварно, сајт одједном лети. Али, постоји једна зачкољица.

За ВПС или Dedicated машину, поред трошкова сервера, морате да урачунате и трошкове одржавања. Сервер није нешто што се једном подеси и наставља да ради заувек, на њему морате да радите стално.

Лоше конфигурисан и/или неажуриран ВПС створиће вам много више сигурносних проблема него shared хостинг који сте узели код провереног и стабилног хостинг партнера.

Наравно, са друге стране, правилно подешен има домете којима shared хостинг никада неће моћи да приђе. Због тога је адекватност веома битна ставка у нашем одабиру.

3. Чиме?

У реду, знамо чему нам сајт служи, одабрали смо хостинг који је добар, остаје нам питање самог софтвера који ће се користити на веб-сајту. Једноставније речено, чиме правимо сајт тј. коју апликацију ћемо користити да га направимо.

Обично бирамо неки CMS, као што су Вордпрес (WordPress), Друпал или Џумла (Joomla).

О свим овим технологијама и њиховој сигурној примени писаћемо више у наредном периоду, тема је доста широка.

Оно што је сада важно да знате јесте да све ове технологије такође захтевају редовно одржавање. Редовно одржавање на нивоу веб-апликације значи редовно ажурирање CMS-а, његових тема и плагинова/додатака. Увек морамо користити последњу подржану верзију. Када се појави ажурирање, потребно га је применити што пре. Ажурирања су најчешће исправке сигурносних пропуста у самом софтверу.

Као што смо већ нагласили, сајт није нешто што је статично, а вашим сајтом морате се бавити стално, као што нпр. заливате цвеће. А шта ће се десити ако цвеће дуго не заливамо?

4. Како?

И како нас онда хакују?

Ако знамо чему нам сајт служи, одабрали смо прави и адекватан хостинг, веб-апликацију смо ажурирали, и то онда значи да смо сигурни и да не можемо бити хаковани?

Нажалост, не. Вратимо се на почетак текста, апсолутна безбедност не постоји. Оно што смо дефинитивно успели да урадимо јесте да смо знатно смањили вероватноћу да до компромитације дође.

И то је све што можемо да урадимо.

Али хајмо, за крај, уместо закључка, да погледамо један конкретан и свеж пример и да одговоримо на то питање „Како?”. Шта то раде нападачи?

Уколико користите Вордпресов плагин Woocommerce а нисте га ажурирали од 13. јула 2021. године, у великој сте невољи.

Откривена је критична SQL injection рањивост, а недуго затим је јавно објављен и сам начин на који се рањивост може искористити у злонамерне сврхе.

Уколико Woocommerce на вашем сајту није ажуриран, нападач ће доћи на сајт и у поље у које се уноси интернет адреса сајта укуцати нешто овако:

Манипулацијом вредности параметра taxonomy, иза кога се заправо крије рањив упит у базу података, уместо INЈECTION, нападач ће убацивати адекватне текстуалне векторе, payload-е, и на тај начин ће успети да извуче комплетну вашу базу података а потенцијално, у лоше конфигурисаним системима, могао би и да преузме контролу над читавим сервером.

Решење за овај проблем је ажурирање плагина које је објављено истог дана.

Може ли бренд, као и човек, имати кризу идентитета?

Баш као што говоримо о идентитету народа, личности, можемо говорити и о идентитету брендова. Идентитет је оно што један народ, особу или компанију чини јединственим и препознатљивим.

Прве асоцијације које нам се јављају на реч идентитет јесу његови видљиви аспекти. Тако се, на пример, у идентитет народа убрајају: висина, боја коже, косе, очију итд. Осим видљивих, постоје и невидљиве компоненте идентитета које чине неку нацију посебном: обичаји, веровања, друштвена организација, морални кодекс, отвореност друштва.

Да би створили осећај припадности, већ стотинама и хиљадама година, владари и државе креирају препознатљива обележја, попут симбола на штитовима и одећи, боја на заставама, текстова и тонова химни. Исти принцип се примењује и данас у креирању идентитета брендова. Химну је заменио sound logo, заставу лого, а штит и одећу дизајн паковања.

слике преузете са 1; 2 — СЛИКЕ ПРЕУЗЕТЕ СА 1; 2

Који су елементи бренд идентитета?

Бренд идентитет не чине само име, лого, дизајн паковања, маскота, слоган. Он обухвата низ других, невидљивих карактеристика бренда. На бренд можемо да гледамо као на личност коју чини скуп разноразних особина. Поред тога што је црнокоса и висока, колегиница има благу нарав, изражен смисао за хумор и емпатију. Стога, поред појавних карактеристика, бренд идентитет чине и вредности за које се бренд залаже, тон и стил комуникације и обећање које даје потрошачима.

Погледајмо, на пример, идентитет бренда Мекдоналдс (McDonald’s). Које асоцијације вам се јављају када помислите на Мекдоналдс? Сигурно ће добар део нас помислити на жуто слово „m“, црвену боју (која је основа за већину бренд материјала), кловна Роналда Мекдоналда, „биг-мекʺ (Big Mac). Поред тога, имаћемо и очекивања уједначеног квалитета производа, јер, где год да се налазимо у свету, знамо да је квалитет стандардизован. Осећање радости, оптимизма, прихваћености употпуњују слику коју имамо о бренду. Све ово и још много другог чини идентитет бренда McDonald’s.

слике преузете са 3; 4; 5 — СЛИКЕ ПРЕУЗЕТЕ СА 3; 4; 5

Алати за изградњу бренд идентитета

Приликом креирања бренд идентитета, можемо користити различите алате попут бренд компаса, бренд куће, бренд дијаманта, бренд точка. Треба имати на уму да не постоји најбољи модел или алат за креирање бренд идентитета. Сваки алат који користимо је добар на свој начин, али је на неки начин и непотпун.

Један од најзаступљенијих и најједноставнијих алата за дефинисање идентитета је бренд точак. Постоји више верзија бренд точка, а овде можемо видети његову основну верзију.

Атрибути. На самом ободу бренд точка налазе се атрибути које можемо да припишемо бренду. То су површинске и најопштије карактеристике бренда. У атрибуте се убраја све што можемо повезати са производом: од изгледа бренда, материјала од ког је сачињен, састава производа, звука или тактилног осећаја који повезујемо са њим. Овај део бренд точка конкуренција може најлакше да ископира.

Бенефити. Следећи слој након атрибута чине бенефити који показују какве потребе, било рационалне, друштвене или емоционалне, бренд може да задовољи код потрошача.

Вредности. Сваки бренд иза себе има скуп јединствених вредности које чине важан део његовог идентитета. Бренд вредности представљају принципе којима се управљају запослени, а које препознају потрошачи. Кроз бренд вредности компанија даје одговор на питање каква жели да буде и како жели да је потрошачи препознају.

Личност. Личност бренда стоји најближе самој суштини бренда и означава оно што би бренд представљао да је особа. Као што особу можемо описати као пријатну, нежну, брижну, ону у коју имамо поверења, тако можемо и бренд. Бренд личност ће дефинисати и тон и стил којим ће бренд комуницирати са потрошачима.

Срж. У центру бренд точка се налази срж бренда. Она представља кључну карактеристику која дефинише бренд и која га раздваја од конкуренције. Срце је бренда и најчешће се формулише у једној или неколико речи. Долази као резултат синтезе свих нивоа бренд точка, почевши од атрибута закључно са вредностима.

Ребрендирање

Ребрендирање је маркетиншка стратегија у којој се постојећи бренд модификује како би његов идентитет боље одговорио захтевима тржишта. То није процес које се увек спроводи на начин „све или ништа“. У неким случајевима промене су веома суптилне и једва приметне. У другим случајевима ради се целокупна промена идентитета, од промене имена и боје до промене модела пословања и комуникације.

Када бренд доживи кризу идентитета, последице се увек осете

Незадовољни својим пословањем, а не знајући тачно шта је узрок неуспеха и које је решење, брендови често посежу за променом бренд идентитета. Овакво лутање може довести до „кризе идентитета“. Један од таквих примера је промена у идентитету бренда „тропиканаʺ (Tropicana).

У жељи да ојача бренд „тропиканаʺ, њен менаџмент направио је још већи проблем. Продаја производа је пала за 20%. Истовремено, главни конкуренти су забележили двоцифрени раст. Уклањање иконичког елемента, сламке у поморанџи, испоставио се као потпуни промашај. Ново паковање је изгледало генерички, а људи више нису могли лако да препознају бренд. Након озбиљног пада у продаји, бренд је био принуђен да се врати старом паковању. Међутим, штета је већ била учињена. Случај „тропиканеʺ може нам свима бити подсетник да се приликом измена идентитета бренда не могу одједанпут мењати: лого, фонт, паковање, затварач, слоган, итд.

слика преузета са 6 — СЛИКА ПРЕУЗЕТА СА 6

Позитиван пример ребрендинга – како је Мекдоналдс постао зелен

Ипак, не треба бити у страху да ребрендирање доноси само лоше ствари. Један од позитивних примера је и поменути Мекдоналдс. Од свог настанка (1954. год.) „Мек“ је био место где су људи могли безбрижно да уживају у укусима и опуштеној атмосфери. У међувремену су се трендови променили. Широм света људи су почели да више воде рачуна о екологији и здравом начину исхране. Повећала се свест о негативним последицама брзе хране на гојазност, а Мекдоналдс је све више посматран као junk food. Бренд је морао да учини нешто по том питању.

Да би одговорила на промену у трендовима, компанија је одлучила да у јеловник уведе више поврћа и воћа (салате, смутији, итд.), смањи број калорија, истакне калоријске вредности на паковањима, а говедину производи на одржив начин. Асоцијације бренда са природном и здравијом храном ојачане су променом у визуелном идентитету. Црвена боја, која је деценијама била стандардна позадинска боја, замењена је зеленом.

слике преузете са 7; 8 — СЛИКЕ ПРЕУЗЕТЕ СА 7; 8

Ребрендирање је обухватило и промену у изгледу ресторана, где је црвена боја замењена природнијим бојама (браон и зеленом). На тај начин „Мек“ је успео да одговори на захтеве тржишта, али и да очува своју јединственост која га је красила деценијама.

слике преузете са 9; 10 — СЛИКЕ ПРЕУЗЕТЕ СА 9; 10

Драстичне промене визуелних карактеристика бренда, модела пословања, мисије или сврхе бренда могу довести до губитка идентитета. Стога се свака промена наведних елемената бренд идентитета мора радити пажљиво јер се бренд идентитет не гради лако, али се лако може изгубити.