Страна 26 – Домен
LATINICA

За претрагу назива домена кликните овде

Мали речник интернет појмова

Да ли знате шта је назив интернет домена? А шта је DNS? За шта је скраћеница ccTLD, а за шта ccSLD? Да ли знате која је разлика између генеричког и националног домена највишег нивоа?

 

Интернет (Internet) – глобални електронски комуникациони систем сачињен од великог броја међусобно повезаних рачунарских мрежа и уређаја, који размењују податке користећи заједнички скуп комуникационих протокола.

 

Веб (World Wide Web) – интернет сервис који омогућава да се преко веб-прегледача приступи сајтовима који се налазе на интернету (зато веб-адреса сајта најчешће има и оно “www” у себи – нпр. www.domen.rs). Интернет није исто што и веб, иако се често изједначују, јер ако нпр. шаљемо и примамо имејлове, ми користимо интернет, али не и веб.

 

Интернет протокол (IP – Internet protocol) – скуп стандарда који омогућавају пренос података између рачунара и других уређаја повезаних на интернет.

 

IP адреса (IP address) – јединствена нумеричка ознака која је додељена сваком уређају повезаном на мрежу, дефинисана у склопу IP протокола.

 

IPv4 (Internet Protocol version 4) – верзија интернет протокола која омогућава 32-битне IP адресе и на којој је још увек базиран највећи део интернет саобраћаја. Састоји се од низа цифара раздвојених тачкама (нпр. 91.199.17.1).

 

IPv6 (Internet Protocol version 6) – нова верзија интернет протокола која омогућава 128-битне IP адресе и повећање расположивог броја IP адреса, након што су могућности IPv4 постале недовољне. Састоји се од низа хексадецималних цифара раздвојених двотачкама (нпр. 2001:db8:85a3::8a2e:370:7334).

 

DNS (Domain Name System) – децентрализован базни интернет сервис, организован хијерархијски, који омогућава превођење текстуалних у нумеричке ознаке и обратно. DNS омогућава једноставније коришћење интернета, јер је интернет комуникација базирана на нумеричким IP адресама које су људима тешке за памћење, а DNS омогућава коришћење назива домена за идентификацију уређаја на интернету.

 

DNS сервер (DNS Server) – уређај који омогућава да се за тражену текстуалну веб-адресу (коју дефинише назив интернет домена) добије одговарајућа IP адреса неопходна за комуникацију и размену података на интернету.

 

DNSSEC (DNS Security Extensions) – систем сигурносних стандарда који омогућава проверу интегритета података у DNS систему.

 

Интернет корпорација за додељене називе и бројеве (ICANN – Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) − организација одговорна за управљање глобалном адресном структуром интернета.

 

Домен највишег нивоа (TLD – Top-level domain) – интернет домен на највишем нивоу у DNS хијерархији. Ознака за TLD („доменска екстензија“) налази се увек иза последње тачке са десне стране у називу домена. На пример, у називу домена rnids.rs, или bg.ac.rs „.rs“ представља ознаку TLD-а. TLD-ови могу да буду генерички (gTLD) и национални (ccTLD). ICANN делегира TLD-ове на управљање националним и глобалним регистрима интернет домена.

 

Генерички домен највишег нивоа (gTLD – generic Top-level domain) – интернет домен који није везан за одређену државу. Међу најпознатијима (и најстаријима) су .COM, .NET и .ORG.

 

Национални домен највишег нивоа (ccTLD – country code Top-level domain) – интернет домен који је повезан са одређеном државом. Ознака за ccTLD се одређује на основу међународне двословне латиничке ознаке државе (као што је наш .RS домен). Постоје и IDN ccTLD-ови чији називи садрже и слова која не спадају у енглески алфабет (као што је наш .СРБ домен).

 

Национални домен другог нивоа (ccSLD – country code Second-level domain) – национални интернет домен који се у DNS хијерархији налази испод ccTLD-а. У називу домена је од њега одвојен тачком (нпр. у називу домена beograd.org.rs, „.org.rs“ је ccSLD). ccSLD-ови су најчешће намењени различитим категоријама регистраната (нпр. .CO.RS могу да региструју само фирме, .ORG.RS организације, .EDU.RS образовне установе итд).

 

Назив интернет домена (Internet domain name) – основни елемент адресне структуре интернета. Састоји се од најмање два сегмента раздвојена тачком (нпр. „domen.rs“), а постоје и називи од три сегмента (нпр. “domen.co.rs”), при чему тачка и задњи сегмент представљају доменску екстензију, односно, у овом случају, обележје нашег националног .RS домена. Приликом регистрације назив домена се уписује у посебну базу података и бива подржан одређеном интернет инфраструктуром која му омогућава да функционише на интернету. Том базом и том инфраструктуром управља Регистар интернет домена. Називи су некад подржавали само слова енглеског алфабета (ASCII код), али је развојем IDN стандарда уведена могућност да називи домена буду и на другим светским писмима.

 

Интернационализовани назив домена (IDN – Internationalized Domain Name) – назив домена исписан писмом које није енглески алфабет. Та писма могу бити ћирилица, грчко, кинеска, арапска, индијска и остала писма, али и латиница која садржи слова која не постоје у енглеском алфабету (као што су đ, š, ž, ä, ß, ů и друга).

 

WHOIS сервис (WHOIS service) – интернет сервис који омогућава преглед јавно доступних података о регистрованим називима домена.

 

Регистар интернет домена (Internet Domain Registry) – организација која управља регистром назива интернет домена и интернет инфраструктуром која обезбеђује функционисање интернет домена којима управља. Национални регистар надлежан за .RS и .СРБ домене је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС).

 

Овлашћени регистар (Registrar) – правно лице или предузетник код којег региструјете називе .RS и .СРБ домена и које је РНИДС овластио за тај посао. Преко њега обављате све послове у вези са називима домена – регистрацију, продужење регистрације, промену података итд.

 

Регистрант (Registrant) – особа или предузеће на које се региструје назив домена. Регистрант је у уговорном односу са РНИДС-ом. Битно је да регистрант будете ви (за личну употребу) или ваша фирма (за пословну употребу), јер само тако имате сва права и могућност управљања називом домена.

 

Административни контакт (Administrative contact) – можете бити ви, или особа, односно предузеће, ком дајете овлашћење за контакт са овлашћеним регистром и промену података у вези са називом домена.

 

Технички контакт (Technical contact) – такође можете бити ви, или особа, односно предузеће (нпр. ваш овлашћени регистар), које сте овластили да врши измену техничких података везаних за регистровани назив домена. То такође може бити и ваш изабрани административни контакт.

 

URL (Uniform Resource Locator) – јединствена текстуална адреса одређеног ресурса на интернету, попут појединачне веб-стране, фајла или сервиса.

 

Адреса е-поште (E-mail address) – јединствени идентификатор налога корисника е-поште. Састији се од корисничког имена, знака @ и назива домена (нпр. kancelarija@rnids.rs).

 

Веб-сајт (website) – скуп међусобно повезаних веб-страница које су идентификоване заједничким називом домена.

 

Хостинг провајдер (hosting provider) – предузеће које обезбеђује ресурсе својих сервера и остале инфраструктуре неопходне за доступност веб-сајтова, имејл и других сервиса на интернету.

 

Имејл сервер (email server) – рачунар са специфичним софтвером који омогућава пријем и слање имејлова у складу са одговарајућим протоколима.

 

Веб-сервер (web server) – рачунар са специфичним софтвером на коме су похрањене датотеке које чине компоненте веб-сајта (текстови, слике, видео материјали, програмски код који дефинише сам веб-сајт итд), обезбеђује сајту одређене хардверске ресурсе и омогућава комуникацију са интернет корисницима путем HTTP-а.

 

HTTP (HyperText Transfer Protocol) – протокол дизајниран за комуникацију између веб-прегледача и веб-сервера.

 

HTTPS (HyperText Transfer Protocol Secure) – безбедносно проширење HTTP-а које омогућава шифровану комуникацију између веб-сервера и интернет корисника и штити од хакерских напада до којих може доћи током те комуникације.

 

Веб-претраживач (search engine) – интернет сервис који омогућава претраживање информација на вебу. Највећи веб-претраживачи су Google, Bing, Baidu, Yahoo!, Yandex, DuckDuckGo.

 

Веб-прегледач (web browser) – програм за комуникацију са веб-сајтовима. Најпознатији веб-прегледачи су Chrome, Firefox, Opera, Safari, Microsoft Edge.

pitajte.rs вебинар: Шта људи гуглају: анализа претрага и профитабилне нише

Прве среде овог месеца премијерно је приказан pitajte.rs вебинар у ком смо причали о томе шта људи гуглају, урадили смо анализу претрага и профитабилне нише.

 

Гост и предавач у овом издању вебинара био је Милош Петровић, дигитални креатор, предузетник и предавач.

 

Милош Петровић је дигитални предузетник од 2008. године, предавач и учесник на више иностраних конференција о дигиталном маркетингу. Власник је више сајтова, од којих је најпознатији туристички портал wellness-spa.rs. Дигитални креатор и блогер о путовањима. Google Ads и SEO експерт и ензутијаста.

 

 

У овом издању вебинара Милош ће нам је дао одговоре на следећа питања:

1. Која се фраза на Гуглу колико тражи?

2. Како анализирати конкурентност кључне речи?

3. Како од постојећег садржаја пронаћи нове кључне речи које ће имати смисла?

 

Милош је такође анализирао одређене претраге и показао корисне примере.

 

Jош пуно корисних савета релевантних за претраге на Гуглу можете погледати на снимку вебинара:

 

 

Наредних месеци нас очекују нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре које смо до сад реализовали.

pitajte.rs вебинар: Права лица на која се подаци о личности односе

Прво летње издање pitajte.rs вебинара у овој години одржаће се у среду, 5. јула у 20 часова, а овог пута говоримо о правим лицима на која се подаци о личности односе.

 

У јулском издању pitajte.rs вебинара адвокат Маринков говори о правима и обавезама руковаоца подацима о личности (онлајн бизнисима) и која су њихова права и на првом месту обавезе у односу на податке о личности које прикупљају и обрађују, као и која су права лица чији се подаци обрађују. Такође, биће говора на који начин се испуњавају захтеви тих лица везани за податке који се обрађују и који захтеви су законити и морају се испунити.

 

Адвокат Владимир Маринков поред кривичног права поседује посебна знања из области породичног права и заступања и правног консалтинга правних лица а посебно је ангажован на подизању свести о високотехнолошком криминалу. На ту тему адв. Маринков је држао предавања на правним факултетима, те на постдипломским студијама Факултета за безбедност. Редован је учесник округлих столова у организацији РНИДС (Регистар националног интернет домена Србије), а држи и предавања на више правних тема по позиву.

 

Уколико вам је ова тема занимњива и корисна, погледајте 5. јула у 20 часова премијерно издање pitajte.rs вебинара на Јутјуб каналу РНИДС-а.

 

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Владимир Маринков ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

 

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре. 

Ренесанса домена у доба пандемије

Прошло је више од шест месеци у овој веома необичној години, и сваком „доменџији“ је јасно да ова 2020. ни по чему није налик на претходну. Промена начина рада, понашања и уопште, пресељење многих ствари на интернет утицало је да се ситуација изазвана пандемијом короне увелико одрази и на тржиште домена.

Шира слика – е-трговина и интернет око нас

Сасвим је сигирно да је у целом свету приметна промена и да је е-трговина доживела процват у доба пандемије. Према истраживању Research and Markets објављеном 30. јуна 2020, наводи се да је око 50% свих купаца у свету више користило дигиталне или онлајн методе плаћања него пре пандемије. Наводи се да су убедљиви победници међу методама плаћања такозвани е-новчаници (E-Wallets) и бесконтактне картице. Наравно, од земље до земље варирају методи плаћања, те на пример око 67% купаца у Канади бира плаћање онлајн кредитним картицама, у Великој Британији купци више воле онлајн плаћања дебитним картицама, док је у Италији неприкосновен Пејпал.

 

Према подацима Народне банке Србије, у Србији је у првом тромесечју 2020. године забележено 3,98 милиона трансакција преко интернета, што је 48,13% више него у истом периоду 2019. У куповини преко интернета код домаћих продаваца, у првом кварталу ове године, забележена су 2,54 милиона трансакција у динарима, што је 82,19% више него у истом периоду прошле године. Треба истаћи да је НБС увела и инстант платни систем QR кодовима, који све више постаје преферирани начин плаћања код нас. Дакле, пандемија је направила велики преокрет у начину плаћања у Србији и „погурала“ онлајн плаћање. И привреда је доживела трансформацију, посебно током ванредног стања, неке гране су претрпеле озбиљне ударце (угоститељство, туризам…), а неке гране су прешле на онлајн платформе (едукација), те је држава својим мерама покушала да помогне привреди.

Корона.домени

Први и одмах видљиви ефекат пандемије на тржишту домена могао се одмах приметити по броју новорегистрованих назива домена који садрже реч „корона“ или неку варијацију назива вируса. За .rs доменски простор, ово је представљало само статистичку грешку (око 30 домена), али на светском нивоу то није било тако.

 

У случају домена које држи Afilias, о великим променама известио нас је у свом блогу директор те познате доменске компаније. Он је детаљније обрадио случај генеричког домена .info, али се могу приметити и резултати везани за све TLD којима управља тај велики приватни регистар. У првих пет месеци ове године, Afilias је забележио више од милион нових регистрација назива домена, а најпопуларнији код њих био је .info. Више од 5.000 назива домена је регистровано у .info доменском простору који имају неку комбинацију имена у вези са пандемијом (covid, virus, corona…). Око 10% свих домена који су регистровани пружали су локалне информације о коронавирусу (CoronaVirusHaiti.info, CovidPH.info …).

 

Слично као и код .info, само у току треће недеље марта регистровано је тачно 6.000 назива домена у вези са коронавирусом, у свим TLD. У свом извештају објављеном крајем марта, софтверска кућа Check Point објавила је да добар део тих 6.000 назива домена отвара несигурне и малициозне сајтове. Наиме, више од  2.200 сајтова на тим називима домена су сумњиви, а 93 потврђено малициозни и опасни. Такође, у истом извештају наведено је да је од јануара до марта регистровано више од 16.000 назива домена који у називу садрже „corona“ или „covid“.

 

Још веће бројке приказују резултати истраживања компаније Mark Monitor објављеног средином марта. Истраживачи су регистровали више од 100.000 назива домена који се односе на пандемију, са стопом од 4.000 дневно од тренутка када је Светска здравствена организација прогласила пандемију 11. марта. Интересантно је да су сајтове под овим називима домена сврстали по намени у само три категорије: владини и пословни, шпекулативни и малициозни сајтови.

 

Веома живо је било и на секундарном тржишту назива домена, где је примећена повећана понуда назива са комбинацијама речи „covid“ и „corona“. Амерички GoDaddy, један од највећих ICANN овлашћених регистара на свету (и власник coronavirus.com), увео је забрану препродаје назива домена који садрже речи „corona“ и „covid“. Слично је реаговао и Namecheap, познати продавац, који је током марта забранио препродају назива домена који садрже „covid“ и „corona“, а тај тренд на секундарном тржишту домена следио је и Dan.com, једно од највећих места за препродају назива домена. Он је чак обрисао 1.400 оваквих назива домена, сматрајући да је у овом тренутку астрономска зарада неетичка и за њих неприхватљива. Одличан преглед секундарног тржишта и уопште пораст регистрације назива домена може се наћи у овом блогу.

 

Овако је било глобално, а да видимо како је било локално. CENTR је урадио истраживање у 12 европских ccTLD регистара и објавио га средином априла. У првом кварталу регистрована су тачно 6.164 назива домена везана за пандемију, а укупно је регистрована 751.000 назива домена у истом периоду и у истој групи регистара. Да ситуација буде занимљивија, тек 26% од тих „корона“ назива домена имало је неки садржај – остали су били паркирани или „у изградњи“. Дакле, утицај оваквих назива домена на број нових регистрација није значајан код ccTLD. У свом другом истраживању, у групи од 25 ccTLD регистара, CENTR је дошао до нових занимљивих информација и објавио их средином маја: рецимо, само у априлу, у односу на исти месец прошле године, број новорегистрованих назива домена порастао за 20%.

Пораст регистрације

Иако се чини да ccTLD домени, за разлику од gTLD, нису имали изражен „лов на ковид називе домена“, ситуација је ипак била врло повољна по њих. Многи послови су се пребацивали на интернет, што је допринело великом броју новорегистрованих назива домена невезаних за пандемију. Рецимо, један од већих ccTLD регистара, Nominet (.uk, са око 10 милиона назива домена), приметио је неуобичајен пораст регистрације нових назива домена у априлу, мају и јуну, а што се може видети по њиховој статистици овде. У ова три месеца, број нових регистрација је скакао за 6,5% у априлу у односу на април 2019. године, 38,5% у мају, и 54% у јуну, гледано за само трећи ниво (.co.uk ). Проценат обнове назива домена није се драстично променио: први квартал 2019. је идентичан првом кварталу 2020. године – 75%. За други квартал, Nominet је направио тромесечни прозор (април, мај и јун) у коме су сви истекли називи домена могли бити обновљени (тек по истеку „прозора“ се бришу из базе).

 

Сличне мере су донели и остали европски регистри, страхујући од пада потражње у пандемији, немогућност обнове и првенствено желећи да заштите регистранте. Код тих мера (које је донео и сам ICANN), притисак је преношен на овлашћене регистре. Они су морали, из кућних услова, да промене и уприличе свој аутоматизовани софтвер новим правилима регистрације, што је често био тежак задатак. Пресек примењених промена услова регистрације дао је CENTR за своје чланство. Било је и других мера, које су се тицале самог садржаја веб-сајтова – пример је Јужна Африка, где је држава прописала да сви сајтови који користе назив домена .za, морају да имају линк ка званичном државном сајту.

Српски сценарио

Као ни пандемија, ни ови трендови нису заобишли Србију – РНИДС је забележио такође раст у броју назива домена. Ево РНИДС-ове статистике изражене у процентима за првих шест месеци ове године:

2020.2019.2018.2017.
Нови (%)10,02%9,48%9,65%9,52%
Обрисани (%)7,14%6,98%7,14%7,21%
Обнова (%)92,86%93,02%92,86%92,79%

У 2020. је, у првих шест месеци, забележен највећи број новорегистрованих назива домена у поређењу са истим периодима у последње три године, и износи 10,02% укупног броја назива домена регистрованих претходне године. Статистика још показује да у првих шест месеци ове године није било никакве потребе за било каквим мерама заштите регистраната какве су применили поједини регистри, јер је постотак обрисаних просечан у односу на претходне три године. Ту тврдњу додатно учвршћује и постотак обнова назива домена у односу на све који су пристигли на обнову, и он је просечан у односу на исти период у задње три године. Закључак је јасан – у  у Србији је потражња назива домена порасла упркос ванредном стању и пандемији.

Криминал прати паре

Како се продаја и проток новца „преселио“ на интернет, то је, наравно, пратио и криминал. Phishing сајтови су се намножили, а спам са темом короне је постао уобичајена ствар. Као што се може видети у извештају CENTR, забринути ccTLD регистри су покушавали да реше ту ситуацију на разне начине. Јавили су се и нови облици криминала попут малициозних сајтова који су повезани са Гугл алатом за онлајн састанке – софтверска кућа Check Point објавила је да је регистровано 1.700 нових назива домена који користе реч zoom у прва три месеца ове године, од којих је 4% малициозно и опасно -а посетиоце. Како је вруће било „на терену“ можда најбоље описује блог групе експерата Cyber Threat Coalition. Углавном, модерни криминалци су користили нове идеје и нове методе за своје циљеве, о чему се у отвореном писму изјаснио и директор ICANN-а, указујући на заштитне мере које су предузели. 

Необично лето

Веома турбулентан период и нагла промена у начину живота и пословања донели су доста доброг доменима. Потражња је већа, али и сама важност. Као по закону инерције, очекујемо да ће се овај тренд наставити и да ће описане специфичности тржишта домена остати на снази све док траје пандемија. Уосталом, цифре за јул показују да ово није тек још једно „мирно доменско лето“ и доколица на плажи, већ наставак пандемијске ренесансе домена.

Један сајт и једна искоришћена прилика – два плуса за успех

Домен: plusplus.rs

Датум прве регистрације: 21. 3. 2008.

Статус: Активан (преусмеравање на plusplusnt.rs)

Саговорник: Небојша Марковић, технички директор, PlusPlusNT d.o.o.

 

 

Господине Марковићу, Ваша фирма PlusPlusNT d.o.o. ове године слави две деценије пословања, док је .rs домен у марту 2023. напунио 15 година. Колико су ова два јубилеја са Вашег становишта у вези један са другим?

 

Наша фирма је од свог оснивања у пуној мери присутна на вебу. Као и сви који смо тада били активни на њему, имали смо дилему да ли да сајт буде на домаћем (.co.yu) или интернационалном домену. Нас неколико суоснивача смо се определили за „домаћи приступ”, иако он у то време није баш био мејнстрим, поготово за ИТ компаније из Србије.

 

Када је наступило време за пререгистрацију са .yu на .rs домен, ми смо реаговали међу првима и регистровали домен plusplus.rs. Тај домен је активан све време, до данашњег дана, и „преживео” је све наше муке и изазове, укључујући рибрендинг компаније и њеног присуства на вебу.

 

Да ли се тај рибрендинг временски поклопио с почетком рада .rs домена?

Рибрендинг је заправо био само један део наших пословних реакција и одлука које смо доносили у том тешком периоду. Чувена светска економска криза нас је те 2008. директно погодила, али и „натерала” да данас будемо то што јесмо.

 

Наши клијенти су до тада потицали махом из области индустрије оглашавања и десило се класично „преливање” неликвидности – клијенти маркетиншких агенција отказивали су или драстично резали буџете за оглашавање, па су агенције масовно отпуштале људе и минимализовале апсолутно све трошкове, тако да смо у једном таласу буквално остали без клијената и без посла.

 

Одлуке које смо донели пре 14-15 година се данас чине логичним и исправним, али смо тада повлачили потезе у доброј мери само на основу интуиције и здраворазумског резоновања.

 

Једна од стратешких одлука је била да елиминишемо неесенцијални део тадашњег пословања и фокусирамо се искључиво на област пружања услуга у домену програмирања, односно израде софтвера.

 

Тада смо додали и „NT” називу фирме, што је скраћеница од „New Technologies”. Чим је трансформација била окончана, регистровали смо домен plusplusnt.rs, али смо задржали и стари, који је све време активан и посетиоце преусмерава на новији. Иако смо се пословно темељно репозиционирали, у смислу брендирања можемо направити малу игру речи па да кажемо да смо се више „добрендирали” него „ребрендирали”.

 

Сам назив фирме је интернационалног карактера, а садржај сајта је у потпуности на енглеском језику. Па ипак, наступате са српског домена. Да ли је такво решење несвакидашње?

Сваки елемент бренда емитује одређену поруку тржишту, будућим и садашњим клијентима. Мислим да елементи назива бренда – „PlusPlus” и „NT” – говоре сами за себе и могу бити прихваћени и јасно протумачени широм света. Међутим, и то што долазимо из Србије представља један засебан сегмент нашег позиционирања на тржишту. Компаније из наше нише су у свету препознате по одређеним својствима која их чине додатно прихватљивим одређеним потенцијалним клијетима.

 

Да будем конкретнији, када неко у свету примети да смо из Србије, он се већ (помало стереотипно, али не и нетачно) ослања на многобројна искуства других који су аутсорсовали софтверске пројекте у нашу земљу.

 

Вредности на које .rs асоцира у нашој бранши су висок степен стручности, завидан ниво радне етике, поштовање клијента и свега договореног, добро баратање енглеским и другим светским језицима, али и релативна географска близина и ментална компатибилност са наручиоима који махом долазе са Запада.

 

У том смислу, .rs ектензија је и један симбол који у та три карактера „замењује” добар део претпродајне приче о томе ко смо, шта смо, које су наше вредности, квалитети…

 

На који начин је ребрендирање назива, сајта и домена утицало на Ваш излазак из кризе?

Сећате ли се оне старе етикете да је нека фима „инжењерска” када у њој раде људи с великим знањем из програмирања, инжењерства, природних и техничких наука, а веома скромним из области маркетинга и продаје? Ми смо били управо таква фирма. Онлајн присуство је било нешто што смо сматрали итекако потребним, али нисмо имали баш довољно знања из домена маркетинга, па ни алате којим бисмо егзактно мерили и пратили ефекте тог присуства.

 

Сајт је у другој половини 2008. претрпео знатна техничка и садржајна унапређења и на њега смо поставили све кључне информације о нама и нашим услугама. Убрзо након тога је с нама контактирала једна велика транснационална компанија из области производње робе широке потрошње (FMCG), с којом смо успоставили трајну сарадњу.

 

Узимајући у обзир да ми њих нисмо иницијално контактирали, а да су шансе да су до нас дошли путем нечије усмене препоруке минималне јер нисмо имали никаквог претходног додира са том индустријом, врло је вероватно да су о нама сазнали путем интернета.

 

Ту шансу коју су нам пружили смо успели да искористимо, што је било наше „бити или не бити”, не само због солвентности кијента, већ и зато што је индустрија у којој делују једна од асполутно најзахтевнијих када је ниво квалитета пружених услуга у питању. Када је криза била „пробијена”, уследила је аквизиција следећих клијената…

 

Где је будућност Вашег компанијског сајта?

Ствари су почеле да се одвијају толико брзо да их је тешко и испратити, камоли предвидети. Сајт ће у свом јавном подручју свакако остати свеобухватна презентација нашег рада и поља активности. С развојем потпуно нових класа софтверских решења, врло брзо ће на ред доћи редефинисање начина на који клијенти ступају у интеракцију са нама, што ће захтевати покретање „споредних” или сајтова са ограниченим временским трајањем. За колаборацију остаје и онај део интернета који није доступан оку опште публике. Но, како год да се наше присуство на интернету буде редефинисало, наш матични .rs сајт ће остати његов основни и најважнији елемент.

Улога корисничког искуства у SEO: Како оптимизовати садржај за вашу циљну публику

SEO (енг. search engine optimization) и корисничко искуство, познато и под скраћеницом UX (енг. user experience), уско су повезани, с обзиром на то да Гугл препознаје и „награђује” квалитетан садржај који пружа добро корисничко искуство. Приметно је да је Гугл последњих година све више фокусиран на корисника и да ставља нагласак на пружање релевантних и квалитетних информација које су посетиоцима корисне и лако доступне.

 

Овај претраживач жели да корисници током претраге имају позитивно искуство, јер ће то на крају повећати вероватноћу да ће се они и у будућности вратити на Гугл у потрази за новим информацијама. Гугл за ове сврхе користи алгоритме који могу да идентификују и вреднују факторе који утичу на корисничко искуство.

 

Процене вредности странице и корисничког искуства 

Као што вам је вероватно већ познато, Гуглове надоградње алгоритма претраге (Google Algorithm Updates) – као што су Panda, Penguin, Hummingbird, Mobilegeddon, BERT, итд. – мењају начин на који се веб-сајтови рангирају и приказују на страници резултата претраживања (SERP) претраживачa. Алгоритамске надоградње у обзир узимају различите факторе, тако да су знатно измениле појам претраге тада када су се десиле, а и данас су нам значајне.

 

Примери фактора који утичу на корисничко искуство и који се могу одразити и на SEO су:

  • Брзина учитавања странице (пожељно је да буде мања од две и по секунде)
  • Интерактивност – време потребно за одговор сајта на унос
  • Визуелна стабилност – како екран реагује на покрете
  • Дизајн странице који је у складу с мобилним уређајима
  • Странице које су лако доступне и једноставне за навигацију
  • Визуелни елементи који побољшавају корисничко искуство
  • Безбедност (https уместо http)
  • Квалитетан садржај који одговара на корисничка питања

Ево неколико корака које можете предузети како бисте оптимизовали садржај за своју циљну публику и побољшали SEO.

Фокусирајте се на функционалност

Да ли је ваша страница лака за коришћење или је збуњујућа? Да ли је естетски привлачна или визуелно неуредна и „набацана”? Да ли ради ефикасно или споро и уз сметње? Да ли лако пружа информације које људи желе да добију или посетиоци сајта морају да их траже дуго и на компликован начин? Одговори на ова и слична питања одређују да ли ваш веб-сајт нуди добро или лоше корисничко искуство (UX).

 

Способност да се ваша веб-страница употребљава практично, ефикасно и с лакоћом кључна је за добро корисничко искуство. Ваша веб-страница треба да буде једноставна за навигацију и буде дизајнирана тако да ваша циљна публика може пронаћи то што тражи брзо и интуитивно.

 

Систематична категоризација и поједностављена претрага

Рецимо да имате веб-страницу која продаје производе за забаву код куће, као што су видео-игре и филмови. Ако ваша циљна публика не може лако да пронађе специфичан тип производа који тражи (нпр. анимирани филм, стратешку игрицу) или егзактан производ под одређеним насловом, то може довести до лошег корисничког искуства и смањења броја купаца.

 

С циљем да побољшате корисничко искуство, ваша веб-страница треба да има једноставну навигацију, која ће омогућити корисницима да брзо пронађу оно што траже. На пример, на почетној страници треба да поседујете категорије производа као што су, рецимо, „видео-игре” и „филмови”, а затим, унутар сваке категорије, потребно је да понудите поткатегорије које се односе на жанрове. Такође, можете додати дугме „претражи”, које ће омогућити корисницима да једноставно и без много муке пронађу одређене производе по називу или кључној речи.

 

Овакав распоред ће омогућити корисницима да брзо и лако пронађу производе које траже, што ће довести до бољег корисничког искуства и повећања шансе да ће посетиоци ваше веб-странице постати ваши купци. Такође, овај приступ може помоћи у побољшању SEO, јер ће Гугл сазнати да ваша веб-страница нуди корисницима релевантне информације и лако доступне производе, што ће довести до бољег рангирања на претраживачима.

 

XML мапа сајта

XML мапа сајта је датотека која садржи структуру веб-сајта и листу свих страница које треба индексирати на претраживачима. То омогућава претраживачима као што је Гугл да боље разумеју структуру вашег веб-сајта, као и да брже проналазе све његове странице.

 

XML мапа сајта је важна за SEO јер помаже претраживачима да индексирају ваш веб-сајт брже и у потпуности. Ако не постоји мапа сајта, претраживачи могу пропустити неке од ваших страница или их не индексирати на прави начин, што може утицати на вашу видљивост на претраживачима.

 

Осим тога, XML мапа сајта може се користити као „индекс” сајта, где корисници могу лако пронаћи све странице и одабрати оне које их интересују.

Безбедност странице као фактор у рангирању

SSL (Secure Sockets Lauer) и његов наследник TLS (Transport Lauer Securitu) су протоколи за енкрипцију података који се шаљу између веб-сервера и корисничког прегледача. Ови протоколи обезбеђују безбедну и шифровану везу између сервера и корисника, чиме се спречава неовлашћен приступ и крађа података.

 

Када веб-сајт има SSL/TLS сертификат, видљив је https у URL-у уместо обичног http, што нам поручује да је приступ сајту сигуран, као и да је комуникација са сајтом безбедна.

 

SSL/TLS има значајан утицај на SEO, с обзиром на то да Гугл преферира само безбедне сајтове. У 2014. години, Гугл је најавио да ће користити присуство SSL/TLS сертификата као фактор у рангирању сајтова. То значи да сајтови који имају SSL/TLS сертификат могу имати предност у претрази у односу на оне који немају. Штавише, Google Chrome и други савремени прегледачи приказују упозорења када корисници покушају да приступе незаштићеним сајтовима.

 

Креирајте оригиналан и релевантан садржај

Ставите се у позицију потенцијалног купца. Прво и основно, морате схватити ко чини вашу циљну публику и шта је то што та публика жели. То укључује разумевање њених потреба, питања и интересовања. Када сазнате ове информације, можете креирати садржај који ће одговорити на ове потребе и привући њену пажњу. Оригиналан садржај је важан како бисте се истакли и разликовали од других веб-страница, а уз то и повећали шансе за рангирање на врху претраживача (на чувеној „првој страници на Гуглу”). Такође, оригиналан садржај је користан за вашу циљну публику јер нуди нове информације и идеје.

 

Ваш садржај мора бити релевантан за вашу циљну публику како бисте оставили добар утисак и изградили кредибилитет. Треба да садржи кључне речи које претражује ваша циљна публика, што ће вам помоћи у оптимизацији. С друге стране, не смете ни претеривати с кључним речима како не би дошло до проблема са претраживачима, о чему ће још бити речи у наставку овог текста.

 

Изградња поверења у бренд и виша позиција на претраживачима

На шта мислимо када кажемо да оригиналан садржај утиче на то да ли ће бренд задобити поверење?

 

На пример, ако имате веб-страницу о путовањима, настојите да креирате оригиналан садржај који се фокусира на мање познате дестинације, локалну културу, гастрономску понуду и друге аспекте који се не појављују тако често на другим сајтовима. Такође, можете осмислити и објављивати садржај који је интересантан и едукативан, као што су савети за путовања, искуства путника, прикази, оцене и карактеристике смештајних јединица и сл.

 

Када се ваша циљна публика сусретне са оваквим оригиналним садржајем, то ће им пружити нове идеје и информације које не могу наћи на другим местима. Ово ће побољшати њихово искуство коришћења ваше веб-странице, повећати поверење у ваш бренд и увећати шансу да ће се вратити на вашу страницу или препоручити вашу страницу другима.

 

Уз то, ако ваша веб-страница нуди оригиналан и вредан садржај, Гугл ће то препознати и можете очекивати да ћете се рангирати на вишим позицијама на претраживачу. То је тако јер Гугл тежи да препоручује квалитетан садржај који је користан и релевантан за његове кориснике.

 

Користите визуелне елементе

Визуелни елементи као што су фотографије, илустрације, графикони и видео-записи помажу у побољшању корисничког искуства и чине садржај пријемчивијим и лакшим за разумевање. Такође, квалитетни визуелни елементи имају моћ да привуку пажњу и подстакну дељење садржаја на друштвеним мрежама и другим платформама.

 

На пример, ако имате веб-страницу о кулинарству, можете користити квалитетне фотографије припреме хране корак по корак како бисте привукли пажњу публике и побољшали корисничко искуство. Ове фотографије не само што могу помоћи у визуализацији рецепата и хране, већ могу и подстаћи апетит код публике и инспирисати их да испробају ваше рецепте. Уз то, визуали ће посетиоцима ваше странице учинити припрему хране лакшом.

 

Видео-записи су још један изузетан начин за побољшање корисничког искуства и повећање ангажмана публике. На пример, можете креирати видео-туторијале који демонстрирају припрему хране, или презентације у којима приказујете свој производ или услугу.

 

Савети за крај

Када примењујете SEO за оптимизацију ваше веб-странице, важно је фокусирати се на пружање квалитетног корисничког искуства, јер то ће на крају довести и до бољег рангирања вашег веб-сајта. Гугл користи разне метрике како би утврдио квалитет корисничког искуства на вашој веб-страници, као што су стопа напуштања странице, време проведено на страници, брзина учитавања странице и још много тога. Уколико ваша веб-страница пружа лоше корисничко искуство, она би могла пасти на ниже позиције приликом рангирања на претраживачима.

 

Дакле, пружање квалитетног корисничког искуства може имати велики утицај на ваш SEO. То значи да би требало да ваша веб-страница буде дизајнирана тако да буде лако доступна и једноставна за навигацију, да садржи оригиналан, користан и висококвалитетан садржај који одговара на питања ваших корисника, те да се брзо учитава и буде респонзивна како би се корисници задржали на страници што дуже. У обзир узмите и безбедност, те редовно пратите ажурирања Гуглових алгоритама и нове захтеве. Зашто? Зато што негативни сигнали могу резултирати нижим рангирањем или чак казнама (тзв. пенализовање веб-сајта). Због свега наведеног, важно је да приликом дизајна и развоја свог веб-сајта дате предност UX-у како бисте избегли Гуглове казне.

 

Као што сте видели, корисничко искуство (UX) и SEO су кључни фактори који заједно утичу на успех ваше веб-странице. Када оптимизујете садржај за своју циљну публику, морате узети у обзир оба ова фактора како бисте постигли циљ. Ако се фокусирате на пружање квалитетног корисничког искуства, ваша веб-страница ће имати веће шансе за успех у SEO. Уз мало труда, упорности и конзистентности, ни резултати неће изостати.

Од интернета до ICANN-а

ICANN је одговоран за систем идентификатора на глобалном интернету.

 

Шта то у ствари значи, зашто је важно и како је настала та необична структура?

У почетку је била идеја – идеја повезивања

Прича почиње хипи шездесетих година на универзитетима Јужне Калифорније. Три другара из средње школе – Винт Серф, Џон Постел и Стив Крокер (Vinton-Vint Cerf, Jonatan-Jon Postel и Stephen-Steve Crocker) били су међу сарадницима професора Леонарда Клајнрока (Leonard Kleinrock) који је осмислио прве системе за повезивање рачунара разменом пакета података. Из тог рада је настала ARPANET мрежа, чији развој је финансирала DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency), агенција за истраживања Министарства одбране САД (US Department of Defense). У том пројекту, Винт Серф и Боб Кан (Robert Kahn) седамдесетих су креирали TCP/IP протокол који је постао основа интернета. Стив Крокер је написао први од интернет стандарда RFC серије (Request For Comment rfc-editor.org).

Јединствени идентификатори

Да би рачунари могли да комуницирају, неопходни су идентификатори. У TCP/IP протоколу то су IP бројеви. Растом мреже показало се да је коришћење бројева незгодно и да треба креирати систем именовања и некако одржавати податке о додељеним називима. Пол Мокапетрис (Paul Mockapetris) и Џон Постел 1983. су креирали DNS систем (Domain Name System), који је решио овај проблем уводећи хијерархијску структуру.

 

Прве домене највишег нивоа (TLD – Top-level domain) креирао је Постел (RFC-920 1984). Он је 1988. дефинисао IANA функцију (Internet Assigned Numbers Authority iana.org) да би успоставио систем за интернет идентификаторе и рут-зону (табелу са подацима о доменима највишег нивоа). Тај самопрокламовани ауторитет је био подржан уговором који је Институт за информационе науке Универзитета Јужне Калифорније (USC Information Sciences Institute – ISI), где је Постел радио, имао са DARPA. Прве називе рачунара у мрежи (хостове), а затим и називе домена, регистровао је DDN-NICE (Network Information Center of the Defense Data Network), у оквиру домена највишег нивоа, које је дефинисао Постел у име IANA. DDN-NICE је водила приватна фирма Stanford Research Institute, по уговору са Агенцијом за комуникације Министарства одбране САД.

Раст интернета

Брзи напредак рачунарских и комуникационих технологија омогућио je остваривање веза, али је било потребно стандардизовати јединствене идентификаторе. Већ од 1990. било je могуће регистровати назив домена без посебне потврде државних органа САД, у неком од отворених домена највишег нивоа: .com, .net, .org (.edu, .gov, .mil и .arpa су били резервисани за посебне намене). Конкурсом 1991. уговор за регистрацију назива домена је додељен фирми Network Solutions, а од 1995. је агенција владе САД, NSF (National Science Foundation), одобрила и наплату регистрације ради покривања трошкова.

 

Паралелно са експоненцијалним развојем интернета у САД, мрежа се ширила и изван граница те државе, повезивањем универзитета. Да би се могли регистровати називи домена за потребе корисника ван САД, Постел је од 1983. започео доделу двословних ознака домена највишег нивоа за поједине државе, па су тако додељени .no, .us, .uk, и .il. Овај систем је стандардизован 1994. (RFC 1591), када је Постел одредио да се домени највишег нивоа за потребе земаља и територија додељују по ISO 3166-1 alpha-2 листи кодова. За доделу IP адреса у Европи, у Амстердаму је 1989. формиран RIPE (Réseaux IP Européens).

 

Ради повезивања тадашњих југословенских академских и истраживачких институција на интернет, 1989. је, Универзитету у Марибору и Институту „Јожеф Штефан“ у Љубљани, додељен домен .yu. По распаду Југославије, Постел је предао .yu на управљање Мирјани Тасић и групи ентузијаста са Београдског универзитета.

WWW – веб и комерцијализација

Од почетка деведесетих, интернет привлачи пажњу комерцијалних фирми. Ипак, интернет саобраћај је још увек био под контролом владе САД, а тек 1992. Конгрес САД одобрава повезивање комерцијалних фирми и мрежа на окосницу интернета, мрежу NSFNET (National Science Foundation Network). Нова архитектура окоснице (backbone) успостављена је 1995, NSFNET је угашен, а приватне фирме су преузеле интернет саобраћај и даљи развој.

 

Кључна примена интернета је веб (www), измишљен 1989. (Tim Berners-Lee у CERN‑у). Сајтови и сурфовање (претраживање) постали су популарни оквирно од 1993, чиме је интернет постао глобални феномен. Са појавом Microsoft Windows 95, интернет стиже до обичних корисника, а 1996. комерцијалне интернет везе су стигле и у тадашњу Југославију.

Дигитална будућност стиже, како живети у њој

То су била динамична и занимљива времена. Рачунарска револуција је покренула фантастични раст продуктивности, који је довео до светског економског бума деведесетих, а интернет је препознат као мотор дугорочног економског развоја и глобализације.

 

Интернет је омогућио глобално повезивање, али институције интернета још нису биле сазреле. Назив домена се могао регистровати само код Network Solutions-а по цени од сто долара за две године. Први правни спорови су вођени око права на називе домена и заштиту интелектуалне својине. Многи су желели да се укључе у послове са регистрацијом домена, што је створило притисак да се креирају нови домени највишег нивоа и либерализује тржиште. Питање управљања интернетом и борбе за контролу сервера са подацима о доменима највишег нивоа (рут-система) постали су важнији него икада до тада.

 

Све то разбуктало је дискусију о будућности интернета. Са једне стране су се окупили либерални интернет пионири који су сматрали да интернет не треба да подлеже овоземаљским законима. Њихов став је најбоље исказан у Декларацији о независности сајбер-простора (A Declaration of the Independence of Cyberspace) оснивача Фондације за електронске границе (Electronic Frontier Foundation) и песника Џона Перија Барлоуа (John Perry Barlow), који каже: „Владе света,… нисте добродошле међу нама, немате сувереност тамо где се ми окупљамо“.

 

Владе и међународне организације почеле су пак да схватају значај интернета који је све више показивао своју друштвено-политичку снагу. Посебан проблем за неке био је доминантан утицај САД на управљање интернетом.

Либерализација и напуштање колевке

Нови Закон о телекомуникацијама САД (Telecommunications Act of 1996) либерализовао је телекомуникације и препознао интернет. Стратегија развоја САД (A Framework for Global Electronic Commerce, 1997) препознала је предности минималистичког регулаторног приступа који ће ослободити приватну иницијативу. Формирала се свест да је боље искористити предности брзог раста него задржати државну контролу.

 

Највећи проблеми у области интернет домена били су монопол Network Solutions‑а при регистрацији интернет домена, нејасно управљање системом рут-зоне и дугорочно финансирање IANA функције. Пионири интернета су своју улогу сагледавали као техничку координацију (technical management), али је све већи значај интернета отворио питања управљања (Internet governance) на најшири начин, па и као механизам контроле садржаја.

Нова сувереност?

Администрација председника Клинтона је од 1996, под вођством саветника Ире Магазинера (Ira Magaziner), уговоре везане са IANA функцију из Министарства одбране пренела у надлежност агенције NTIA (National Telecommunications and Information Administration) под окриљем Министарства трговине (US Department of Commerce). Кључан корак било је објављивање Зеленог папира (Green Paper https://www.ntia.doc.gov/federal-register-notice/1998/improvement-technical-management-internet-names-and-addresses-proposed-) 20. фебруара 1988. којим је Влада САД преузела стварну контролу над интернет идентификаторима и рут-зоном, али и објавила намеру да ту контролу препусти новој невладиној, недобитној организацији која би вршила координациону функцију и која би, вођена приватним сектором, обезбедила заступљеност свих заинтересованих страна (стејкхолдера) у управљању. После Зеленог уследио је и Бели папир (White Paper https://www.ntia.doc.gov/federal-register-notice/1998/statement-policy-management-internet-names-and-addresses), који је поставио основу модерног система управљања интернет идентификаторима.

 

Значајну улогу у овом процесу је имала и Беки Бур (Beckwith-Becky Burr), која је од 1997. у NTIA радила на Зеленом и Белом папиру и до 2000. била задужена за развој интернет и ИТ правила, па тиме и за односе NTIA, односно државе САД  са ICANN‑ом. После 2000, Бурова прелази у приватни сектор, а 2016. је изабрана у Управни одбор ICANN‑а.

 

Вероватно најзанимљивији тренутак била је конференција Интернационални форум о Белом папиру (International Forum on the White Paper – IFWP) јула 1998. у Рестону, у Вирџинији, где је дискутовано о будућности интернета. То је било први пут у историји државних управа да је глобална јавност, консултована кроз интернет коментаре, учествовала у стварању новог система управљања. Глобални консензус је јасно показао жељу за минималном регулативом и даљим брзим развојем интернета. Тада названо „вођство приватног сектора“ данас се развило у мултистејкхолдер (вишеактерски) модел где заинтересоване стране директно учествују у процесу одлучивања. За утврђивање будућег пута као најзначајнији показао се предлог Џона Постела за Статут будуће организације за управљање, на чему је и настао ICANN.

IANA функција коначно има дом

ICANN је формиран 30. септембра 1998, те је закључио меморандумом о разумевању са Министарством трговине САД и уговор о преузимању IANA функције од Универзитета Јужне Калифорније (USC-ISI), и коначно 26. фебруара 1999. препознат је од Владе САД као нова организација предвиђена Белим папиром.

 

Бели папир је поставио основе либерализације планом да се регистар назива домена одвоји од регистрара, посебних фирми овлашћених да врше упис у регистар (Shared Registry System). У пракси је то имплементирано тек од краја 1999. када је Network Solutions, под притиском Министарства трговине САД, закључио нови систем уговора са ICANN‑ом. Сведоци кажу да је за то заслужна челична воља Беки Бур, која је снагом NTIA натерала Network Solutions да призна ауторитет ICANN-а и плаћа накнаду за сваки регистровани домен.

 

Verisign је 2000. купио Network Solutions и као регистар .com домена и данас је највећа фирма у DNS индустрији. Регистрација се врши преко ICANN овлашћених регистрара од којих су највећи GoDaddy и Tucows.

ICANN као визија Џона Постела

Зеленим и Белим папиром Влада САД је преузела епохални корак у формирању нове врсте организације примерене друштвеним односима информационог друштва и глобализованог света.

 

Џон Постел, хипи патријарх интернета, био је планиран за CTO (техничког директора) ICANN‑а, али, нажалост, то није доживео. Умро је од компликација операције на срцу 16. октобра 1998. Његова заоставштина је и Постелов закон „Буди конзервативан у ономе што шаљеш, а либералан у ономе што примаш“ (RFC 760). Може се рећи да је данашњи ICANN само наследник посла који је Џон визионарски, пожртвовано и скромно обављао.

 

Винт Серф и Стив Крокер наставили су заједничко деловање и активан рад на развоју интернета. Обојица су били на челу ICANN‑а, као председници Управног одбора, а и данас су активни у управљању интернетом.

Разрешење спорова у вези са називом домена

Називи домена су у дигиталној економији постали значајни елементи брендова, што је резултирало све већим бројем спорова поводом регистрација. Светска организација за интелектуалну својину (WIPO) 1998. је започела рад на препорукама за питања интелектуалне својине на интернету. Препоруке су утицале на доношење Uniform Domain-Name Dispute-Resolution Policy од стране ICANN‑а. Према тим правилима, сваки регистрант gTLD домена обавезује се да прихвати овај вансудски начин решавања спорова. По том моделу, и у Србији постоји Комисија за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена stalnaarbitraza.rs/domenski-sporovi.

Либерализација рут-зоне

Поред разрешења односа са Network Solutions‑ом наредни велики задатак ICANN‑а био је да се креирају нови домени највишег нивоа. Овај процес се показао сложеним и политички осетљивим због различитих интереса. Оригинална Постелова листа генеричких домена највишег нивоа (gTLD) проширена је тек 2000, када су креирани .biz, .info, .name, .pro, .aero, .coop и .museum. Друга рунда делегирања је била 2003, када је ICANN доделио још седам gTLD домена: .asia, .cat, .jobs, .mobi, .tel, .travel и контроверзни .xxx домен.

 

Како би се увео ред у проширење и либерализацију рут-зоне, осмишљен је нови gTLD програм уз учешће мултистејкхолдерске заједнице. Трећа gTLD рунда је започела тек 2012, али је у њој додељено преко 1.200 генеричких домена највишег нивоа, укључујући већи број домена за брендове и нови тип домена са неенглеским алфабетима (IDN домени). У овом тренутку се припремају планови за четврту рунду gTLD домена, која би требало да покрене стални процес проширења.

Нови облик управљања

ICANN је неуобичајена организација. Регистрован у Калифорнији, као недобитна фондација (not-for-profit corporation), ICANN је обавезан да ради у глобалном јавном интересу, на одговоран и транспарентан начин, у циљу техничке координације система интернет идентификатора, за чији сигуран и поуздан рад је одговоран.

 

ICANN, као мултистејкхолдер организација, има три међусобно зависна дела:

  • Заједница: која се састоји од свих заинтересованих за рад ICANN‑а организованих у стејкхолдерске групе;
  • ICANN Org: Канцеларија којом руководи генерални директор (CEO & President), са око 400 запослених у девет центара и преко 30 земаља;
  • ICANN Board: Управни одбор (одбор директора) који доноси одлуке и који је део и Заједнице и корпорације (Org‑а).

IANA функција је и даље део ICANN‑а, али су сада кључни аспекти техничког управљања рут-зоном, доделе IP адреса и параметара интернет протокола издвојени у посебну фирму PTI (Public Technical Identifiers), која је у потпуном власништву ICANN‑а.

 

До ове промене у статусу IANA дошло је 2016. када је постигнут договор ICANN заједнице са Владом САД да уговор о IANA функцији између ICANN‑а и Министарства трговине истекне. Овај процес (14. 3. 2014 – 1. 10. 2016) од историјског значаја назван је IANA транзиција. Америчкој влади престала је  непосредна контролуа над ажурирањем рут-зоне, а глобална интернет заједница је преузела механизме контроле над радом ICANN‑а.

 

Интересе држава у ICANN систему заступа Саветнички комитет влада (GAC – Governmental Advisory Committee) у чијем раду учествује преко 170 земаља.

Управљање TLD доменима највишег нивоа

Најважнији аспект рада ICANN‑а јесте додела домена највишег нивоа. Разлика између националних домена највишег нивоа (ccTLD – country code TLD) и генеричких домена највишег нивоа (gTLD) јесте у начину доделе и управљању у оквиру додељеног домена.

 

Национални домени највишег нивоа додељују за земље и територије по ISO 3166-1 листи. Традиционални ccTLD су двословни кодови по том стандарду, а увођењем неенглеских алфабета за називе домена додељују се и IDN ccTLD, као што је наш .срб.

 

Постелови принципи доделе (RFC1591 1994) још увек важе, уз додатну разраду у Оквиру за интерпретацију (Framework of Interpretation) који је 2015. усвојио Савет ccNSO, тела националних регистара у оквиру ICANN‑а, и Управни одбор ICANN‑а.

 

Национални домени највишег нивоа се, по правилу, додељују на управљање регистрима за које постоји подршка значајних заинтересованих страна, укључујући државу, постојећи регистар (ако га има) и локалну интернет заједницу. Управљање националним доменима врши организација која је, по правилу, регистрована у земљи на коју се односи ознака назива домена и тиме се на њу односе локални прописи.

 

Национални домен највишег нивоа .rs поверен је на управљање РНИДС‑у одлуком Управног одбора (Board of Directors) ICANN‑а 11. септембра 2007, на основу изражене подршке надлежног министарства државе Србије, представника српске интернет заједнице и дотадашњег администратора .yu домена. Ћирилички .срб домен је делегиран РНИДС‑у одлуком УО ICANN‑а 21. априла 2011.

Национални домени највишег нивоа

Регистри националних домена највишег нивоа (ccTLD) слободни су да сами формирају услове регистрације, уз препоруку поштовања RFC стандарда и најбоље праксе. Регистри и регистрари генеричких (gTLD) назива домена су пак, уговором са ICANN‑ом, прихватили обавезе које укључују плаћање накнаде за регистрацију и прихватање gTLD правилника (policies) ICANN‑а.

 

Управо овај модел је врло занимљив јер најбоље одсликава ICANN-ов мултистејкхолдер модел „одоздо-нагоре“. Корени тог решења потичу из либералног духа пионира интернета, Зеленог папира Владе САД и преговора ICANN‑а и Network Solutions‑а. Network Solutions је прихватио уговорне обавезе и право ICANN‑а да једнострано измени поједине одредбе из своје надлежности (тада Picket Fence, данас одређено Мисијом ICANN-a). Ово је могуће искључиво на основу правилника усаглашених у мултистејкхолдер процесу одоздо-нагоре (bottom-up multistakeholder Policy development process – PDP). Овако усаглашене правилнике (policy) квалификованим консензусом усваја Управни одбор ICANN‑а (icann.org/resources/pages/board-of-directors) и они се примењују на све gTLD регистре и регистраре.

ICANN данас

ICANN је као организација регистрован у САД и подлеже локалним законима, што даје свима право на правну заштиту у случају да организација не поштује свој Статут и примену правилника које је усвојила заједница. Процеси заштите су ојачани током IANA транзиције, када су уведени бројни механизми контроле и одговорности (accountability) и транспарентности.

 

ICANN се финансира првенствено од накнада које плаћају регистри и регистрари gTLD назива домена (укупно око 0,40 долара по трансакцији), што је око 140 милиона долара годишње. Регистри ccTLD добровољно плаћају накнаду према препорукама ccNSO‑а. ICANN управља и једном делом рут-сервер система (ICANN Managed Root Server IMRS, раније L-root).

 

Активности ICANN‑а су стриктно ограничене мисијом. Најважнији сегмент рада ICANN‑а је у управљању рут-зоном кроз IANA функцију и доношење правилника о интернет идентификаторима. ICANN није регулатор интернета, већ технички координатор система интернет идентификатора. Његов ауторитет потиче из добровољног прихватања DNS система и ауторитета рут-зоне од стране корисника интернета, и од сложеног система уговора којима су утврђени односи између ICANN‑а, регистара којима су делегирани домени највишег нивоа, ICANN овлашћених регистрара, оператора рут-сервера, регионалних IP регистара и других.

Модел управљања и даље се развија

ICANN је настао из сложеног техничко-политичког процеса који је пратио интернет од академског пројекта до окоснице модерног друштва и економије. Више ни не постоји подела на виртуелни и реални (физички) свет, па живимо у хибридном свету који покушава да примени најбоља искуства управљања.

 

Многи верују да ICANN мултистејкхолдер модел може да послужи као образац за решавање сложених питања која се отварају на пресеку технологије и друштвених односа у глобализованом свету. Критичари модела сматрају да су за учешће у раду потребни значајни ресурси, што даје предност комерцијалним организацијама, те да управљање интернетом треба да буде у рукама држава и међудржавних организација.

 

Већина дискусија о управљању интернетом померила се ка питањима садржаја и доминантних платформи (друштвене мреже и друго). Ипак, идентификатори, као основ уређења интернета, и даље су у центру целог система. Ова прича о пионирима, развоју интернета и формирању ICANN‑а подсећа да, и поред значаје улоге држава, интернет није настао као међудржавни пројекат, па зато и они који су га створили и који су до сада успешно водили бригу о његовом развоју треба да имају улогу и у будућности. Најбоља препорука постојећем моделу јесте да он успешно ради и да, иако често нису баш сви стејкхолдери увек задовољни, интернет функционише и развија се и даље. И сам модел се и даље развија у оквиру шире дискусије о управљању интернетом, и уз све већу улогу и подршку држава, Уједињених нација и других међудржавних организација које су већином прихватиле мултистејкхолдер модел.

 

Више о историји ICANN‑а можете наћи на сајту пројекта Историја ICANN‑а icann.org/history и код ISOC‑а на internetsociety.org/ianatimeline, о систему интернет идентификатора научити на сајту ICANN Learn learn.icann.org, о транспарентности ICANN‑а на icann.org/resources/accountability, а занимљиве новости можете наћи на icann.org/news/blog.

Нежељенe порукe и хигијена података

Ретка је особа која барем једанпут није примила неку нежељену поруку, било да је реч о спаму, као безличној поруци, или поруци намењеној баш тој особи. Иако бројни филтери успевају да нас одбране од оних мање спретних пошиљалаца, нема филтера који би нас заштитио у потпуности. Уједно, то је и добро, јер свака технологија има своју дуалну употребу, па би филтери одређеног садржаја могли да ограниче приступ информацијама које нас и те како занимају, као што су различити ставови о појединим друштвеним темама.

 

Циљ овог текста јесте да укажемо на различите разлоге добијања таквих порука, као и на то како да поступимо у случају да не желимо да се помиримо са чињеницом да су нежељене поруке неминовност, већ потенцијална недозвољена обрада података о личности. Циљ текста је да оснажи појединца да тражи заштиту права. 

 

Откуд наш контакт? Поруку коју нисмо тражили можемо да примимо као личну или као општу.  Уколико је реч о „класичном“ спаму, овде смо се већ њиме бавили. Укратко, спам је у Републици Србији забрањен и поруке комерцијалне природе које примамо морају уследити након што смо дали пристанак. Независно од забране, спам је и даље присутан.

 

Уколико смо поруку примили као намењену баш нама, различити су извори нашег контакт податка.

 

Наиме, чест је случај да поруке о новопристиглим производима или неким погодностима примамо јер смо, примера ради, већ користили неке услуге или купили неки производ. И то је, уколико нисмо дали пристанак на обраду података, супротно важећим прописима у Републици Србији.

 

Када је реч о личним порукама, очигледно је да је, поред података о имејл адреси или другом контакт податку, познат и податак о имену, и тада се поставља питање одакле ти подаци пошиљаоцу поруке. Ова ситуација има неколико подсценарија.

 

Неретко се дешава да нисмо ни свесни да смо податке о себи дали сами, а у међувремену заборавили на то. Тако смо, примера ради, при куповини неког производа махинално дали податке о себи мислећи да можда ни ономе који је те податке прикупљао нису важни. За случај да је то прави сценарио, важно је да разговарамо о тзв. хигијени података. Како то често бива и у другим видовима обраде података, испоставља се да своју приватност сами излажемо другима. Ако бисмо имали у виду могуће последице, као и уверење да је приватност наша вредност, вероватно бисмо били опрезнији у руковању подацима о нама самима.

 

Такође је могуће да је наш податак другом лицу дао неко нама близак. У мом случају су то рођаци старије генерације, али и покоји познаник. И ту је реч о хигијени података, мада не нашој овог пута, али можемо је унапредити и код других.

 

Посебно треба водити рачуна о томе да ли можемо да прослеђујемо податке о својим контактима неком другом. Да не бисмо отишли у крајност, ово не значи да ни под којим условима (да не кажем „цену“, јер подаци не смеју да буду роба) не дајемо податке о другима. Примера ради, ако је реч о неком пословном контакту, податак о пословном имејлу или броју телефона, по правилу ћемо дати. Нема разлога да ускратимо могућност успостављања сарадње. Код приватних адреса, ситуација је другачија и заправо зависи од низа околности. Оно што је овде значајно истаћи јесте да је и овде реч о „хигијени података“.

 

„Хигијена података“ је концепт у настајању који се односи на све оне који обрађују податке и подразумева да се непотребни, застарели или погрешни подаци бришу. Према подацима се поступа савесно. У ширем смислу, овај концепт се односи и на појединца у поступању са подацима о другим људима, али и о себи.

 

Илустративно: Иако то можда не можемо да визуализујемо, сваки податак (па и ова слова) заузимају неки физички простор, а неки (надам се не и ови) представљају ђубре. Уколико није потребно, не треба га производити, ако га има, треба га очистити. 

 

Потребно је да сами обратимо пажњу на то коме податке дајемо, чије податке дајемо, као и да, кад смо у прилици, другима пренесемо значај приватности и заштите података. Подаци о личности су важни и односе се на постојеће особе које имају право на приватност и заштиту података о личности.

Како да заштитимо своје право на заштиту података?

Свакако да, у случају да не желимо да толеришемо ни „класичан“ спам нити било какву другу поруку, пошиљаоцу можемо (у терминологији заштите података, пошиљалац је руковалац) да упутимо захтев за информацијама о обради података, како је то уређено Законом о заштити података о личности.

 

Како је прописано Законом (чл. 21 и 26), појединац може да поднесе захтев руковаоцу и да тражи информације о обради, као и приступ тим подацима. По том захтеву, руковалац има обавезу да поступи у року од 30 дана. У случају да није задовољан поступањем (нпр. нема никаквог одговора или одговор није задовољавајући), лице може да поднесе притужбу Поверенику, или чак покрене поступак пред вишим судом у Србији.

 

Сам захтев нема одређену форму, али оно што се намеће као уобичајено јесте да у том захтеву треба да пружимо довољно информација како би руковалац могао уопште да поступи по њему. На пример, ако нам се поруке шаљу на имејл, потребан је податак о адреси и наше име, јер право за заштиту података о личности је лично право, а можда и опис ситуације. Руковалац може да тражи додатне информације како би могао да правилно поступи. Но, то не значи да може да тражи више од онога што је нужно. Заправо, обим и врста података зависиће од разних околности конкретног случаја.

 

Право на приступ подацима о личности, као и право на копију података, не значи да смо у прилици да често подносимо захтев руковаоцу у погледу исте обраде. Разумљиво је да је потребно ограничити ово право, јер ниједно право не треба да се злоупотреби. Али, уколико је то разлог да руковалац одбије да поступи, то мора и да наведе.

 

Појединац може да тражи и брисање података, или (што је новина у области заштите података о личности) може поднети захтев за ограничење обраде. То значи да се свака радња, осим чувања, обуставља како би се утврдило да ли је реч о незаконитој обради. Примера ради, желимо да се утврди одговорност онога ко нам, према нашој оцени, поруке шаље незаконито, али то не бисмо могли да постигнемо уколико би се податак, па тако и траг, обрисао.

 

Уколико смо задовољни поступањем руковаоца, наше право је остварено. Међутим, уколико нисмо, можемо да се обратимо Поверенику притужбом, користећи образац доступан и на сајту овог органа, или суду тужбом. Подношење притужбе не подразумева плаћање таксе, тако да је поступак пред Повереником бесплатан. Подношење тужбе суду, и то вишем суду, значи и плаћање таксе. У сваком случају, избор је на појединцу. Чак и ако нисмо задовољни одлуком Повереника или вишег суда, наше је право да даље тражимо заштиту права. Тако, против одлуке Повереника можемо покренути тужбом управни спор пред Управним судом. Ако ни та одлука није задовољавајућа, заштиту можемо тражити пред Уставним судом, јер је реч о људском праву зајемченом Уставом Републике Србије. Против одлуке вишег суда можемо поднети жалбу о којој решава апелациони суд, а против одлуке тог суда можемо тражити ревизију пред Врховним касационим судом. И у случају избора овог правног пута, можемо покренути поступак пред Уставним судом. На крају, уколико нисмо задовољни одлукама домаћих судова, заштиту можемо да тражимо пред Европским судом за људска права у Стразбуру, будући да је Република Србија чланица Савета Европе.

 

Да ли се упуштати у поступке заштите права?

Некима ће вођење описаних поступака представљати нешто у шта се не треба упуштати ни по коју цену. Лакше је толерисати тих пар порука, позива, узнемиравања, него подносити неки захтев, па онда чекати одговор, а потом се жалити, и тако можда у недоглед.

 

Зашто је уопште важно да тражимо заштиту својих права? Одговор је кратак: вишеструко је важно.

 

Прво, важно је јер је реч о нашим правима. Друго, важно је јер тако ми, условно речено храбрији или упорнији или само свеснији, штитимо и оне друге, оне који не поседују знање нити спремност да се супротставе неправилности. Треће, на тај начин указујемо и руковаоцу на поступање и доприносимо подизању његове свести. На крају, тим нашим „малим“ напором доприносимо поштовању људских права и владавини права можда и ван граница наше државе.

 

Да резимирамо! Нека нежељена порука нађе се у нашем мејлбоксу, телефону или на неком другом месту, било тако што је свесно или несвесно неко, па чак и ми сами, дао податке, или је руковалац својевољно употребио податке које има по другом основу или је на неки незаконит начин дошао до података. Ако смо то учинили ми сами или неко нама познат, треба да учимо више о заштити приватности и водимо рачуна о подацима, као што водимо рачуна о својим стварима, заправо чак и боље од тога. Хигијена података се стиче, као и свака друга вештина. У случају да не желимо да примамо такве поруке, можемо сами да заштитимо своја права. Закони Републике Србије дају могућност, коју ми само треба да користимо.

Топ 10 е-комерц метрика које треба да пратите!

Када имате продавницу, било да је онлајн или офлајн, од кључног значаја је да пазите на свој резултат. Предност онлајн продаје је што већину важнијих резултата имате у сваком тренутку, или бар можете много брже да их израчунате.

Метрике е-трговине помажу у избору правца ваше пословне стратегије и помажу у мерењу укупног пословног резултата. Помоћу следећих метрика можете да добијете одговоре на нека веома важна питања: Која кампања ми је успешна, а која није? У који канал оглашавања ми је исплативије да улажем? Колико нових купаца добијам недељно? Колико често се (стари) купци враћају? Да ли велики број муштерија оставља артикле у корпи и не комплетира поруџбину?

Постоји велики број различитих метрика успеха за е-трговину, које могу да вам помогну да сагледате ваш онлајн пројекат из правог угла.

Провешћемо вас кроз 10 важних метрика које издвајамо:

  • Проценат конверзије

Проценат конверзије (*енг. Conversion Rate − CR) јесте кључна метрика за успех вашег пословања.

Важно је запамтити да ваш циљ у (онлајн) продаји није само да привучете посету на своју интернет продавницу, већ да осигурате да те посете резултирају продајом.

Проценат конверзије представља однос креираних конверзија и посета, а може се израчунати на следећи начин:

Циљ мерења јесте да се улагање исплати, односно да можете у сваком тренутку да видите који канал комуникације тј. која кампања вам доноси повраћај инвестиције и зараду, а која не доноси.

Термин конверзија се користи за описивање тренутка када посетилац постигне циљ или изврши неку радњу. Када се користи у онлајн продаји, термин конверзија најчешће описује тренутак када посетилац изврши куповину.

Конверзија (*енг. Conversion) може бити:

  • продаја
  • преузимање е-књиге
  • регистрација новог купца
  • пријава на њузлетер.
  1. Просечан број поручених артикала

Просечан број поручених артикала (*енг. Units per transaction − UPT) представља однос броја поручених артикала у свакој појединачној трансакцији у поређењу са бројем трансакција у изабраном временском раздобљу.

Формула за израчунавање просечног броја поручених артикала:

           

Пример:

Прошле сезоне сте имали 3.000 поруџбина, а продали укупно 9.000 артикала. Ваш УПТ за сезону се израчунава на следећи начин:

9000/3000 = 3

Потребно је напоменути да је метрика просечан број поручених артикала (УПТ) врло слична метрици за просечну вредност поруџбине (АОВ). Разлика је што АОВ (*енг. Average order value) мери вредност поруџбине, док УПТ мери број поручених артикала по свакој поруџбини.

  1. Просечна вредност поруџбине 

Просечна вредност поруџбине (*енг – Average order value – AOV) представља просечан износ новца који ваш купац потроши по појединачној поруџбини у изабраном временском периоду.

То значи да, уколико вам је приход ове недеље 1.000 евра, а у наведеном временском интервалу сте имали 100 поруџбина, просечна вредност поруџбине на вашем сајту износи 10 евра.

Другим речима, то показује да је купац спреман да просечно потроши 10 евра за сваку трансакцију на вашем сајту!

  1. Цена по аквизицији 

Увек је било тешко доћи до новог купца, али не мора (увек) да буде и скупо.

Без практичног разумевања цене по аквизицији ризикујете да преплатите своје клијенте, другим речима, да плаћате више за „куповину” клијента, него што они заправо вреде за вашу компанију.

Према дефиницији, цена по аквизицији (енг. Cost per Acquisition − CPA) јесте метрика која мери укупне трошкове за добијање једног купца на нивоу кампање или канала.

Цена по аквизицији се израчунава тако што се укупни трошак кампање подели са бројем остварених аквизиција у датом временском интервалу.

             

  1. Животна вредност купца

Животна вредност купца (*енг. Customer Lifetime Value − CLV) указује на укупан приход који трговац може да очекује од једног купца током његовог односа са вашом компанијом (колико је дуго купац ваших производа/услуга).

Ова метрика може вам помоћи да израчунате колико новца је потребно уложити у стицање нових купаца (аквизицију) и задржавање постојећих. Неопходно је да водите рачуна о свим вашим потрошачима, али чињеница је да не пружају сви исту вредност вашем пословању.

Да видимо како ову дефиницију можемо да објаснимо кроз бројеве и практичне примере.

ЦЛВ = Месечни приход по купцу x Просечни животни век купца.

Не желите да плаћате више за купца него што је његова вредност за вашу компанију. Другим речима, желите да се уверите да је ЦЛВ већи од ЦПА за сваки канал или кампању.

Ако се наведени однос не контролише, ви можда плаћате више да бисте добили купца у односу на вредност коју купац има за вашу компанију – а то није добра дугорочна стратегија!

Хајде да се још једном вратимо вашој компанији, односно примеру од малопре. Рецимо да је ЦПА био 20 евра.

Ево неких нових информација:

Сценарио број 1

  • Месечни приход по купцу: 6 евра
  • Просечан животни век корисника: 6 месеци

Да ли је наш ЦЛВ већи од нашег ЦПА? Да, у овом сценарију јесте. Вредност коју клијент донесе компанији је већа од финансијских средстава уложених у његово довођење. Кампање са оваквим бројевима треба задржати.

Како смо то израчунали?

  • ЦЛВ = 36 евра (6 евра месечно x 6 месеци)
  • ЦПА = 20 евра
  • ЦЛВ > ЦПА

Сценарио број 2

Погледајмо још један сценарио за постављени пример, можда један од оних реалнијих, у којем су варијабилни трошкови већи, а приход се смањује са шест на три евра.

Да ли је ЦЛВ још већи од ЦПА? У овом случају, није.

Ево математике:

  • ЦЛВ = 18 евра (3 евра месечно x 6 месеци)
  • ЦПА = 20 евра
  • ЦЛВ < ЦПА

С обзиром на то да је кампања у сценарију број 2 неисплатива, предлажемо вам да је искључите и потражите други канал комуникације или таргет групу са нижим ЦПА. Било би паметније и уносније да тамо преусмерите свој маркетиншки буџет.

  1. Проценат напуштене корпе

Проценат напуштене корпе (*енг. Cart Abandonment Rate − CAR) термин је који се најбоље описује као ситуација када купац, иако је ставио један или више артикала у корпу, напусти сајт пре завршетка куповине.

Са повећањем саобраћаја и продаје, неминовно је да се повећава и број напуштених артикала у корпи.

У зависности од делатности, више од 80% поруџбина путем интернета је напуштено, тј. није реализовано у куповину (извор: Statista.com).

Једноставном рачуницом утврђујемо да можемо знатно утицати на приход и продају, уколико овај проценат умањимо за 5% или 10%.

Проценат напуштене корпе се израчунава на следећи начин:

             

*Под термином „започета куповина” у овом контексту се подразумева убацивање артикала у корпу. Реч је о започетим, некомплетираним куповинама, које су креиране на јединственим налозима.

Пример:

Уколико имате 55 успешно реализованих продаја, а 200 започетих куповина, проценат напуштања корпе вам је 72,5%.

1 – (55 / 200) x 100 = 72.5%

Иако ће вам се овај проценат аутоматски израчунати у вашем налогу Гугл аналитике, уколико сте подесили праћење онлајн трансакција, није сувишно да знате како се ова важна метрика рачуна.

  1. Проценат губитка купаца

Према дефиницији, проценат губитка купаца (*енг. Churn rate) јесте проценат корисника који су престали да користе производ и/или услугу ваше компаније током одређеног временског периода.

У пракси, губитак купаца је када постојећи купац, корисник, играч, претплатник или било који други клијент, у зависности од делатности, престане да купује или прекине везу са неком компанијом.

Очигледно је да свака компанија треба да тежи да се проценат губитка купаца што је могуће више приближи нули, а да би то учинила, компанија ову метрику треба да третира као један од приоритета.

Најједноставнији начин да израчунате проценат губитка купаца јесте тако што ћете поделити број купаца које сте изгубили у одређеном временском периоду, на пример у периоду од месец дана, са бројем купаца које сте имали на почетку тог временског периода, а затим помножити са 100.

         

На пример, ако месец започнете са 600 купаца, а завршите га са 576, ваш проценат губитка купаца је 4%, јер сте изгубили 4% ваших клијената.

Churn rate = 24/600 x 100 = 4%

  1. Проценат задржавања купаца

Проценат задржавања купаца (*енг. Retention Rate) односи се на активности и акције које компаније предузимају да би смањиле број одлазака постојећих купаца.

Онлајн и офлајн продавнице труде се да задрже своје купце коришћењем програма лојалности или давањем бенефита купцима.

Задржавање клијента почиње првим контактом које корисник има са компанијом и наставља се током читавог односа са компанијом.

Повећање задржавања купаца за 2% има исти ефекат, као и смањење трошкова за 10%. (Murphy & Murphy, 2002)

Иако већина компанија традиционално троши више новца на аквизицију нових купаца, јер их сматра бржим и ефикаснијим начином повећања прихода, задржавање купаца је често брже и у просеку је од пет до седам пута јефтиније од вредности аквизиције новог купца.

Поновна продаја постојећим купцима често је ефикаснији начин повећања прихода, јер компаније не морају да привлаче, едукују и конвертују нове купце. Реч је о купцима који су већ изразили интересовање за ваше производе и указали вам поверење куповином.

Задржавање је одрживији пословни модел који је кључ одрживог раста. Доказ је у бројевима.

Према студијама и бенчмарк анализама које већ постоје, повећање задржавања купаца за 5% може довести до повећања профита од 25% до 95%.

Такође, вероватноћа претварања постојећег купца у поновљеног купца је између 60-70%, док је вероватноћа аквизиције новог купца од 5% до 15%, у најбољем случају.

Компаније могу одредити стопу задржавања купаца користећи једноставну формулу:

                         

Где је:

ЦЕ = број купаца на крају периода;

ЦН = број нових купаца стечених током периода; и

ЦС = број купаца на почетку периода.

Задатак:

Уколико започнете изабрани период са 200 купаца, у истом изгубите 20 купаца, али и добијете 40 нових, на крају периода имате 220 купаца.

Проценат задржавања = ((220-40) / 200)) x 100 = (180/200) x 100 = 0,9 x 100 = 90%

Објашњење:

Резултат је проценат. Рецимо да је компанија имала 200 купаца на почетку периода (ЦС), завршила период са 220 купаца (ЦЕ) и додала 40 купаца током периода (ЦН). Они би имали стопу задржавања купаца од 90%.

Корисно је пратити проценат задржавања, тако да компаније могу поставити своју меру задржавања купаца у перспективи и мерити резултате.

  1. Проценат поновљених купаца 

Проценат поновљених купаца (*енг. Returning Customer Rate) израчунава се тако што се ваши поновљени клијенти поделе са укупним бројем купаца који плаћају.

                                                       

Свака продавница има две врсте купаца: нове купце и поновљене купце. Познавање процента поновљених купаца показаће вам који проценат купаца се враћа у вашу продавницу да поново купује. Ово је важан фактор у животној вредности купаца.

Трошкови аквизиције купаца су један од највећих трошкова у свету електронске трговине, а када већ плаћате оглашавање, потребно је да будете сигурни да ефикасно подстичете клијенте да купују више пута и/или да таргетирате групе купаца који купују више пута.

  1. Проценат повраћаја новца и враћања робе

Проценат повраћаја новца и враћања робе (*енг. Refund and return rate) могу бити камен спотицања за онлајн продавнице. Чак и познате онлајн продавнице са високим приходима могу бити изненађене високим процентом повраћаја новца и враћања робе, уколико овај сегмент пословања није прецизно дефинисан.

Могућност и начин повраћаја робе може бити снажан покретач за привлачење потенцијалних (нових) купаца. Ако је купац упознат са информацијом да ваша продавница нуди бесплатно враћање робе и/или замену за други артикал или величину, то може улити додатно поверење купцу да ће добити услугу и/или производ које жели.

Да бисте израчунали проценат повраћаја робе у вашој (онлајн) продавници, поделите број враћених артикала са укупним бројем продатих артикала и помножите са 100. То је ваша стопа поврата е-трговине.

                                                           

Уколико желите да израчунате проценат рефундирања новца, то се израчунава као проценат укупних трансакција које су рефундиране током одређеног временског периода.

                                                               

Пример:

Трговац је имао 100 реализованих (наплаћених) поруџбина (*у изабраном временском периоду).

Трговац има пет оправданих захтева за повраћај новца (*у изабраном временском периоду).

Проценат рефундација = 5/100 x 100 = 5%

Праћење ових показатеља је од виталног значаја за здравље ваше продавнице. Да ли ваш проценат рефундирања расте на одређеном делу ваше продавнице тј. на одређеним производима или у категорији? Можда је време да се истражи.

Закључак аутора

Нисам један од „оних” који воле да прате све метрике, било да нам требају или нам не требају.

Потребно је да дефинишете шта је за вас и вашу делатност неопходно, а затим да те метрике помно и доследно пратите.

Чињеница је да постоји велики број разноврсних метрика, али нису све оне важне за све делатности.

Седите са искуснијим колегама, ставите све метрике на сто, а затим заједно избаците оне које вама не требају.

Заштита назива интернет домена жигом – случај booking.com

Овог лета, велику пажњу доменске индустрије и стручњака за право интелектуалне својине изазвала је пресуда Врховног суда Сједињених Америчких Држава којом је допуштена заштита ознаке booking.com жигом. До спора је дошло када је холандска компанија Booking.com B.V. америчком Уреду за патенте и жигове (USPTO) поднела пријаву жига за ознаку booking.com у категорији услуга онлајн хотелске резервације. Уред за патенте и жигове САД је пријаву одбио због генеричности пријављене ознаке, наводећи да се речју booking означава сама радња хотелске резервације, док елемент .com потрошачима указује на онлајн и комерцијални карактер те активности. Због тога је и комбинација ова два елемента генерична. Незадовољна одлуком Уреда, холандска компанија је покренула судски спор, наводећи да, према истраживањима јавног мњења, 74,8% потрошача доживљава booking.com као бренд (жигом заштићену ознаку), а не као генерични појам. Окружни суд пред којим је спор решаван закључио је да комбинација ознака booking и .com ипак није генерична, пошто је током употребе постала препознатљива потрошачима. Спор је потом настављен пред вишим судским инстанцама, тако да се о питању генеричности ове ознаке изјашњавао и Врховни суд Сједињених Америчких Држава.

 

Пре него што се подробније осврнемо на пресуду Врховног суда САД, подсетимо се укратко неких основних правила о регистрацији жигова и регистрацији назива интернет домена.

Правило: генеричне ознаке се не могу штитити жигом

Ознаке које служе за обележавање производа, односно за разликовање робе или услуга једног привредног субјекта од исте или сличне врсте робе или услуге другог привредног субјекта могу се заштитити жигом под условом да су дистинктивне. Најједноставније речено, дистинктивност је подобност ознаке да служи разликовању производа у промету. Такву дистинктивност, на пример, имају ознаке ”Coca-Cola”, ”Intel”, ”Siemens”… Просечни потрошач ће свакако разликовати производ обележен ознаком ”Coca-Cola” од ознака других пића на бази коле. Насупрот томе, генеричне ознаке се не могу заштитити жигом, јер се оне састоје од назива робе или услуге (нпр. ознака „сунцобран” за сунцобране). Генеричне ознаке, дакле, нису подобне за разликовање производа једних од других, јер означавају читаву категорију производа.

 

Није, међутим, забрањено регистровати назив интернет домена који се састоји из генеричне ознаке. То је чак и пожељно, јер се тако повећавају шансе да корисници интернета (и потенцијални клијенти) пронађу одређени сајт. На пример, за онога ко се бави продајом сунцобрана била би мудра пословна одлука да региструје назив домена suncobrani.rs, иако ту исту ознаку, због генеричности, по правилу не би могао да заштити жигом.

„Генерична ознака + .com“ није генерична ознака?

Како би утврдио да ли је ознака booking.com генерична, Врховни суд Сједињених Америчких Држава проверио је испуњеност следећа три критеријума: (1) генерична ознака се односи на читаву категорију производа, а не само на поједини елемент из те категорије производа; (2) дистинктивност сложене ознаке (ознаке која се састоји из два или више елемената) процењује се с обзиром на целину ознаке, а не засебно у односу на сваки елемент ознаке; (3) релевантно је само оно значење које ознака има за просечног потрошача. Суд је закључио да ознака booking.com не представља генеричну ознаку за просечног потрошача, тј. да не репрезентује читаву категорију производа. Кад би било супротно, просечни потрошач би конкурентске услуге називао booking.com услугама. Према томе, не спорећи чињеницу да је ознака booking генерична, суд је закључио да комбинација ознака booking и .com не мора нужно бити генерична, пошто је могуће да је таква сложена ознака употребом у привредном промету стекла дистинктивност. Управо таква накнадно стечена дистинктивност била је кључaн разлог да се допусти заштита ознаке booking.com жигом.

 

Прве реакције стручне и, поготово, лаичке јавности на ову пресуду биле су пренаглашене. Неки коментатори су тврдили да ће убудуће сваки генерични појам у комбинацији са називом интернет домена првог нивоа (.com, .net и др.) моћи да буде заштићен жигом. Пажљивим читањем ове пресуде то се, међутим, не може закључити. Напротив, регистрација жига биће омогућена само оним лицима која успеју да докажу да је генерична ознака употребом стекла дистинктивност. Другим речима, онима који су у своју ознаку и њену промоцију инвестирали значајна средства како би постигли да се у свести просечног потрошача ознака више не перципира као генерична. Такође, треба имати у виду да је заштита која је пружена ознаци booking.com веома слаба, пошто трећа лица и даље могу слободно користити елементе те ознаке – booking и .com – јер они несумњиво јесу генерични појмови. Најзад, не спорећи утицај америчког права на правне системе других земаља, не би требало сметнути с ума чињеницу да ова пресуда има национални домашај, као и да жиг има територијално важење.