Страна 29 – Домен

The Perfume Atelier: Персонализовани парфеми врхунског квалитета

Салвадор Дали, славни сликар, рекао је да чуло мириса најбоље пружа осећај бесмртности. Такво искуство може се доживети у „The Perfume Atelier”, стецишту непоновљивих и опојних мириса које израђује Зага Чоловић Раичевић. Она је своју љубав према парфемима претворила у професију пре 18 година, а данас њени персонализовани мириси стварају савршен спој елеганције, креативности и особености сваког клијента, међу којима су, између осталих, и холивудске звезде.

Када се родила љубав према парфемима?

Зага Чоловић Раичевић: Она одавно постоји. Међутим, да би се материјализовала, била су потребна одређена улагања. Након студија на Филолозофском факултету у Новом Саду запутила сам се у Лондон, где сам привела крају мастер студије из risk management-a. У престоници Енглеске сам радила као risk manager/broker од 1998. до 2005. године, непрестано гајећи жељу да се остварим као парфимер.

Но, ни стабилан посао у корпорацији током толико година није био довољан да бих то преточила у стварност. Напослетку сам морала да продам стан у Лондону како бих могла да инвестирам у сопствено образовање.

Шта чини доброг парфимера?

Зага Чоловић Раичевић: Ја се овим послом бавим већ 18 година и закључила сам да је потребно неколико ствари: образовање, таленат, креативност, финансијска потпора, спремност на прављење грешака и на разочарање, као и доза бандоглавости. Лично сматрам да ова професија не може да се научи путем интернета или похађањем курсева. Потребан је специјалан и јединствен приступ образовању.

Чак и када отворите своје парфимерију, ви се не можете подичити „титулом” парфимера. То можете учинити тек када иза себе имате одређена „дела”. Чак и тада, неопходно је да имате неутољиву жеђ за усавршавањем, јер у противном, време ће вас „прегазити”.

За кога сте направили први парфем?

Зага Чоловић Раичевић: За супруга. Он баш има истанчано чуло мириса, па сам се доста помучила. То ми је уједно био и најзахтевнији клијент. Када сам завршила, поручила сам му: „Сада и никад више!” (смех)

Како сте дошли на идеју да отворите „The Perfume Atelier” у Београду?

Зага Чоловић Раичевић: Ја сам се професијом парфимера најпре бавила, а и даље се бавим, у Лондону, где креирам парфеме искључиво за појединце и брендове. „The Perfume Atelier” у Београду сам покренула како бих оживела парфемску индустрију у нашој земљи, али и у региону. Жеља ми је да се баш одавде, из Београда, „The Perfume Atelier” шири даље по читавом свету.

Да, признајем, циљ ми је голем и глобалан, али, најискреније, баш ме брига. Нема никаквог притиска, нити журбе. (смех)

Који су први већи проблеми на које сте наишли када сте покренули парфемску кућу?

Зага Чоловић Раичевић: Једном речју, едукација. Прво морате да едукујете клијенте на овом пољу: како се парфем прави и правилно носи, шта га чини скупљим, а шта јефтинијим, те да створите потражњу за тим производима. То је зато што су људи претежно навикнути на комерцијалне парфеме. С обзиром на то да је мој бизнис-модел базиран на персонализацији, едукација потрошача је била главни камен спотицања.

Како изгледа процес креирања парфема за појединца или бренд?

Зага Чоловић Раичевић: Поступак је изузетно сложен. На пример, ако правим парфем за бренд, прво морам да се упознам с њим: која је историја тог бренда, која је демографија на коју циља… Укратко, шта је ДНК тог бренда.

Када је реч о појединцу, то се своди на постављање силних питања и потпитања: чиме се бави та особа, шта воли, а шта не, које јој је омиљено јело, да ли ће парфем носити током дана или ноћи, итд.

Дакле, морам да стекнем неки репер. На основу тога, мој ум аутоматски бира састојке и израђује мирис. У коначници, прави је изазов „скројити” лични пафрем за некога.

Зашто клијенти бирају парфеме „по поруџбини”?

Зага Чоловић Раичевић: Зато што није сваки парфем за свакога. Ако је неки мирис модеран, то апсолутно не значи да је за вас. Када су парфеми у питању, не желите да будете у тренду, већ да будете аутентични. Зато ја и радим све супротно од онога што се овде иначе ради. (смех)

Мени је циљ да оставим заоставштину родној земљи. Нигде се не журим и немам никакву пресију, јер је све финансирано с моје стране.

Шта све имате у понуди сем парфема по поруџбини?

Зага Чоловић Раичевић: Имамо колекцију „Belgrade”, која је посвећена нашем главном граду. Ту спадају стандардни „Belgrade”, „Belgrade 011” и „Belgrade The Victor”. Занимљиво је да сам стандардни мирис развијала читаве три године.

„Belgrade 011” је парфем посвећен урбаном делу престонице, а „The Victor”, разуме се, Победнику. Уз то, имамо још четири парфема.

Ако клијенту ниједан није „по мери”, онда на сцену ступају наше приватне радионице, које служе да, уз помоћ обучене особе и 30 молекула из лондонске лабораторије, створите сопствени мирис и научите много тога о парфемима.

На крају, после два сата рада, добијате свој лични парфем у бочици од 30 ml. И ту није крај. Та формулација се чува код нас под кључем. На тај начин, кад год зажелите можете извршити допуну или добити попуст од 20% уз поврат бочице и нико други неће моћи да, без ваше дозволе, понесе тај уникатни парфем.

У свом раду акцент стављате на заштиту животне средине.

Зага Чоловић Раичевић: Тако је. Сва паковања су стаклена и цео програм је на принципу допуне. Практично смо zero waste. Ништа се не испушта у канализацију. Ако буде вишка, он се сипа у бочице и складишти.

Одакле набављате сировине за парфеме?

Зага Чоловић Раичевић: Сировине су углавном из увоза. Првенствено зато што имам лабораторију у Лондону, те приступ материјалу који овде није могуће набавити. Управо из тог разлога постижемо квалитет који имамо и одржавамо га константно.

Колико вам је било тешко да пронађете адекватне сараднике?

Зага Чоловић Раичевић: Изузетно је проблематично наћи људе од поверења. Зато што ме многи не разумеју. Овај посао захтева перфекционизам и оштро око за детаље. Такве људе није нимало лако пронаћи.

Да ли међу вашом клијентелом има познатих личности?

Зага Чоловић Раичевић: Занимљиво је да холивудски глумци, када овде снимају филмове, обавезно наврате код нас. Долазили су глумци из серијала о Харију Потеру, као и позната холивудска продуценткиња Синди Коен.

Рецимо, недавно је британски глумац Хенри Лојд Хјуз снимао филм у Румунији. И како се ближио рођендан његовој супрузи Роуз, која је новинарка „Гардијана”, он је наручио парфем који смо баш за њу креирали, за поклон.

Какви су даљи планови?

Зага Чоловић Раичевић: План нам је да наставимо да развијамо и ширимо бренд „ The Perfume Atelier”, али малим корацима. Најпре по региону, а потом и по остатку света. Такође, намера нам је да у Бизнис или Б2Б понуду уврстимо креирање парфемског бренда: од идеја до реализације. До сада смо имали активацију налик томе, и то за пивару „Карлсберг”. Имали смо још једну – то је била креација парфема La Fenêtre за српски бренд „Dechko Tzar”, те смо на основу састојака пива „Бланк” направили парфем у ограниченој серији.

Колико вам значи сајт за пословање?

Зага Чоловић Раичевић: Веб-сајт је веома важан за бизнис. Они који не знају за нас открију нас преко Гугла, док путем сајта сазнају све о нама, те имају могућност да пазаре наше производе у оквиру интернет продавнице.

Зашто сте одабрали .rs домен?

Зага Чоловић Раичевић: Зато што је „The Perfume Atelier” српски бренд и онда је сасвим логично да има и српски домен.

3 грешке које не смете правити када пишете блог

Блог је постао обавезaн део сајта сваког бизниса, ма колико мали или велики био. И с правом је тако. Квалитетни блог текстови, написани по SEO правилима доносе велике и бројне користи:

помажу бренду да се позиционира као лидер на тржишту;
позиционирају вас као експерта на датом пољу;
одличан су комуникациони канал за дељење знања са публиком;
утичу на то да публика створи поверење у оно што радите;
увећавају број органских посета сајту;
стварају публику која се стално враћа на сајт;
подстичу стварање конверзија;
могу бити почетак продајног левка.

Дакле, блог може бити изузетно снажан маркетиншки алат и носећи стуб доброг пословања једне фирме. Зато је потпуно невероватна чињеница да многе компаније имају великих мука да креирају врхунске блог текстове и искористе све позитивне ствари које им они могу донети.

Оно што је заједничко за већину ових бизниса јесте то да, приликом креирања блог текстова, праве неке од следећих честих грешака које их, на крају, превише коштају.

Прича о бренду, не о потенцијалном клијенту

Можда вам се неће свидети да ово прочитате, али већина ваше публике уопште није заинтересована за то шта се дешава са вашим бизнисом или унутар фирме. Не занима их ко су ваши нови партнери, да ли сте и где водили своје запослене на тим-билдинг, као ни то кога сте угостили из иностранства, да ли сте за своје запослене обезбедили нови апарат за кафу или које сте то нове службенике примили у своју екипу.

Егоизам је оно што карактерише све људе и ту лежи разлог зашто нам пажњу примарно привлачи оно што нам доноси неку корист или вредност и у чему се препознајемо. Вођени овим принципом, приступамо и претраживању ствари на интернету – у претраживач утипкамо само оно што нас лично занима. Управо то треба имати на уму приликом одабира тема и састављања текстова за блог секцију сајта.

Све у свему, уколико је текст од велике вредности за посетиоце сајта, не само да ће га са пажњом прочитати и халапљиво прогутати сваку написану реч, већ постоји и велика могућност да ће му се изнова вратити када им поново буде требала информација коју дајете у блогу.

Имајте на уму и да, у случају да на блогу желите да поделите и одређене садржаје везане за ваше пословање, потребно је да се водите Парето принципом или правилом 80/20. То значи да 80% текстова на вашем блогу мора бити садржај који доноси корист читаоцима, а 20% текстова може говорити о вашем бренду. Међутим, препоручљиво је да и текстове који говоре о вама формулишете на такав начин да истакнете које користи ваши клијенти остварују захваљујући догађају о којем говорите.

Да искористимо пример који смо раније навели. Рецимо да пишете о двоје нових радника које сте запослили.

У оваквим текстовима обично се само таксативно наведе ко су те особе, које квалификације и искуства поседују уз обавезно изражавање радости „што је наш тим сада јачи и бољи“. Уместо тога, далеко је боље да све ове ствари буду стављене у такав контекст којим се говори да ће ваше муштерије „сада добити квалитетнију и бржу услугу“ – „запослени ће моћи да вам посвете више времена како би решили проблем или недоумицу која вас мучи“, „сада можемо решити и XY проблем који сте сматрали нерешивим“ и слично. Овако формулисан блог текст читаоци ће доживети као да заправо говори о њима, односно о ономе што ће сада још додатно моћи да добију од вас или захваљујући вама.

Објављивање текстова који нису корисни

„Ја сам стручњак у свом пољу и зато ће сви хтети да чују моје мишљење на неку тему“ – ово је замка у коју су упали многи са својим блогом. Ствари заправо стоје тако да сви ми имамо прилично густе распореде и веома мало слободног времена, због чега пажљиво бирамо у шта ћемо га уложити. Другим речима, један блог пост нико неће сести да прочита осим уколико од њега неће добити неку вредност за себе.

Ево једног примера. Рецимо да имате свој фризерски салон за чији сајт пишете блог. И одаберете тему: Зашто да се шишате у фризерском салону?
Прво питање које се поставља јесте која је сврха овог текста? Који циљ њиме желите да остварите? Наиме, ваши клијенти неће га прочитати јер се већ фризирају код вас. Овај термин, такође, неће претраживати ни особе које се шишају у неком другом фризерском салону.

Друго питање јесте коме овакав текст доноси вредност. Претпоставка је да никоме не доноси нешто корисно будући да се иза овог наслова, највероватније, крије промотивни текст о вашем салону. Ако је циљ пружање нечег корисног читаоцу, онда би наслов пре гласио: Како да изаберете најбољег фризера за себе?

Одговор на треће питање – да ли се може очекивати да неко издвоји време како би прочитао блог са оваквим насловом – сам се намеће. Зашто би икога занимало баш ваше мишљење о разлозима зашто би се требало шишати у салону? Далеко је већа вероватноћа да ће особа, чим види овај наслов, помислити: „А где бих се то шишао ако не у салону“, и продужити даље.

Како избећи ову клопку?

Као што је већ споменуто, садржај блог текстова фокусирајте на своју публику и оно што њу интересује, а не на себе и свој бренд. Размислите о томе шта потенцијалне читаоце мучи, на која питања траже одговоре и затим пишите управо о томе. На тај начин аутоматски им пружите нешто вредно.

Користи се стручна терминологија и лоша структура текста

Уколико текст није написан тако да је лак за читање и разумевање публици ће бити досадан. А знамо да нико не воли досадне ствари, а још мање жели да им се враћа.

Коришћење стручне или слабо познате терминологије, предуге реченице, огромни пасуси без међунаслова и неповезан ток приче сигуран су рецепт за постизање ефекта поспаног зевања код читаоца. Заправо, уколико неко користи овакву „формулу“ за своје блог постове, једино му преостаје нада да је измислио најбољи лек против инсомније.

Шта је добра пракса?

коришћење терминологије коју сви разумеју;
писање кратких реченица у којима се не околиша;
писање текста тако да редови подсећају на разговор две особе;
груписање тематских целина и њихово одвајање међунасловима;
употреба листе тамо где је то потребно;
скраћивање параграфа на 5-6 реченица;
отклањање правописних грешака.

Да закључимо. У креирање блога на сајту улажете време, напоре, а можда и новац, посебно уколико ове текстове промовишете на друштвеним мрежама. Свакако не желите да све то буде протраћено, зар не? Зато, усмерите свој рад ка томе да блог текстови постану ризница корисних ствари за вашу публику и она ће се радо враћати по још и делити их са другима, а ваше конверзије ће расти.

Коришћење Creative Commons лиценци на веб-сајтовима

Поједини корисници интернета сигурно су на неким веб-сајтовима приметили ознаку CC – Creative Commons. Шта су уопште CC лиценце и какве су последице њиховог коришћења?

Creative Commons је један од покрета који артикулишу известан отпор према традиционалном ауторском праву, сматрајући да се ауторским правом ствара оскудица јавних добара. Израз Creative Commons би се, наиме, могао превести као креативно јавно добро. Ова тензија између „класичног“ ауторског права и Creative Commons идеологије често се погрешно тумачи тако што се СС лиценца представља као потпуна негација ауторског права. Напротив, реч је о начину вршења ауторског права, осмишљеног управо на основу правила „традиционалног“ ауторског права. Поред Creative Commons организације, постоје и други покрети који у мањој или већој мери изражавају резервисаност према уобичајеном начину вршења ауторског права у дигиталном окружењу. То су, на пример, Free Software Foundation, Electronic Frontier Foundation или Open Source Initiative.

Оснивач и својеврсни идеолог организације Creative Commons је професор права Лоренс Лесиг (Lawrence Lessig). Циљ ове организације јесте да промовише усвајање културе слободног дељења, коришћења и прераде ауторских дела. То се постиже омогућавањем ауторима да на једноставан начин дају генералну дозволу за бесплатно коришћење својих ауторских дела, под одређеним условима. За давање овакве генералне дозволе могу посебно бити заинтересовани они који сматрају да је приход који проистиче из ауторскоправне заштите (ауторски хонорар) ирелевантан за њихов општи економски положај. Таквим ауторима се омогућава да одаберу одговарајући типски уговор о уступању имовинскоправних овлашћења за одређене облике коришћења дела. Ти типски уговори се називају уговорима о CC лиценци. Свако дело које се налази под режимом СС лиценце је означено симболом одговарајућег типа лиценце (вид. табелу).

Постоје четири основна елемента СС лиценце. Први елемент је присутан у свим типовима лиценце и састоји се од обавезе стицаоца лиценце да поштује личноправна овлашћења аутора на признање ауторства и на назначење имена аутора (енгл. attribution). Други елемент се односи на право стицаоца СС лиценце да начини деривативно (изведено) дело, уз обавезу да то дело препусти јавности на коришћење под оним условима који важе за изворно дело (енгл. derivative works / share alike). Трећи елемент се односи на обавезу стицаоца лиценце да користи дело само за некомерцијалне сврхе (енгл. non-commercial use). Четврти елемент састоји се у забрани стицаоцу СС лиценце да ствара и користи деривативно дело (енгл. no derivative works). Комбинацијом ова четири елемента настало је шест основних типова СС лиценце. Поврх тога, СС лиценце су сачињене у форми дигиталног кода, који софтвери и веб-претраживачи могу да разумеју. Тај код омогућава машинску читљивост лиценце и тако олакшава налажење ауторског дела лиценцираног Creative Commons лиценцом на интернету.

Неки уочени недостаци ових лиценци

СС лиценце су све присутније на интернету. На пример, већина текстова и фотографија на „Википедији“ налази се у режиму CC-BY-SA лиценце, док је садржај на сајту Европске комисије могуће користити под условима CC-BY лиценце. Међутим, СС лиценце имају и одређене недостатке. Најпре, систем CC лиценци осмишљен је пре свега за лиценцирање музичких, књижевних и филмских дела и не препоручује се за рачунарске програме. И сама Creative Commons организација препоручује да се за рачунарске програме користе друге алтернативне лиценце (нпр. лиценце Free Software Foundation). Такође, треба имати у виду да су СС лиценце осмишљене у америчком ауторском праву. Пошто је важење ауторског права територијално, СС лиценце се морају прилагодити правилима домаћег ауторског права. То је задатак локалних Creative Commons организација и он није нимало лак. Надаље, приликом коришћења СС лиценци не треба заборавити на чињеницу да закон не допушта промет личноправних овлашћења аутора. Ово правило није препрека уговарању Creative Commons лиценци, али стицаоци лиценце увек морају бити свесни постојања личноправних овлашћења аутора када користе њихова лиценцирана дела. У супротном може доћи до повреде ауторског права. Најзад, у пракси се могу јавити и проблеми у вези са опозивом дате лиценце. Наиме, једном дата Creative Commons лиценца се не може касније у потпуности опозвати. Аутор или носилац ауторског права се може предомислити и прекинути стављање у промет примерака свог ауторског дела, али савесни корисници који прибаве примерке његовог дела и даље те примерке могу слободно користити.

Не заборавите – избор је на аутору

Сврха Creative Commons лиценци јесте да омогуће сваком аутору да на једноставан, а правно ваљан начин да генералну дозволу за слободно коришћење свог ауторског дела, уз постављање одређених ограничења или без њих. Једна тако дата генерална дозвола важи за све заинтересоване кориснике независно од њиховог броја, тако да нема потребе да се са сваким корисником посебно уговара коришћење ауторског дела. Међутим, не желе сви аутори да дају такву генералну дозволу. На пример, текст који сте управо прочитали није у режиму Creative Commons лиценце. Забрањено је његово преузимање и прерада без сагласности аутора.

Како да изаберем домен за свој бренд? Да ли .com, или .rs, или нешто треће?

Увек сам сматрао да свако ко гради бренд треба да одмах заштити жиг, али осим тога пожељно је да заштити и све што може када је интернет присуство у питању, без обзира да ли ће то активно користити или не.

То значи купити све релевантне домене, били они локални, из региона, са неких већих тржишта којим стремимо, значи регистровати корисничко име (или више њих) за све релеватне друштвене мреже које планирате користити, и сличне ствари.

У суштини, као носиоци права на жиг, вероватно можете добити могућност коришћења тих корисничких имена иако су она заузета а користи их неко од конкуренције, али уз дугу, компликовану и често скупу правну процедуру. Ако их користи неко ко није конкуренција, већ просто из неког другог разлога баш оно што ради зове тако, можете само да понудите да откупите, а то често неће бити успешно решено.

Све то може спречити мало додатних трошкова и пажње на почетку приче.

Али шта ако је прича кренула много пре интернета и домена?

То онда значи да у тренутку када препознате интернет као важан канал презентовања и комуникације са купцима, треба да одаберете и на који начин, кроз које канале, и под којим називом ћете комуницирати.

Свакако је идеално да тај назив буде исти као назив бренда, али уколико је заузето, вероватно ћете морати да направите компромис. Тај назив домена или то корисничко име можда неће бити најкраћа и најидеалнија верзија, али то не значи да је све изгубљено. Чак и да вам полазна основа не буде савршена, време и конзистентна и посвећена комуникација донеће резултат.

Какве врсте домена постоје?

Постоји неколико подела, али за вас је у овом тренутку најрелевантнија следећа:

1. Генерички домени (gTLD) – најпознатији представници су .com, .net, .org, .info. Нису везани за локални контекст већ представљају избор за глобалне брендове и приче. Примарни избор свих је .com, а овај доменски простор је и најзасићенији јер је више од 140 милиона назива већ регистровано.

2. Национални домени (ccTLD) – као што су .rs и .срб код нас, али свака од земаља света има своје, па тако имамо .de, .it, .uk, .fr, .ch, .ru, .in, .mx, .br, и укупно око 255 земаља и независних територија има своје домене. У неким земљама права регистрације су ограничена на фирме или појединце са пребивалиштем у тим земљама, док је у случају других то отворено.

3. Нови генерички домени (new gTLD) – од 2013. године, отворена је могућност да свако аплицира за свој домен, плати лиценцу (у случају да се више пријави за исти назив следи лицитација), и до сада је преко 1200 захтева усвојено. За неке од ових доменских простора отворена је могућност регистрације, за друге није.

Гледано по типу – постоје бренд new gTLD домени (.bwm, .visa, .apple …), постоје географски домени (.cat, .paris, .nyc …), i комерцијални домени (.top, .xyz, .shop …). У првом случају, брендови најчешће желе да заштите своје присуство кроз сопствени простор, па тако Google за низ својих активности користи домене на .google, Toyota је своје корпоративне активности пребацила на global.toyota, као и Barclays банка. Оваквих примера је много. Што се тиче географских, званични сајт града Барселоне је barcelona.cat, Ајфелов торањ се од недавно налази на новој онлине локацији toureiffel.paris (претходно tour-eiffel.com) и тако даље.

Нови генерички домени су интересантни, али су и даље у фази експеримента и нису постали масовно употребљавани. У случајевима неких од њих можда има смисла купити за свој бренд назив домена у неком од простора (рецимо nazibrenda.shop за e-commerce, nazivbrenda.club или nazibrenda.vip за loyality програм и слично) али често је то непотребно.

Како онда за свој бренд направити прави избор?

Увек има смисла да заштитите свој домен на глобалу, и то у .com доменском простору, затим наравно у локалу односно националном доменском простору (.rs и .срб код нас), као и на тржиштима где послујете или сте присутни (нпр. ако извозите у Немачку купите и .de). Све остало је бонус, и пожељно али не и неопходно.

Ово је дакле питање заштите свог бренда, али још увек нисмо дошли до опредељивања шта је примарни избор за презентацију и комуникацију.

Када је глобални домен најбољи први избор?

Уколико наступате на глобалном тржишту и локални аспект вашег бизниса није релевантан за ваше пословање – изаберите .com. Ако производите, на пример, software који се продаје у целом свету, то што су вам канцеларије овде, уколико сте прилагођени потребама корисника, њих заиста не мора да занима.

Уколико производите физичке производе који се дистрибуирају и продају у целом свету, а то што сте са неког конкретног простора, за купца није релевантно (тј. нисте на пример – француски сир, швајцарска чоколада, немачко пиво, италијански намештај и слично), изаберите .com као примарно решење.

Можемо да кажемо и овако – уколико вам локални аспект бизниса и бренда не представља предност, изаберите глобални домен за презентовање онога што радите.

То не значи да локални домен не треба да поседујете, и да можда на њему не треба да постоји локални сајт где ћете представљати фирму на локалном језику, постављати огласе за посао, или га просто преусмерити на глобални.

Када је национални домен најбољи први избор?

Национални домен је најбољи избор када се обраћате локалној публици, или публици којој се обраћате желите да покажете ко сте и одакле сте.

Било да имате локални бренд или да увозите производе са другог тржишта, али их продајете овде и дајете подршку, локални сајт са локалнизованим садржајем је добар избор. Пример на нашем тржишту је рецимо smoki.rs и miele.rs.

Такође, локални домен је сјајан избор за све оне који производе нешто где је управо то локално порекло врло релевантно, па тако – два века стара производња швајцарске чоколаде cailler.ch присутна је глобално али ипак користи локални домен као и camillebloch.ch. Италија је добар избор за вина, па самим тим многе од локалних винарија које продају широм света, желе да покажу одмах своју припадност, рецимо gdvajra.it, pertimalisassetti.it, levignediclementinafabi.it, pisonivini.it и бројне друге. Немачки произвођачи пива такође држе до традиције, рецимо – oettinger-bier.de, bitburger.de, erdinger.de, augustiner-braeu.de, loewenbraeu.de, koenig.de, као и бројни други.

Национални домени је дакле избор за локалне бизнисе и брендове који желе да прикажу порекло.

Зашто неки брендови не бирају најбоље праксе?

Овај „проблем“ није једначина са једним решењем, и свако у суштини може да направи избор за себе и преданим и посвећеним радом да постигне резултат.

Конкретних разлога је много, неки брендови немају свест о томе шта су добре праксе, неки су почели са активностима пре него што је локални .rs домен настао.

Да ли постоји неки добар пример и у Србији?

Постоје примери, али их нажалост нема довољно. Ипак, треба поменути Aura kozmetiku, Esensu, Kabinet pivaru, бренд Vrtlari, Šaljićeve мелеме и оригиналну Павловићеву маст.

Да ли ви знате још неки занимљив локални пример који нисмо набројали?

Пишите нам на domen@rnids.rs.

Друштвене мреже у служби промоције сопствених канала комуникације на интернету

Без алата, нема ни заната – стара изрека, свима позната, а толико истинита и примењива у нашем свакодневном послу. Чак и дигитални маркетинг то потврђује. Да се разумемо, алати су и наши рачунари, опрема коју користимо, али овде не причамо о томе. Причамо о друштвеним мрежама у функцији алата који користимо да би промовисали сопствене канале комуникације на интернету.

Шта су то сопствени канали комуникације?

Сопствени канали комуникације су дефинисани као сет комуникационих канала над којима нека организација, бизнис или бренд има комплетну контролу. Дакле, све што је у власништву одређеног бренда, компаније или организације се сматра сопственим каналом комуникације. Ту спадају сајтови, одредишне странице, блогови, newsletter-и, апликације…

Они нам дају могућност да остваримо пуну контролу над свим функционалностима, било да је то слање порука, писање објава, чланака или различитих информација на сајту. Приликом креирања стратегије наступа бренда или организације на интернету фокус би требало да вам буде на грађењу и ојачавању управо сопствених канала.

Где су ту друштвене мреже?

Друштвене мреже овде функционишу као добар алат. Преко њих долазите до нових људи из ваше циљне групе. Оне вам служе да добрим тактикама привучете људе на ваше медије.

Када су налози на друштвеним мрежама квалитетно постављени њихов садржај може да направи добру причу и отвори нове могућности. Људи који вас ту прате већ су показали интересовање за ваше пословање или производ и увек им је много лакше пренети нову поруку. Они су се већ “претплатили” да примају информације од вас. Наравно, увек желимо да проширимо ту циљну групу.

Хајде да попричамо о три врло битна и делотворна начина ширења приче о вама.

Препорука

Прва битна ствар је препорука. На пример, неко од ваших пријатеља је поделио објаву где је похвалио неки бренд, компанију или производ. Сигурно на то више обраћате пажњу и кажете: „Хм, можда ово стварно функционише.“ Тиме се увећава вероватноћа да ћете купити неки производ, кликнути на информацију или отићи на сајт. Као и генерално у животу, препорука је најбитнија ствар и на друштвеним мрежама. Уколико неко неком нешто препоручи, много је већа вероватноћа да ће тај неко стварно то купити или почети да користи. Битно је лично искуство. То треба имати на уму када креирамо садржај, да бисмо подстакли људе да причају о нама. Постоје примери брендова који су награђивали највеће фанове на својим страницама, слали им промо пакете производа. Тиме су подстицали људе да деле садржај везан за бренд на друштвеним мрежама.

Групе

Још један добар тренд у промоцији сопствених канала су групе, било да је реч о Facebook или LinkedIn групама. Оне представљају моћан алат за окупљање људи око истог или сличног интересовања. Истина, потребно је време да се изгради утицај у групи, али свакако је битно да уђете у групе које се тичу тематике везане за ваш бренд, организацију или компанију. Неопходно је да будете активни, да делите садржаје са вашег сајта, занимљивости из индустрије у којој сте, или теме уско везане за вашу организацију или бренд. Људи окупљени у групама нису дошли случајно, ту су зато што их занима тема којом се нека група бави.

Оглашавање

Приликом промоције сопствених канала комуникације кључна тактика је дефинитивно плаћено оглашавање. Моћна функционалност нашег алата. Наравно, моћна је онолико колико знамо да је користимо. Преко огласа можемо људе да шаљемо директно на сајт. Уколико су већ били ту, можемо поново да им се обратимо. Можемо да ширимо циљну групу на основу интересовања и понашања. Добра сегментација људи у спрези са релевантним садржајем који им пласирамо може да буде кључан фактор нашег успеха или неуспеха. Facebook или Google прате наше понашање на интернету, сакупљају информације о нама и те исте податке продају оглашивачима. Долазимо до тога да имамо на располагању алгоритам који учи на основу информације којима га ми хранимо и којима га храни понашање нама релевантних људи на интернету. Питање је само како ћете конкретно дефинисати ваше индикаторе успеха или пројектовати продајни левак. Део нашег циља у целом процесу свакако треба да буде и подстицање људи да дођу код нас, на наше канале, да постану свесни нашег присуства. Опет, други део треба да буде усмерен на конкретну конверзију, продају или неку другу акцију. Све можемо да измеримо и спрам добијених параметара да вршимо оптимизацију кампања.

Није све у потрошеном новцу

Друштвене мреже су моћан алат, али изгледају као традиционални медији. Охрабрују нас да се бавимо оглашавањем. Од њих ће увек стизати препорука да је најбољи начин за зараду и промоцију на интернету плаћена реклама. Погледајмо уназад како је маркетинг изгледао и схватићемо да се увек заснивао на комбинацији плаћених, заслужених и сопствених медија. Ту се ништа није променило. Facebook је место у чијем центру сте ви, ваше приче и садржај који постављате. Највећи изазов је да пронађете “добре окидаче” креирањем садржаја који мами посетиоце на ваш веб-сајт и повећава број посета, а истовремено остварује утицај код ваше циљне групе. Увек је циљ да што мање новца потрошите, а што бољи резултат остварите.

Ваши канали комуникације на интернету су ваша online визит карка. Ваш улаз у дигитални свет. То је оно једино место где су нам стартне позиције исте. Како се прикажете свету, тако ће вас и конципирати. У шуми различитих информација они су ваш кутак. Ту имате контролу над тиме шта нудите људима и на који начин. Не зависите од туђих интереса. Бројне су опције на располагању, а ви треба да их искористите у складу са својим стварним потребама и циљевима. Алат зван друштвене мреже у рукама вештог оператера постаје добитна тактичка комбинација у генерисању квалитетног саобраћаја ка вашим веб-локацијама. Тај саобраћај је онај који ће стварно да направи разлику и од кога имате реалне користи без обзира на то које сте циљеве дефинисали стратегијом. Њега треба да задржите, на основу њега да учите о понашању појединаца у вашој циљној групи, планирате даљу комуникацију којом градите и негујете односе са људима. Само тад можемо да употребимо још једну изреку – добар глас далеко се чује.

Електронска пошта са вашег домена – пут ка изградњи поверења купаца

Проблем ослањања пословања на туђе платформе

За велики шесточасовни пад свих апликација базираних на Фејсбук платформи који се збио почетком октобра 2021. можемо рећи да је имао своје примарне и секундарне последице. Док су примарне биле изражене конкретним бројкама у виду директне финансијске штете по компанију и њене кориснике, индиректне је било теже квантификовати. Једна од њих била је и та да је падом Фејсбук платформе пала и комплетна пословна, маркетиншка и продајна платформа оних малих и микробизниса који се на њу ослањају као на свој једини (или доминантан) пословно-продајни дигитални простор.

Овај инцидент је пред нашу домаћу пословну јавност поставио још једно питање: да ли се власницима бизниса једнако може обити о главу стратешка одлука да своју кореспонденцију електронском поштом повере платформама које нису под њиховом контролом?

Назив домена одређује и адресу електронске поште

Већ смо указивали на то да је адекватан избор доменске екстензије и назива домена један од кључних корака ка изградњи савременог бренда и дигиталног присуства уопште. Компанијски сајт који се налази на изабраном називу домена и квалитетно креиран представља кључан елемент савременог пословања од којег све полази и над којим његов власник има пуну и неупитну контролу. Добро осмишљено и реализовано присуство на вебу гради поверење и учвршћује односе између власника сајта (и бренда који стоји иза њега) и његових корисника, а управо је поверење валута која је изузетно ретка и тражена у онлајн окружењу.

Онлајн идентитет фирме оличен је у називу интернет домена којим није дефинисана само адреса веб-сајта, већ и адреса електронске поште. И док се о повезаности између назива домена и веб-адресе сајта некако више зна и говори, о е-пошти се обично размишља тек када нешто пође лоше, што представља велику грешку, с обзиром на значај овог сервиса у оквирима дигиталног пословања.

Поуздан сервис за савремен бизнис

Иако је реч о технологији старој више деценија, електронска пошта временом није изгубила значај. Напротив, она је јефтин, брз, ефикасан, свима доступан и масовно коришћен медиј којим се, између осталог, врши аквизиција нових клијената и корисника, обавештава заједница о информацијама значајним за бренд (мејлинг листе), као и средство конверзије потенцијалних купаца у конкретне.

Одрећи се е-поште као маркетиншког и продајног канала, дакле, никако не би био мудар потез. Но, требало би обратити пажњу на основна правила његовог исправног коришћења, од којих је свакако најбитније избегавање коришћења свих назива домена који нису под вашом контролом и који могу да изазову неповерење прималаца и друге проблеме у вези са сигурношћу и интегритетом садржаја порука.

Типичан пример био би коришћење адреса за слање е-поште које потичу са неког од јавних, бесплатних, генеричких сервиса за те намене (Џи-мејл, Јаху и др). Нарочито за бизнисе у повоју може деловати да је некритичко и потпуно ослањање на такве платформе солидан потез јер компаније које стоје иза њих пружају и мноштво других сервиса који су дубоко интегрисани међусобно и са електронском поштом. Ако томе додамо и чињеницу да је интеграција (конвергенција) извршена и са најпопуларнијим оперативним системом за мобилне уређаје – Андроидом, избор једне @gmail адресе је, на први поглед, потпуно логичан. У пракси је, међутим, ситуација сасвим другачија.

Изазови и ризици коришћења јавних сервиса е-поште

Техничка лакоћа слања масовних циркуларних порука електронске поште са Џи-мејл платформе носи са собом знатне изазове и ризике:

Избор корисничког имена (назива) пошиљаоца

У случају рудиментарног и бесплатног коришћења Џи-мејл услуге или сличног генеричког сервиса, велика је вероватноћа да је жељени назив пошиљаоца (корисника налога е-поште) већ заузет. То практично значи да не само што не можете да слободно изаберете доменску екстензију (она ће увек бити @gmail.com), већ то не можете да учините ни за први део адресе е-поште (корисничко име).

Осим тога, у случају да је неопходно креирање више налога е-поште, морали бисте да будете „креативни”, али у негативном смеру, што би вероватно довело до адреса попут zubarskaordinacijapetrovic1@gmail.com, zubarskaordinacijapetrovic2@gmail.com итд., што, признаћете, ни визуелно не делује добро.

Поверавање листе контаката туђој платформи

Коришћење Џи-мејл сервиса подразумева дељење осетљивих података са трећим лицем, што представља ризик по приватност, безбедност и интегритет услуге.

Дешавања ван ваше контроле

Иако компанија Гугл тврди да је њен сервис е-поште доступан преко 99% времена, случајеви пада система, његове недоступности и е-писама која никада нису стигла до примаоца нису ретки и на то као корисник немате никакав утицај. Ви сте на платформи само један од корисника и као такав зависите од њихове професионалности и добре воље.

Безбедносна питања

Јавни сервиси електронске поште су на посебном и честом удару хакера с обзиром на то да на тај начин нападачи могу да у једном маху преузму контролу над великим бројем налога и дођу до знатне количине осетљивих информација које ти налози садрже.

Питања приватности информација

Иако сваки такав сервис има изложене услове коришћења у којима је посебно место резервисано за ставке у вези са механизмима и процедурама заштите приватности размењених информација, многи од њих се последњих година нису показали као нарочити „шампиони” у тој области, те је додатни ниво опреза по овом питању и те како оправдан.

Поверења прималаца – кључно питање комуникације е-поштом

Кључна ставка у вези са избором начина на који ћете се обраћати својим пратиоцима и клијентима путем е-поште је питање поверења.

Стручњаци за дигитално пословање истичу да назив домена (самим тим и адресе е-поште) прилагођен потребама брендирања поспешује кредибилитет, гради професионални имиџ и позитивно утиче на целокупан бренд. Ако, на пример, отварате зубарску ординацију, сва је прилика да ће примаоци радије отворити е-поруку која им стиже са адресе dr.petar.petrovic@zubarskaordinacijapetrovic.rs него zubarskaordinacijapetrovic1@yahoo.com.

Иако иза обе адресе једнако могу да обитавају легитимни носиоци пословања, једно скорашње релевантно истраживање показало је да 79% корисника е-поште има више поверења у поруке е-поште које су им стигле са пословне адресе која долази са назива домена који означава сам бизнис. Наведена анкета указала је и на то да је 72% испитаних склоније да реагује на писмо са брендиране пословне адресе е-поште него на оно послато са неке генеричке платформе.

Уколико је читав сервис е-поште под вашом директном контролом, можете несметано да развијате маркетиншке стратегије и акције које укључују унакрсно брендирање – контакт адреса е-поште на брошури или летку је сама по себи у сврси промоције, а у случају коришћења неког јавног интернет сервиса, реално је да више промовишете тај сервис него свој бизнис.

Приликом избора назива домена требало би, дакле, посебно узети у обзир и целокупан сегмент пословања који се ослања на размену е-поште. Осим што је реч о алату који издржава све тестове времена и користи се више него икад пре, промишљена употреба е-поште послужиће вам и као метода за изградњу вашег веб-присуства и онлајн идентитета посла којим се бавите.

DNSSEC

Скоро свака трансакција на интернету захтева DNS. DNS је сервис који омогућава да се текстуалне адресе, које човек лако памти, упаре са IP адресама које омогућавају повезивање и комуникацију рачунара на интернету. Када корисник унесе адресу веб стране, његов рачунар шаље питање DNS-у о унетом називу домена, а DNS као одговор враћа IP адресу.

DNS је један од најстаријих протокола на интернету и није дизајниран да буде безбедан. Ако је неко злонамеран у прилици да пресретне комуникацију са DNS сервером, он може да врати одговор (погрешну IP адресу) који ће кориснике преусмерити на лажну интернет локацију. Последице оваквог сценарија могу бити веома непријатне за кориснике.

Ово није фикција и дешава се свакодневно свуда у свету. У последње време више од половине свих сајбер напада везано је за злоупотребу DNS-а и његово коришћење за криминалне радње или за цензуру садржаја.

Како је то могуће?

Сценарио је следећи: Корисник уноси адресу веб сајта, рецимо банке или интернет продавнице, и чека да DNS систем „преведе“ адресу која је унета у одговарајућу IP адресу да би уређај корисника могао да се повеже са жељеним сервисом на интернету.

У том, веома кратком времену, док уређај корисника чека одговор DNS-а, прави одговор DNS сервера бива промењен од стране нападача. Корисник на свом екрану види веб страницу која је идентична оној коју је тражио, али је он, у ствари, на погрешној адреси и повезан је са рачунаром који контролише нападач. Све што корисник унесе, корисничко име, лозинку, број кредитне картице, своје личне податке… сада је видљиво нападачу и може бити злоупотребљено.

Како онда и да ли уопште можемо да верујемо DNS-у? Да ли постоји начин да корисник утврди да ли је DNS одговор који је добио погрешан или тачан? Одговор на то питање је „да“ – DNSSEC.

Шта је DNSSEC?

DNSSEC (DNS Security Extension) је технологија која обезбеђује механизме за заштиту од измене DNS одговора и преусмеравања корисника на интернет локације које могу бити опасне за њих у смислу крађе личних података, бројева кредитних картица или поверљивих пословних података или пак ширења лажних информација и вести које наводно долазе од „провереног“ извора коме корисник верује.

Сигурно да нико не жели да корисници његовог сајта или поруке е-поште заврше у рукама превараната. Зато, ако сте ви регистрант назива домена, размислите о имплементацији DNSSEC-а, заштитите своје и податке својих корисника и самим тим сачувајте репутацију и избегните евентуалне финансијске губитке.

Верификација DNS одговора обавља се употребом PKI (Public Key Infrastructure), а DNS сервер који има активирану валидацију DNSSEC потписа прихвата само одговор који има одговарајући криптографски кључ. Савремени криптографски алгоритми пружају довољну гаранцију да једини валидан DNS одговор потиче од сервера који је ауторитативан за дати назив домена и да одговор не може бити промењен на путу до корисника.

Да би DNSSEC испунио свој задатак морају да буду испуњена два једнако важна предуслова:

Да назив домена буде DNSSEC потписан
Да интернет корисници користе DNS сервере код којих је укључена валидација DNSSEC-а

DNSSEC потписивање назива домена

Иако је процес потписивања назива домена још увек компликован процес, последњих година је урађено много на његовој аутоматизацији. Неки хостинг и DNS провајдери ову услугу нуде у својој стандардној понуди, а има и овлашћених регистара РНИДС-а који су имплементирали DNSSEC и нуде га својим корисницима.

Без обзира да ли DNSSEC потписивање назива домена радите на свом или на неком другом DNS серверу, потребно је да посредством овлашћеног регистра у базу РНИДС-а унесете информацију о DNSSEC кључу који се користи за потписивање назива домена. РНИДС у овом тренутку прихвата унос одговарајућег DS (Delegation Signer) записа који има структуру као на слици.

Преко овлашћеног регистра у базу РНИДС-а се уписује:

Key tag (KSK key ID)
Algorithm (алгоритам који је коришћен за креирање KSK DNSSEC кључа)
Digest type (алгоритам који се користи за креирање извода DNSSEC кључа – DS записа)
Digest (крипрографски извод DNSSEC кључа)

Коме да се обратите да би ваш назив домена био DNSSEC потписан?

DNSSEC потписивање назива домена можете урадити на својој инфраструктури или преко DNS провајдера који пружа такву услугу. То може бити ваш овлашћени регистар, интернет или хостинг провајдер или можете користити услуге неког од комерцијалних или бесплатних DNS провајдера.

Уколико немате свој DNS сервер, проверите код овлашћеног регистра код кога је регистрован назив домена да ли пружа услугу DNSSEC потписивања назива домена и да ли планира да у скорој будућности понуди и ту опцију. Нису сви овлашћени регистри у могућности да пруже услугу DNSSEC потписивања домена, али сви могу да достављене DNSSEC податке проследе РНИДС-у.

Распитајте се ко нуди услугу DNSSEC потписивања и потпишите свој назив домена. DNSSEC потписивање назива домена не мора да кошта много, у неким случајевима је и бесплатно, а сигурно ће вам помоћи да сачувате репутацију и омогућити да ваши корисници безбедно користе ваш сервис.

Шта интернет корисници треба да ураде?

Да би корисници интернета имали потпуну заштиту када је у питању манипулација DNS одговорима и могућност да буду повезани на сајтове и сервисе које контролишу сајбер криминалци, потребно је да користе DNS разрешиваче (DNS сервери компаније, ISP-a, сервери на кућним рутерима…) који валидирају DNSSEC потписе.

Одговорни администратори компанијских система и ISP провајдера имају активирану валидацију DNSSEC-а на серверима који пружају услугу њиховим корисницима. Такође, сви најпознатији јавни DNS сервери (Google, PCH, Cloudflare, Cisco) проверавају валидност DNSSEC потписаних назива домена и не враћају IP адресу уколико потпис није валидан. За оне називе домена који нису DNSSEC потписани, разрешавање се врши без валидације, али за такве називе домена постоји реална опасност да корисници сервиса који се на њима налазе буду послати на локацију коју контролишу сајбер криминалци.

DNSSEC је важан елемент повећања безбедности на интернету и без обзира да ли сте само корисник интернета или имате неки интернет сервис, требало би да примените погодности које он пружа. За почетак, проверите да ли ваш DNS разрешивач проверава валидност DNSSEC потписа на адреси res-check.dnssec.rs.

Камен дизајн: Одушак од ужурбане свакодневице

„Ручно направљено. Локално гајено. Од срца засађено.” Тако гласи посетница фирме Ненада Сарјановића „Камен дизајн”, која ручно прави саксије од вештачког камена, аранжмане од сукулената, кактуса и ваздушних биљака, и још штошта. Ови производи су ту да оплемене дом, али и да истовремено у живот унесу спокој и пруже одушак од ужурбане свакодневице.

Како се родила идеја звана „Камен дизајн”?

Овог подухвата смо се мој пријатељ и ја латили пре шест година, и то сасвим случајно. Иако смо одувек гајили љубав према биљкама и природи. Све је, заправо, почело тако што смо одгледали један видео о прављењу саксија. Испрва нам се учинило крајње једноставно и занимљиво, те смо покушали да направимо саксије зарад наших биљака. Ипак, испоставило се да није све баш тако лако као што изгледа на први поглед.

Ипак, нисмо одустали. Наредних шест месеци експериментисали смо са рецептуром за прављење вештачког камена. Наравно, имали смо силних пехова. Један од њих нас је коштао 500 попуцалих саксија. Међутим, када смо открили праву формулу, финалним производом су се одушевили сви из нашег окружења и чак питали могу ли да га купе од нас. Тада нам је и синуло: „Ово бисмо могли да претворимо у посао!”

Како је све изгледало у старту?

У почетку је то био додатни извор прихода и нешто чиме смо се бавили уз стални посао. Али, миц по миц, и поруџбине су почеле да пристижу са свих страна. Такође, ишли смо по београдским цвећарама и нудили своје саксије, али нисмо имали среће. Било је ту разних изговора, од тога да им је цена неодговарајућа, па до неких немогућих захтева у начину израде. Ипак, то нас није обесхрабрило. Напротив, инспирисало нас је да отворимо сопствену радњу.

Тако смо пронашли простор у строгом центру града, у ушушканом Чумићевом сокачету. Окружени разноразним малим бизнисима, то се показало као идеално место за нас. И тако смо се отиснули у предузетништво.

Ко чини тим „Камен дизајна”?

Ја увек кажем да све ово не би било могуће без вредне екипе. У тиму нас има троје. Колега и ја смо везани за производњу, а трећи члан је фантастична и одговорна девојка која води радњу. Она је велики љубитељ биљака и, будући да поседује диплому из хортикултуре, на свој начин доприноси развитку ове приче и даје нам добар ветар у леђа.

Почели сте израду саксија од вештачког камена. Ипак, данас је ваша понуда знатно већа.

Тако је. Вредно смо радили на проширењу асортимана. Сада имамо разне аранжмане од сукулената, кактуса, ваздушних биљака. Новост у понуди су тзв. „уради сам” пакети. Тачније, три пакета. Унутра добијате све што вам је потребно да сами направите један мали, али савршен аранжман који уноси мало спокоја у ваш живот. Стога смо им и наденули назив „антистрес пакети”.

Мимо тих аранжмана, правимо и огледала и лампе, које су ту да оплемене дом на несвакидашњи начин, као и затворене еко-системе. То је, практично, башта у малом која може да живи вечно.

Увек се трудимо да направимо нешто ново. Идеја има напретек, а материјал је такав да нам пружа могућност да се њиме поигравамо. Чак и од нечега што не испадне како треба ми направимо нешто занимљиво. Отпада готово да нема. Ако дође до пуцања предмета, то се рециклира.

Такође, акценат нам је на очувању животне средине, па нам је, самим тим, стало да пластику потпуно елиминишемо из употребе.

Ко су ваши клијенти?

Сви људи који воле природу, који воле нешто непоновљиво. Свако ко посети нашу радњу остане без текста. И што дуже остане у њој, то више ствари открије. Неретко, клијенти не купују само за себе, већ и да лепим поклоном обрадују блиску особу. Тако нам је једном приликом стални купац испричао да је наш аранжман, који је послужио као поклон за славу, дословно био звезда вечери и да нико није могао да скине поглед с њега.

Осим физичких лица, имамо сјајну сарадњу и са дизајнерима ентеријера, разним архитектама и њиховим студијима, као и са компанијама. Наиме, компаније су препознале наше производе као идеалне корпоративне поклоне за своје запослене. Разлог лежи у томе што су интерактивни и пријемчиви за свакога.

Однедавно организујете и занимљиве радионице.

Да, у међувремену смо почели да организујемо радионице које се састоје из више делова. Полазници ту имају прилике да саслушају предавања о биљкама које саде. На пример, какав је корени систем, како се гаје, итд., а потом уче како да их саде. Уз лепо дружење затим свако прави своју декорацију и сам бира како жели да украси свој аранжман.

Показало се да те радионице имају веома благотворно дејство на полазнике. Тамо се сви осећају пријатно и опуштено. Такође, компаније су препознале да ове радионице могу да послуже и као нека врста тим-билдинга. Зато, у договору са фирмом која нас ангажује, често целокупну поставку преселимо у њихове просторије како би њихови запослени могли да уживају.

Маркетинг је нешто без чега ниједан посао не може. Колико су вама значајне друштвене мреже и веб-сајт?

Када смо отворили радњу, тада смо и покренули налоге на друштвеним мрежама, Фејсбуку и Инстаграму. Очекивали смо да то одмах букне, али било је потребно време да нас корисници спазе. Морали смо да научимо како да напишемо пост, како да сликамо. Ако не ангажујете агенцију, онда је неопходно и стрпљење и време да то све савладате. Сада сви верују да наше странице води нека агенција, иако све радимо сами, и на то смо поносни.

Што се тиче сајта, њега смо покренули после две године рада. У доба када смо подизали сајт, доста сам се информисао у вези са доменом. Питање је било да ли .com или .rs. Уврежено мишљење је гласило, ако послујете на домаћем тржишту, да је домен .rs за вас. Тако је и било.

Међутим, на почетку сајт нам је био само базичан. Садржао је основне информације: где се налазимо, шта радимо, како изгледају наши производи. Пре непуних годину дана добио је ново рухо. Користили смо платформу Shopen, која је савршена е-комерц платформа за наше потребе.

А, колико нам је значило? Са новим сајтом и продавницом почеле су да пристижу прве наруџбине преко интернета. Најлепша ствар на свету је када устанете ујутру, проверите мејл и видите да имате нову поруџбину. Данас нам је незамисливо да послујемо без сајта.

Завирите у свет kamendizajn.rs

Шта је mobile first приступ у веб-дизајну и веб-дивелопменту

Развојем 4G мреже и мобилне технологије створени су услови да интернет велике брзине постане доступан великом броју људи. Данас, користећи мобилне телефоне можемо све оно што је до пре пар година било незамисливо: да сурфујемо друштвеним мрежама, претражујемо онлајн продавнице, наручујемо храну, плаћамо рачуне, читамо књиге, једноставно – многе свакодневне активности преселиле су се онлајн.

Пре само осам година, тек 16,2% посета у просеку је долазило са мобилног телефона док се за крај 2020. предвиђа да ће тај проценат достићи 75%. Ако поседујете сајт и имате Гугл аналитику лако се можете и сами уверити у ову статистику. Уколико ваш сајт није mobile first, време је да то постане!

Шта је mobile first?

Ако се нисте сусрели са термином mobile first до сада, у будућности сигурно хоћете. Овај приступ израде сајтова и веб-апликација постао је изузетно значајан последњих година, јер фокус ставља на функције и дизајн за мобилне уређаје.

Шта то конкретно значи, која је разлика? Зар мој сајт није већ responsive?

У овоме се, у ствари, налази највећа забуна. Која је разлика између термина responsive и mobile first? Кључна разлика је у приступу, односно почетној тачки са које се креће у израду. Код responsive приступа, UX/UI се прави прво за десктоп, па се онда прилагођaва мобилном, а код mobile first UX/UI се прави прво за мобилни уређај.

Зашто је уопште за целу причу око mobile first битан UX и UI?

Да бисмо одговорили на ово питање прво морамо да разумемо шта је UX, а шта UI. UX, односно User Experience design, има за циљ да сајт или апликација буду кориснику блиски, односно да се корисник лако сналази, да му садржај буде прегледан. Овакав сајт корисник ће желети да посети поново. UI, односно User interface design, је оно што видимо током коришћења апликације, као што су рецимо фонт, шеме боја, слике и размаци, иконе, дугмићи итд. За приказ на мобилном телефону сви ови елементи не могу да буду исти као за приказ на десктопу, око другачије реагује на велику површину прегледа, а другачије на мању.

Зато, уколико је ваш сајт прегледан, добро структуиран и практичан када га посећујете са десктопа, учините да исти доживљај имају и посетиоци са мобилних телефона. Присетите се статистике са почетка приче, њих је чак 75%. И заборавите „просто“ препакивање, тиме само додатно губите време. Савремени дигитални канали комуникације су mobile first!

У чему је проблем са „препакивањем“?

Узмимо пример неког сајта са доста функционалности и ефеката који је рађен првенствено за десктоп и онда се само та верзија пресложи на телефон. Такав сајт ће имати доста елемената који су нефункционални на телефону, који отежавају учитавање и који корисничко искуство са телефона чине лошим. Самим тим, такав сајт ће од стране Гугла бити и лошије позициониран.

Колико је ово озбиљно схваћено од стране Гугла, говори и податак да ће од септембра 2020. њихов претраживач учинити индексирање mobile first јединственим, односно да ће се сви сајтови индексирати на основу података које прикупе smartphone Googlebot-ови. Тренутно, индексирање зависи од процене да ли је сајт mobile first или не, па mobile first сајтове скенирају smartphone Googlebot-ови, а остале скенирају стандардни bot-ови. Прелазак на јединствено mobile first индексирање значи да они који имају лоше перформансе сајта или апликације на мобилном телефону и који су до сада били фокусирани на десктоп приказ, могу очекивати у наредном периоду промене у позицији свог сајта у претраживачу.

Са друге стране, mobile first приступ значи да радимо сајт и веб-апликације примарно за телефон. Ово нам омогућава да имамо сајт или web app који се учитава изузетно брзо, са функционалностима које су нам потребне за телефон. Након што ово направимо, дограђујемо сајт за приказ на таблетима и десктопу. Један од најбољих примера овога је Инстаграм. Приступите Инстаграму са вашег претраживача у телефону и претраживача на рачунару, лејаут који ћете видети је готово идентичан. Сајтови рађени на овај начин углавном нам пружају бољу брзину учитавања као и садржај који је приступачан.

Зашто mobile first?

Гугл фаворизује сајтове рађене овом техником, а ви сигурно желите да будете што боље позиционирани.
Брже се учитавају и корисници их више „воле“. Чак и када сте добро позиционирани, уколико корисници немају добру прегледност или им форма садржаја није згодна за употребу, брзо ће напуштати сајт, што даље даје сигнал Гуглу да нешто ипак није у реду.
Гугл сада користи две врсте crawl-ера. Једни скенирају мобилну верзију сајта, а други десктоп верзију, али ће се од СЕПТЕМБРА за позиционирање на Гуглу користити само подаци које прикупљају smartphone Googlebot-ови, односно, сви сајтови ће се третирати као да су креирани првенствено за мобилне уређаје.
65-75% посета интернету је преко мобилног телефона.

Поређења ради, замислите у коликој су само предности оне продавнице које су и пре короне имале своју онлајн продају у односу на оне које су их силом прилика сада отворилe.

Колики су корист имали они који су већ разрадили ово на време? Да ли сте спремни да игноришете трендове и тврдоглаво се држите неких постулата које технологија и алгоритми газе?

pitajte.rs вебинари – ретроспектива 2021. године

pitajte.rs вебинари покренути су са циљем да изабрани стручњаци понуде одговоре на бројна питања о пословању на интернету. Током 2021. године реализована су прва четири вебинара на којима су говорили Лазар Џамић, креативни стратег, Ненад Пантелић, стручњак за SEO, Иван Минић, домаћин подкаста Појачало и Иван Танасковић, стручњак за е-трговину.

Нови pitajte.rs вебинари биће организовани током 2022. године, првог петка у месецу, а изабрани предавачи говориће о темама важним за развој пословања на дигиталним каналима и одговарати на питања публике.

Креирајте програм предстојећих вебинара, предожите предаваче који ће одговарати на ваша питања! То можете да учините на овом линку.

Погледајте до сада емитоване епизоде

Лазар Џамић – Подаци у маркетингу: шта, зашто и како?

Иван Танасковић – Како продавати онлајн током најактивније (празничне) продајне сезоне

Иван Минић – Како да покренете подкаст?

Ненад Пантелић – Први SEO кораци

Пратите садржаје на domen.rs и објаве на друштвеним мрежама РНИДС-а да бисте сазнали теме предстојећих вебинара и поставили питања предавачима. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стижу једном месечно у ваш инбокс.