Страна 30 – Домен
LATINICA

За претрагу назива домена кликните овде

Књижара Роман: Најбржа књижара у земљи

Оне нам отварају нове светове, буде машту, али и пружају знање, забаву и обогаћују наше животе. Како је то срочио чувени Марк Твен: „Добри пријатељи, добре књиге и чиста савест: то је идеалан живот.“ Вођен управо оваквим идејама, Александар Илић је са пријатељима покренуо сајт Књижара Роман, који се бави онлајн продајом књига. Све наслове својим купцима испоручују у најкраћем могућем року, због чега су стекли епитет најбрже књижаре у граду.

 

Књижара Роман представља доказ да људи и у данашње време доминације интернета радо читају књиге. Како сте и зашто одабрали да отворите онлајн књижару?

 

Скоро 10 година сам био на челу дигиталног сектора једне од највећих издавачких кућа и књижарског ланца у региону. Поред тога, „из срца“ сам повремено радио и као уредник, а опробао сам се и као писац. Другим речима, имао сам прилику да књижарско-издавачки свет сагледам из свих углова, укључујући и перспективу самих аутора.

 

Међутим, у једном тренутку сам се заситио свега тога. Желео сам да имам другачији распоред ствари у животу, другачију врсту обавеза и проблема, али и да пробам да се пронађем у некој новој бранши. Тако сам одлучио да напустим издаваштво и наредне две године се уопште нисам бавио књигама и е-комерцом. Извесно време сам провео у једној маркетиншкој агенцији, где сам радио углавном на стратегијама и media buying-у. То искуство ми је било занимљиво јер сам први пут радио глобалне кампање. Сећам се, када сам направио први audience, да је таргетирањем било обухваћено 195 милиона људи и баш сам се питао да ли ће и како кампања „да ради“. Било је то велико искуство које ми је и данас од извесног значаја.

 

Онда сам се поново зажелео књига и помислио сам како би било лепо да се бавим оним што највише волим. Са том идејом је све почело. Тада сам дао отказ у маркетиншкој агенцији.

 

knjizara roman

Постоји опште веровање да људи данас не читају књиге као некада. Колико је почетак био тежак и са којим сте се изазовима сретали?

 

Књижара Роман није никакав експеримент. Напротив, од старта сам био свестан у шта се упуштамо. На основу искуства које сам имао, знао сам да књиге могу да се продају и онлајн, да постоје људи који стално читају и да долазе нове генерације које, такође, воле књиге. Заправо, опште мишљење да људи, а поготову млади, не читају књиге велики је мит. Ситуација је сасвим супротна.

 

На глобалној ранг-листи броја објављених књига у односу на број становника Србија је на петом или шестом месту. Издаваштво код нас је веома активно и релевантно, а то, пре свега, значи да постоји публика. Све у свему, био сам сигуран да постоји добра основа за овакав посао. Оно што нам је било потребно да бисмо покренули Књижару Роман јесу квалитетни људи, одговарајући простор и, пре свега, средства. Добра идеја без одговарајућег буџета углавном је јалова.

 

Наш тим чине људи који су више од 10 година у издаваштву. Добро се познајемо, дуго смо радили заједно, уиграни смо, и то да можемо да се ослонимо једни на друге била нам је олакшавајућа околност на самом почетку.

 

Посао сте започели са добро разрађеном стратегијом и јасном идејом које тржиште гађате и на који начин ћете се издвојити на тржишту.

 

Питање је било зашто би неко одабрао баш нас да купи књигу. Шта је оно што ће нас издвојити на тржишту? Ту нам је помогло искуство и увид које смо имали када је реч о онлајн продаји књига, а и продаји књига уопште. Готово сви издавачи имају своје сајтове на којима продају књиге, постоје два велика књижарска ланца, а ту је и неколико онлајн књижара. То је терен на који смо изашли. Гледали смо да заузмемо територију која је постојала између свих њих. Разлику и предност у односу на друге онлајн књижаре остварили смо тако што имамо свој магацин. Тиме смо, у односу на тадашње стање на тржишту, радикално скратили време за доставу поручених књига. Пре тога смо се потрудили да у понуди имамо готово све књиге свих издавача.

 

Aleksandar Ilić Knjizara Roman

 

Моменат доставе, уз широку понуду, био нам је битан од самог старта и по томе смо желели да се издвојимо на тржишту. Ствари смо поставили тако да у року од сат времена од поручивања купац на територији Београда добије своје књиге. За друга места, испорука је данас за сутра. За купце из иностранства, испорука је такође најбржа могућа: рок за испоруку пакета купцима из иностранстава је два до три радна дана, у зависности од континента.

 

Колико књига клијенти обично поручују?

Најмање је оних који купују по једну књигу. Просто им се више исплати да купују више јер је достава бесплатна за поруџбине изнад 2.000 динара, и добија се једна књига на поклон. При томе, сви наслови које имамо у понуди су на сталном попусту од 10%, а уколико купе три или више књига, добијају још 10% попуста. Тако је обично случај да читаоци поручују три или више књига јер истовремено штеде новац и добијају поклон књигу, поред стандардних поклона – занимљивих букмаркера и персонализоване честитке.

 

Колико је пандемија утицала на ваше пословање?

Од доласка короне много тога се изменило на тржишту продаје књига. Одједном је велики број људи први пут покушао да нешто купи онлајн и видели су да то није ништа страшно, тако да је самој онлајн продаји читава ова ситуација заправо веома погодовала.

 

Knjizara Roman Robinzon Kruso

 

Поред књижарства бавите се и издаваштвом.

Објављивање књига је нешто чиме се бавимо од почетка, али, ипак, то није доминантна делатност. Тај сегмент пословања пре би се могао подвести под фразу „за своју душу“. Књиге које сами објављујемо припадају класичној књижевности. Од аутора, ту су Стеднал, Кафка, Оскар Вајлд, Достојевски, Флобер, Толстој, Мопасан, Тургењев, Љермонтов… Кренули смо од тога да направимо књиге које ће се допадати пре свега нама. Радимо мало другачији и савременији дизајн у односу на то како су се класици до сада дизајнерски третирали, и изгледа да се то људима допада.

 

Покренули сте и занимљив гифт-програм. Наравно, све је везано за књижевност.

Гифт-програм који имамо у понуди тематски је везан за књижевност. Реч је о производима (нотеси, шоље, мајице, несесери…) са цитатима и мотивима из различитих дела класичне књижевности – Дракула, Дон Кихот, Ана Карењина, Браћа Карамазови… Морам признати да купци веома лепо реагују на све то, и радимо на томе да ову гифт-секцију додатно проширимо.

 

Сви артикли из овог програма су високог квалитета тако да се, на пример, шоља неће разбити при паду, за нотес је предвиђено да буде отваран хиљаде пута а да се не распадне, што купац од њега и очекује. Од велике је важности да сваки производ буде врхунског квалитета.

 

knjizara roman knjige domaćih autora

 

Фокусирани сте на онлајн продају, тако да вам је сајт књижаре од највећег значаја. Занимљиво је да сте, иако вашу клијентелу чине, осим људи из Србије, и они из иностранства, одабрали .rs домен.

То ми је било логично. Ни на тренутак нисмо размишљали о некој другој екстензији. Који други домен би требало узети, па у Србији смо. Давно је прошло време када смо сви закупљивали .com домене.

 

Наравно, постоји локализована претрага где је .rs домен важан како би се сајт боље позиционирао у резултатима претраге. Имајући у виду да конкуренција није мала и да сви ми који смо у овом послу, са изузетком понеког наслова, имамо веома сличну понуду, може се рећи да је овај фактор од великог значаја за наше пословање и видљивост на тржишту.

 

Активни сте и на друштвеним мрежама.

Да. Промет је тамо где су људи, а људи су и на друштвеним мрежама. Често нам се јаве читаоци да питају да ли имамо неку књигу или да затраже препоруку. Читалац са питањем у инбоксу је исти онај човек који са истим питањем уђе у књижару. Игнорисати их било би исто као да купцу у радњи окренете леђа.

 

Наравно, друштвене мреже су и канал за оглашавање који нам омогућава да допремо до потенцијалних купаца, упутимо их на сајт и представимо им оно што нудимо.

 

Какви су вам планови за наредне кораке?

Најважније нам је да смо, на крају дана, мирни и да нам не треба по неколико сати да заборавимо где смо били и шта смо радили. Није нам проблем ни да радимо и по 15 сати ако треба, али нисмо под стресом, и то је оно што сви веома ценимо. Амбиције нам нису мегаломанске, по мери човека су, а не супермена.

 

Погледајте причу о најбржој књижари у земљи. 

 

Пад “Privacy Shield“-а: забрана преноса података о личности из ЕУ у САД?

Јула месеца 2020. године Суд правде ЕУ донео је одлуку познату као „Шремс II”, којом је правни механизам Privacy Shield проглашен неважећим, због чега је „извоз” података о личности резидената ЕУ у САД, по овом правном основу постао незаконит. Такав неочекивани развој догађаја изазвао је панику и проблеме у пословању великих интернет трговаца, онлајн коцкарница и свих других комапанија чији „бизнис модел” је заснован на обради велике количине података о личности и њиховом складиштењу у САД.

 

Шта је механизам Privacy Shield и чему је служио? 

EU – US Privacy Shield Framework донедавно je представљао својеврсни правни механизам по основу кога је било могуће безбедно преносити податке о личности из Европске уније у Сједињене Америчке Државе, све до доношења горепоменуте пресуде Суда правде ЕУ. Поменути правни механизам заменио је Safe Harbour, механизам под чијим окриљем су се подаци „извозили” у Сједињене Америчке Државе све до 6. октобра 2015. године, када је доживео сличну судбину као и његов наследник, односно проглашен је неважећим од стране Суда правде Европске уније одлуком познатом под називом „Шремс I”.

 

Ко је Максимилијан Шремс?

Максимилијан Шремс је аустријски активиста чија област ангажовања јесте заштита података о личности на интернету, а највише на друштвеним мрежама. Његовим ангажовањем, односно тужбама које је подносио, у два наврата су обарани правни механизми за трансатлантски пренос података, из ког разлога су обе одлуке суда правде ЕУ назване управо по њему.

 

Правни механизам Privacy Shield нашао је своју посредну примену и у нашој земљи. Закон о заштити података о личности прописује да је пренос података о личности дозвољен у оне државе за које је од стране Европске уније утврђено да обезбеђују примерени ниво заштите. У том смислу, Влада Републике Србије 2019. године донела је Одлуку о Листи држава, делова њихових територија у којима се сматра да је обезбеђен примерени ниво заштите података о личности. На тој листи су се нашле и САД са ограничењем на примену Privacy Shield Framework.

 

Зашто је извоз података о личности у САД толико важан за европске компаније?

 

У данашње време практично сви сектори привреде су се дигитализовали, укључујући и примарни сектор, односно пољоприивреду. Отуда се појавила потреба за складиштењем велике количине података (међу којима су неретко и подаци о личности), а управо су сервери највећих капацитета и брзине рада са најповољнијом ценом коришћења у власништву америчких компанија као што су Амазон, Digital Ocean итд.

Пад Privacy Shield-a

Privacy Shield механизам је доживео правну судбину свог претходника (Safe Harbour-а) и то из истих разлога из којих је престао да важи његов претходник. Утврђено је да овај правни механизам не обезбеђује адекватан ниво заштите подацима о личности резидената ЕУ који се „извозе” и складиште на серверима у САД. Овде је реч о посредном коришћењу серверских капацитета преко популарних клауд система.

 

Шремс је у поступку који је вођен пред Судом правде ЕУ успео да докаже да правни систем Сједињених Америчких Држава допушта својим безбедносним агенцијама (нпр. ЦИА, НСА) да врши увид у податке о личности које су „увезене” из Европске уније, без ограничења, из разлога националне безбедности. Насупрот томе, лицима на које се такви подаци односе није обезбеђена никаква правна заштита пред правосудним органима Сједињених Америчких Држава.

Последице краха Privacy Shield-а

Директна последица краха механизма Privacy Shield јесте чињеница да је забрањен даљи пренос података о личности из Европске уније у Сједињене Америчке Државе под његовим окриљем. 

 

Истовремено, забрањен је пренос података о личности из наше земље у САД под окриљем овог механизма, јер САД више нису земља за коју ЕУ сматра да пружа адекватан ниво заштите, па од тада домаћим компанијама није дозвољено да ослањајући се на дати механизам извозе личне податке у САД. 

Да ли је ипак могуће вршити трансфер података у САД?

Свима који и даље желе да податке складиште на серверима америчких компанија, на располагању остаје прелазно решење – примена стандардних уговорних клаузула које је донела Европска комисија, чију примену такође препоручује Суд правде ЕУ. Европска комисија је управо из тог разлога 4. јуна 2021. године донела нови сет стандардних уговорних клаузула које служе као основ за пренос података о личности у треће земље за које не сматра да обезбеђују адекватан ниво заштите података о личности (међу којима су сада и Сједињене Америчке Државе).

 

Такође,од стране Републике Србије, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности такође је донео два сета стандардних уговорних клаузула.

Шта су то стандардне уговорне клаузуле?

Стандардне уговорне клаузуле су препоручене клаузуле које треба унети у уговор о обради података о личности како би пренос података о личности, након потписивања, био законит. То је, дакле, оно што каже теорија.

 

Пракса каже нешто друго. Свако ко је некада покушао да ступи у уговорне односе са интернет гигантима, зна да исход није охрабрујући. 

 

Уговори који се са њима могу закључити су уговори по приступу, односно једини пут ка закључивању уговора подразумева пролазак кроз процедуру кликтања, односно давања сагласности на опште услове пословања, означавање величине серверских капацитета и, на крају, уношење броја платне картице.

 

Друга уговорна страна није у могућности да мења било коју уговорну клаузулу таквог уговора. Знајући то, прописане стандардне уговорне клаузуле губе на значају, јер не могу наћи своју реалну примену.

Шта би могло бити решење?

Решење проблема би могло бити креирање потпуно новог правног механизма, са јасно и прецизно дефинисаним правилима и ограничењима за руковаоце и обрађиваче података о личности, као и са предвиђеним санкцијама за кршење таквих правила.

5 окидача због којих ће купац лакше рећи „да” вашој понуди

Уверити некога да каже „да“ ономе што нудимо у продајном тексту или реклами циљ је сваке продајне поруке коју шаљемо потенцијалним купцима. Уколико публика прихвати разлоге и аргументе које презентујемо, вероватноћа да ће постати купци аутоматски је знатно повећана, а ви сте корак ближе остваривању профита.

 

Како бисмо што лакше постигли овај циљ, могу нам помоћи тзв. шаблони фиксних акција односно предвидив низ радњи које се покрећу одређеним окидачем.

Како функционишу шаблони фиксних акција

„Купите моје брашно. Знам да није нешто посебно, али, знате, имам сина на факултету и зато, молим вас, купите моје брашно“, распуклим гласом изговара измучени лик из једног цртаног филма. Замислите да баш овако нешто прочитате у стварном животу. Да ли би вас погурало да пожурите и пазарите брашно баш код тог продавца?

 

Вероватно не, иако би вас можда заинтригирало на неки чудан начин. Међутим, ова „реклама“ је, ипак, на правом трагу утолико што потенцијалним купцима даје некакав разлог за куповину – помагање особи у невољи.

 

О чему је заправо реч. Шаблони фиксних акција се, како смо рекли, активирају неким окидачима, а њих учимо кроз живот путем васпитања, кроз интеракцију са другима и усвајањем пожељних друштвених норми у понашању. Заправо, под утицајем окружења наше понашање се обликује до те мере да неке радње извршавамо потпуно аутоматски и без икаквог размишљања и удубљивања. Зато, када налетимо на неки од ових окидача, наше акције бивају извршене, практично, рефлексно, попут повлачења руке са усијане плотне.

 

Један експеримент је веома добро показао снагу шаблона фиксних реакција. Наиме, требало је да се човек преко реда пробије до касе у супермаркету прескачући бројне нестрпљиве муштерије.

 

У првом покушају, када се особа само грубо убацила без речи, сви су бурно протестовали не желећи да је пропусте. Међутим, у другој варијанти, експериментатор је придодао разлог: „Молим вас, ако могу преко реда, врућина је, а дете ме чека у колима већ 10 минута“. Већина учесника у експерименту се, без размишљања и коментара, веома радо склањала и пропуштала га.

 

Занимљиво је да су слични резултати, мада мало слабији, постигнути и када је објашњење гласило: „Молим вас да ме пропустите, у огромној сам журби“.

 

Упрошћено речено, све ово функционисало је јер смо одмалена, кроз различите васпитне методе, научени да „треба помоћи другу у невољи“.

 

По истом принципу функционишу и сви други шаблони фиксног понашања.

 

На пример, жена прави питу. Смота неколико штруца и, пре него што ће их наређати у плех, одсече им крајеве. Упитана зашто то ради, она одговара да је тако радила њена мајка од које је научила како се прави пита, као и њена бака, али да тачан разлог зашто то ради заправо не зна. А права истина јесте то да је бака, пре 50 година, имала плех који је био краћи од дужине кора, па је крајеве секла како би све лепо пасовало, а онда се тај манир пренео све до унуке и код ње се ова акција окида сваки пут када штруце ставља у плех.

 

Суштина јесте у томе да шаблони фиксних акција „раде“ из неког од следећих разлога:
– чине нас делом заједнице
– осигуравају нормално функционисање друштва
– штеде нам време и енергију
– гарантују нам позитиван исход.

Окидачи које можете искористити у продаји

Јасно је да, као снажни психолошки мотиватори, шаблони фиксних акција могу бити одличан адут у продаји. Све што је потребно јесте пронаћи одговарајуће окидаче који ће публику подстаћи да учине оно што од њих желите. Овде ћемо навести 5 најчешћих окидача због којих ће купац лакше рећи „да“ вашој понуди.

Прихватање ауторитета

Сетите се времена када сте били дете. Наклопате се шећера и онда крену разни несташлуци, од разбијања чаше до галаме и трчања по кући. И? Да ли су вам родитељи тада претили да ће „доћи чика полицајац“ и одвести вас ако се не смирите? Е, тада сте учили шта су ауторитети и да је неопходно да их прихватате и слушате.

 

Ситуација ни данас није битно другачија. Сви ми ћемо далеко лакше реаговати уколико порука долази од неког ауторитета за дату област јер ћемо у њега имати поверење да ће нам дати исправне одговоре и решења за проблем који нас мучи.

 

Заправо, често је довољно и да неко само изгледа као ауторитет да би жељени ефекат био постигнут. Пример су све оне рекламе у којима се појављују глумци обучени у лекарске мантиле и са стетоскопом окаченим око врата. Уколико обратите пажњу, приметићете да само окружење (обично је реч о ординацији) и лекарска униформа чине да оно што особа изговара о неком препарату звучи као да има више медицинског ауторитета него ли да вам исту ствар прича глумац у цивилу. Ипак, коме ћете веровати ако не лекару?

 

Ауторитет можете и позајмити или пренети на себе и свој бренд и тако што ћете се довести у везу са неким ко је ауторитет. Отуд велики број реклама и текстова у којима се појављују познате личности. Самим тим што видите како тај и тај познати спортиста користи неки сат, патике или нешто треће, подсвесно вам шаље поруку да оно што се продаје мора бити добро јер, ипак, реч је о особи која себи може приуштити било шта, а она бира баш тај производ или услугу.

Принцип реципроцитета

Када нам неко учини услугу, онда постајемо дужници и желимо да узвратимо истом мером, тако смо научени. Овај принцип реципроцитета постао нам је, практично, прирођен и налази се у основи наших односа са пријатељима, колегама, комшијама, а рефлексно га примењујемо чак и у интеракцији са странцима. И тако је од памтивека на свим меридијанима.

 

На пример, уколико приђете некој особи на улици и питате како да дођете до тачке А, може се догодити да вас игнорише или одговори кратко са „не знам“. Међутим, уколико јој претходно понудите парче чоколаде или кекс, можете бити сигурни да ће вам дати тачна упутства. Чак и уколико је у великој журби, особа ће вероватно извадити телефон и погледати на мапи где се налази локација како би вам помогла.

 

Како ово искористити у маркетингу?

 

Ствар је сасвим једноставна. Бесплатно пружите потенцијалним клијентима нешто корисно, односно вредно. То може бити узорак производа који нудите, електронска књига… чак и привезак или оловка. Чим овај поклон осете у својим рукама, у њима ће се јавити осећај потребе да вам узврате на неки начин – куповином, попуњавањем анкете или нечим трећим што желите од њих.

Доследност у доношењу одлука

Под претпоставком да пијете кафу, највероватније увек наручујете исту врсту кафе сваки пут када посетите кафетерију. Зашто? Вероватно ћете рећи да је то кафа која вам се највише допада. Међутим, тешко да сте пробали свих 250 различитих врста које се налазе у понуди. Пре ће бити да сте окусили 2-3 врсте, нашли једну која вам се допада и надаље се држите свог избора. На тај начин штедите себи време за одабир и унапред знате шта ћете добити за свој новац.

 

Тако је са већином ствари у нашем животу за које је потребно да донесемо неку одлуку. Једноставно се трудимо да будемо конзистентни са избором који смо направили први пут.

 

Ове одлуке не мењамо тако лако, али то није и немогуће. Наиме, када желите да неко каже „да“ ономе што нудите, лако се може догодити да је потребно уверити особу да је направити промену сасвим у реду. Међутим, што је промена већа,  то је теже одлучити се за њу. Зато је потребно кренути од малих ствари и учинити да потенцијални купац направи ситну промену и тако створи нову навику.

 

На пример, ово се може видети у супермаркетима. Дошли сте до дела са сухомеснатим производима, и таман да купите омиљену саламу, појављује се промотер који вам нуди лепо спакован сендвичић величине једног залогаја како бисте пробали нови бренд који је, ево, баш сада на 60% попуста. Грицнете, допадне вам се, купите 150 грама, само да пробате, и убрзо почнете да купујете искључиво производе тог бренда.

 

Еурека! Сада имате нову доследност у доношењу одлука.

 

Дакле, ако своје маркетиншке активности усмерите на то да потенцијални клијент пристане на нешто мало, нешто што се чини безначајним, рецимо куповину неког јефтиног производа из ваше понуде, можете покренути след догађаја који ће, последично, довести до велике куповине и добијања верног купца. Иначе, претходни принцип реципроцитетаможе вам бити од велике користи у овом подухвату.

Друштвени доказ

У жељи да буду прихваћени, људи често имитирају друге у свом понашању и доношењу одлука. По том принципу, рецимо, један видео постаје виралан, роман бестселер, а песма прва на топ листама.

 

Шта ово значи за маркетинг?

 

Без обзира на то да ли је ваш производ нов на тржишту или није, добра пракса је да у свом тексту или реклами прикажете како га људи користе. И то не једну или две особе, већ више њих. Рецимо да продајете шрафцигер са магнетним врхом. У текст о овој алатки додајте галерију слика на којима се види како неки мајстор користи овај шрафцигер, затим девојку која њиме притеже шраф на наочарима, дете које одврће нешто на бициклу или помаже мами да помоћу магнетног врха дохвати кованицу запалу испод машине за веш… Уз то додајте и тестимонијале у којима задовољни корисници говоре на који начин им је баш тај шрафцигер помогао да реше неки проблем и олакшају себи живот.

 

Резултат свега биће то да ће купци лакше рећи „да“ вашем производу.

Ограничена доступност

Оно чега има мало, у ограниченим количинама или до чега се тешко долази, аутоматски постаје вредније за људе и више га желимо. Рецимо, да дијаманти расту на дрвету попут јабука, вероватно би били једнако вредни за нас као и ајдаред.

 

Од почетка цивилизације човек је јурио за ресурсима који су му највреднији, и томе нас друштво, што директно што индиректно, учи и данас. Рецимо да јако желите да одете на концерт омиљеног бенда. Међутим, знате да ће у продаји бити само 10.000 карата и да постоји бар 100.000 људи који такође желе на овај наступ. Очекивано је да ћете, чим се улазнице буду нашле у продаји, оставити све по страни и измењати све своје планове, како бисте на време дошли до билетарнице и пазарили карту, зар не?

 

Знајте да, доведен до екстрема, овај принцип може имати озбиљну негативну страну. На пример изумирање бизона због излова или, оно чему смо могли да сведочимо у више наврата, агресивно понашање људи у америчким продавницама током попуста за Црни петак.

 

Дакле, ограничена доступност производа или услуге је нешто што се веома често користи у маркетингу како би се подстакао тзв. страх од пропуштања прилике и повећала вероватноћа да потенцијални купац каже „да“.

 

Овај окидач можете користити у својим маркетиншким активностима тако што ћете, на пример, публици споменути да залихе онога што продајете одлазе великом брзином или наводити колико је још комада артикла остало. Други начин је да понуду – то може бити, на пример, остваривање великог попуста (као у случају Црног петка) или специјална едиција артикла (принцип који користе произвођачи супераутомобила) – учините доступном само за првих 100 или 500 купаца.

Скалирајте окидаче

Ово су били само неки од најчешћих окидача који купцима олакшавају доношење одлуке за куповину. Са њима се срећете свакога дана, без обзира на то да ли сте у продавници, претражујете нешто онлајн или гледате рекламу на телевизији. Заправо, највероватније нисте свесни ни да их маркетари користе, нити дејства које имају на вас, јер они управо тако и делују. Међутим, уколико се само мало удубите у неку рекламу и анализирате је, лако ћете моћи да их идентификујете и утврдите како су вас погурали у правцу доношења одлуке да нешто купите.

 

За крај потребно је да нагласимо још две важне ставке.

  • Ови окидачи могу бити примењени у једном тексту или продајној поруци, али и инкорпорирани у читав маркетиншки наступ и интеракцију са циљном групом. Ова друга опција свакако изискује више напора и рада, али доноси и дугорочније бенефите.
  • Пођите од себе, сасвим сигурно не желите да будете под пресијом и да вас неко приморава на било шта или вас условљава било чиме. Исто је са сваком особом која је ваш потенцијални купац. Зато увек имајте на уму да поштујете слободу особе којој се обраћате и да ће свако много лакше рећи „да“ уколико зна да је коначан избор његов и да може рећи и „не“.

Зашто је електронско пословање важно за вашу организацију

Замислите следећу ситуацију. Продајете ручно шивене цегере, желите да ширите посао и имате две могућности. Прва је да ваше цегере продајете пријатељима, колегама и комшијама. Друга је да их продајете свима њима, плус осталим купцима у земљи и иностранству. Шта бисте радије изабрали? Уколико бисте изабрали другу опцију, електронско пословање вам у томе може помоћи.

 

Важно је разликовати појмове

Електронско пословање или е-пословање (e-business) јесте пословање које се обавља посредством електронских средстава комуникације, што се данас своди на употребу интернета. Поред саме куповине и продаје преко интернета, е-пословање обухвата и друге пословне активности које се обављају посредством интернета, као што су сервисирање купаца, учење на даљину, управљање ланцем снабдевања, управљање односима са потрошачима, управљање интерним пословним процесима итд. Важан део е-пословања је употреба информационо-комуникационих технологија (ИКТ) и дигитализација, која у савременом пословању све више постаје услов опстанка на тржишту.

 

Електронска трговина или е-трговина (e-commerce) ужи је појам од е-пословања и односи се на послове куповине и продаје који се обављају посредством електронских средстава комуникације, тј. интернета. Е-трговина у ужем смислу односи се само на технички део куповине и продаје робе преко интернета, док се у ширем смислу односи на све остале пратеће активности као што су комуникација, дистрибуција, сервисирање итд. У пракси се појмови е-пословања и е-трговине често поистовећују, па је важно разумети да је е-пословање шири појам од е-трговине, те да као такав има и шири значај.

 

Осим класичног е-пословања и е-трговине, постоје и посебни облици пословања преко интернета као што су е-банкарство (e-banking), е-маркетинг (e-marketing), е-управа (e-government), е-учење (e-learning) или е-здравље (e-health), који, у начелу, представљају специфичне облике е-пословања.

 

Коначно, као посебни облици е-пословања јављају се и:

  • Мобилно пословање (m-commerce) – примена мобилних телефона у пословне сврхе;
  • Колаборативно пословање (c-commerce) – колаборација између већег броја партнера у сложеним пословним операцијама, обично на међународном нивоу (нпр. код ланаца снабдевања).

 

Области примене (обухват) електронског пословања

oblast primene elektronskog poslovanja

 

Облици електронског пословања

Облици електронског пословања се могу дефинисати у односу на два критеријума: област примене (е-трговина, е-банкарство, е-управа итд.) и  односе међу корисницима. Како се међу корисницима појављују разни субјекти као што су продавци, купци, држава, грађани, послодавци, запослени, као и сами корисници интернета, тако имамо следеће облике електронског пословања:

  • Односи између продаваца и купаца:
  • Business-to-Business (B2B)
  • Business-to-Consumer (B2C)
  • Consumer-to-Consumer (C2C)
  • Односи између државе и правних и физичких лица: 
  • Government-to-Government (G2G)
  • Government-to-Citizen (G2C)
  • Citizen-to-Government (C2G)
  • Government-to-Business (G2B)
  • Business-to-Government (B2G)
  • Односи између послодаваца и запослених:
  • Business-to-Employee (B2E)
  • Employee-to-Business (E2B)
  • Employee-to-Employee (E2E)
  • Односи између корисника интернета: 
  • People-to-People (P2P)
  • Peer-to-Peer (P2P)
  • Односи између мрежа и апликација: 
  • Exchange-to-Exchange (E2E)
  • Application-to-Application (A2A)

oblici elektronskog poslovanja

 

Различите развојне могућности

Свако физичко или правно лице које правилно примењује електронско пословање има могућност да развија свој посао у разним аспектима. Некад ће му електронско пословање омогућити да повећа приход од продаје, некада да оптимизује трошкове, некада да унапреди ефикасност, некада да боље комуницира и тако даље. Електронско пословање, стога, пружа развојне могућности у следећим областима:

  • Приходи – могућност повећања прихода;
  • Трошкови – могућност смањења трошкова;
  • Комуникација – могућност боље комуникације;
  • Ефикасност – могућност унапређења ефикасности;
  • Аналитике – могућност бољих пословних аналитика;
  • Развој – могућност даљег раста и развоја пословања.

razvojne mogućnosti elektronskog poslovanja

Област 1: Повећање прихода

Електронско пословање отвара нам низ нових могућности кад је реч о повећању прихода од продаје. Можда је најбоље послужити се матрицом „производ-купац“ (тзв. Ансофова матрица), која нам говори да повећање прихода од продаје (помоћу е-пословања) можемо остварити на четири начина:

  • Продаја постојећих производа постојећим купцима (reordering) – пенетрација тржишта;
  • Продаја нових производа постојећим купцима (cross–selling, up–selling) – развој производа;
  • Продаја постојећих производа новим купцима – развој тржишта;
  • Продаја нових производа новим купцима – диверсификација.

 

razvoj tržišta elektronsko poslovanje

Област 2: Смањење трошкова

Осим што нам помаже да повећавамо приходе, електронско пословање нам помаже и да смањујемо трошкове, што значи да и на тај начин утиче на повећање профита. Електронско пословање омогућава нам да унапредимо своју финансијску слику на следеће начине:

  • Смањење трошкова – е-пословање нам омогућава уштеду у потрошном материјалу, смањење трошкова оглашавања, остварење уштеде у зарадама запослених, смањење трошкова дистрибуције, смањење трошкова истраживања и развоја итд.
  • Мање улагања – е-пословање нам омогућава да остваримо исте резултате са мање улагања, као што је нпр. увођење онлајн продаје уместо отварања већег броја малопродајних објеката, или аутоматизација маркетинга уместо улагања у израду прилагођених креативних решења.
  • Повољно финансирање – е-пословање нуди могућност да брже и лакше дођемо до потребних финансија јер нам омогућава приступ финансијерима, инвеститорима и фондовима широм света, што је битна разлика у односу на прикупљање новчаних средстава на локалном нивоу.

Област 3: Боља комуникација

Поред повећања прихода и унапређења ефикасности, можда и највећа предност електронског пословања јесте могућност остваривања брже, боље, квалитетније и садржајније комуникације са свим циљним групама у пословном процесу, како са: (1) интерним субјектима – запослени, менаџмент, управа, власници итд., тако и са (2) екстерним субјектима – купци, добављачи, партнери, инвеститори, држава, заједница итд.

Електронско пословање нам омогућава да побољшамо комуникацију на три нивоа – брзина, квалитет и двосмерност. Што се тиче брзине комуникације, интернет нам омогућава да комуницирамо практично у реалном времену (instant или real-time), што умногоме убрзава и олакшава пословни процес. Кад је реч о квалитету комуникације, интернет има знатно веће могућности у погледу обликовања комуникационих порука, како у погледу форме, тако и у погледу садржине и креативних решења. Кад је реч о двосмерности, ту се десила права револуција и целокупан концепт комуникације се потпуно померио са једносмерне масовне комуникације (ТВ, радио, штампа) ка двосмерној персонализованој комуникацији (имејл, друштвене мреже итд.). Промењена парадигма отворила је многе плаве океане.

Област 4: Унапређење ефикасности

Употреба интернета, тј. електронско пословање доноси бројне могућности аутоматизације пословања. Уместо да пишемо 500 персонализованих порука ручно, данас нам савремене технологије омогућавају да све то урадимо аутоматизовано (аутоматизација маркетинга). Уместо да контролишемо квалитет у производним погонима визуелним путем, данас то можемо да радимо аутоматизовано са далеко већом прецизношћу. Уместо да проводимо недеље у анализи великог броја података, имамо могућност да све то обавимо за неколико минута.

 

Унапређењу ефикасности доприноси развој технологије у споју са новим методама управљања. Тако данас све већи значај имају концепти као што су Lean, Kanban, Scrum, Balanced Scorecard, Just-in-Time и остале савремене методе управљања. Све то не би било могуће применити да нема интернета и да савремене организације не примењују е-пословање и не спроводе дигиталну трансформацију.

Област 5: Напреднија аналитика

Електронско пословање нам омогућава да унапредимо аналитику на четири начина:

  • Прикупљање података. Данас се генеришу енормне количине података. Према подацима студије “Data Age 2025: The Digitalization of the World, From Edge to Core”, коју је спровела организација IDC, процењено је да ће се укупна глобална количина података увећати са 33 зетабајта у 2018. години на чак 175 зетабајта у 2025. години. Та иста количина података у 2008. години је износила “само” 1 зетабајт (извор: McKinsey Global Institute). Зато се и каже да живимо у „зетабајт ери“. Међу овим подацима се крију многи подаци који нам помажу да унапредимо пословање, и те податке неко треба да прикупи. Тај „неко“ је технологија, а начин је њена правилна примена у виду е-пословања.
  • Складиштење података. Овако прикупљене податке треба негде складиштити. У томе нам могу помоћи савремене технологије и е-пословање. Осим повећања интерних складишних могућности, данас су нам на располагању разни клауд сервиси великих капацитета, великих брзина и максималне сигурности. Е-пословање данас је нераскидиво повезано са коришћењем клауд сервиса.
  • Обрада и анализа података. Овде је учињен можда и највећи прогрес кад је реч о аналитици. Данас је технологија толико напредовала да имамо на располагању неслућене могућности анализе и обраде података у виду машинског учења, big data аналитике, предиктивне аналитике, вештачке интелигенције итд. Све то је доступно и повољно за коришћење.
  • Визуализација података. Коначно, технологије су нам омогућиле да прикажемо податке и резултате анализа на најбољи могући начин. Често се каже да је визуализација података најбољи пријатељ big data аналитике. Осим што нам помаже да издвојимо битно од небитног, визуализација података нам помаже и да се боље представимо и тако унапредимо пословање.

 

analizika kod elektronskog poslovanja

Област 6: Раст и развој организације

Коначно, електронско пословање нам омогућава да убрзамо и боље усмеримо раст и развој организације и пословања. Најважнија корист коју добијамо употребом интернета је скалирање бизниса. Скалирање се често назива експоненцијалним растом бизниса, иако то није најбоља дефиниција. Било како било, интернет нам отвара велики број могућности за скалирање бизниса.

 

Један од начина је пружање услуге на глобалном нивоу помоћу клауд сервиса кроз формате као што су SaaS (софтвер као услуга), PaaS (платформа као услуга) и IaaS(инфраструктура као услуга). Други формат је електронска трговина (e-commerce) у виду веб-продавнице путем које се могу продавати сопствени или туђи производи (дроп-шипинг). Коначно, али не и најмање важно, ту је и могућност генерисања упита и поруџбина на даљину (нпр. из Сингапура), као и пружање услуга на даљину (нпр. пружање услуга у области маркетинга или програмирања из Србије клијентима у Немачкој).

 

Прича се овде не завршава. Раст и развој бизниса је широк појам, као што су и могућности е-пословања. Оно нам може помоћи да, кроз глобалну размену знања и информација, лакше дођемо до нових идеја, да ангажујемо људе који ће радити на даљину и тако формирамо равну организацију, да се фокусирамо на одређену тржишну нишу и у оквиру ње остваримо глобалан успех, и много тога још.

 

Е-пословање отвара могућности које никад нисмо ни слутили да имамо.

Изградња линкова за већу SEO снагу сајта

Изградња линкова (енг. link building) јесте процес прибављања линкова који са других сајтова упућују на наше странице и сајтове. Долазне везе и линкови подижу укупан ауторитет и такозвану SEO снагу сајта, што утиче на бољу позицију сајта за одређене кључне речи у резултатима претраге.

 

Блогери, новинари и други власници сајтова често потпуно природно линкују ка нама. Желе да референцирају податке које ми имамо или да упуте своје посетиоце на наше садржаје. 

 

Такође, просечни корисници интернета често остављају корисне линкове на форумима или у коментарима на текстове.

 

Гугл ће направити попис свих долазних линкова вашег сајта. Онда ће формирати једну врсту досијеа: који линкови долазе, одакле долазе, када временски долазе, на шта линкују, у ком облику (текст или слика) итд.

 

Тај досије се још назива линк профил сајта.

 

Што је већи квалитет линк профила, то су боље и SEO перформансе у виду позиција на резултатима претраге. 

 

Зато је веома битно да активно радимо на изградњи и очувању квалитетних линкова који упућују ка страницама нашег сајта.

Није све тако једноставно

Гугл је увидео да власници сајтова разумеју значај линкова и да агресивно раде на томе да изграде што више линкова. Власници сајтова, дигиталне агенције и SEO фриленсери купују линкове, размењују линкове, праве сателитске садржаје којима је циљ само линковање ка жељеном сајту.

 

Због тога је 2013. године Гугл одлучио да укључи измену алгоритма, такозвану Пингвин надоградњу.

Пингвин је систем који аутоматски анализира карактеристике линк профила сајта. Ако систем утврди манипулацију над линковима, онда сајт добија пенал, односно одређени долазни линкови се игноришу, што резултира губитком позиција на Гуглу.

 

Дакле, из свега до сада може се закључити:

  • Линкови су изузетно битни за SEO
  • Линкови могу да нам шкоде.

 

У наредним поглављима представљамо неке од техника за добијање долазних линкова. Неке методе захтевају контактирање власника других сајтова, док постоје технике помоћу којих можете самостално направити доста линкова.

Питајте пријатеље, познанике, колеге и пословне партнере

Најмање грандиозна, али веома ефективна метода добијања линкова. Ово је увек први корак јер се лако могу добити разноврсни линкови који ће покренути ваш сајт са мртве тачке.

 

Сигурно постоји неко у вашем окружењу ко поседује сајт и може да угости један ваш текст на свом блогу или да вас једноставно линкује са одређених секција сајта. 

Помоћ новинарима и блогерима

Ово је прилично ефектна метода зато што су блогери и новинари особе које често објављују на интернету. Ваш текст ће радије објавити блогер него што ћете успети да убедите власника малог локалног сајта да у подножје свог сајта убаци линк ка вама.

 

Блогерима и новинарима можете помоћи тако што им дајете информације из прве руке за причу или текст који планирају да објаве. Такође, ви као стручњак у некој области сигурно имате ексклузиван материјал којем они немају приступ.

 

На интернету чак постоје специјализовани портали на којима новинари траже изворе информација за текстове које пишу. Јавите им се, представите своју експертизу и олакшаћете им да комплетирају текст. Заузврат ће вас споменути као извор информација и линковати ка вашем сајту.

 Понудите се да будете колумниста

Писање квалитетног садржаја тражи време и новац. Многи уредници портала и специјализованих блогова радо прихватају ангажман спољних сарадника. 

 

Понудите се да будете аутор колумне на релевантном порталу, сајту, форуму или блогу. Фреквенција писања не мора бити висока. Довољно је да пар пута месечно објавите ауторски текст и све стране ће бити више него задовољне.

 

Власник сајта добија квалитетан текст, а ви у садржај лако можете уметнути релевантан линк.

Стари линкови који упућују на грешку 404

SEO алатима за попис садржаја анализирајте да ли неки сајт или блог има такозване мртве линкове. Мртав линк је онај који упућује на страну error 404. 

 

Ово је чест случај. Једноставно, блогер је у свом тексту линковао ка спољним садржајима који су у међувремену обрисани или премештени на другу локацију.

 

Ако имате сличан садржај на сајту, онда покушајте да ступите у контакт са власником сајта и удомите ваш линк на место линка који упућује на мртву страну. Наравно, увек можете на свом сајту наменски израдити нов текст који има задатак да замени тај мртав линк.

Контактирајте особе које користе ваше ауторске слике

Уколико имате ауторске, оригиналне фотографије, визуале и сличне графичке елементе, онда је савет да омогућите другима да их преузимају и објављују на својим сајтовима. Заузврат је потребно да наведу извор одакле су преузели материјал. 

 

Наравно, препорука је да редовно проверавате на којим се све сајтовима приказују ваше слике. Ако вас аутор није референцирао, онда га контактирајте и љубазно замолите да то учини.

 

Ово је веома поуздана метода да брзо добијете линкове са великог броја сајтова. То повећава разноликост домена са којих добијате линкове и помаже хетерогености вашег линк профила.

Ступање у контакт са власницима других сајтова (енг. outreach)

Важан елемент процеса изградње линкова јер помаже да се остваре дуготрајне везе са људима, отвори могућа сарадња у будућности и добију линкови.

 

Осим добијања линкова, ова метода помаже у амплификацији бренда на ширем тржишту и пред већом циљном групом. Наиме, велика је вероватноћа да ће се текст делити на друштвеним мрежама или кроз њузлетер власника сајта. На тај начин се приказујете публици којој до сада нисте били приступачни.

 

Поступак се састоји из анализе сајтова који објављују садржаје који су блиски вашем тржишту, проналажењу контакт података аутора или власника сајтова и слања поруке у којој покушавате да уговорите сарадњу.

 

Сарадњу можете договорити тако што се власнику сајта понудите за писање текста или му одмах, у иницијалном мејлу, шаљете већ написан текст са молбом да га објави. Уколико власник сајта одбије објаву, онда исти текст нудите наредном власнику све док неки од њих не одлучи да текст објави.

Анализа линк профила конкуренције

Коначно представљамо један веома једноставан начин за добијање идеја где све поставити линк. Анализом долазних линкова ваших конкурената можете утврдити на којим местима други сајтови са вашег тржишта добијају линкове.

 

Немојте се ограничити само на сајтове који се рангирају на сличне кључне речи као и ви.

 

Погледајте даље од њих:

  • Директни пословни конкуренти
  • Индиректни конкуренти
  • Инфлуенсери на нашем тржишту
  • Сајтови који се рангирају на кључне речи са тржишта блиских вашем пословању
  • Брендови истог тржишта на другим локацијама

SEO алати нуде могућност преузимања архиве линкова у табеларном облику. Лако се направи база стотина прилика за линковање.

 

Ако уложите време да прочистите преузете табеле, добићете значајан број локација где већ сада можете сами да поставите линк. 

Уредите своје двориште

Када градите линкове, будите реални и искрено сагледајте квалитет вашег сајта. Нико неће желети да линкује ка непрегледним сајтовима који имају непрегледан дизајн, лоше корисничко искуство и садржај ниског квалитета. Пре него што кренете да ступате у контакт са власницима других сајтова зарад линкова, потребно вам је нешто од вредности што ће примити долазни линк. 

 

Често је то почетна страница вашег сајта. Међутим, чешће се линкови граде ка специјализованим ресурсима као што су едукативни блог чланци, специјализовани алати, резултати истраживања, студије случаја или интерактивни садржаји и инфографици. 

 

Некада ови садржаји постоје на вашем сајту, а некада ове ресурсе наменски креирате са циљем изградње линкова ка њима.

 

Учините све да власник сајта који линкује ка вама помисли: „Ово је баш добар садржај! Врло радо ћу линковати ка томе”.

 

Целом поступку изградње линкова приђите плански, будите умереног апетита, тежите квалитету линкова, и дугорочно ћете добити огромну корист у виду увећаног ауторитета и поверења вашег сајта, високих позиција за кључне речи и сталног прилива органског саобраћаја са претраживача.

Присуство на вебу више није привилегија малобројних

Током првих година постојања и иницијалног ширења веба, креирање и поседовање сопственог сајта представљало је релативно скуп и технички захтеван подухват доступан само малом броју привилегованих. 
Ниво стручног, програмерског знања који је за то био потребан, неразвијена комуникациона инфраструктура и слаб хардвер дуго су биле велике препреке за глобалну експанзију веб-садржаја. 

 

Развој напредних система за управљање садржајем (Content Management Systems – CMS) омогућио је свакоме ко то жели да без икаквог посебног знања из области програмирања самостално поставља жељене материјале и објављује их на вебу. Стога можемо рећи да су CMS алати један од кључних фактора развоја светске мреже и њеног  „силаска у народ”.

CMS платформе и Вордпрес (WordPress) као водећа међу њима

Па ипак, развој CMS платформи није се дешавао без „порођајних мука ”. Почетком миленијума, CMS платформе биле су неинтуитивне, тешке за коришћење и недовољно оптимизоване да би пружиле жељене резултате. 

 

Све негде до 2003, тржиште CMS платформи карактерисали су некохерентност и одсуство готово било какве стандардизације. Наведена година је изузетно значајна јер се на тржишту појавио Вордпрес (WordPress  – WP), данас најпопуларнији CMS отвореног кода који покреће преко 60 милиона сајтова широм света. 

 

Тренутно, 34% сајтова у свету не користи ниједан CMS, док се WP налази на 40,3% оних који користе овај систем, што му обезбеђује тржишно учешће од 65,1%.

Теме и додаци

Садржаји које CMS складишти у својој бази података могу бити у било којој форми: текст, фотографија, слика као илустрација, видео-клип, табела итд. Када их обради унутар својих тема, WP те садржаје чини видљивим посетиоцима сајта који му приступају помоћу веб-прегледача.

 

Дакле, основни задатак CMS-а је да на једноставан и ефикасан начин пружи кориснику могућност да жељене садржаје функционално обради тако да могу бити објављени на изабраној веб-страници. 

 

Веб-страница је крајњи производ коришћења система за управљање веб-садржајем. Како ће она конкретно изгледати зависи, у случају Вордпреса, од коришћене теме. Теме су делови софтвера који служе за непосредно претварање непрерађених („сирових”) садржаја у готове веб-странице. 

 

Креатор сајта мора се одлучити за коришћење неке од мноштва постојећих тема и од тог избора зависи функционалност сајта и његов укупан изглед. Осим бесплатних, постоје и теме које се плаћају, а свако ко то жели и уме, може креиратисопствену нову тему. 
Осим тема, важну функцију у WP-у имају тзв. плaгинови, додаци којима се обезбеђују додатне функционалности попут оптимизације сајта за претраживаче, анализе посета страницама, пресловљавања из ћирилице у латиницу, вођења веб-трговине и онлајн плаћања, као и многих других.

CMS платформе као подстицај за покретање онлајн бизниса

Један од незаобилазних додатака за WP је његов плагин WooCommerce. После 10 година постојања, WооCommerce је данас најраспрострањенија платформа за електронску трговину која покреће око 5 милиона веб-продавница широм планете (линк). 

 

Наравно, на тржишту постоје и друге платформе помоћу којих се може осмислити и реализовати било каква продавница лоцирана на вебу. 

 

Еко-систем CMS платформи у данашње време је у толикој мери развијен да помоћу њих можете креирати сајт за било коју намену. Системе за управљање садржајем користе готово сви – од блогера и хобиста у свим сферама живота до мултинационалних компанија чије се пословање мери милијардама долара, разних међународних и владиних организација. 

 

Иако могу ефикасно да служе у некомерцијалне сврхе, CMS платформе јесу моћан алат за остваривање дигиталног присуства и пребацивање дела или целокупног пословања на веб.

Правилан избор назива домена – важнији него икада до сада

Пут ка ефикасном присуству на вебу води преко избора не само оптималне CMS платформе и додатака за њу, већ и од избора назива домена. Појава (и дословно) милиона сајтова у свим замисливим нишама пословања широм света додатно је појачала нужност одабира назива домена који ће подстаћи посетиоце да дођу управо на ваш сајт. 

 

Назив домена требало би да буде што краћи, да се лако изговара и још лакше памти, да буде препознатљив, али и да садржи битан појам или кључну реч/фразу релевантну за ваш посао. Назив домена је основни елемент адресне структуре интернета који дефинише веб и имејл адресу корисника, која је пак видљива свим учесницима у комуникацији. 


Оно што је видљиво учесницима у комуникацији игра изузетно важну улогу у процесу брендирања на интернету где корисници (купци, продавци, оглашивачи итд.) и те како обраћају посебну пажњу на такве „детаље”.

Органела: 4 хектара за раст здраве хране и хуманости

Павле Ђорђевић, директор бренда „Органела”, доказ је да снови могу постати стварност. Још пре него што ће уписати Пољопривредни факултет, он је сањао о свом малом парчету земље које ће обрађивати и уживати у природи. Данас Павле поседује четири хектара на којима узгаја сертификовано органско воће и поврће и, са својим удружењем „Башта може свашта”, производи бесплатну здраву храну за децу која се лече од рака, а смештана су у НУРДОР-овим родитељским кућама.

 

Када се родила идеја да из града пређете у село и започнете органско узгајање воћа и поврћа?

Када сам уписивао факултет, имао сам неку идеју, али је она била далеко од овога где смо сада. Када сам био гимназијалац, знао сам оквирно у ком смеру бих желео да идем, али нисам имао ту ширину да замислим неке ствари. Тако сам одлучио да упишем Пољопривредни факултет јер ме је страшно привлачило да будем у природи, да будем окружен биљкама. Не знам одакле толика љубав према томе.

 

Претпостављам да је корен свега у томе што никада нисам имао ни баку ни деку на селу. Знате, када се у септембру вратите у школске клупе па вам наставник српског да писмени задатак на тему „Како сам провео летњи распуст”, сви су причали, са толико љубави, како су били код баке и деке на селу. Када чујеш све те лепе приче о селу, доживиш га на потпуно другачији начин у односу на неког ко живи на селу. Одатле вероватно и жеља за тим.

 

Заправо сам тек током факултета први пут видео праве воћњаке, сусрео се са органском производњом и, уопште, стекао слику о свему томе. Пре факултета наум је био нека кућица са малом окућницом. Међутим, како сам мало загазио у струку, пожелео сам да имање има барем хектар, па два хектара. И тако смо дошли до четири хектара, колико има ово имање.

 

У причу звану „Органела” закорачили сте сами.

Кренуо сам сам, али породица је ту била да подржи цео мој пут, што је енормно важно. Поготово кад из града идеш на село и улазиш у нешто непознато. Како је њима непознато, тако је и мени. Знаш који је циљ, чему се тежи, али не знаш шта да очекујеш: да ли ће ићи или неће ићи, да ли ће падати грȁд или неће, како ћу се снаћи на селу. Све су то непознанице. Ипак, требало је почети, а затим тражити сараднике.

 

organela.rs poslovanje

 

Да ли је тај процес био компликован?

У старту сам кренуо да тражим појачање. Потпуно ми је било јасно да не могу све сам да радим. Концепт по коме сам све замислио да ради је веома захтеван, јер ти ниси овде само произвођач који сади и бере. Мораш све то да пакујеш, мораш да имаш дистрибуцију, мораш да имаш продају и маркетинг. Имао сам, буквално, фирму у малом, а тек сам кретао у читаву причу. Није ми циљ да произведем воће и поврће и све то продам некој хладњачи, него је концепт да се производ испоручује купцу на кућну адресу. То додатно усложњава и отежава причу, али ипак верујем да је овакав начин далеко перспективнији.

 

Први који ми се придружио био је Милош, мој колега са факултета са којим сам причао о својим плановима и питао га да ли жели да ради са мном, а врло брзо су нам у помоћ дошли Дарко, Никола, Теодора и Марија. Тако смо формирали тим „Органела”.

 

Почетак је обично веома тежак. Да ли је и са вама то био случај?

На самом почетку немаш никакав профит јер немаш шта да продаш. Требало је да кренемо са малинама, али се посао изјаловио због неких садница које су биле неадекватне. Све је било у минусу јер сам морао да често долазим на имање из Београда, где сам радио како бих имао од чега да живим, а требало је плаћати гориво. Морао сам да пронађем начин да макар покријем трошкове. Тако сам дошао на идеју да убацимо кокошке и од продаје њихових јаја буде новца бар за гориво. И то је добро кренуло.

 

Онда је једна моја рођака, иначе велики заљубљеник у природу, дошла на имање. Прво што је видела јесте да има пуно коприве, багрема и дивље нане. Све ово је већ било ту када сам купио земљу. Захваљујући њој смо на тржишту понудили прво свежу коприву, затим и чорбу од коприве, и на крају смо правили и органски потаж. Уз то смо почели да продајемо чај од нане и почели да прерађујемо и продајемо воће које је расло на имању.

 

Одједном смо имали свој мали асортиман који нам је омогућио да опстанемо јер је постојао велики број људи који су желели управо оно што смо им нудили.

 

Да није било коприве, дивље нане, дивљег матичњака, раставића и затеченог воћа, вероватно не би све кренуло тако енергично.

 

Убрзо су многи чули за вас.

Те 2018. године смо направили бренд „Органела” и почели да се представљамо на друштвеним мрежама. Готово преко ноћи су различити медији почели да пишу о нама и тако је све више људи чуло за оно што радимо. Захваљујући тој пажњи, били смо позвани на двор за 100 година српско-руског пријатељства као добар пример фирме која добро послује.

 

И тако је то кренуло, степеник по степеник, да се шири.

 

​organela.rs proizvodi

 

Зашто сте се одлучили за производњу органских производа?

Прво што желиш јесте да твоја породица има нешто непрскано и здраво. Заправо не видим као исправан било какав други начин производње. Једноставно, не могу да замислим да прскам неку биљку хемијом и да се то после једе. И не трујеш само биљке, трујеш и животиње. Цео еко-систем и уопште та нека самоодрживост је нешто пријемчиво за живот.

 

Много је лепо када убациш труло поврће у компостер, па у глистењак, и добијеш хумус, који искористиш после поново за садњу. Имаш бунарску воду, коју користиш за пиће. Ако не загађујеш ту воду, она отиче после у језеро, а из тог језера поново заливаш земљу.

 

Веома је битно да цео тај круг буде здрава, чиста прича, јер то је еко-систем, то је природа у којој живимо.

 

Да ли је исплативија конвенционална производња? Мислим да је најисплативије да се на неколико хектара уради једна култура. Ако би се то третирало и радило на конвеционални начин, било би исплативије, лакше, не би било потребе за толико људства у фирми, не би било потребе толико месеци да се ради, него, одрадиш пар месеци посао, и завршиш. Али, то није оно што желим.

 

Чим је имање купљено, склопили смо уговор са сертификационом кућом, да они ураде анализу земљишта, да ураде све анализе које су потребне да се види да ли је земља третирана или није. Полако смо улазили у тај процес сертификације и сада смо званично сертификовани произвођачи.

 

Споменули сте да сте раније имали коке. Међутим, сада их нема у дворишту.

Што се тиче кока, на самом имању коке више не обитавају. Оне су били пуштене, а ви кад посејете нешто, оне поједу све. Ми смо у року од одмах остали без блитве, све су обрстиле. Органска производња са њима је јако тешка, тј. да имате комбинацију поврћа и њих. Такође, нисмо желели да их ограничавамо и затварамо. Заиста смо желели да оне иду куда год желе. Зато смо наше коке преселили на друго имање, код две баке које имају велике ливаде и ништа не гаје. Тамо су у потпуно истим условима као што би овде биле, само што ми овде имамо простора да се бавимо и повртарском производњом. Баке су свакако већ старе и не би се бавиле том производњом, па смо скоцкали да лепо буде и њима, да оне имају сигурно тржиште и зараду. Та јаја су истог квалитета као да су гајена овде, и тако смо спојили лепо и корисно за све.

 

На који начин испоручујете робу?

Избегавамо слање курирским службама. Ми покривамо Ваљево и Београд, ту доносимо људима директно на кућну адресу. Кад уберемо поврће, ставимо у возило – лети је то хладњача – и онда оно стигне људима у току тог дана. Кад се шаље курирском службом, посебно ако су то јагоде, малине, купине, блитва, зелениш, то се спаруши. Ти то пошаљеш, а они прво смештају у неки магацин, тумбају… Стигне то до људи, али није тог квалитета који ми пошаљемо и желимо да људи добију.

 

Имамо и неочекивано много упита из Новог Сада, али нам, засад, недостаје логистика како бисмо могли да покријемо и овај град, али полако…

 

​organela.rs Pavle

 

Покренули сте и један посебан, веома леп хуманитарни пројекат на имању. Како је дошло до тога?

„Органела” има четири хектара. Један хектар је одвојен за „Башта може свашта”. То је удружење основано са циљем да гајимо органско воће и поврће, а сви производи одатле иду бесплатно за децу која се лече од рака, а смештена су у НУРДОР-овим родитељским кућама. Та идеја се родила још крајем 2019. године, након што се Дарко прикључио тиму.

 

Наиме, он је самоиницијативно спомињао НУРДОР, колико им значи свака донација и помоћ, и колико је деци све то потребно. Кад сам га упитао како све то зна, он ми је рекао да је са 9 година имао леукемију од које се излечио. То нам је свима дало мотив више. Ја могу да разумем да је тој деци тешко, али он из прве руке зна како им је. Кад неко прође кроз то, зна колико је важна храна. Довољно су деца изложена хемији и лековима, те је потребно да им се олакша и помогне.

 

Пројекат смо покренули у јуну ове године и „Башта” је почела невероватном брзином да се развија захваљујући волонтерима који су долазили из различитих фирми. Много нам значи сарадња са Младим истраживачима Србије. Они су организовали кампове сваког месеца, где је долазило до 15 волонтера на 15 дана да нам помаже на имању око „Баште”. Притом су то људи од 18 до 30 година. Толико младих је било овде и прошло у оквиру тих кампова. Водили смо их на оближње Каменичко језеро, где су пливали, веслали, играли одбојку. Дакле, није само рад. Ради се можда пет-шест сати дневно, остало је слободно време за дружење. То је нестварна енергија! С једне стране, заврши се посао који треба, а с друге стране, буде прелепо искуство.

 

Недавно су нам били волонтери из једне фирме. Дошао је минибус са 15-20 запослених и много нам је значила њихова помоћ. Прво, та енергија, кад неко дође и хоће да ради и по врућини. Из НИС-а кад су дошли летос, била су 43 степена док су они садили, и није им било мрско. Та енергија те толико гура да је то невероватно.

 

Шта даље планирате са пројектом „Башта може свашта”?

Циљ ове приче је да „Башта” порасте. Она је сада већ довољно велика да може да подмири потребе дечице и уопште целих породица које су у тим кућама. Надамо се да ће бити још више производа и да друга удружења могу да добију ту храну. С обзиром на подршку коју добијамо, мислимо да ће се „Башта” проширити и да ће друге фарме моћи да примене исти концепт. Такође, друге органске фарме су нам се прикључиле, са сертификованим парадајзом, паприком, малином, соком од ароније, а удружили су се и неки пољопривредници, јер ми не можемо да гајимо све.

 

Важно нам је да ова прича буде самоодржива, да цео концепт живи сам од себе, а не од донација. Тренутно се скупљају донације на платформи donacije.rs. Ту свако може да донира колико год жели. Циљ је да скупимо средства да направимо смештајне капацитете на брду, где ће волонтери моћи да спавају, уместо да спавају у шаторима, где их сада смештамо. Када нема волонтера, издаваће се тај смештај и онда ће сав новац ићи за „Башту”.

 

Ово нам је потребно зато што сама „Башта” захтева и стајњаке, семена, систем за наводњавање… Једноставно, као што у „Органели” морамо стално да улажемо, тако је и са „Баштом”.

 

Имамо фантастичну покривеност волонтерима, али опет боље што више бити независан у производњи, да и волонтерима буде лакше. Ако их и нема у неком периоду, да можемо све сами лакше да изнесемо. Ми овде свакако ускачемо у „Башту”, помажемо, водимо рачуна сваког дана, али је неопходно учинити да све буде самоодрживо.

 

​organela.rs imanje

 

За све те волонтере, поред излета, обезбедили сте и забаву на самом имању.

Објекат који је некада био штала претворили смо у спортско-рекреативни центар. Све смо лепо очистили и средили и поставили справе за вежбање, сто за стони тенис, стони фудбал, пикадо, имамо и разне друштвене игре. Увече се ту окупљамо и забављамо. Ако је ведро, увече се изађе напоље, простре се ћебе, запали се ватрица ако је хладно, па се гледају звезде. Нестварно су лепа дружења овде.

 

Постали смо, на неки начин, као центар за младе. Најпростије речено, воле људи да дођу. Мало се ради, мало ради и котлић и роштиљ, па онда лежаљке развучемо између дрвећа…

 

Овде свако може да пронађе себе и зато сви који дођу ово доживљавају као своје, што је посебно лепо. Колико се обрадујемо кад људи питају како напредују биљке, докле су стигле, шта је са оним што смо садили, да ли је то успело… То је нешто нестварно!

 

Иначе, људи се плаше одласка на село зато што мисле да је досадно, да нема младих. Природа и друштво је једна целина коју треба заокружити. Кад то постоји, то једноставно функционише. А овде има доста нас у екипи. Друго, на селу, у Ваљевској Каменици, има стварно сјајних људи. Неко можда замишља да се све своди на чупање и сађење. Не. То су све људи потпуно широких схватања. Дружимо се са тим фантастичним људима. Кад други дођу, зачуде се колико нас овде има.

 

То је стварно лепа слика која треба да живи и да се обогати, као и што се дешава. Људи нас неретко зову и питају да ли има неко имање на продају. Тако да су се неки млади и настанили овде на самом селу, што много значи и њима и нама.

 

Какви су вам планови за будућност?

Што се тиче планова, асортиман нам се већ искристалисао. Увелико знамо шта догодине треба да појачамо, а шта да смањимо. Од поврћа имамо: парадајз, краставац, тиквице, зелене и црвене паприке, лубеницу, дињу, блитву, спанаћ, першун, целер, цвеклу, шаргарепу, руколу. Онда од воћа: шљиве, јабуке, крушке, малине, купине, рибизле, и јагоде, које су нам постале својеврсни заштитни знак. Стварно имамо доста тога да понудимо.

 

Кад је реч о будућим плановима, није нам циљ да се ширимо, да будемо огромни произвођачи, да будемо доминантни на тржишту у том погледу. Битно нам је да одржимо ту заједницу са својим сталним купцима, да имамо капацитет за одређени број породица.

 

У будућности ћемо укључивати и кооперанте. Нама је то био план у самом старту. Били смо у контакту са људима који нису знали да ће бити кооперанти, али кад видите како раде, понудите им сарадњу. Циљ нам је да идемо у том смеру, јер постоје неке културе које боље успевају на већој надморској висини, а ми немамо те услове. Ми желимо да допунимо асортиман а да квалитет остане исти.

 

Ако бисмо се проширили на много хектара, изгубили бисмо корак. Боље да је више људи укључено у то, да се шири на више географски различитих локација. Примера ради, ако овде удари грȁд, све је пропало. Али, уколико постоји и фарма на другом месту, то може да смањи ризик.

 

То је један смер. Оно што је други смер јесте туризам. Број људи који је продефиловао овде показатељ је да има потребе за тиме. Људи сврате, хтели би да преноће, а, нажалост, немају где. Снађемо се, имамо шаторе, али немамо смештајне капацитете за туристе.

 

Такође, желимо и да отворимо својеврстан ресторан који би функционисао тако да, са нашим куварима, унапред видите шта је у понуди, изаберете јело, и тог дана у толико сати вас чека спремна клопа. За тај дан може да буде једна екипа, максимално две, и то је све, не примају се резервације других гостију. Поента је да људи који дођу овде имају свој мир, уживају са децом, животињама, да су у природи. Њима није стресно, нама није стресно, нема халабуке из кухиње. Поента је задржати тај концепт лаганог живота.

 

Уз то, желимо да направимо и мали погон за прераду. Ми, на пример, нашу сировину носимо у фирме које имају HACCP и испуњавају све услове да могу да се баве прерадом. Међутим, мали погон за прераду би нам одлично дошао. Примера ради, има много парадајза. Одсече се онај део који не ваља, онај који ваља остане, преради се, и тако све буде искоришћено, за шта није могуће ангажовати некога за прераду јер им се не исплати да активирају своје велике погоне за 20 кг парадајза.

 

​organela.rs tikvice

 

Своје производе на тржиште пласирате преко интернета. Колико вам је сајт значајан као маркетиншки алат? Зашто сте баш одабрали домен .rs?

Цела та веб-продавница је направљена пре короне, а корона је само потврдила да смо изабрали добар пут када смо се одлучили за онлајн поручивање.
Друго, на овај начин смо направили мост између произвођача и купца, чиме смо омогућили ниже цене производа, тако да нам је сајт заиста био ветар у леђа.

 

Што се тиче избора домена, наша прича је, засад, локалног карактера. И „Башта може свашта” је на домену .rs, а и чињеница је да омогућава боље позиционирање у резултатима претраге, што је веома значајно за само пословање.

 

Иначе, сајт нам је највише помогао у аутоматизацији, јер су се, пре тога, наруџбине преносиле усмено и писмено. На пример, неко поручи на сајту, тамо нам изађе све: фактура, колико чега треба, тачно зна та особа шта је поручила, колико то кошта. Друго, ту фактуру само овде одштампамо. Са том фактуром иде се у поље, бере се колико чега треба. Пре тога је било телефоном, па правиш спискове, изгуби се много времена.

 

Наравно, има и даље људи који не користе сајт. Или не желе или воле да се чују са нама и испричају и распитају се о стварима које их занимају, што је потпуно нормално.

 

Такође, сајт нам је учинио доступном могућност да се људи региструју и добију сталан попуст од 10% на све производе, а редовним муштеријама пружамо и додатне повластице.

 

Све у свему, сада не могу ни да замислим читав посао без сајта.

Погледајте пручу о имању на ком се гаје органска храна и хуманост.

 

 

Интернет домен као обележје идентитета

Домен: bates.rs

 

Датум прве регистрације: 26. 6. 2008.

 

Статус: Активан

 

Саговорник: Оливер Шајатовић, директор, БАТЕС д .о. о.

 

Господине Шајатовићу, ваша фирма нешто је старија од .rs домена. Како је текао њен развој током прве деценије 21. века до 2008. године?

 

Да, компанија је основана сада већ далеке 2001. Наша оснивачка визија је била да БАТЕС формира своје пословно присуство у више земаља централне и источне Европе, тако да од самог почетка БАТЕС има јаку регионалну црту у свом идентитету. Како су економије тих земаља расле током транзиције, тако смо и ми са њима расли.

 

Ми смо консултантска компанија која послује у оквирима грађевинске индустрије. Развој који смо забележили током те декаде био је на здравим основама и, како се то данас назива, одржив, с обзиром на то да је политика компаније да без компромиса послује на принципима професионалности и етичности.

 

Посебно памтимо и ту 2008. годину због настанка „велике економске кризе”, а грађевински сектор је, по дефиницији, увек први и на најјачем удару сваке глобалне кризе. Мислим да изрека „што нас не убије, чини нас јачим” добро описује како смо пребродили тај период, а како ни тада нисмо правили никакве непринципијелне компромисе, изградили смо добро име, због чега и данас постојимо и успешно радимо.

 

У којој мери су комуникационе технологије и интернет били значајни за ваш бизнис у време када се 2008. појавио .rs домен?

 

Када је реч о средствима комуникације, морали смо да будемо прилагодљиви. Огроман број партнера, добављача, клијената и сарадника функционисао је на исти начин као и пре 25-30 година: фиксни телефон, ручне белешке по нотесима, цртежи, пројекти, апсолутно све на папиру. Највећа технолошка иновација за већину њих била је телефакс, који је обично заузимао „почасно” место код директора или његове секретарице.

 

Иако никада нисмо имали велики број запослених, сећам се енормних количина папира које су се трошиле за пословну кореспонденцију, тендерску документацију, штампање пројеката, архиву… Имали смо једну запослену особу којој је примарно задужење било само да припрема, пакује и шаље све то где треба. За веће пројекте дешавало се редовно да двојица-тројица „кршнијих” колега морају да носе кутије из канцеларије до пртљажника аутомобила. Наша секретарица је свакодневно имала препуне кесе писама које је носила у пошту…

 

БАТЕС Србија је пак, као део мреже компанија БАТЕС, имао потребу за интензивном и сталном комуникацијом како са нашим канцеларијама у другим државама, тако и са мноштвом иностраних партнера. За то нам је е-пошта била оптимално решење, и наши запослени су усвојили навику да комуницирају са својих компанијских адреса bates.co.yu (касније bates.rs) много пре него што су многи људи имали било какву имејл адресу.

 

Врло рано смо запосленима обезбедили сталан приступ интернету јер је нашим инжeњерима и архитектама то било важно за успешно обављање посла. Тако да смо, по питању увођења интернет технологија, били поприлично напредни, нарочито у поређењу са конкуренцијом.

 

Мислим да је рано прихватање нових метода комуникације био један део у слагалици нашег укупног успеха.

 

Данас је онлајн комуникација нешто што се подразумева, али ми смо већ пре двадесетак година путем е-поште ступали у контакт са потенцијалним партнерима и клијентима. Они су нас далеко озбиљније доживљавали када бисмо им послали имејл са свог домена него да смо то учинили факсом или са неких од јавних имејл сервиса. Могу да кажем да је за нас е-пошта која потиче са нашег домена већ две деценије кључан алат у бизнис комуникацији и уопште у пословању.

 

Поред сервиса е-поште, да ли сте имали и свој веб-сајт на домаћем домену?

 

Пре него што се појавио домен .rs, наша београдска канцеларија је имала регистрован .co.yu домен, који смо активно користили. Имали смо веб-презентацију у складу са тадашњим стандардима, што такође није била нарочито честа појава у нашој индустрији.

 

Као што сам напоменуо, БАТЕС функционише у неколико земаља Европе и Евроазије и с тим у вези смо имали једну иницијалну дилему − коју доменску екстензију користити у представљању на интернету. Дошли смо до решења за које сматрамо да нам у потпуности одговара: имамо истовремено и домен bates.eu.com, који је намењен целој групи компанија, али и bates.rs и друге националне домене (.hr, .me, .ro…), који истичу локално присуство у свакој од земаља где послујемо.

 

На тај начин, хибридно смо спојили „светско, а наше”. Користећи (мало познати) поддомен .eu.com, истичемо наше европске/међународне домете, а домен .rs служи нам као идентификатор ко смо и одакле потичемо.

 

Које користи имате од веб-сајта и каква је његова будућност?

 

Један од битних елемената при маркетиншко-продајном представљању у нашој бранши јесте портфолио урађених пројеката. У стара времена, такав портфолио креирао би се у дигиталној штампи, у боји, на квалитетном папиру и великом броју страна и био укоричен у форми брошуре. Био је веома скуп и кратког животног века јер би већ после неколико месеци било пожељно да буде освежен новим пројектима. Ми смо у једном периоду добили десетине нових пројеката и није било смисла да то преточимо у неко штампано издање, тако да смо све уредно стављали на веб.

 

Као Б2Б фирма која се бави специфичним сетом услуга у области грађевине, нама је сајт пре свега презентација на којој било ко може да види ко смо, чиме се бавимо и који су наши резултати. И он нам је, у том погледу, одлично маркетиншко средство.

 

Корак по корак отварамо друге канале Б2Б комуникације, од присуства на професионалним друштвеним мрежама до онлајн појављивања у раду струковних професионалних организација и асоцијација.

 

Ти нови аспекти нашег дигиталног присуства биће усклађени са матичним сајтом bates.rs, који ће остати центар и окосница читавог онлајн присуства компаније.

Рачунарски програм – појам, правна природа и промет права

Иако најсвеобухватније регулише права поводом рачунарског програма, Закон о ауторском и сродним правима (даље: Закон) не бави се његовим дефинисањем, за разлику од базе података коју појмовно опредељује. Кривични законик Републике Србије под рачунарским програмом сматра уређени скуп наредби које служе за управљање радом рачунара, као и за решавање одређеног задатка помоћу рачунара.

 

Закон пак рачунарски програм, због његових карактеристика, сврстава у писана ауторска дела, заједно са књигама, брошурама, чланцима итд. Ауторскоправном заштитом, осим рачунарског кода, покривена је и техничка и корисничка документација у било којем облику њиховог изражавања, која прати рачунарски програм, што укључује и припремни материјал за његову израду.

 

Дакле, рачунарски програм је, у смислу Закона, препознат као писано ауторско дело и ужива ауторскоправну заштиту као и сваки други оригинални плод духовног и интелектуалног рада изражен у некој форми.

 

Аутор-програмер и носиоци права на рачунарском програму

С обзиром на „духовно“ порекло сваког ауторског дела и његову чврсту везу са личношћу његовог ствараоца, аутор рачунарског програма може бити само физичко лице, на пример програмер који је створио програм. Дакле, правно лице не може никада имати статус аутора. Међутим, правно лице може бити носилац имовинских ауторских права на рачунарском програму, што се често у пракси и дешава.

 

Иницијални носилац ауторског права на рачунарском програму је, дакле, аутор, док други носилац права може бити носилац имовинског ауторског права, уколико га је уговором или по сили закона стекао. На пример, уколико је рачунарски програм настао од стране запосленог који је у радном односу, трајни носилац свих искључивих имовинских права на делу је послодавац, ако уговором није другачије одређено. Али аутор може имати право на посебну накнаду ако је то предвиђено уговором. Ово законско решење се разликује у односу на друге форме ауторских дела, где, уколико уговором није другачије регулисано, имовинска права на делу припадају послодавцу у трајању од пет година, да би, по протеку тог рока, носилац права био аутор.

 

Ауторско право поводом рачунарског програма

Као и у случају осталих ауторских дела, и на рачунарске програме се односи подела субјективног ауторског права на морална и имовинска права, односно на личноправна и имовинскоправна овлашћења.

 

Морална права се тичу личности аутора и у њих се, између осталог, убрајају права аутора да буде препознат и означен као аутор дела, право да дело објави или не објави, да се супростави недостојном коришћењу и штити интегритет свог дела.

 

Имовинска права се углавном односе на аспект економског искоришћавања ауторског дела и права на убирање накнаде. На пример, имовинска права су право на умножавање ауторског дела, стављање примерака дела у промет, емитовање, право на јавно саопштавање, укључујући и интерактивно чињење дела доступним јавности итд.

 

Права на програму у одређеним унапред прописаним ситуацијама могу бити и ограничена односно суспендована, најчешће када је то у интересу друштвене заједнице или законитог корисника програма.

 

Право на умножавање рачунарског програма

Једно од основних имовинских права које припада аутору односно носиоцу права над рачунарским програмом јесте право на његово умножавање. Другим речима, аутор рачунарског програма има искључиво право да дозволи или забрани умножавање рачунарског програма који је настао као резултат прилагођавања, превођења, аранжирања или измене његовог рачунарског програма, без утицаја на права лица које је извршило такве измене. Под умножавањем законодавац подразумева чак и пуштање програма у рад на рачунару. Такав вид коришћења програма је подложан ограничењима ауторског права у корист законитог носиоца лиценце.

 

Промет права на рачунарском програму

Права попут моралних строго су везана за личност аутора и њима се не може располагати. Дакле, не могу се отуђити чак ни вољом аутора и сваки облик њиховог уступања био би правно ништав. Аутор је, дакле, аутор и нико други се тако не може легитимисати.

 

Имовинским правима се пак може располагати, односно имовинска права се могу стећи и правним послом – уговором, али могу бити и предмет наслеђа.

 

Имовинским правима се може располагати на искључив или неискључив начин, при чему се у уговору мора нагласити уколико је реч о искључивом уступању. У случају искључивог уступања имовинских права, једино ће стицалац права бити убудуће овлашћен да на начин прописан уговором искоришћава ауторско дело, док аутор или трећа лица то право неће имати. Даље, у случају искључивог уступања, стицалац ће имати право, уз посебну дозволу аутора, односно његовог правног следбеника, да то право уступа и трећим лицима.

 

Уступање имовинских права даље може бити ограничено предметно (према броју радњи које је стицалац овлашћен да врши), просторно (према територији на којој стицалац може да врши права) и временски (према временском трајању права).

 

Закон пописује да се ауторско право уступа Ауторским уговором, што је основни уговорни однос када говоримо о уступању ауторског права на рачунарском програму. Међутим, уколико говоримо о уступању права на рачунарском програму који у тренутку закључења уговора још увек није завршен, односно још увек не постоји, тада се може закључити и Уговор о наруџбини рачунарског програма (ауторског дела). У том случају предмет уговора је уступање будућег примерка ауторског дела, а све према спецификацијама и опису уступљених права. Те информације су део самог уговора. Овај други уговор је у пракси подједнако заступљен као и ауторски уговор.

 

Ауторски уговор – Уговор о уступању/преносу ауторског права на рачунарском програму

Ауторски уговор се закључује у писаној форми и његова сврха је уступање или пренос ауторских права у целини. Ауторски уговор садржи: имена уговорних страна, наслов односно идентификацију ауторског дела, права која су предмет уступања односно преноса, висину, начин и рокове плаћања ауторске накнаде ако је уговорена, као и садржинска, просторна и временска ограничења, ако постоје.

 

Закон даје слободу уговорним странама да уговоре накнаду или да договоре бесплатно уступање права, с тим што, ако се, у том случају, испостави да приход остварен коришћењем ауторског дела премашује трошкове његовог коришћења у мери која омогућује плаћање ауторске накнаде, аутор, односно његов наследник, има право да тражи измену ауторског уговора ради уговарања накнаде.

 

За ауторски уговор је важно и правило о тумачењу његових одредби – у случају сумњи односно тумачења о садржини и обиму права које се уступа, односно преноси ауторским уговором, сматра се да је уступљено, односно пренесено мање права. Оваквом одредбом законодавац стаје на страну аутора, што је један од разлога због чега се уступљена права морају детаљно и таксативно навести.

 

Уговор о наруџбини ауторског дела – рачунарског програма

Уговором о наруџбини ауторског дела аутор се обавезује да за наручиоца изради ауторско дело и преда му примерак истог. У том случају наручилац има право да објави дело и да стави у промет примерак дела који му је аутор предао, а аутор, по правилу, задржава остала ауторска права, ако уговором о наруџбини није друкчије одређено. Међутим, у овом случају постоји изузетак који се односи на рачунарски програм, за разлику од општег правила. Уколико је, на основу уговора о наруџбини ауторског дела, израђен рачунарски програм, наручилац стиче сва права искоришћавања рачунарског програма, ако уговором није друкчије прописано.

 

Уговор о лиценци

У Републици Србији Уговор о лиценци дефинисан је као правни посао којим се давалац лиценце обавезује да стицаоцу лиценце уступи, у целини или делимично, право искоришћавања проналаска, техничког знања и искуства, жига, узорка или модела, а стицалац лиценце се обавезује да му за то плати одређену накнаду. Из наведене законске дефиниције можемо закључити да је законодавац овом уговору наменио сврху регулисања промета права индустријске својине, односно патената и жигова на првом месту, док је промет субјективног ауторског права везан за ауторске уговоре, како је већ објашњено.

 

Међутим, у решењима заступљеним у другим државама, уговор о лиценци представља основни облик уређења сагласности воља и поводом промета ауторског права. А услед све учесталијег прекограничног промета ауторског права на рачунарском програму, стицаоци права у Републици Србији су у највећем броју случајева принуђени да ступају у уговорне односе, где је уговорено материјално право неке друге државе, а модел уговора са којим се саглашавају приликом ступања у уговорни однос управо је уговор о лиценци.

 

Поред уговора о лиценци, у пракси су успостављени модели лиценци под којима се под унапред познатим условима располаже рачунарским програмима, а најпознатије су флексибилне open source лиценце, које дозвољавају коришћење софтвера у великом обиму и без накнаде.

100.000-ти .RS домен: UTS Balkan Tools алати за професионалце и хобисте

После тачно 3686 дана од регистрације првог, 13. априла 2018, регистрован је и 100.000-ти назив .RS домена. Био је то домен utsbalkantools.rs, а ово је прича о фирми која стоји иза њега.

 

 

Компанија UTS Balkan Tools jе млада мешовита српско-италијанска компанија у Београду која је почела са радом у фебруару 2018. године. Главна делатност ове фирме је дистрибуција резних алата, ручних алата, машина и алата за машинску индустрију, али и алата врхунског квалитета за хобисте.

 

Иза ове фирме стоје три особе: Алесандро Фаварето, Ана Дробњак и Силвано Витиело, који удруженим снагама желе да на домаће тржиште донесу новитете са Запада који ће унапредити пословање српских фирми.

 

zaposleni

 

Како се зачела идеја о отварању UTS Balkan Tools фирме баш у Србији?

 

Ана Дробњак: Основна идеја за формирање компаније UTS Balkan Tools потекла је од главног инвеститора и директора фирме Италијана – Алесандра Фаварета. Он се већ више од 10 године у Италији бави дистрибуцијом резних алата. Имао је прилику да упозна неке људе са наших простора и, пре две године, је дошао у Србију и посетио Београд који му се изузетно допао. Алесандро је овде наишао на, како је сам рекао, „добар терен“. Успоставили смо сарадњу и тако се родила идеја да се отвори UTS Balkan Tools.

 

Ствари су даље текле без проблема?

 

Ана Дробњак: Прво смо направили анализу тржишта, за шта нам је требало дуже од годину дана. Почетна идеја нам је била да се фирма бави искључиво дистрибуцијом резних алата – урезница, нарезница, бургија… Међутим, кроз анализу коју смо спровели, закључили смо да је боље да употпунимо понуду машинама и алатима којих нема на нашем тржиту, а које су на Западу већ узеле маха и добро се позиционирале у машинској индустрији. Зато смо пронашли и домаће добављаче за већи број изузетно квалитетних артикала које дистрибуирамо, а који ће бити, да тако кажемо, прилог ономе што су наши главни производи – механичка зглобна рука, која је потпуна новост на тржишту Западне Европе.

 

masina

 

Силвано Витиело: Ова машина пружа могућност да се на њу монтира било која врста електричног алата – брусилица, бушилица… и има велики опсег рада што је веома значајно за самог оператера и очување његовог здравља. Оно што је посебан куриозитет везан за ову машину, јесте то што наши клијенти стално проналазе нова поља њене примене која у Италији где се производи, још нису узеле маха. У Италији она се примењује примарно у машинској и аутомобилској индустрији, док је у Србији користе у процесу обраде камена и различитим другим делатностима.

 

Друга машина која је потпуна новина је машина са три крака за урезивање и нарезивање навоја. Она је електрична са brushless мотором што омогућава контролу брзине обртаја чиме се штеде и материјал и сам алат којим се ради.

 

Поред професионалних алата, имате и оне који су интересантни хобистима.

 

Ана Дробњак: Од свих машина које имамо у понуди, увек имамо и мањи, основни модел који је адекватан за хобисте и далеко приступачнији ценом. Код нас има много људи са златним рукама и малих занатлија којима су овакве машине намењене и доступне.

 

alat

 

Каква је ситуација са клијентима? Да ли их тешко проналазите?

 

Ана Дробњак: Веома нам је драго да што смо одмах успели да пронађемо добре сараднике и клијенте. „ICM Electronics“ из Новог Сада, на пример, је компанија која је већ наш клијент који је пронашао да је примена наших машина за њих од великог значаја.

 

Како сте се до сада представили потенцијалним клијентима?

 

Ана Дробњак: Излагали смо на 44. Међународном сајму грађевинарства у Београду и посетио нас је велики број локалних фирми али и већи број компанија са Кипра, из Турске, Македоније и земаља у окружењу. Били смо изузетно задовољни посетом и рекламом коју смо постигли на сајму нарочито зато што је велики број људи дошао наменски да посети наш штанд и то управо захваљујући сајту који смо подигли пре самог сајма.

 

Ту смо мало ризиковали са доменом. Наиме, прво смо регистровали фирму, а тек онда купили домен, па је постојала могућност да домен не буде слободан, али имали смо среће.

 

Домен сте регистровали на петак 13. Откуд то, с обзиром да се овај датум сматра баксузним?

 

Ана Дробњак: Ми смо мешовита српско-италијанска фирма у односу 2 према 1 – двојица Италијана и ја из Србије. Зашто је то значајно за ову причу? Па, у Италији се баксузним сматра петак 17. Пошто је за целокупан маркетинг задужен мој колега Силвано Витиело, он није водио рачуна о томе да би требало да избегне петак 13. али, очигледно, да нам је овај датум ипак био срећан.

 

domen

 

С обзиром на то да је главни инвеститор и директор ваше комапаније Италијан, зашто сте одабрали баш .RS домен?

 

Силвано Витиело: Наши напори су усмерени на српско тржиште и стварање квалитетних пословних односа са другим фирмама у Србији. Управо је то разлог због ког смо одабрали .RS домен и свој сајт направили на српском језику. Домаће тржиште захтева домаћи домен, то је најлогичнија опција за развијање посла у Србији.

 

Који су наредни кораци за вашу младу компанију?

 

Ана Дробњак: Пре свега планирамо да се фокусирамо на маркетинг, што је данас неопходно да би нас тржиште упознало и препознало као доброг партнера који је спреман да сваком клијенту изађе у сусрет и одговори на најбољи могући начин свим њиховим захтевима. Нашим клијентима и добављачима желимо да, пре свега будемо добар партнер, па тек онда да им будемо добављач. Сматрамо да је то једини начин за добро и здраво пословање. У том смислу могу да кажем да већ имамо партнерске фирме, као што је „OXO алати“ из Београда, са којом одлично сарађујемо и функционишемо у оба смера – и као добављачи и као клијенти и ми њима и они нама. Верујем да је значајно да напоменем да у њиховој малопродаји могу да се нађу сви наши артикли у сваком тренутку, по малопродајним ценама.

 

Силвано Витиело: Врло смо срећни што нам већ пристижу  посебни захтеви везано за артикле и машине који код нас нису присутни. То нам је од изузетне важности као знак да смо на добром путу и да нас на тржишту већ препознају као фирму која, иако врло млада, има потенцијал да употпуни понуду целокупног тржишта недостајућим артиклима.