Страна 31 – Домен

Зашто одабрати национални домен?

Национални интернет домен указује на територијалну припадност и зато је важан елемент интернет идентитета свих чија је делатност везана за Србију.

Наша земља има два национална интернет домена: .RS и .СРБ.

.RS је латинички национални интернет домен највишег нивоа, у форми међународне двословне ознаке државе (country code top-level domain, скраћено ccTLD).
.СРБ је ћирилички национални интернет домен највишег нивоа, чији се називи пишу словима ван енглеског алфабета и зато спада у групу домена са интернационализованим називима (Internationalized Domain Name), скраћено IDN ccTLD.

Назив интернет домена формира веб адресу вашег сајта и адресу ваше е-поште и зато представља важан део вашег идентитета на интернету, односно идентитета ваше компаније. Избор и регистрација препознатљивог назива интернет домена су први кораци у стварању интернет идентитета и развоју пословања путем интернета.

7 предности назива националних .RS и .СРБ домена

1. Видљивост

Интернет претраге су добрим делом засноване на геолоцирању, тако да веб-сајтови на локалном домену и локалном језику и писму имају веће шансе за боље позиционирање у резултатима локалних интернет претрага. Сходно томе, интернет претраживачи дају предност сајтовима на .RS и .СРБ доменима на упите из Србије. Наравно, сви домени су подједнако видљиви глобално, али само национални домени имају предност у локалним претрагама.

2. Разноврсност

У оквиру националних доменских простора имате већи избор слободних и потенцијално занимљивих појмова за називе интернет домена. Они могу да се региструју на два писма скоро свих језика који се говоре на територији Србије.

3. Препознатљивост

Сајтови на .RS и .СРБ доменима препознају се као домаћи, намењени првенствено српском тржишту. Међутим, српски национални домен је сјајан избор и за све оне производе чије је локално порекло врло релевантно, као што су нпр. ужичка пршута, ртањски чај, хомољски мед, пиротски ћилим или футошки купус. Упечатљив назив националног интернет домена представља добру полазну основу за изградњу успешног присуства на интернету.

4. Доступност

Поента сваког онлајн сервиса је његова доступност 24/7, 365 дана у години, што захтева и непрекидну доступност назива домена на коме се тај сервис налази. Од кад су се појавили на интернету, .RS и .СРБ домен су доступни 100% времена, што није случај са многим другим националним и генеричким доменима.

5. Безбедност

РНИДС је једини национални регистар у свету који омогућава чак три врсте заштите назива домена, при чему свака од њих захтева додатну проверу и одобрење приступа подацима о домену. Осим тога, приликом самог процеса регистрације смањена је могућност злоупотребе, јер наше националне интернет домене, за разлику од неких генеричких домена, не могу да региструју неидентификоване фирме или појединци.

6. Локална подршка

Услугу регистрације назива националних домена, као и све остале услуге везане за њих, обављају овлашћени регистри РНИДС-а, а то су искључиво предузећа са седиштем у Републици Србији, па се и све накнаде плаћају у динарима. Регистрант може с њима да комуницира на српском језику, па је много лакше објаснити све недоумице и тражити потребне информације, и све то у оквиру свог радног времена (кориснички сервис није у некој другој временској зони). Треба имати у виду и чињеницу да се у случају било каквог спора у вези националних домена арбитража врши у Србији, а не негде у свету.

7. Поверење

Када је веб-сајт на нашем националном домену, интернет кориснику је омогућено да провери ко стоји иза њега. Ако је у питању пословни сајт и назив домена је регистрован на фирму, како би требало, на адреси rnids.rs/whois могу се добити информације о тој фирми. Њена веродостојност, ако је у питању домаћа фирма, подаци о њеном власнику и адреси пословања, као и финансијски извештаји, могу да се провере на сајту Агенције за привредне регистре, што кориснику пружа одређени ниво сигурности. То са најчешће коришћеним генеричким доменима није могуће, јер ниједан WHOIS сервис не приказује податке о фирмама на које су регистровани називи таквих домена.

Ако је назив нашег националног домена регистрован на физичко лице, подаци о регистранту се не приказују, у складу са Законом о заштити података о личности. Стога се, за потребе пословних сајтова, препоручује да регистрант буде фирма.

Додатна предност одабира .СРБ домена

Захваљујући особености српске ћирилице да једном гласу одговара једно слово, .СРБ домен је једини интернет домен на свету који омогућава да се адресе сајтова изговарају управо онако како су и написане, што је од великог значаја за претраге на интернету које се све чешће обављају гласом.

Пословни интернет идентитет

Уколико желите да покренете и унапредите пословање путем интернета, ваш први корак у томе биће креирање препознатљивог пословног интернет идентитета.

Шта је интернет идентитет и због чега је он важан за локална предузећа?

Идентитет је оно по чему сте препознатљиви, што вас издваја од других. Појам „идентитет“ има исте корене као појам „идентичан“, што значи да је његова битна компонента непроменљивост. Људи не воле промене, воле сигурност, воле да знају шта могу да очекују од вас и где могу да вас нађу кад им затребате.

У данашње време, ако не могу да вас нађу тамо где очекују, даље вас неће ни тражити. Немају времена. То посебно важи на интернету. Уколико имате само налоге на друштвеним мрежама, користите неке од бесплатних платформи за постављање презентација, или плаћене огласне платформе, ваше предузеће у том случају на интернету постоји искључиво на туђим интернет локацијама. Привид је да тамо имате нешто своје, јер на свим тим локацијама сте, у ствари, само „подстанар“, а њихови власници могу у било ком тренутку да вас удаље са тих, „ваших“ локација. У таквом окружењу је немогуће градити идентитет, јер се он базира на нечему што је константно, непроменљиво, а ви не знате да ли ћете сутра бити уопште присутни на некој од тих интернет локација.

Ако сте и за адресу е-поште користили неки бесплатан сервис, врло лако можете остати и без те адресе, из истог разлога – та адреса није заиста ваша. Без потпуне контроле над својим интернет присуством, не можете имати ни интернет идентитет.

Шта је неопходно за креирање пословног интернет идентитета?

Питање би могло да буде и „Шта је јединствено и непроменљиво на интернету?“ Одговор је – назив интернет домена. Не могу да постоје два иста на нету и све док је назив регистрован на неког, он је такав, непроменљив, везан за свог регистранта. Дакле, да бисте креирали свој пословни интернет идентитет, неопходно је да имате властити назив интернет домена. Кад ваш назив интернет домена дефинише веб адресу на којој је ваш веб сајт, и све компанијске адресе е-поште преко којих ћете комуницирати са свим својим муштеријама, добављачима, сарадницима и државним институцијама, ви сте поставили основе свог пословног интернет идентитета.

Како да изаберете и региструјете прави назив домена?

Ако сте усмерени на српско тржиште, онда је препорука да региструјете назив неког од српских националних .RS или .СРБ домена који ће садржати назив Ваше компаније, бренда, производа или услуге. Који год назив да изаберете, он би требало да асоцира на вашу делатност и на тај начин Вам омогући препознатљивост на интернету. Приликом избора назива домена потребно је да обратите пажњу на одређене техничке захтеве, те да проверите доступност жељеног назива домена. Након тога треба да одаберете свог овлашћеног регистра преко кога ћете извршити регистрацију изабраног назива домена, а цео процес најчешће је могуће обавити онлајн, на сајту одабраног овлашћеног регистра.

Које могућности Вам пружа властити назив интернет домена?

Осим могућности формирања свих потребних интернет адреса, већ сама регистрација назива домена вам омогућава заштиту одређених, вама битних појмова на интернету. Властити назив интернет домена омогућава вам да:

Регистрација жига и назива домена

Шта све власници брендова и (не)заштићених робних марки морају да знају о заштити своје интелектуалне својине и како је то повезано са регистрацијом назива домена?

Шта је жиг?

Жиг је правно заштићен знак којим физичко или правно лице обележава своје робе и услуге у промету, како би потрошачи могли да их разликују од истоврсних или сличних роба и услуга које на тржишту нуди неко друго физичко или правно лице.

Жиг се региструје у Заводу за интелектуалну својину. Регистрацијом, носилац жига стиче искључиво право да њиме обележава своје робе и услуге у промету на територији земље у којој је заштита призната, да га користи приликом рекламирања и томе слично.

Друга лица не смеју да користе исти или сличан знак за обележавање истих или сличних роба и услуга без сагласности носиоца жига. Жигом заштићени знаци називају се понекад и робним маркама.

Носилац жига најчешће жели да на интернету буде присутан путем интернет адресе која садржи појам који је истоветан његовој робној марки. Да би то постигао, мора да региструје назив интернет домена који садржи тај појам.

Шта је назив интернет домена?

Назив интернет домена је ознака регистрована на одређеног корисника (регистранта) и уписана у регистар назива интернет домена којим управља надлежна организација. За .RS и .СРБ домене надлежна је Фондација „Регистар националног интернет домена Србије“ (РНИДС). Назив домена се састоји од два дела раздвојена тачком, при чему десни део одређује интернет домен највишег нивоа (нпр. .RS или .СРБ) у оквиру ког је назив домена регистрован (нпр. domen.rs или домен.срб). Називи интернет домена се региструју код овлашћених регистара (то су фирме које поседују овлашћење РНИДС-а за обављање послова регистрације).

Да ли регистрацијом жига стичете право на регистрацију истоветног назива интернет домена?

Не. Приликом регистрације назива интернет домена не тражи се доказ да је регистрант (корисник назива домена) носилац жига. Називи интернет домена се региструју по правилу „први у времену, јачи у праву”, једноставније речено – ко први називу домена, његов је. Због тога се може десити да неко пре вас региструје назив интернет домена који садржи појам истоветан или сличан вашој робној марки.

Како се решавају спорови између носиоца жига и лица које је регистровало истоветни или сличан назив интернет домена?

Постоје два начина решавања таквих спорова. Први је пред редовним судом, у поступку због повреде жига. Међутим, због дужине трајања судских поступака, установљен је и алтернативни начин решавања спорова – пред вансудским панелима. У Србији је при Привредној комори Србије (www.pks.rs), а у сарадњи са РНИДС-ом, формиран један такав вансудски панел. Реч је о Комисији за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена.

За које спорове је надлежна Комисија за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена Србије?

Носилац жига пред Комисијом може покренути поступак против лица које је регистровало назив интернет домена, под условом да је реч о регистрацији на .RS или .СРБ домену. Уколико су у питању генерички домени (.COM, .NET и др) надлежни су вансудски панели у иностранству.

По пријему тужбе, домаћа Комисија за решавање спорова формира трочлано арбитражно веће. Арбитражно веће усваја тужбени захтев уколико су кумулативно испуњена три услова:

регистровани назив интернет домена је истоветан предмету тужиочевог жига, или му је сличан у мери да може створити забуну и довести у заблуду учеснике у промету,
регистрант нема право или легитиман интерес да користи спорне називе интернет домена и
регистрант је назив интернет домена регистровао и користио противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја.

Колико траје поступак?

Поступак по правилу траје најдуже 60 дана, од дана конституисања већа. Рок за окончање поступка се може продужити само изузетно, уколико постоје посебне околности које би такво продужење оправдале. У сваком случају, Арбитражно веће је дужно да води рачуна да се поступак не одуговлачи.

Колико кошта решавање спора пред Комисијом?

Тужилац је дужан да приликом подношења тужбе уплати и таксу за спровођење поступка, која обухвата накнаду за административне трошкове поступка и накнаде за рад арбитара.

Према важећој Одлуци о висини таксе, трошкови поступка у коме је тужилац физичко лице (а тужбом су обухваћени један или два назива домена) износе 80.000 динара. Уколико је тужилац правно лице, а тужбом је обухваћено до пет назива домена, трошкови износе 180.000 динара.

Издаци за сведочење, вештачење и слично нису обухваћени таксом и њих сноси страна која те активности предлаже. Таксу увек и у целости сноси тужилац и ти трошкови се не надокнађују, без обзира на исход спора.

Да ли је одлука Комисије обавезујућа?

Да. Одлука арбитражног већа jе коначна и против ње нема места жалби. РНИДС је дужан да по истеку рока од десет дана од дана пријема одлуке поступи по одлуци Комисије.

Уколико је нека од страна у спору незадовољна одлуком Комисије, има право да се за правну заштиту обрати надлежном суду Републике Србије. У том случају, РНИДС ће застати са извршењем одлуке Комисије до пријема правноснажне судске одлуке.

Препорука

Прочитајте зашто је добро да имате своје називе .RS и .СРБ домена, како да их правилно одаберете и где и како да их региструјете.

Преузмите:

Правилник о поступку за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена
Брошура: О жигу и регистрацији назива интернет домена

Истине и заблуде о .СРБ домену

Сви знамо да положај ћирилице у српском друштву није онакав какав заслужује национално писмо било које земље на свету. За то нису увек криве технологије пристигле са Запада, јер су многи технички проблеми употребе ћирилице на рачунарима и на интернету одавно решени.

Промоција и очување могућности коришћења разних језика у међусобној комуникацији представља један од суштинских основа за очување регионалних и локалних друштвених заједница, побољшање дијалога између друштава са различитим културним наслеђем, као и за развој отвореног и транспарентног механизма за међусобно разумевање и унапређење толеранције. У складу са овим општим цивилизацијским начелима, на 32. седници Генералне скупштине UNESCO-а у Паризу, 15. октобра 2003, усвојена је препорука којом се, између осталог, сугерише промоција и равноправно коришћења различитих језика и писама у оквиру глобалне Интернет мреже. Истраживање спроведено 2012. године, под покровитељством UNESCO-а, означило је примену домена са интернационализованим називима (Internationalized Domain Name – IDN)) као веома битан елемент укупног онлајн окружења које обезбеђује раст примене локалних језика и писама у оквиру понуде локалних, али и глобалних, садржаја и сервиса.

Одлука РНИДС-а да уведе и .СРБ – национални интернет домен на ћирилици, била је у складу са овим глобалним опредељењем. Поштујући своја национална писма, исту одлуку су до сада донеле већ 23 државе, међу којима су и све највеће земље света у којима се не користи латиничко писмо (Русија, Кина и Индија), као и многе арапске и азијске земље. Како неке од тих земаља имају и више језика и писама у званичној употреби, тренутно у свету има укупно 33 IDN-а, односно домена чији називи нису написани енглеским алфабетом.

Линкуј као што говориш!

Република Србија има два равноправна национална интернет домена: .RS и .СРБ. Први домен је ccTLD, а други, ћирилички, је IDN ccTLD. Власници интернет сајтова сами одлучују да ли желе да имају интернет адресе на једном, другом или оба национална домена.

Ћирилички интернет домен .СРБ је део породице IDN домена, после руског .РФ, други ћирилички интернет домен на свету. Домен .СРБ је постао видљив на Интернету 3. маја 2011. Од 27. јануара 2012. корисници .RS домена имали су шест месеци право прече регистрације .СРБ домена по повлашћеној цени, а 1. августа 2012. кренула је слободна регистрација .СРБ домена.

Називи .СРБ домена, поред 30 слова српске ћирилице (а-ш), могу да садржe и бројеве (0-9) и цртицу (“-“). Не смеју да садрже цртицу на почетку или крају, као ни две узастопне цртице на трећој и четвртој позицији. Назив .СРБ домена може да има најмање два знака и да садржи највише 63 ASCII знака после конверзије IDN назива домена у ACE (ASCII Compatible Encoding) облик, што у пракси представља око 30-ак знакова.

За називе .СРБ домена, регистрација је могућа у оквиру следећих пет доменских простора, зависно од правног статуса корисника, без обзира да ли су домаћи или страни:

.СРБ – за све заинтересоване кориснике, без обзира да ли су правна или физичка лица
.ПР.СРБ – за пословне кориснике (правна лица и предузетнике)
.ОРГ.СРБ – за пословне кориснике који су непрофитне организације
.ОБР.СРБ – за пословне кориснике који су образовне установе и организације
.ОД.СРБ – за физичка лица

Постоје још два доменска простора за .СРБ домене, али они нису доступни обичним корисницима. Наиме, .АК.СРБ је намењен академској и научно-истраживачкој мрежи Србије, а .УПР.СРБ државним органима Републике Србије.

Предности и проблеми .СРБ домена

Предност .СРБ домена је да је то једини интернет домен на свету који омогућава да се адресе сајтова пишу онако како се и изговарају. Захваљујући особености српске ћирилице да једном гласу одговара једно слово, адресе са .СРБ доменом се, за разлику од, рецимо, мноштва домена на енглеском алфабету, недвосмислено изговарају управо онако како су и написане.

Постојање .СРБ домeнa је у складу са препоруком UNESCO-а којом се захтева промоција и равноправно коришћења различитих писама у оквиру глобалне Интернет мреже. У време када се у развијеним земљама и право на Интернет сматра за основно људско право, када и највеће земље света брину о очувању националног идентитета кроз домене на свом писму, Србија је међу првима направила корак ка успостављању домена на званичном националном писму.

Иначе, за Гугл је званично писмо за српски језик – ћирилица, што може да се види и на њиховим странама које су преведене за кориснике у Србији. Гугл, када се претражује из Србије, равноправно третира појмове на ћирилици и латиници, без обзира на то којим писмом је уписан тражени појам.

Сви IDN домени на свету, па и .СРБ, имали су или још увек имају неке техничке проблеме. Одређени технички проблеми, који су постојали у тренутку појаве .СРБ домена, у међувремену су отклоњени. Тако је, на пример, на захтев РНИДС-а, интернет прегледач (browser) Firefox омогућио исправан приказ ћириличких .СРБ домена и званично објавио да је та грешка (bug) у њиховом програму исправљена.

Међутим, највећи проблем који тренутно имају сви IDN домени, па међу њима и наш ћирилички .СРБ, је немогућност да адреса е-поште буде у потпуности исписана на локалном националном писму, то јест и са леве стране знака „@“. Током јула 2014. се појавила иницијатива азијских земаља, на челу са Кином, да тај проблем буде решен за сва писма која имају и не-енглеска слова, тако да је реално очекивање да ће тај процес да реши и наш домаћи проблем. Овај проблем је и најбитнији узрок смањеног интересовања за .СРБ домен.

Корисне ћириличке ствари

Ћирилички фонтови
WordPress конвертор кодних распореда
Студија о примени IDN е-поште

Од СОЦ-а до ЦЕРТ-а – увод у информациону безбедност

Ако сте мислили да талог од кафе (соц) има некакве везе са овом причом, варате се. Ми ћемо се бавити уводом у информациону безбедност, а СОЦ је само један од термина који су преузети из енглеског језика и употребљавају се у форми коју је још Вук прописао – пиши као што говориш.

Шта је СОЦ?

Да бисмо установили шта је то информациона безбедност, кренућемо полако од појмова којима нас засипају експерти из ове области.

СОЦ (или SOC, енгл. Security Operations Center) није, као што смо установили, талог од кафе, већ је један од основнијих термина за описивање одељења (тима запослених) при некој организацији која се бави информационом безбедношћу.

Такође се, мада ређе, може појавити и ISOC (енгл. information security operations center), али се то ретко употребљава због мешања са истим акронимом који означава интернет заједницу (ISOC – енгл. Internet SOCiety). Mного интересантнији би био акроним на српском језику када се преведе са енглеског – БОЦ (Безбедоносно Oперативни Центар).

Шта је ЦЕРТ?

Уколико се формира тим стручњака који не обухватају само једну организацију, већ се баве ширим интернет простором, онда се за овакав тим стручњака користи назив ЦЕРТ.

По дефиницији коју је дала ENISA, Aгенција ЕУ за мреже и информациону безбедност, ЦЕРТ (енгл. Computer Emergency Response Team) обезбеђује кључни механизам за заштиту критичне информационе инфраструктуре (енгл. CIIP – Critical Information Infrastructure Protection).

Свака земља мора да има могућност да ефективно и ефикасно одговори на информационо безбедносне инциденте, односно интернет инциденте, како се код нас каже. ЦЕРТ је, наиме, примарни безбедносни провајдер за владу и грађане неке земље. Поред тога, ЦЕРТ мора да подиже свест и едукује људе о постојању и превенцији од интернет инцидената.

Мали додатак – ознака ЦЕРТ је у недавно усвојеном Закону о информационој безбедности Републике Србије, иако енглески акроним, посрбљена и проглашена за назив који се пише ћирилицом.

Како СОЦ и ЦЕРТ функционишу у пракси?

Све ово је лепо речено, али шта то заправо значи?

Узећемо пример најобичније експозитуре неке банке.

Унутар сваке наићи ћете на особу која има обележје „Обезбеђење“ или „Security”. Често те особе имају и значке налик полицијским. Шта оне обезбеђују и зашто стоје у банкама и онако испитивачки проматрају посетиоце банке? Одговор који се сам намеће је – они штите првенствено новац, али и папире, запослене и све остало што поседује једна банка у тој експозитури. Новац се налази свуда – у фиокама иза шалтера банке, у банкоматима, сефовима, али и у вашим новчаницима. Да ли штите све или само одређене? Банка је свакако одредила приоритете, и указала људима из обезбеђења шта је примарно да се штити, шта је секундарно, а шта се ради ако је све у реду.

Вероватно сте приметили да већина њих помаже клијентима да пронађу шалтер, нуди им помоћ и одговара на питања, иако нису запослени у банци. Такође, понекад приђу некоме и поставе које питање, што чине превентивно.

Оно што ради обезбеђење у банци јесте уствари улога ЦЕРТ-а (или СОЦ-а) на интернету. ЦЕРТ има одређено поље деловања, одређене приоритете и критичну инфраструктуру коју штити, али не штити новац, већ информације, сајтове и све што се налази на делу интернета који се штити. Такође, ЦЕРТ и СОЦ делују едукативно, помажу корисницима и подижу свест људи о томе да је питање сигурности врло важно питање. Скоро све исто као и фини чика из обезбеђења у банци.

У оквиру ЦЕРТ-а ради тим ИТ експерата у области безбедности, чији је главни посао да одговарају на компјутерске безбедоносне инциденте. Тим пружа неопходне услуге да би одговорио на те инциденте и пружио подршку заинтересованим корисницима како би оспособили и превазишли тако изазване недостатке компјутерског система. Са циљем да ублаже ризик и минимализују број тражених одговора, већина ЦЕРТ-ова такође извршава превентивне и образовне услуге за кориснике интернета.

Врсте и дефиниције интернет инцидената

Када смо ово појаснили и утврдили, сада треба разјаснити шта су то заправо интернет инциденти. Обезбеђење у банци је ту због заштите од крађе новца или крађе осетљивих папира, а шта и од чега штити ЦЕРТ?

Квалитетна дефиниција шта је „инцидент“ не постоји, јер се врсте инцидената мењају и прате технолошки напредак компјутера. Можда је боље навести врсте инцидената, које саме по себи објашњавају шта спада у задатак једног ЦЕРТ-а:

Напад – појединачни покушај неовлашћеног уласка у компјутерски систем или невлашћени покушај коришћења компјутерског система, без обзира на исход.
Агрегација података – комбиновање наизглед безопасних упита да се прикупе поверљиве информације.
Denial of Service (DoS) – намерна деградација или блокирање рада компјутерског или мрежног система слањем велике количине захтева на обраду, чиме се нападнути систем преоптерећује.
Login spoofing – лажна процедура уласка у систем како би се неовлашћено добили подаци за улазак (корисничко име и лозинка).
IP spoofing – метод којим се мења заглавље поруке у комуникацији да би изгледало да она долази са друге IP адресе, како би компјутери у комуникацији дозволили приступ тој поруци.
Mail spam – неовлашћено слање поште чији садржај омогућава да се циљани компјутер зарази, преузме или постигне престанак његовог рада.
Салама техника – узимање врло мале количине новца у новчаним трансакцијама, како се крађа не би приметила, а да се стекне велика новчана добит кроз понављање.
Sniffer – програм који неовлашћено надгледа и снима податке на компјутерском или мрежном систему.
Тројански коњ – програм који ради оно што би и требало да ради, али истовремено извршава и нежељене операције.
Rootkit – програм који има особине и sniffer-а и Тројанског коња, а служи да на циљаном компјутерском систему отвори „задња врата“ (енгл. Backdoor) кроз која онда нападачи приступају систему.
Ботнет – компјутери умрежени путем интернета који извршавају низ команди са или без знања власника. Типичан пример су P2P (торенти), али се ботнет најчешће користи за дистрибуцију email спама и за DoS нападе дистрибуиране путем интернета (скраћено DDoS (дистрибуирани DoS)).
Дифејсовање сајтова – упад на сајт, најчешће крађом лозинке, и промена насловне странице (некада и других страница) сајта.

Постоји још много врста напада, јер су нападачи изузетно маштовити, прате развој технологије и користе све могуће рупе у софтверу (или хардверу) како би направили неки напад и остварили неку корист.

Као и код финог чике који ради у обезбеђењу банке коме је назначено шта мора да брани по сваку цену, и овде институција која организује прву линију интернет одбране (ЦЕРТ) у својој организацији, према својим проценама, дефинише шта је критична инфраструктура – део мреже и компјутерских ресурса или сервиса, који не сме да престане да ради ко год и како год га нападао, како би се осигурао минималан нормалан рад те организације.

Уколико се организује ЦЕРТ на нивоу државе (најчешће се зове национални ЦЕРТ), држава мора да пропише шта је критична инфраструктура, где спадају сви интернет ресурси који се бране „по сваку цену“.

Карике у ланцу деловања ЦЕРТ-а

За крај је остало да се појасни како ЦЕРТ заправо ради.

Прво и основно питање јесте како он сазнаје да постоје интернет инциденти. Постоји више начина – повременим или сталним надгледањем критичне инфраструктуре, дојавом самих корисника (од појединачног корисника, до државних служби), дојавом провајдера (било хостинг или уопште интернет провајдера) или дојавом других ЦЕРТ-ова.

Како би било који ЦЕРТ добио овакве информације, основно је међусобно поверење свих побројаних, поверење у тај конкретни ЦЕРТ да ће преузети да се бори и одбрани од напада. Веома добра паралела се у овом делу може повући између IXP-ова (Internet eXchange Point) и ЦЕРТ-а, јер се основни задатак ЦЕРТ-а (да прими дојаву и обавести технички контакт нападнутог ресурса) може представити и као Incident eXchange Point (IXP).

Стицање поверења је подједнако важно као и саме технике борбе, што је следеће питање: како ЦЕРТ организује одбрану? У зависности од напада или само најаве напада, ЦЕРТ одговара на различите начине.

Технике које се користе су разне, баш као и врсте инцидената. А о томе неком другом приликом.

Пут до веб-сајта: веб-хостинг и назив домена

Интернет је од свог настанка до данас трансформисао начин на који радимо, тражимо и добијамо информације, али и представљамо себе и своје пословање другим људима.

У данашњем умреженом и дигиталном свету представљање свог пословања на интернету постало је императив и нешто без чега бројни бизниси не би могли да функционишу.

Зашто је добро имати веб-сајт?

У свом најосновнијем облику сајт представља online каталог који садржи основне информације о вашем пословању и понуду производа или услуга. Захваљујући веб-сајту потенцијални купци имају могућност да се упознају са начином на који радите, информишу о новим производима и буду у току са евентуалним промоцијама.

Како до свог веб-сајта?

Један од првих корака на путу ка креирању сопственог веб-сајта јесте одабир назива домена и веб-хостинга. Многи почетници у дигиталним водама нису у потпуности упознати са овим терминима или их пак сматрају превише компликованим. Ако бисмо максимално поједноставили – без назива домена и веб-хостинга веб-сајт није доступан крајњим корисницима.

У овом тексту ћете сазнати више о томе шта је назив домена, а шта веб-хостинг и добити савете како да направите прави избор за своје потребе.

Шта је назив домена?

Назив домена дефинише вашу јединствену веб-адресу коју посетиоци куцају у поље за претраживање како би посетили ваш веб-сајт. Такође, назив домена дефинише и вашу имејл адресу, односно део који се налази иза знака ”@”. Сликовито посматрано, уколико би веб-сајт представљао кућу, назив домена је пандан адреси на којој се кућа налази, док имејл на властитом називу домена указује да се на зиду куће налази ваше сандуче за пошту.

Сваки назив домена се састоји од изабраног појма и изабране доменске екстензије. На примеру домена: nazivfirme.rs – „nazivfirme“ био би изабрани појам, док је „.rs“ доменска екстензија.

Пут до назива домена састоји се од три главна корака:

Избор доменске екстензије (.rs, .com, .co.rs итд)
Избор назива домена
Регистрација назива домена

Други део слагалице – Веб-хостинг

Регистрација назива домена сама по себи није довољна. Да би веб-сајт био доступан корисницима интернета неопходно је закупити и веб-хостинг пакет. Дакле, иако је реч о две различите услуге, неопходно је да обе функционишу у исто време.

Шта је веб-хостинг и како функционише?

Веб-хостинг представља услугу која омогућава да веб-сајт буде доступан на интернету.

Веб-сајт се састоји од више фајлова попут текстова, слика и видео материјала, и да би био доступан крајњим корисницима неопходно је да сви његови фајлови буду смештени на одговарајући сервер. Управо се ти сервери налазе у власништву веб-хостинг компанија које пружају ове услуге и део ресурса сервера изнајмљују крајњим корисницима.

У случају да тек почињете своју online авантуру, у почетку ће вам бити довољно да изнајмите део сервера који ћете делити са другим корисницима. Како се ваше потребе буду повећавале, пре свега у погледу броја посета и простора за складиштење фајлова, можда ћете морати да пређете на виши пакет или тип веб-хостинг услуге.

Веб-хостинг компаније се брину о доступности и безбедности сервера, док корисници веб-хостинг услуге имају могућност да управљају услугом у складу са својим потребама. Управљање се врши путем контролног панела који је саставни део услуге и који омогућава широк спектар активности попут инсталације бројних веб-апликација (WordPress, Joomla и др.), отварања имејл адреса, управљања називима доменима и друго. Највећи број веб-хостинг компанија користи тренутно најпопуларнији контролни панел – cPanel.

Врсте веб-хостинг услуга

Веб-хостинг услуга има један циљ, а то је да омогући да веб-сајт буде доступан online. Међутим, исти тип веб-хостинга не може једнако одговарати веб-сајту који има, на пример, 300.000 посета месечно и веб-сајту који броји 5.000 посета у 30 дана.

У зависности од величине веб-сајта и очекиваног саобраћаја, веб-хостинг услуге можемо поделити на:

Дељени (Shared) хостинг
VPS хостинг
Dedicated хостинг

Дељени (Shared) хостинг

Дељени (Shared) хостинг је најприступачнија и најпопуларнија врста веб-хостинга која се углавном плаћа на годишњем нивоу. Овај веб-хостинг се назива дељени хостинг што значи да више различитих веб-сајтова дели простор и ресурсе на једном серверу. Сервер обезбеђује веб-хостинг компанија, а сваки веб-сајт је „изнајмио“ део простора и приступ сервисима.

За кога је овај тип веб-хостинга? Дељени (Shared) хостинг је добро решење за оне кориснике који немају много техничког предзнања, а ни велике техничке захтеве, дакле, за микро, мале и средње бизнисе, блогове, фриленсере итд.

VPS хостинг

VPS хостинг је скраћеница за хостинг на виртуелном приватном серверу. Овај тип веб-хостинга плаћа се на месечном нивоу и, као и код дељеног хостинга, више сајтова се налази на истом серверу. Овај сервер је подељен на виртуелне сервере, што значи да сваки корисник има своје властите ресурсе у оквиру једног закупљеног виртуелног сервера. Закуп ове врсте хостинга кошта нешто више него што је то случај са дељеним хостингом, али пружа боље перформансе и стабилност.

За кога је овај тип веб-хостинга? VPS хостинг представља напредније веб-хостинг решење за оне сајтове за које се очекује велика посета и који захтевају наменске ресурсе које неће делити ни са ким. Идеалан је за оне кориснике који поседују одређено техничко предзнање у сегменту управљања сервером, као и оне који желе више простора и ресурса за хостовање својих апликација.

Dedicated хостинг

Dedicated хостинг кориснику пружа могућност закупа одвојене физичке машине (сервера) са ресурсима којима корисник може да располаже за своје потребе. Ово веб-хостинг решење је и најскупље, и идеално је за велике компаније и веб-сајтове за које се очекује висока посећеност и захтева максимална доступност у сваком моменту.

За кога је овај тип веб-хостинга? Dedicated хостинг је намењен компанијама са великим бројем запослених које брину о својој интерној и екстерној имејл комуникацији преко имејл адреса на властитом називу домена, агенцијама који праве веб-сајтове за своје клијенте, високо посећеним новинским порталима и другима са сличним потребама.

Шта даље?

Након што сте регистровали назив домена и одабрали веб-хостинг пакет преостаје вам још неколико корака које треба да предузмете како би ваш веб-сајт био доступан крајњим корисницима.

Повежите назив домена са веб-хостингом

Уколико сте веб-хостинг закупили код истог провајдера код ког сте регистровали назив домена, овај корак је аутоматски завршен за вас од стране провајдера.

Са друге стране, уколико сте назив домена регистровали код једног провајдера, а веб-хостинг закупили код другог, биће неопходно да подесите DNS податке везане за назив домена, како би ти подаци упућивали на сервер на којем се налази ваш веб-хостинг. Провајдери који нуде услуге регистрације назива домена и закупа веб-хостинг услуге поседују и одговарајући кориснички портал путем којег корисници могу, између осталог, брзо и једноставно променити DNS подешавања везана за назив домена. У случају да нисте у могућности да то самостално изведете, можете контактирати корисничку подршку провајдера код којег сте регистровали назив домена.

Након ових промена неопходно је да прође до 48 сати како би се подаци ажурирали и ефекти промена постали видљиви на интернету. Овај процес познат је под називом DNS пропагација.

Подигните фајлове веб-сајта на сервер

Активан веб-хостинг налог није довољан да би веб-сајт био видљив на интернету. Да би се то догодило неопходно је да подигнете фајлове веб-сајта на сервер. Овај процес можете самостално извршити коришћењем панела за управљање веб-хостинг услугом (cPanel) или путем FTP клијента. Одређени веб-хостинг провајдери могу подизање веб-сајта на сервер извршити бесплатно за вас, а уколико то није случај, већина провајдера у оквиру свог веб-сајта поседује базу знања путем које се можете информисати како да то изведете самостално.

Након промене DNS подешавања (уколико је неопходно) и подизања фајлова веб-сајта на сервер, ваш веб-сајт ће бити глобално видљив на интернету, а посетиоци ће бити у прилици да га пронађу путем веб-претраживача (Гугл) и да му приступе уз помоћ неког од популарних веб-читача попут Гугл Хрома (Google Chrome) или Мозиле (Mozilla) и других.

Креирајте имејл адресу на свом називу домена

У оквиру закупљене веб-хостинг услуге имате могућност креирања посебних имејл налога који ће у оквиру имејл адресе садржати и регистровани назив домена. Пословна комуникација је изузетно важна, а поседовањем имејл адресе на сопственом називу домена, на пример: petar.petrovic@nazivfirme.rs, промовишете назив свог бизниса и уливате додатно поверење приликом директне комуникације са потенцијалним корисницима и партнерима.

Уместо закључка

Поседовање сопственог веб-сајта са собом доноси бројне предности и може у великој мери помоћи у унапређењу и даљој промоцији бизниса.

Захваљујући томе бићете у могућности да своје пословање представите на најбољи могући начин и дођете до нових корисника.

Кафић (ипак) није канцеларија

У протеклих десетак година постале су популарне ознаке #digitalninomad и #digitalninomadi, којима је пропагиран рад “било када и било где”, без стега канцеларије. Њиховој популарности кумовао је развој занимања која су могла такав начин ангажовања да истрпе, отварање “Starbucks like” клонова и појава Инстаграма. Постало је веома cool и представљало одређену врсту става према животу и каријери, као и гарда према корпоративној филозофији рада, фоткати се и таговати уз лаптоп на местима на којима до само коју годину пре нико није ни помишљао да ради.

И сам сам прошао кроз “номадску” фазу у развоју свог пословања. У фебруару 2011. сам изашао из велике маркетиншке корпорације и неколико месеци касније отворио “one man show” консултантску дигиталну агенцију, у форми предузетника. Била је већ средина маја, баште на Дорћолу, где живим, увелико су радиле. Другари из оближње агенције, који су имали канцеларију на првом спрату, на углу Кнегиње Љубице и Симине, дали су ми приступ свом Wi-Fi-ју и ја сам се, у мајици, бермудама и јапанкама, инсталирао у башту кафића у приземљу. Одатле сам почео своју предузетничку авантуру. Друга битна локација била ми је кафетерија направљена у Старбакс фазону у Васиној, где је сада, уместо ње, продавница слаткиша. Како се посао ширио, почео сам све чешће да прелазим на леву страну Саве и да седим и радим у, тада новом, а и даље занимљивом ресторану. Убрзо ми је постао један од већих клијената.

Рад на таквим местима има своје предности. Првенствено, јер се осећате релаксирано, у сталној сте циркулацији са људима, мењате место, окружење. Различити садржаји, људи и информације долазе до вас. Као да сте… у друштвеној мрежи. Што у суштини кафићи, ресторани… и слична места, која служе као оквири за окупљање људи, њихово дружење и размену, и јесу. Пардон, не друштвене мреже, него “алати (сервиси) за друштвено умрежавање”, како би исправно требало да их зовемо ми “дигиталци”. Простор, истина физички, framework и локације за размену, дијалог, емитовање. Јер, строго узевши, Фејсбук, Инстаграм, Тик Ток… су алати или апликације за друштвено умрежавање док је “друштвена мрежа” појам из социологије: “Друштвена мрежа је друштвена структура састављена од појединаца (или организација) који се називају „чворови“, а који су повезани једним или више специфичних типова међузависности, као што су вредности, визије, идеје, финансијски интереси, пријатељство, сродство, заједнички интерес, финансијска размена, недопадање, сексуални односи, или односи поверења, знања или престижа.”

Уз све предности које “номадски” начин рада са собом носи мане су му значајне. Јер знате, тај простор који изнајмљујете куповином шоље кафе није ваш. Ни сто у coworking-у, у који сам прешао после неких годину дана рада када се су већ назирали обриси дигиталне агенције коју сам у то време са партнерима постављао на ноге, није заиста ваш. Не мислим под тим само на то да простор не можете да уредите како вама одговара, у питању је нешто много битније – можете чак и да будете избачени из тог простора, јер рецимо мења намену, као што се десило са кафетеријом у Васиној. Где онда да вас људи нађу? Аналогно наведеним просторима, свака друштвена мрежа има своја правила и, на крају крајева, мења изглед и услове коришћења како њени власници, који је развијају, мисле да је најбоље. Колико се уосталом често мењао алгоритам рада Фејсбука и доводио до лудила комјунити менаџере, а о смањивању органског reach-а и присиљавању да улажемо новац у његову огласну платформу да и не говорим? А оно што је и на мрежама много битније, ви са њих можете бити избачени, из неког разлога, а све ваше ствари могу да трајно остану тамо, јер сте отварањем налога на друштвеној мрежи пристали да право на садржаје које на њу поставите пренесете на њене власнике.

Друштвена мрежа може једноставно да нестане. Као што је нестало много кафића у којима сам током почетних година развоја свог пословања радио. Пример је MySpace који формално још постоји али да ли знате некога ко га још користи? Тиме је и сав напор да градите своје присуство на њему практично бачен у ветар. Надам се да сте се бар добро забавили и искористили га док је трајало, па да тиме време и енергија коју сте, као и ја уосталом, улагали у њега нису пропали. У томе и јесте корист и лепота друштвених мрежа. Препознајте њихов потенцијал, позиционирајте се, будите активни, актуелни и по могућности забавни на њима. Искористите њихове могућности да допрете до ЉУДИ који су на њима и интеракцију са њима усмерите у корист остваривања својих циљева.

Како вам се посао развија, пожелећете да имате простор који ћете уредити по свом нахођењу, у који ћете моћи да дођете када вам то одговара, где ћете поставити своја правила и где можете да оставите своје ствари и нађете их кад поново дођете. Који ће, на крају крајева, бити репрезентативан за вас и представљати слику о томе како и шта радите. Временом су сви које познајем као “дигиталне номаде”, а који су напредовали у свом послу и развијали га, обезбеђивали своје просторе, опремали их и ширили тимове у њима. То је уосталом и нормално, за сваки вид пословања. Потребе су веће, апетити расту и желите да вам буде практично, да се осећате комфорно, а и да покажете то другима.

Не прођу, наравно, сви овај пут. Уобичајено је да код покретања свог посла, макар то било и у гаражи, размишљате у старту о простору у коме ће се он одвијати. И тежите да једног дана та размишљања преточите у стварност. Аналогно, у онлајн свету од почетка треба да размишљате о креирању веб-сајта, о томе како он треба да изгледа и шта да омогући, да би на адекватан начин пратио ваше пословање и дао вам прилику да на интернету имате нешто што је заиста ваше. Притом, закуп интернет домена даје вам “тапију над власништвом” и јасан је знак вашег онлајн присуства. Ту сте организовани са својим тимом, у комуникацији сте са потребним људима и безбедни.

У пословном простору радите и организујете састанке. У вашем веб шопу, као што то радите и у вашим “brick and mortar” продавницама, продајете. У кафићима се дружите са другим људима, у ресторане идете на ручкове, остварујете интеракције. Као што то радимо на друштвеним мрежама. Погледајте уосталом популарни пословни комплекс “Airport City Belgrade”. Ту су и канцеларијски простори у којима се ради, као и многи објекти и простори за “друштвено умрежавање”. Све то даје комплетну слику, прави одличан оквир за боравак, продуктиван рад и умрежавање, и омогућава максималне ефекте. Као што уосталом и “дигитални екосистем” који градите за ваше пословање, активизам, хоби… треба да се складно састоји од изградње веб-сајта као окоснице, присуства на друштвеним мрежама, објављивања на туђим веб локацијама, анимирања других да на интернету говоре о вама, оглашавања, допуне садржаја… и све то има своје место, улогу и значај.

Упустите се у авантуру, крените! Како у пословање, тако и на веб. Срећно!

Како да будете бољи од других у електронској трговини

Последњих неколико месеци показали су нам да и бизниси за које то можда никада не бисмо очекивали могу да се изместе из физичких продавница и преселе у дигитално двориште. Ситуација је за многе била таква да ће се или прилагодити или завршити као диносауруси.

Нису сви били у позицији да могу да се прилагоде, али, они који јесу, морали су много тога да промене и науче у ходу. Сада, када ситуација иде ка нормализацији, неки ће се можда вратити на старо, а неки ће искористити новостворене ресурсе и знања и интегрисати их у редовно пословање.

Шта је потребно да би се трговало преко интернета?

Данас, 2020. године, не много тога. Не морате чак имати ни компјутер, јер су паметни телефон и приступ интернету сасвим довољни. Рећи ће вам неко да су профили на друштвеним мрежама сасвим довољни, али реалност је да ниједан од њих не нуди могућност да, на прави начин, представите своју понуду и корисницима дате пуну информацију по коју су дошли.

Ваш сајт је централно место вашег бизниса на интернету. Све остало су корисни додаци, али, без добре основе, неће донети жељени резултат. Ово кажем и због тога што врло често не постоји изобиље ресурса, пре свега времена и новца, и ако ћете правити компромисе, пожељно је да имате јасну слику о приоритетима.

Сајт ваше фирме може, али и не мора да буде интернет продавница, да би продавао. То, наравно, зависи и од самог бизниса и производа, али често је и више него довољно да на сајту постоје све релевантне информације о производима и могућност лаког и брзог контакта, а само додавање у корпу и плаћање преко интернета нису толико важни.

У реду, од чега онда да почнем?

Почните од купца.

Ако послујете већ неко време, требало би да имате јасну слику о томе ко је ваш купац. Можда је у питању неколико типова личности, такозваних персона.

На пример, можда су најважнији купци професионални возачи који прелазе много километара, али су ваше услуге или производи намењени и онима који поседују возила, али им вожња није професија.

Битно је да разумете ко су ваши купци, које су њихове потребе, очекивања, али и које су њихове навике.

Одговоре на ова питања можете добити на више различитих начина, али најлакше је ако их питате. Имајте у виду да је увек боље да питате оне кориснике који вам нису блиски пријатељи, као и да се не зауставите након првих неколико одговора. На тај начин добићете прилично објективну слику, а евентуални изузеци ће се утопити међу другим одговорима.

Иако је сваки појединачни корисник неко од кога можете научити много, приоритет је да се прилагодите највећем броју, дакле, да се фокурисате на оно што већина каже да им је важно.

Зато је веома битно и шта их питате

Неке информације можда већ имате, али их не користите. Рецимо, ако на свом сајту имате Google analytics, имаћете информацију о томе да ли ваши купци примарно користе мобилни телефон или рачунар када се информишу о вашим производима. Тамо ћете сазнати и у које време су најактивнији. Можда је то тек после радног времена, јер тек тада имају времена за вас. Ако имате Facebook страницу, у оквиру секције Insights можете видети локације са којих долази највећи број ваших корисника, као и њихов пол и године.

Од информација које немате, неке су корисније од других. Рецимо, драгоцено је да знате зашто купују баш од вас, а не од конкуренције. Корисно је да знате и да ли преферирају неки од канала комуникације – рецимо, можда баш воле да користе Viber или Instagram.

Важно је да знате где проводе време, јер ако је то, рецимо, неки форум који се бави тематиком у којој сте, или Facebook група, или су активни на KupujemProdajem или PolovnimAutomobilima, то је прилично добар индикатор да не би било лоше да сте и ви активни тамо.

Можете их питати и колико често купују, за коју намену користе производе, како су вас нашли, да ли им је нека информација недостајала од вас и много тога другог.

Али, зар интернет трговина није само интернет продавница и све бриге су пребринуте?

За многе јесте и управо због тога, они из свог интернет присуства не извлаче највише што могу.

Данас је релативно лако и јефтино направити леп сајт, па и продавницу. Али направити сајт који заиста одговара вашим купцима, није ни изблиза толико лако. Сајт који ће умети да користе, где ће им све бити логично, неће им недостајати битне информације и лако ће моћи да заврше жељену акцију и добију повратну информацију.

Интернет трговина је прво трговина, а тек онда интернет.

И сва правила су иста – купац мора да буде услужен на прави начин да би био задовољан.

То значи:

да, и пре него што дода производ у корпу, зна колико ће га коштати поштарина и под којим условима ће достава бити бесплатна, јер, ако то не зна, може доживети непријатно изненађење и одустати од куповине.

да ће, у случају да вам пошаље питање кроз неки од канала комуникације које сте излистали на сајту, добити одговор у разумном року, јер, ако то не буде случај, отићи ће негде другде.

да информације о радном времену, локацији, контакт телефонима, као и да ли неки производ постоји у конкретној радњи, морају бити тачне, јер, ако превали пут и не добије очекивано или доживи да “пољуби врата”, никада више неће доћи.

да, ако је неког производа нестало, не одбијете хладно поруџбину него контактирате купца и покушате да пронађете решење којим ће он бити задовољан.

да пратите утиске корисника на Google My Business и Facebook-у, одговарате и заиста се потрудите да пропусте исправите.

Ако на сајту кажете да је испорука наручене робе за два дана, а она не стигне ни трећи дан, иако то можда није ваша, већ кривица курирске службе, корисник ће бити незадовољан.

Рећи ћете да на то не можете да утичете. То је тачно, али само донекле. Не можете да утичете на то када ће роба стићи, али можете да јавите кориснику на време да би могло доћи до кашњења, ако већ знате да се то повремено дешава.

Даћете му маневарски простор да се реорганизује и угасићете ватру и пре него што се запали.

За разлику од физичких радњи, на интернету је конкуренција од вас удаљена на само један клик.

Као што физичка радња захтева много више труда него што је само окренути натпис “Отворено / Затворено” на вратима, тако и електронска трговина носи са собом низ специфичности о којима многи не воде рачуна, али ви поведите рачуна, уколико хоћете да будете бољи од других.

Рецепт је у суштини веома једноставан – само је потребно да вам заиста буде стало до ваших купаца, и верујте, то ће се видети и дати резултате.

Заронимо у интернет

Зашто интернет ради и у доба пандемије?

Шта можемо да урадимо сами?

Шта је испод хаубе?

Backbone, BGP?

CDN, IXP?

DNS?

Одговори се налазе у тексту, а важне препоруке су дате на крају чланка.

Ових дана сви зависимо од интернета. Не само од квалитета интернет-везе, већ и од расположивости и сигурности услуге коју добијамо, како од свог локалног интернет провајдера (оптички, кабловски, ADSL, WiFi, 3G, 4G, мобилни), тако и од провајдера разних интернет услуга (DNS, претраживање, online TV, видео стриминг), провајдера колаборационих платформи, провајдера платформи за дружење и размену слика, рецепата, утисака, ставова, државних платформи за пријаву пореза, пријаву деце у вртиће, пријаву деце у школе, едукативних платформи за основну и средњу школу, више и високе студије. У ствари, још мало, па нам је цео живот online!!!

Како то да интернет ради и када има три пута више саобраћаја? Шта би се десило када би се на улицама било ког велеграда одједном појавило три пута више аутомобила?

Како то да интернет ради и када се појави 10 пута више едукативних видео-садржаја? Која би то зграда библиотеке или факултета могла да прими 10 пута више књига, професора, студената?

Како то да интернет ради и када се промене навике корисника, а поготово када многи од тих корисника нису добронамерни? Која би то граница и полиција зауставила многоструко повећан аутомобилски саобраћај, уз детаљну контролу злоупотреба?

Једноставно: Интернет је направљен да издржи нуклеарна пустошења! „Архитектуру“ интернета пандемија није ни загребала. Чврсто стоје „спољни габарити“, а „темељи нису поткопани“!

Компликовано: Армија стручњака најразличитијих профила даноноћно „држи воду“, а небројано много high-tech уређаја опслужује наше потребе. Непрегледни ормани препуни опреме у неким хладним и мрачним собама, у високо обезбеђеним зградама, навлаче ткање виртуелне реалности преко наших очију. Данас више него икада до сада!

Испод хаубе

Ово је ретко причана прича о окосници, тзв. кичми интернета, где се налазе сервери, рутери, сториџи… Све бржи, све моћнији, све мањих димензија и све их је више.

Али, да кренемо од почетка, од наших чула вида, слуха, додира…

Гледано из угла свих крајњих корисника, интернет је светлуцање мобилног телефона у мраку, имејл прочитан на лаптопу, можда неки виртуелни борац популарне online игре који извири из гејминг конфигурација са multi-screen екранима или у, новије време, серије и филмови које гледамо на паметном ТВ-у.

Избор крајњих уређаја за приступ интернету далеко превазилази данашњу тему, па ћемо прећи даље на мрежне елементе и изборе које можете направити како би вам интернет био бољи.

Параметри квалитета интернета су многи: брзина преузимања (download), брзина слања (upload), кашњење (ping latency), варијација кашњења (jitter), губитак пакета…

Доста је битно прихватити чињеницу да квалитет интернета варира у току дана, у току недеље, у зависности од уређаја са кога се приступа, DNS сервера који се користи, локације, врсте и оптерећености сервера за мерење параметара квалитета, али и од врсте приступа (мобилни, кабл, ADSL, оптика, WiFi), понашања корисника у близини, али и корисника који приступају истим садржајима и апликацијама као и ви. У три речи: Нема гаранција квалитета!

На многе аспекте квалитета интернета корисници могу сами да утичу, али многи су у надлежности вашег интернет провајдера, а неки су и код пружаоца интернет услуга (друштвене мреже, online TV, gaming, gambling, еmail, Viber/ Skype/ WhastApp/ Signal/ Telegram), а и контакт са вашим интернет провајдером најчешће може имати највише утицаја на поправљање квалитета интернета.

Интернет у стану – уради сам

Уређаји који служе за приступ интернету се углавном повезују WiFi везом или бакарним Етернет каблом. И ту је прва, такозвана, тачка концентрације. Кућни рутер који обједињује захтеве свих уређаја у вашем стану/кући/канцеларији може бити јефтин и слабих карактеристика, WiFi може бити мале излазне снаге (добро за здравље, али лоше за брзину интернета), комшијски WiFi уређај може да смета, а поготово у густо насељеним срединама, веома често је већ и DNS сервер „форсиран“, а да корисници тога нису свесни. Готово увек се исплати уложити у савременији рутер/WiFi уређај, добар избор фреквенцијских канала на којима WiFi ради, али и подесити неки од високо перформантних и високо безбедних DNS сервера. За паметни ТВ и тзв. стоне рачунаре увек бирајте жичану везу бакарним Етернет каблом. И поред напора за спровођење кабла, исплати се сваки уложени минут и динар…

Посебну пажњу треба усмерити и ка „сајбер хигијени“. Користите анти-вирус програме, ажурирајте своје оперативне системе и придржавајте се препорука (не отварајте сумњиве мејлове, не посећујте непоуздане сајтове…), јер малициозне активности неодговорних хакера могу искористити (и оптеретити) ресурсе ваших уређаја у нелегалне сврхе!

Приступна мрежа (Last mile) – пажљиво изаберите провајдера

Најпопуларнији је приступ интернету преко мобилних мрежа. Кашњење је значајно веће него код оптике, кабла и ADSL-а, али то је проблем који ће 5G мобилна мрежа решити. Ограничени ресурси фреквенцијског спектра су све мањи проблем, али долазе до изражаја на великим скуповима (концерти, утакмице, конференције), када закони физике не дозвољавају веће капацитете. Веровали или не, али пролеће и листање дрвећа представљају често незаобилазну препреку за електромагнетне таласе, поготово виших учесталости које користе 4G и 5G мреже.

Кабловски оператери користе коаксијални кабл, који има широку пропусну моћ, па уз нове технологије преноса могу корисницима да понуде брзине од пар стотина Mbps, које се, нажалост, често деле између корисника у истом улазу, блиским улицама, понекад и целим насељима. Кабловски оператери убрзано унапређују своје мреже, од својих централних локација према крајњим корисницима, и мењају коаксијалне каблове оптичким кабловима, чија пропусна моћ готово да нема границу. Данас су брзине и од 100 хиљада Mbps сасвим уобичајене и широко доступне, па се и тачке концентрације све више приближавају корисницима, што за последицу има све мању деградацију параметара квалитета у часовима вршног оптерећења (типично око 13 часова и поново између 21 и 23 часа).

ADSL оператери користе каблове који су се раније користили само за телефонске услуге, али су напретком технологије (ADSL2+, VDSL, Vectoring) постали способни да на кратка растојања пребаце стотине Mbps. И ADSL оператери убрзано постављају оптику све ближе крајњим корисницима, а уређаји за повезивање крајњих корисника су просечно на пар стотина метара, што омогућава стотињак Mbps, практично без агрегације са комшијама. Уколико је мрежа адекватно пројектована и, нарочито важно, уколико су пројектанти мреже предвидели експлозију online video саобраћаја, која се догодила претходних година и деценија.

Оптички приступ је за неке садашњост, а за многе жељена будућност. У потпуности се мења парадигма коришћења интернета. Пренос података је практично без грешака и омогућава неслућену интерактивност, капацитети се тешко могу напунити садржајима који већ увелико превазилазе могућности људских чула вида и слуха. Постоје изазови набавке нове генерације уређаја, који ће до краја моћи да искористе потенцијале гигабитних линкова, али они ће бити превазиђени. Ових дана један од великих српских оператера је на своју GPON мрежу повезао и првог 10 Gbps корисника.

Окосница (Backbone) интернета – информишите се

Окосница интернета је виртуелно место где се између себе повезују провајдери и то везама капацитета који су незамисливи за крајње кориснике. Тешко је замислити како би један корисник за својим радним столом уопште искористио везу од 100 хиљада Mbps. SSD дискови нису толико брзи да сниме фајлове, сервери који шаљу те фајлове нису довољно моћни да пошаљу фајлове тим брзинама, видео снимци ни у највећој резолуцији (која при томе превазилази могућности нашег ока) не достижу 100 хиљада Mbps. Те брзине се користе само на највишим тачкама агрегације у такозваним carrier’s carrier мрежама, где се сабира саобраћај стотина хиљада интернет корисника.

Како би независне мреже комуницирале између себе, давних, хладноратовских дана прошлог века, осмишљен је Border Gateway Protocol – BGP4, који је и дан-данас једна од основних карика у self-healing архитектури интернета, која је од нуле осмишљена како би се одржале комуникације у доба великих глобалних промена. BGP4 је заслужан што интернет и даље ради, када су неке везе у прекиду и омогућава активирање алтернативног усмеравања саобраћаја.

IXP – Internet Exchange Point

Некада давно постојала је и хијерархијска подела интернет провајдера на Tier-1, Tier-2, Tier-3, али су та времена давно прошла, јер су интернет провајдери прво почели да се повезују између себе (peering), а када се то повезивање усложило због великог броја интернет провајдера (и још већег броја међувеза између њих), направљене су такозване тачке за размену интернет саобраћаја (Internet Exchange Point – IXP), које су постале централне тачке за размену интернет саобраћаја у целом свету.

У Србији је централна тачка за размену интернет саобраћаја SOX – Serbian Open eXchange, са опремом по свим већим Датацентрима у Београду и Нишу и удаљеним локацијама у Бечу и Софији.

Тренутно су највеће светске тачке за размену интернет саобраћаја у Лондону, Амстердаму и Франкфурту и на њих су повезани готово сви велики интернет провајдери овога света. У региону југоисточне Европе постоје националне и регионалне тачке за размену интернет саобраћаја, а ми ћемо побројати само највеће: Vienna Internet Exchange – VIX.AT, Serbian Open eXchange – SOX.RS, Budapest Internet Exchange – BIX.HU, Croatian Internet Exchange – CIX.HR, Slovenian Internet Exchange – SIX.SI, у Бугарској NETIX.BG, BIX.BG и B-IX.BG, у Грчкој GR-IX.GR, у Румунији Balcan-IX.NET и RoNIX.RO, у Чешкој NIX.CZ.

CDN – Content Delivery Network

Истовремено са децентрализацијом интернета и муњевито растућом популарношћу платформи за претраживање, дистрибуцију видео садржаја, дистрибуцију видео игрица, online gaming, настала је потреба да се најразличитији интернет садржаји смештају у непосредној близини крајњих корисника, како би субјективни осећај конзумирања интернет садржаја био на највишем нивоу. То је практично значило да су интернет гиганти „посејали“ своје сервере по целом свету, али примарно коолоцирано са тачкама за размену интернет саобраћаја, јер одатле лако могу да „дохвате“ све мреже, тј. њихове кориснике, а потом постепено и у мреже самих интернет провајдера.

У Србији се налази много сервера који припадају CDN мрежама, а опслужују кориснике не само у Србији, већ и у ширем региону Југоисточне Европе, кроз линкове домаћих интернет провајдера, али и домаће тачке за размену интернет саобраћаја – SOX, која има изузетну регионалну повезаност.

Природно је поставити питање ко „оркестрира“ дистрибуцију интернет садржаја, тј. ко одлучује који сервер ће испоручити интернет садржај којем кориснику? Решење је понудио добри, стари DNS.

DNS – Domain Name System

Поред хладноратовског BGP4 механизма, постоји и вршњак DNS, такозвани телефонски именик интернета, који је организован у више логичких целина –Ауторитативне, Рекурзивне и DNS кеш сервере. DNS систем дистрибуира податке по изразито разгранатој мрежи сервера.

12 независних компанија/институција држи такозвану root-DNS табелу на 1088 локација широм света. И све те root-DNS табеле садрже исте податке, како би се у случају хаварије називи интернет домена тачно и правовремено преводили у IP адресе.

У Србији велики број DNS сервера налази се у сва три нивоа хијерархије.

У највишем нивоу DNS хијерархије, 7 независних компанија/институција држи 9 такозваних root-DNS инстанци у Београду и све су, ради лакшег и бржег приступа, повезани на SOX, баш као и национални оператер српског DNS система РНИДС.

Поред root-DNS оператера, на SOX су повезани и 9.9.9.9, 1.1.1.1, 8.8.8.8, јавни DNS resolver-и, који крајњим корисницима пружају додатне DNS услуге безбедног и брзог разрешавања интернет адресе у IP адресу.

Цео екосистем DNS сервера, поред своје основне функције превођења назива интернет домена у IP адресе, заправо учествује и у балансирању и рутирању саобраћаја у „мирнодопским“ околностима, док BGP4 „реагује“ само у случају потребе за превазилажењем проблема у раду неког од линкова.

Закључак

Квалитет интернета представља скуп мерљивих параметара на које утиче превише параметара да би се на њих могло директно утицати. Али добра информисаност, мањи корективни поступци и добар избор интернет провајдера у складу са вашим потребама свакако ће побољшати ваш субјективни осећај квалитета интернета.

Много је урађено на изградњи интернет инфраструктуре, на свим нивоима, од приступних мрежа, преко сервисних платформи, па све до стварања услова за сарадњу са интернет гигантима, који су послали своје сервере у Србију, чиме су подигли и квалитет и расположивост интернет садржаја и интернет услуга, управо у ситуацијама попут тренутне пандемије.

Ако помислите да сервери у Србији нису неопходни и да разлика од 16 ms до 316 ms није велика, запитајте се зашто се интернет странице аустралијских фирми отварају спорије него интернет странице српских фирми. Запитајте се колико пута ваш браузер затражи податке са интернета, приликом учитавања само једне странице, колико назива интернет домена мора да претвори у IP адресе. Хиљаде упита, само за једну једноставну страницу. И ако се за сваки упит чека одговор од 316 ms, разлика у времену потребном да се учита страница може бити значајна.

На врху сваке интернет хијерархије, па и код нас у Србији, налазе се DNS и IXP системи, који су због своје важности за функционисање локалног и глобалног интернета, проглашени критичном ИКТ инфраструктуром, не само у Србији, него и у целој Европској унији.

Надамо се да смо овим текстом успели да вам приближимо комплексну архитектуру интернета, али и да наговестимо да се ово стање интернета у Србији градило и гради се, већ 25 година и то у ретко успешном примеру партнерства државних институција (РАТЕЛ, МТТТ, КИТ, МУП, ВС, локалне самоуправе), страних и домаћих телекомуникационих компанија, невладиног сектора, али и мањих приватних компанија.

И за крај:

Интернет нема гаранције квалитета
Тестирајте квалитет свог интернета
Урадите сами:
- Сајбер хигијена
- Повезати уређаје каблом
- Проверити подешавања WiFi-а
- Изабрати безбедан и брз DNS сервер
- Пажљиво изабрати интернет провајдера
- Набавити кућни рутер у складу са потребама

Да ли су објаве на друштвеним мрежама ауторско дело

Друштвене мреже су традиционално међу најпосећенијим сајтовима на свету. Тако је, на пример, „Фејсбук“ четврти сајт по посећености у свету а трећи у Србији, док је „Твитер“ на 38. месту у свету и 44. у Србији (стање на дан 29.3.2020; извор: www.alexa.com). Имајући у виду ове податке, јасно је да већина корисника интернета има профиле на друштвеним мрежама и да је некада написала пост. Неки од корисника друштвених мрежа су се можда запитали да ли је таква објава ауторско дело. На ово питање се не може одговорити сасвим потврдно или одрично, пошто одговор зависи од тога какав је конкретни пост, тј. да ли он испуњава услове за ауторскоправну заштиту. Разматрање које следи, једноставности ради, има у виду текстуалне објаве.

Кључна је оригиналност

Да би неко интелектуално добро уживало ауторскоправну заштиту мора га створити човек, мора имати одређену форму, мора имати одређени духовни садржај и мора бити оригинално. Услов оригиналности је свакако кључан за стицање ауторскоправне заштите. Да ли је одређена објава на друштвеним мрежама оригинална мора се ценити у сваком конкретном случају. Постови који садрже пуке чињенице не би задовољавали услов оригиналности, а чињенице су законом искључене из ауторскоправне заштите. Такав би, на пример, био пост „Данас је било 35 степени!“. Већина постова на друштвеним мрежама се ипак не исцрпљује у пуком изношењу чињеница, већ се одликује специфичним (дакле, оригиналним) приступом њихових стваралаца. У таквим постовима се коментаришу одређени догађаји, износе сопствена размишљања о некој теми, деле шаљиве или циничне опаске. Стога такве објаве имају духовни садржај у коме се одсликава личност њиховог ствараоца, те представљају ауторска дела.

Иако на први поглед може деловати банално, важан услов за стицање ауторскоправне заштите јесте да је стваралац одређеног интелектуалног добра човек. О томе се мора водити рачуна нарочито због тога што се поједине објаве на друштвеним мрежама аутоматски генеришу. Наиме, уколико је пост на друштвеној мрежи резултат аутоматског рада одређеног алгоритма, он свакако не би одсликавао духовни садржај човека, због чега не би уживао ауторскоправну заштиту. За сада се ово питање поставља у вези са различитим бот-налозима, али ће оно у будућности свакако постати још актуелније због развоја вештачке интелигенције. У наредном периоду се може очекивати да ће ентитети вештачке интелигенције имати још развијеније способности учења и импровизације, те ће све више моћи да стварају независно од иницијалних инструкција које су добили од човека. Међутим, уколико се ауторскоправни прописи не промене, резултат њихове активности нећемо моћи да квалификујемо као ауторска дела.

Дужина и уметничка вредност објаве су ирелевантни

Важно је напоменути и да ауторскоправни статус објава на друштвеним мрежама никако не зависи од њихове дужине. Ово је честа дилема коју имају корисници „Твитера“, на пример, због ограничености дужине твита на 280 карактера. У ауторском праву, обим није критеријум за стицање ауторскоправне заштите. Ауторска дела могу имати изузетно мали обим, као што је то случај са афоризмима или хаику поезијом. Стога, и твит, ако је оригиналан, може уживати ауторскоправну заштиту. Такође, ни уметничка вредност није критеријум за стицање ауторскоправне заштите, тако да се, наравно, од корисника друштвених мрежа не очекује да њихове објаве имају карактеристике уметничких дела. Један од честих неспоразума између лаичке јавности и стручњака за ауторско право јесте управо у томе што лаици не разумеју да појмови уметничког и ауторског дела нису синоними. Дело изузетно ниске уметничке вредности ипак може бити довољно оригинално да ужива ауторскоправну заштиту (нпр. роман који је написала ријалити звезда, по правилу, неће имати статус вредног уметничког дела, али ће, по правилу, у свему испуњавати услове за ауторскоправну заштиту).

И одговор је…

Имајући у виду претходно речено, може се закључити да већина објава на друштвеним мрежама испуњава услове за ауторскоправну заштиту. Тиме се отвара и друго, подједнако важно питање: ко је носилац ауторског права на том делу? Део одговора крије се у општим условима коришћења сваке друштвене мреже. Наиме, приликом отварања налога на друштвеној мрежи, корисник мора прихватити опште услове коришћења сајта. Потврђивањем регистрације профила, између корисника и друштвене мреже настаје уговорни однос чија садржина је унапред одређена (уговор по приступу). Корисник стога не може утицати на садржину уговора, те га може само прихватити у целини или одбити. Општим условима коришћења (нпр. „Фејсбука“) је предвиђено да је корисник друштвене мреже носилац ауторског права (користи се неадекватан термин „власник садржаја“), али да он друштвеној мрежи уступа вршење свог права на неискључив начин, уз могућност даљег преноса ове сагласности без накнаде, при чему искоришћавање није територијално ограничено и односи се на сва ауторска дела настала коришћењем услуге или у вези са њом. Будући да је реч о америчким компанијама, општи услови коришћења друштвених мрежа сачињени су у складу са правилима америчког ауторског права. У погледу уређивања промета ауторског права, постоје значајне разлике између америчког и европског континтенталног права, коме припада и српско право. Стога су одређени аспекти овако уговореног промета ауторског права између корисника-аутора и друштвене мреже за нас спорни (нпр. располагање правом на будућим делима; неискључива лиценца која је притом неопозива и преносива…). Али, та тема заслужује подробно и засебно разматрање.