Страна 32 – Домен

Сиво тржиште интернет домена

Као и свако тржиште, тако и тржиште назива домена није неисцрпно. Све је мањи број слободних, а атрактивних назива домена, што је посебно уочљиво код регистара који имају велики број регистрација. Последично, јављају се одређене злоупотребе у овој области и предузимају разне активности како би се нанела штета конкуренцији. Редован судски поступак је начин да се одговори на те проблеме, међутим, у Србији постоји могућност да се спорови ове врсте решавају и алтернативним путем.

У пословном свету се дешава да одређена лица или компаније региструју називе домена који садрже називе других компанија, организација или производа. Неретко се то ради плански, само ради злоупотребе. У пракси се такође дешава да се циљано региструју називи домена са називом одређене компаније, како би јој се понудили по цени која је далеко виша од редовне, али нижа од укупних трошкова у поступку вођења спора пред Комисијом.

Тако су забележени случајеви да неко, ко поседује информације о скором уласку неке компаније на одређено тржиште, региструје назив домена са њеним именом како би је уцењивао око препродаје, или покренуо негативну маркетиншку кампању против ње. Такође, постоје и случајеви када се свесно региструју називи домена који подсећају на имена познатих компанија или брендова, само са словном грешком какву корисници често праве приликом куцања. Они се најчешће користе за адресе сајтова који продају лажну робу брендова на чије називе личе. Са друге стране, региструју се и називи домена који садрже генеричке појмове који не уживају правну заштиту. У иностраној пракси су забележени бројни случајеви да су такви називи домена продати за огромне суме новца. Домаћи медији су такође извештавали о продаји таквих назива у оквиру .RS доменског простора, само за значајно мање суме.

Када се компаније суоче са овим проблемом, посежу за различитим решењима. Једно од њих је покретање спора поводом назива домена.

Алтернативно решавање доменских спорова

Сходно устаљеној пракси у свету, да се ова врста спорова може решавати и вансудским путем, РНИДС и Привредна комора Србије обезбедили су могућности за решавање спорова пред Комисијом за решавање спорова поводом регистрације назива националних интернет домена. Рок који је прописан да се овај спор реши пред Комисијом је, по правилу, шездесет дана од покретања поступка, што га чини значајно ефикаснијим од судског, а притом је и знатно економичнији. У Србији се пред Комисијом воде три до четири спора годишње, а неки од тужилаца биле су и веома познате компаније.

Тако је компанија Google добила спор за назив домена googlesrbija.rs, који је тужена страна регистровала за изазивање забуне код корисника. Такође су и друге познате компаније добиле спорове, попут компаније Pirelli која је добила спор за pirelli.rs, pirelli.co.rs и pirelli.in.rs, док је Intesa Sanpaolo добила спор по тужби коју је покренула против физичког лица за регистрацију назива ћириличког домена банкаинтеза.срб. Забележено је и да су поједине компаније изашле као победници у споровима које су покренуле због коришћења њиховог имена са словном грешком. Рецимо, Tehnomanija је добила спор поводом тужбе за називе домена tehnomania.rs и tehnomania.co.rs, који су имали за циљ да посетиоце доведу на сајт конкурентске компаније.

Са друге стране, дешавало се и да тужиоци изгубе спор. То се догодило познатом ланцу хотела Hyatt који је поднео тужбу поводом назива домена hyatt.rs. Међутим, арбитражно веће је заузело став да није доказано да је регистрант регистровао и користио назив домена hyatt.rs противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја. Последњи случај је уједно пример да, и поред тога што постоји алтернативан и ефикасан начин решавања спорова, ипак треба бити свестан ризика и назив домена регистровати на време.

Као што је поменуто, није реткост да се поједини називи домена региструју зарад препродаје, на основу инсајдерских информација о намерама одређених компанија да уђу на неко тржиште или да пласирају неки свој производ. Дешава се да запослени такве информације открију ненамерно, када деле пословне идеје са блиским особама, не размишљајући довољно о ризику да оне потом доспеју и до особа које су склоне да их злоупотребе. Дакле, кад год је то могуће, у ранијој фази развоја пословних планова, чак и пре регистровања фирме, треба проверити да ли је слободан назив домена који садржи назив будуће фирме. За .RS и .СРБ домене то је могуће проверити на РНИДС-овом сајту преко whois упита.

Број домена који се препродају и број тужби пред телом за алтернативно решавање спорова зависе од величине тржишта и броја регистрованих домена у оквиру одређеног регистра. Када и до спора дође, тек мањи број фирми заиста поднесе тужбу, а о разлозима се може само нагађати. Увек постоји могућност да је у међувремену постигнут договор који одговара обема странама, или је регистрант пристао да изврши пренос након што је примио опомену пред тужбу. Ако по окончању спора пред Комисијом тужилац или тужени нису задовољни одлуком Комисије, поступак може да се покрене пред судом и тиме одложи извршење одлуке која је донета. Довољно је да се РНИДС-у достави доказ о томе у року од десет дана од дана окончања поступка пред Комисијом.

Заштићени домени – безбеднија е-трговина

Пандемија коронавируса приморала је бизнисе широм света да муњевитом брзином прилагођавају своје пословне стратегије да би уопште опстали на тржишту. Скоро да не постоји грана индустрије која већ не бележи незамисливе губитке. Компаније и предузетници улажу надљудске напоре да дођу до формуле како да сачувају своје пословање и неретко посежу за е-трговином.

Пандемија је значајно утицала на понашање купаца. У условима ограниченог кретања е-трговина бележи завидан раст. Према глобалном истраживању које је спровео Ипсос средином марта, купци све више купују на интернету. У земљама Азије, више од 50% анкетираних купаца чешће купује онлајн, а од 18% до 31% купаца на европском тлу чешће постају муштерије е-продавница.

Е-трговина ипак није мед и млеко

Од почетка пандемије и водећи глобални продавци се суочавају са бројним изазовима. Средином марта Амазон, е-комерц див, објавио је да запошљава 100.000 људи у Америци и Европи да би појачао логистички ланац. Континуирано стижу вести да је потражњи, уз све капацитете Амазона, немогуће довољно брзо изаћи у сусрет, да постоје одлагања и застоји у испоруци, проблеми са радницима. Такав сценарио није заобишао ни онлајн продавнице у Србији. Купцима су од неких трговаца стизала обавештења да на неколико дана обустављају пријем поруџбина док не реализују испоруке већ поручене робе. Док се продавци боре са овим проблемима, са друге стране екрана налази се купац. Купац размишља о томе коме да остави свој новац. Одлука зависи од више критеријума, а један од њих је и безбедност веб локације са које му се е-трговац обраћа.

Ко до сада није у довољној мери дигитализовао своје пословање брже-боље покушава то да учини. Ко год има производ или услугу која може да се поручи онлајн настоји да их купцима понуди на интернету, а у журби да то учини испушта из вида неке важне аспекте. Неки посежу за друштвеним мрежама као каналом продаје, неки активирају веб шопове које су до сада запостављали, док их други тек праве да би што пре омогућили купцима да пазаре на њиховом сајту. Без обзира на бројне опције, сопствена е-продавница на сопственом називу домена је најбоље и, дугорочно гледано, најисплативије решење. Притом, аспекат који се не сме изгубити из вида је безбедност, и бизниса и купаца. Цена брзоплетости може бити јако висока.

Хакери трљају руке

Сајбер криминалци раде увек у три смене, а адаптирају се лакше и брже на нове услове и од изузетно спретних бизниса. Пандемија коронависруса показала је колико спремно чекају да злоупотребе страх, несигурност или незнање. Поред пријављених претњи, фишинга и малвера, постоје и друге методе напада које су увек активне, а тек добијају на актуелности. Хакери су тамо где постоји прилика за криминал, а имајући у виду околности веб шопови су логична мета.

Бројни су начини на које хакери настоје да злоупотребе називе домена, али је најчешћи исход тога угрожавање пословних и личних података е-трговаца и њихових купаца. У време кад су сви напети и нервозни, у покушају да преко интернета што пре дођу до потребне робе или услуге, мало ко ће контролисати веб адресу на којој се нашао, или обратити пажњу на детаље који би му у неком другом случају деловали сумњиво. Корисник ће унети тражене податке, чак и поновити унос ако му сајт то затражи. То се често дешава баш у случајевима кад је неки назив домена „киднапован“ (domain hijack) и преусмерен на лажни сајт сајбер криминалаца. Отмица назива домена је никад већа претња у условима када је људима пажња ослабљена, а настоје да преко интернета обаве активности које иначе обављају офлајн, и притом остављају своје осетљиве податке.

Заштита назива домена

Анализирајући нападе и „отмице домена“ у последње две године стручњаци за сајбер безбедност дошли су до једноставног закључка – ти називи домена нису били заштићени, односно закључани. Зашто? Бројни су разлози, од недовољне информисаности до недовољно озбиљног односа према ресурсу какав је назив домена, али резултат је исти. Штету трпе и власник и корисник сајта који је на том називу домена. Та штета је и финансијска и репутациона, а угрожава не само тренутно, већ и будуће онлајн пословање фирме која је направила безбедносни пропуст.

Време кризе је време у ком бизниси морају да размишљају о сваком виду заштите, укључујући заштиту назива домена. Уколико је веб адреса е-продавнице на .RS или .СРБ домену, може се лако заштитити, а две врсте заштите назива домена РНИДС не наплаћује.

Како заштити назив домена?

Прва врста заштите је Сигуран режим (Secure Mode). Ова опција подразумева одобрење административног контакта за сваку промену важних података (промена DNS сервера и сл.) о називу домена. Ако се иницира промена неког податка, на адресу е-поште административног контактa стиже информација о томе која је промена захтевана, и тек по потврди, кликом на линк са верификационим кодом, промена ће биће извршена. Овај тип заштите код великог броја овлашћених регистара корисник може сам да активира.

Други начин је Закључавање на страни клијента (Client Side Lock), опција која забрањује промену било ког податка о називу домена, осим продужења регистрације. Овај тип заштите потребно је затражити од овлашћеног регистра код ког је регистрован назив домена, а и за откључавање се морају они ангажовати.

Закључан назив домена је штит који е-трговац поставља између својих купаца и сајбер криминалаца. Брига коју продавац искаже према физичком и сајбер здрављу својих купаца у кризним временима је нешто што повременог купца лако може претворити у лојалног потрошача.

Лажне вести и хакерске претње током пандемије коронавируса

Човечанство се кроз своју историју суочавало са различитим кризама, а сваку кризу, глобалну или локалну, прате настојања злонамерних појединаца да остваре личну добит или нанесу штету другима. Пандемија коронавируса, нажалост, није изузетак.

Са циљем да заштитимо и себе и друге од епидемије, свели смо кретање на минимум (најчешће од дневне собе до спаваће). Своје пословне активности, бар ми којима то професија дозвољава, обављамо захваљујући рачунару и интернету. Захваљујући апликацијама које омогућава интернет комуницирамо са колегама, пријатељима и рођацима. Интернет је једноставно незаменљив, а путем интернета до нас стиже и велики број вести о теми која нас све окупира – коронавирусу.

Немогуће је утврдити тачан проценат лажних вести и полуинформација које до нас дневно стигну путем друштвених мрежа или посредством различитих „информативних“ портала. Узнемирујући подаци, потресни призори, гласине, све нас то вреба са друштвених мрежа и из ланчаних порука које нам прослеђују. Приче о чудотворном леку, лажна сведочанства излечених који нису ни били болесни, нетачне информације о заштити – све то може не само лаковерним, већ уплашеним људима нанети велику штету.

Упозоравају нас са више страна да се не суочавамо само са пандемијом, већ и са инфодемијом. Међутим, постоје и друге претње које не утичу само на нашу информисаност и расуђивање. Реч је о хакерским нападима. У електронске сандучиће широм света стиже велики број лажних мејлова који наводно долазе од Светске здравствене организације, као и други чудни мејлови чија је тема COVID 19, а који нуде лекове, вакцине, или невероватно важну информацију о епидемији. Најчешће је реч о фишинг мејловима. Фишинг напади реализују се и путем апликација за размене порука (Whats App, Facebook Messenger), пријављени су и покушаји фишинга путем SMS-а. Свима је заједничко да од корисника траже да предузме неку активност – достави личне податке или прати линк до критичне веб дестинације.

Пласирање малвера је друга масовна хакерска активност. Изузетно велики број таквих напада долази путем хакерских копија апликација које садрже информације и мапе о ширење вируса или нуде неке друге информације везане за епидемију. Хакери злоупотребљавају легитимне податке, мапе и апликације и пласирају своје верзије које садрже малициозан код. Потребно је бити и више него опрезан приликом преузимања било какве апликације за паметни уређај која има везе са COVID-19.

Канали које хакери користе су различити. Треба имати у виду да од како је пандемија узела маха, глобално расте број регистрованих назива домена који садрже појмове везане за корона вирус. Немали број таквих назива домена хакери злоупотребљавају, користећи их за реализације напада.

Како и од кога се штитити?

Лажне вести и хакерски напади иду руку под руку и подривају оклопе наше крхке свакодневнице. Но, можемо им се ипак одупрети. Промислити двапут и проверити трипут је исто што и прање руку, али у контексту сајбер хигијене.

Када стигне имејл, порука путем неког чет сервиса и слично, ако има везе са вирусом COVID-19, препорука стручњака је да неким другим каналом комуникације контактирате пријатеља, рођака, медицинску или финансијску установу од које или у чије име та порука наводно стиже, и проверите да ли је порука која је стигла веродостојна. Такве или сличне сумњиве мејлове не отварајте, не преузимајте документе из прилога, и никако не одговарајте шаљући своје или личне податке укућана, шифре за логовање, информације о ЈМБГ, броју рачуна у банци и слично. Такође, кодови за попусте који садрже кључне речи као што су covid, covid 19 и сличне су најчешће хакерско масло и трикови путем којих на својим веб дестинацијама „извлаче“ ваше податке.

Одређене друштвене мреже и платформе већ су почеле да филтрирају, уклањају сумњиве садржаје и упозоравају да је реч о фактографски неутемељеним тврдњама. Већ смо видели упозорења од Facebook-a, који нам нуди и опцију да лажне вести пријавимо. И док од платформи које свакодневно користимо очекујемо заштиту – да нам не испоруче или спакују у junk сумњиве мејлове, да нас упозоре на спорне вести и садржаје, нешто можемо и сами предузети.

Увек треба проверити извор поруке. Да ли вам је позната интернет адреса портала на ком се налази нека вест, да ли сте раније посећивали тај портал? Да ли познајете свастикиног друга вашег онлајн пријатеља који на друштвеним мрежама тврди да је његов сестрић баш томе посведочио, а ваш пријатељ дели објаву коју вероватно ни сам није прочитао? Да ли вам је позната мејл адреса са које вам је стигла порука, а и да јесте, зашто вам баш он шаље тај линк или прилог? Да ли вам је од неког контакта раније стизао захтев да му упутите помоћ, да ли сте сигурни да се баш неко близак налази иза непознате мејл адресе са које се по први пут јавља? Ако је одговор на све наведено не, зашто онда отварати тај линк, поруку или поверовати у све што неко подели на друштвеним мрежама?

Корисно је проверити и домен и назив домена. Називи домена који се могу регистровати у бесцење су први избор за било коју сајбер подвалу – иницијално улагање је занемарљиво, често свега неколико центи. Како знати о којим доменима је реч – добар показатељ може бити „коефицијент злоупотребе“ који описује колико се неки домен користи за спамовање и друге непримерене активности. Коефицијент одређеног домена можете проверити користећи неки од алата на сајту spamhaus.org.

Приметићете, користећи алате истог портала, да највећи број националних домена има прилично ниске коефицијенте. Такви домени региструју се уз одређене накнаде, процедура регистрације подразумева озбиљну проверу података и хакери их најчешће избегавају. Такође, за националне домене .срб и .rs путем РНИДС-овог whois сервиса можете да проверите када је назив домена регистрован, ко је овлашћени регистар, а уколико није активирана заштита података, и податке о предузећу на које је назив домена регистрован.

Не будите и сами извор нетачних информација и не помажите онима који имају зле намере. Поведите рачуна о томе шта делите на друштвеним мрежама, имајући наведено на уму. Ако нешто делите, најпре и сами прочитајте и размислите да ли информација звучи смислено и реално у поређењу са другим информацијама, где је пласирана и ко је извор. Ако не можете да установите извор, не доприносите поплави штетних информација.

Будите здрави и безбедни!

Безбеднији рад из кућне канцеларије

Неочекиване околности донеле су значајне промене у нашим животима. Март месец обележио је почетак пандемије, али и велика миграција рада. Сви ми чији посао не захтева лично присуство на радном месту, претворили смо своје домове у своје канцеларије. Друштвене мреже су преплављене одушевљењем да ћемо, као држава, коначно ући у круг оних који схватају снагу дигиталних комуникација и могућности да посао може бити завршен са било ког места, а да је све што нам треба интернет конекција и VPN.

Рад од куће је логичан одговор на настале околности. Коронавирус је подмукао и опасан непријатељ, а изолација и дистанцирање су ефикасан начини за његово спорије ширење. То наравно значи да су школе затворене, да нема окупљања великог броја људи, да се отказују, или пребацују online, састанци који не захтевају седење за истим столом, а многи су се веома брзо прилагодили и раду од куће како би опасност од заразе свели на минимум.

Рад од куће! Како то дивно звучи док заиста не пробамо. Нажалост, мало је оних који у својим домовима имају посебан радни простор. „Тата, мени је досадно“ или „мама, додај ми чашу воде“ је нешто што ћемо често ових дана чути од наше деце која не иду у школу. Многи послови заиста могу бити рађени било где на планети, али је за многе потребна пуна концентрација и мирно окружење. Из тог разлога често прелазимо на ноћни рад (од куће).

Но, нисам почео да пишем овај текст да бих разматрао социолошку страну феномена који се зове „рад од куће“. Желео сам да заједно размислимо да ли смо сви заиста спремни да радимо од куће и са других места на којима имамо могућност да се путем интернета, значи јавне мреже, повежемо на наше компанијске системе и радимо исто као да седимо у својој канцеларији, за својим радним столом.

Шта у томе може бити лоше? За многе, баш све! Колико је фирми у Србији практиковало удаљени рад? Колико су њихови рачунарски системи припремљени и отпорни на опасности које рад на даљину неминовно доноси. У стресним временима, а ово је један од тих тренутака, у кратком времену мора да се уради много тога што није свакодневна пракса и за шта није урађена неопходна припрема. У таквим ситуацијама битно је да нешто ради, а често заборављамо да је неке ствари боље и не радити него урадити погрешно.

Интерни системи фирми су грађени и подешавани годинама, водећи рачуна да буду стабилни и безбедни. Одједном, преко ноћи, запослени више нису у својој канцеларији већ код својих кућа или на неком другом месту где постоји интернет конекција. Наравно, од њих се очекује да буду продуктивни и да своје задатке обављају подједнако добро као да су на свом уобичајеном радном месту.

Овакав рад ван канцеларија фирме може озбиљно да угрози безбедност података и информационих система организације. Ти ризици су неупоредиво већи у време криза, као што су елементарне непогоде, земљотреси, немири или ратна стања, па и у време епидемија. То криминалци јако добро знају и труде се да такве ситуације максимално искористе.
Неки од тих ризика укључују:

Неауторизовани физички приступ уређајима који приступају системима и подацима.
Откривање информација за приступ систему (социјални инжињеринг или електронско „прислушкивање“ комуникације).
Употреба уређаја ван просторија фирме значајно повећава могућност да ти уређаји буду „заражени“ злонамерним софтвером.
Тешкоће у остваривању безбедног канала за комуникацију.
Лоша или недовољна заштита приступа кључним деловима система и осетљивим подацима.

Ово су само неке од опасности које са собом носи брза и недовољно планирана и тестирана промена начина приступа системима и подацима у организацијама које су прешле на рад ван просторија фирме.

Укратко, морамо водити рачуна о три основна субјекта: безбеност уређаја за приступ, безбедност комуникација и безбедност података.
Рад од куће често не подразумева само употребу уређаја добијених од фирме у којој радимо и који би требало да имају инсталран софтвер за откривање злонамерних апликација (антивирус) и системе за безбедност података који се чувају на тим уређајима, као што су шифровање података који се налазе на уређајима и/или партиције и директоријуми којима се приступа са посебним креденцијалима. Употреба других уређаја, као што су мобилни телефони, таблети или кућни рачунари које користе и други укућани, а посебно деца, могу представљати велику опасност и њихову употребу треба потпуно искључити или свести на минимум.

VPN је ових дана магична реч која решава све проблеме када је у питању рад ван просторија фирме. Да, VPN омогућава безбедну размену података између удаљених система и рачунара који им приступају, али има и својих слабости. Чак су се и познати произвођачи опреме и софтверских решења за успостављање VPN конекција последњих година суочавали са безбедносним пропустима. Многа мала предузећа у Србији користе јефтину мрежну опрему која има и VPN функционалност. Већина тих уређаја је прављена за кућне потребе да омогући основну заштиту за приступ умреженим уређајима у кући (камере, системи за грејање и климатизацију, расвета,…). Да ствар буде још гора, многе слабости ових уређаја и начини за њихову злоупотребу одавно су познати и доступни су свима, а не само експертима. Ако сте већ омогућили VPN приступ систему ваше организације, инсталирајте најновији софтвер који решава познате безбедносне проблеме.

Ако ваш уређај омогућава да бирате алгоритме за шифровање VPN комуникације, одаберите онај који вам даје највиши ниво безбедности. То ће неминовно успорити брзину комуникације, али са савременим уређајима и брзим интернет линковима то успорење неће представљати никакву препреку да посао обавите без икаквих проблема, а системи и подаци ваше организације биће много безбеднији. Проблем могу бити ограничени ресурси приступних уређаја, али само ако се на систем повезује велики број корисника истовремено.

И на крају, али не најмање значајна компонента одржања безбедности система и података, представља контрола приступа. Када раде из канцеларије корисници имају различита права приступа подацима и апликацијама и то се углавном решава правилима на нивоу оперативног система, АД контролера или неког другог система за контролу приступа. У већини случајева то је довољна заштита јер сви, или велика већина корисника, ради унутар окружења за која су правила приступа постављена. Удаљени рад захтева успостављање истих правила, али су у новонасталој ситуацији приступне тачке изложене могућим нападима хакера, а они ће, када су већ унутра, знати како да заобиђу та правила и стигну до ваших поверљивих података.

Ако опрема коју користите за VPN конекцију то омогућава, укључите вишефакторску проверу креденцијала и филтрирање IP адреса са којих је дозвољен приступ. Сегментирајте вашу интерну мрежу и онемогућите приступ, осим са посебним креденцијалима, оним сегментима који су најбитнији за функционисање ваше организације и који садрже најосетљвије податке чија компромитација или уништење могу створити озбиљне последице за опстанак фирме. Тешко је у веома кратком временском року пронаћи адекватно и комфорно решење за све, али увек на првом месту треба да буде интегритет и безбедност система и података.

Мрежни и систем администратори немају лак задатак да у веома кратком року и са ограниченим ресурсима рекреирају безбедно окружење, а да при том корисницима система омогуће несметан рад од куће. У оваквим ситуацијама њихов задатак је, више него уобичајено, да непрекидно прате рад система, да редовно раде и проверавају бекап сервиса и података и да у ходу решавају евентуалне проблеме.

Сада, више него у нормалним ситуацијама, постоји велика вероватноћа да у систем буде убачен неки злонамерни програм, било кроз компромитацију тачке приступа или кроз неки од мање безбедних уређаја који се користе за рад од куће. Квалитетни и ажурни антивирус програми, сегментација мреже, редован и безбедан бекап и праћење саобраћаја, посебно оног који излази из вашег система, су елементи који су неопходни за подизање безбедности система на довољан ниво за већину фирми.

Теслина визија Интернета

Савремене комуникационе технологије засноване су на примени патената Николе Тесле, највећег светског и српског научника, рођеног 10. јула 1856. Његов чувени Ворденклиф торањ и лабораторија на Лонг Ајленду, саграђени, али и уништени, почетком 20. века, требало је да буду зачетак нечега што би могло да се назове „аналогни Интернет“.

Суштину своје визије бежичног преноса Никола Тесла је прво најавио у пројекту „Светски систем“ из 1900. Говорећи ондашњим техничким речником, описао је у 12 тачака оно што се данас зове бежични Интернет, мобилна телефонија и GPS. У аутобиографији „Моји изуми“ (My Inventions, 1919), Тесла пише да је „Светски систем“ бежичног преноса почео да комерцијализује 1900. и објашњава:

„Светски систем“ је комбинација изумитељевих оригиналних открића у току дуготрајног периода истраживања и експериментисања. Не само што путем бежичног преноса овај систем омогућава да се тренутно и прецизно пренесе било који сигнал, порука или знак у све крајеве света, већ се исто тако успостављa веза између постојећих телеграфских, телефонских и других сигналних станица, а да при том ниуколико не мора да се мења њихова садашња опрема.

Потом је 1908. то конкретније описао у часопису „Wireless Telegraphy & Telephony“, у чланку „The Future of the Wireless Art“, а то његово предвиђање будућности објавио је 1909. „New York Times“, и пренео часопис „Popular Mechanics“ у чланку „Wireless of the future“, у коме Тесла каже:

„Ускоро ће бити могуће, на пример, да пословни човек у Њујорку диктира упутства која ће се истог трена откуцана појавити у Лондону или негде другде. Моћи ће седећи за својим столом да разговара с било којим телефонским претплатником у свету. Биће потребно само ношење инструмента приступачне цене не већег од сата, који ће свом носиоцу омогућити да чује било где на мору или копну на удаљености од хиљаду миља. Моћи ће да се слуша или шаље говор или песма у најудаљеније крајеве света. На исти начин било која врста слике, цртежа или штампане ствари моћи ће да буде трансферована са једног на друго место. Милионима таквих инструмената моћи ће да се управља из једне једине станице. Тако ће бити крајње једноставно најудаљеније крајеве света држати у међусобном контакту. Песма неког великог певача, говор политичког вође, предавање научника тако ће моћи да буду пренесени публици раштрканој широм света.“

Неки произвођачи мобилних телефона указују да је Теслина визија још тада била најава паметних мобилних уређаја. Ипак, када се свеобухватније сагледа шта је Тесла писао и говорио почетком 20. века, закључак је да његове речи више говоре о технологији данашњице која обједињује све аспекте комуникације и преноса информација, а то је управо Интернет, без обзира на конкретан уређај. О томе говори и мултимедијални пројекат „Теслина визија Интернета“, доступан на сајту teslinavizijainterneta.rs.

Инфографик „Теслина визија Интернета“ показује на који начин је све што је Тесла поменуо у 12 тачака свог „Светског система“, сваком данашњем кориснику Интернета доступно – било путем рачунара, било преко мобилног телефона. Упоредно су дате Теслине визионарске речи и старе фотографије технике из Теслиног времена – на једној страни, а на другој страни је опис информационо-комуникационих технологија данашњице чију окосницу чини управо Интернет.

Мобилна изложба „Теслина визија Интернета“ је од 2012. доживела седам поставки у Београду и Новом Саду. Доступна је у облику 15 паноа и бесплатно се уступа за изложбене потребе заинтересованим институцијама. Аутор је Лазар Бошковић, рађена је у копродукцији Регистра националног интернет домена Србије, Галерије „O3one“ и Музеја Николе Тесле, а дизајнер је био Душан Војнов (Orange studio). По мотивима изложбе, настала је и монодрама „Тесла и бежично умрежавање света“, која говори о значају његових изума у савременом дигитализованом стилу живота. Наиме, сваки дигитални уређај на свету (рачунар, паметни телефон…), има у себи технологије засноване на Теслиним патентима, као што су логичко коло „and“ и бежични пренос. Оба потичу од патента за бродић на даљинско управљање, који је Тесла приказао на језерцету у њујоршком Медисон Сквер Гардену, 1898.

GDPR као претња по WHOIS какав познајемо

Често се питамо да ли су ти бесплатни сервиси на интернету, које свакодневно користимо, заиста бесплатни. У животу су бесплатне ствари заиста ретке, па је тако и у овом случају. Све те сервисе плаћамо, само на други начин, не новцем или крипто валутама, већ личним подацима. Свака нова афера у овом сегменту открива да се прикупља и обрађује значајно већи сет података него што корисници знају и за шта су дали пристанак. Као одговор на овако грубо кршење личних права и приватности огромног броја корисника интернета од стране крупних играча, као што су Google, Facebook, Apple и др, ЕУ је донела Општу уредбу о заштити података о личности (GDPR), којa је ступила на снагу у мају 2018. и детаљно уређује питање заштите података о личности у оквиру ЕУ. Уз то, овај пропис претендује да наметне ова правила и глобално, свима који на било који начин желе да послују на тржишту ЕУ, без обзира на њихово седиште. Велики део решења из овог прописа је преузела и Србија, и унела их у нови Закон о заштити података о личности, чија је примена почела у августу 2019. године.

GDPR-ом су утврђени принципи по којима се лични подаци прикупљају (законито, фер и транспарентно), при чему не смеју да буду обрађивани на начин који не одговара сврси за коју су прикупљени. Исто тако, могу да се обрађују само они подаци који су заиста неопходни за ту сврху. Притом, подаци морају да буду тачни, па се нетачни подаци или ажурирају или бришу. Временско ограничење чувања података је такође повезано са сврхом, те подаци не смеју да се чувају дуже него што је потребно према сврси за коју су прикупљени. Безбедност података је такође успостављена као принцип, тако да се подаци обрађују на начин којим се обезбеђује њихова одговарајућа сигурност, укључујући заштиту од неовлашћене или незаконите обраде, као и заштиту од случајног губитка, уништења или оштећења.

GDPR и WHOIS

Индустрија интернет домена се у великој мери ослања на обраду личних података и, у вези са овим, претрпела је опсежне промене. Иако су промене које доноси GDPR веома широке, примена се махом своди на питање судбине WHOIS-a (сервиса који омогућава приказ података о регистрованом називу домена). Разматрање овог питања је ангажовало пуно ресурса како код регистара националних, тако и код регистара генеричких домена. Како су услови које прописује GDPR изузетно строги, често се поставља питање да ли је уопште оправдано држати WHOIS, као сервис, у животу. На истој линији се поставља и питање која би сврха овог сервиса била уколико би се сет података који се путем њега објављују свео на безначајан минимум. Ово питање је посебно актуелно због чињенице да се корисници интернета најчешће интересују за податке о називима домена иза којих стоје управо физичка лица, јер су ретки случајеви да се код cybersquatting-a или сајтова са увредљивим или другим проблематичним садржајем, као регистранти појављују правна лица.

У погледу генеричких назива домена ово питање се уређује на јединствен начин, за све регистре. Са друге стране, национални регистри, с обзиром да поседују аутономију у развоју својих процедура и политика, ово питање самостално уређују. Код ових регистара практично постоји консензус и WHOIS је ускраћен за скоро све личне податке. Многи регистри су у протеклих неколико година већ имали један талас сужавања сета личних података који се објављују путем WHOIS-а, те су се ти подаци данас махом свели на лично име и евентуално адресу е-поште. На сличан начин и РНИДС је вршио сужавање скупа података који се објављују путем овог сервиса. На самом почетку, за регистранта који је физичко лице, путем WHOIS-а се, поред личног имена, могла сазнати и адреса пребивалишта. Временом се то свело само на лично име, а 2018. године је РНИДС изменио своје Опште услове о регистрацији назива националних интернет домена да би били на линији принципа које је дефинисао GDPR, па су из WHOIS приказа уклоњени сви подаци о физичким лицима. Заинтересована лица од тада до ових података могу да дођу тек уколико прибаве захтев надлежног органа или лица које поседује законско овлашћење да такве податке добије.

Пример WHOIS приказа података о регистрованом називу домена када је регистрант физичко лице:

Зашто наши привредници бирају националне домене?

Избор националног домена поуздан је корак у пласирању поруке предузећа циљаној публици одређене земље. Ако предузеће своје производе и услуге нуди првенствено потрошачима на локалном тржишту, логично је да комуницира са локалног, националног домена, на локалном језику/језицима, да робу наплаћује у локалној валути… Чак и кад предузеће жели да „искорачи“ ван интернет простора одређене земље, сајтови на националним доменима неће бити ништа лошије позивионирани на Гуглу у односу на сајтове на генеричким доменима.

Неспорно је да национални домени имају неколико врло значајних предности: Гуглови алгоритми фаворизују националне домене у локалним претрагама, у оквиру националних доменских простора (.срб и .rs) још увек је велики број занимљивих назива домена слободан за регистрацију, употреба националног домена јасан је индикатор пословања предузећа на одређеном тржишту, национални домени пружају већи степен поузданости и безбедности – и за регистранте и за кориснике интернета, а регистранти уживају локалну подршку, али и заштиту, јер су им физички близу овлашћени регистри али и Комисија за решавања спорова поводом регистрације националних интернет домена, уколико дође до потребе за спорењем.

Привредници су препознали ове и друге предности, а о томе зашто су изабрали баш национални домен приликом изградње присуства свог предузећа на интернету, образложили су приликом учешћа на РНИДС-овом конкурсу „Прави примери интернет присуства„.

Ово су нека од њихових образложења:

„Зато што послујемо на домаћем тржишту и обраћамо се домаћој публици. Пољопривреда је специфична грана привреде. На то да ли ћете бити успешни у њој утичу клима датог подручја, земљиште, доступни ресурси… Из тог разлога веома је битно деловати локално, јер информације и савети које преносимо тичу се нашег региона.“

„Зато што послујемо на домаћем тржишту и обраћамо се домаћој публици. Пољопривреда је специфична грана привреде. На то да ли ћете бити успешни у њој утичу клима датог подручја, земљиште, доступни ресурси… Из тог разлога веома је битно деловати локално, јер информације и савети које преносимо тичу се нашег региона.“

„Због SEO оптимизације везане за тржиште наше земље.“

„Зато што је наша делатност информатичко образовање у оквиру Србије.“

„Зато што је то наш национални домен и нама како компанији додатно помаже у креирању пословног бренда, како на сајту тако и на свим нашим корпоративним мејл адресама које су на .RS домену. То је национални домен, у плану је и представљање фирме и на ћириличком .СРБ домену.“

„Циљна група су људи из Србије, прецизније из Ниша и околине. Зато смо се одлучили за национални домен, како бисмо били испред конкуренције на интернет претраживачима.“

„Зато што живим и радим у Србији. Претходно сам имала .COM домен и програмер који ми је направио нови сајт ми је саветовао .RS домен због Гугл претраживања.“

„Наш фокус је домаће тржиште, па нам је .RS домен био логичан избор.“

„Имамо ми сајтове и на другим доменима, али .RS је био и остаје у центру нашег фокуса. То је због тога што ће силом прилика локално тржиште још дуго носити већи део нашег пословања и развоја.“

„Наша примарна циљна група су купци из Србије, па смо хтели да се и из веб адресе види одакле је фирма.“

„Зато што смо из Србије и послујемо у Србији.“

„Због предности на претраживачима, на првом месту google.rs, јер је највећи број путника из Србије и региона.“

„Из разлога да домаћи и инострани купци одмах знају да је роба произведена у Србији. Ради брже препознатљивости порекла фирме.“

„Зато што нас то дефинише као српски медиј и доноси приоритет код рангирања код претраживача.“

„Из нашег искуства .RS домени су идеални за локалне бизнисе, пре свега због препознатљивости купцима из региона, и, наравно, начина претраживања садржаја на глобалним претраживачима, који за претраге из Србије прво нуде производе и услуге са .RS екстензијама.“

„Производе пласирамо глобално, али се ослањамо на српско знање и занат. Већина нашег тима је из Србије. Такође, локални интернет сајт је много ближи и опипљивији од генеричког .COM домена.“

Повратак у IDN

ИЗВОР: IANA.ORG, FREEPIK.COM

Да ли сте пробали да користите називе интернет домена написане било којим другим писмом осим латинице?

Док смо последње деценије прошлог века сви уштимавали YUSCII на штампачима како би коначно „проштампали“ наша слова, крајем далеке 1996. године предложено је стварање IDN-ова. Имплементација је дошла 1998. године, када је, после много предложених стандарда, IETF усвојио интернационализацију назива домена у апликацијама (енгл. Internationalizing Domain Names in Applications – IDNA).

IETF (енгл. Internet Engineering Task Force) је тело задужено за све стандарде на интернету, између осталих и познати стандард IPv6.

ИЗВОР: IANA.ORG

Шта заправо значи IDN?

Ова скраћеница означава интернационализоване називе домена (енгл. Internationalized Domain Names).

У пракси, IDN представља назив домена исписан било којим писмом које не подржава ASCII код (American Standard Code for Information Interchange), или поред њега подржава и друга слова. Писмо које користи ASCII је енглеска латиница, а код нас постоје и други занимљиви називи као „ћелава латиница“, али ћемо се ми задржати на стручном називу АSCII код.

Са друге стране, сва светска писма су сакупљена у једну велику табелу писама и стандардизована, а тај скуп свих светских писама се зове UNICODE (енгл. unique, unified, universal encoding). При писању IDN називадомена користи се UNICODE.

Уобичајено је да се IDN облик користи без www (енгл. World Wide Web), који упражњавамо код свих стандардних, то јест ASCII назива домена. Разлози за ово су очигледни – избегава се мешање енглеске латинице и осталих писама (међу којима је и наша ћирилица), а такође и промена тастатуре са латиничке на (у нашем случају) ћириличку приликом писања веб адреса. Пробајте и сами. Укуцајте следеће примере у адресну линију у свом прегледачу:

рнидс.срб – IDN

www.rnids.rs – ASCII назив домена

И први и други пример су написани у једном писму и, када се укуцају, воде вас на садржај сајта нашег Регистра. Веома често се овакав приступ користи да се корисници који су укуцали назив домена на ћирилици воде на сајт чији је садржај на ћирилици, а они који су укуцали назив домена на енглеској латиници воде на латиничку верзију сајта. Таква употреба је једна од најбољих за два назива домена на различитим писмима, који позивају садржај на писму на коме је и сам назив домена.

На ком си нивоу?

Међутим, није све увек овако једноставно. Вратићемо се на тренутак у 1998. годину када је усвојен IDNA и када су интернационализовани називи домена постали могући. Први домен који је усвојио IDNA стандард био је .COM. Усвајањем стандарда било је дозвољено да се користе писма која нису само по ASCII коду, па је назив домена могао да има облик:

www.пантелија.com

За овакве домене каже се да имају IDN на другом нивоу домена (енгл. Second Level Domain), то јест лево од .COM, пошто домен може да има више нивоа (три и више). Ово је данас веома распрострањена појава, због природе назива домена највишег нивоа.

Најчешће су земље за називе домена бирале већ постојеће међународне ознаке писане у ASCII коду, те није било потребе да се мења назив домена највишег нивоа, али су у свом писму имале слова другачија од енглеске латинице (дијакритици на пример), па је табела сета карактера која се користи за назив домена на другом нивоу проширена њиховим специфичним словима. Типичне примере за ово налазимо у Немачкој (.DE), где се на другом нивоу могу користити умлаути, а слично је и у Француској (.FR) где могу да се користе апострофи, у Шведској, и у готово свим земљама у којима се користи латиничко писмо.

Можда је најбољи пример за имплементацију IDN-a домен Европске уније, који подржава све језике и алфабете, а сам домен највишег нивоа је у две варијанте – латиничној (.EU) и ћириличкој (.ЕЮ), док је у плану и домен на грчком алфабету. Ова три писма користе званично све земље које су у саставу ЕУ.

Како ово функционише?

Како DNS јесте систем који користи само и искључиво ASCII, поставља се веома логично питање – како је ово са IDN-ом уопште могуће? Суштина IDN-а је у томе да се називи домена на било ком другом писму као такви само приказују кориснику и омогућено је да их он тако уноси у прегледач. У ствари, они су и даље написани ASCII латиницом, јер се у позадини они конвертују из UNICODE-а у ASCII. Облик назива домена који се добије путем конверзије назива се punycode. Ако желите да испробате ову конверзију, то можете урадити овде, а ево како изгледа рнидс.срб у овом коду:

xn--d1aholi.xn--90a3ac

Овај код је прихватљив DNS систему, који може да га преведе у тачну IP адресу и да пронађе тражени сервер како би вам приказао тражени сајт.

А уз то и (не) ради?

Иако је ове године 20. годишњица првог предлога писања назива домена на матерњем писму, увођење IDN-а није завршено. Још увек се отварају домени највишег нивоа на писмима из UNICODE-а, а и сам UNICODE расте и мења се са променама у националним писмима у свету.

Нама познат пример је увођење два нова слова у оба црногорска писма (латиницу и ћирилицу), која морају да прођу ISO сертификацију како би ушла у UNICODE, што може да траје и више од 5 година. ASCII, са друге стране, од када је установљен, није претрпео промене. Зато се у пракси дешавају грешке како у софтверу, тако и на самим серверима, када је IDN у питању. Ове грешке нису толико бројне, али чине IDN једним незаокруженим производом. За потребе отклањања грешака задужена је специјална радна група UASG (Universal Acceptance Steering Group), која по овим питањима сарађује са свим битним актерима.

Због чега слање ћириличке е-поште ипак (ни)je толико једноставно

Рецимо да користите назив домена који није на енглеској латиници. Како уз хостовање домена (због веб сајта) најчешће иду и имејл адресе у пакету, логично је да имате и комплетну адресу е-поште на писму које није латиница, а које користите у називу домена. Да ли је тако?

Иако је код веб адреса ствар поприлично једноставна, код имејл адресе ситуација се компликује. Приликом размене електронске поште користи се други сет протокола, али и други сервери (такозвани имејл сервери), па је потребно унети промене које ће омогућити да такозвани IDN имејл буде послат.

Једна адреса – два стандарда

Најчешће се каже да адреса електронске поште има две стране: леву са корисничким именом и десну са називом домена, или два дела: локални и доменски. Та два дела (или две стране) су одвојена знаком “@”.

На пример, адреса „pera@rnids.rs“ идентификује корисника по имену „pera“ на серверу „rnids.rs“. У ASCII облику све ради већ дужи низ година без проблема, али – да ли је могуће да се користе нелатинички карактери у имејл адреси?

Пошто десна страна представља заправо назив домена, логично је да та страна може да буде написана на неком другом писму осим латиничког. Punycode, којим се представља такав назив домена, само је ASCII презентација „нелатиничких“ карактера, тако да кроз интернет мрежу десна страна у ствари остаје у ASCII облику и нема никаквих проблема.

За леву страну је одувек важило да може да се користи само ASCII. Да би корисничко име било на било ком другом писму осим латиничког, било је неопходно да се промени стандард. Поред тога што мешање писама (лево ASCII латиница, а десно неко друго писмо) није баш по правопису, ствар је много компликованија од самог правописа и незгоднија за корисника.

Замислите арапско писмо које се пише с десна улево – када бисте укуцавали овакву имејл адресу, ASCII корисничко име би било писано с лева удесно, док бисте назив домена писали с десна улево. Згодно? Није.

Зашто онда не модификовати мало стандарде и омогућити људима пуну интернационализовану имејл адресу, са истим, не-ASCII писмом с обе стране знака @?

Када нелогично постане логично

Пратећи целу ову причу, лако се може (погрешно) закључити да се за корисничко име користи punycode. Међутим, приликом уноса и приказа корисничког имена користи се UNICODE, а кроз мрежу се и корисничко име преноси у ASCII формату, баш као и назив домена. Било је неколико покушаја да се ово изведе у пракси, најближи овоме је био THE BAT!, али није ствар довео до краја, јер није постојао стандард.

Институција надлежна за стандарде, IETF усвојила је сасвим друго решење. Према стандарду који је назван ЕАI (Email Address Internationalization) уведен је UNICODE за корисничко име. Истовремено, доменски део остаје у облику који регулишу стандарди за интернационализацију назива домена, то јест у punycode-у.

Прво се поставља питање – зашто тако?

Степеник који је био предвиђен за планирани прелазак са ASCII-ја на UNICODE у будућности, био је punycode. Лично нисам сагласан да се прескачу степеници у развоју интернета, али очигледна жеља аутора ових стандарда (RFC 6530, RFC 6531, RFC 6532 и RFC 6533) била је да се одмах пребацимо на UNICODE (UTF-8) и да се тиме приближимо будућем интернету, који уместо ASCII кода треба да користи пун UTF-8.

Дакле, у системима који раде са EAI (познат и под другим именом IMA – Internationalized Mail Address) по први пут цели имејлови путују у UNICODE формату.

Мајсторска радионица

Пошто је у питању стандард који је уведен током 2013. године, а за његову пуну имплементацију потребне су опсежне преправке на разноразним нивоима јер није компатибилан са постојећим ASCII интернетом, још увек имамо овакве адресе електронске поште само у траговима.

Наиме, да би се ово користило, потребно је да се ажурирају сви имејл клијенти (Outlook, Thunderbird…), али и софтвери на имејл серверима. Све ове промене иду веома споро, а многи развојни тимови још увек ни не разматрају овај стандард. Најдаље се у његовој имплементацији стигло у Кини, где постоји око милион корисника који користе сервисе који енкодују UTF-8 у ASCII (раде слично што и punycode), чинећи ове имејлове компатибилним са остатком интернета.

Такође, и без ЕАI имејлова, са обичним адресама електронске поште који користе нелатиничне карактере само у десном, доменском делу, већ постоје нагомилани проблеми. На пример, пробајте да, користећи такав имејл, резервишете хотелску собу или авио карту, отворите налог на неком сервису, или извршите онлајн куповину – у већини случајева нећете успети, иако развојни тимови сваког дана унапређују своје сервисе и сређују ове проблеме. Наравно, интернет већ деценијама ради на енглеском алфабету, потребно је време да се и он навикне на UNICODE.

Зашто је крађа домена и даље озбиљна претња

Називи домена представљају основу на којој интернет функционише. Када говоримо о заштити информационих система на интернету веома мали број људи размишља о називима домена и DNS систему.

Талас напада базираних на злоупотреби DNS‑а током последњих годину дана се наставља, без обзира на ширење информација и јачање свести о начинима реализације напада. Извештаји компанија које се баве безбедношћу показују да је у претходних годину дана више од половине успешних напада извршено манипулацијом DNS‑а и крађом домена.

Темељ глобалне мреже

Укратко, систем назива домена, DNS, је једна од базичних услуга на интернету. Она преводи за људе читљиве називе домена у IP адресе које су неопходне рачунару да успостави комуникацију са другим рачунарима широм глобалне мреже. Крађа домена је у ствари фалсификовање DNS записа, што као резултат даје да назив домена упућује на IP адресу коју контролише нападач.

Циљеви крађе домена разликују се од случаја до случаја, али злонамерни актери ову тактику најчешће користе за преусмеравање веб или саобраћаја е‑поште ка серверима које они контролишу ради:

Прикупљања осетљивих података од корисника назива домена;
Прикупљања креденцијала за приступ другим сервисима;
Испоруке злонамерног софтвера;
Преусмеравања и прикупљања порука е‑поште.

Назив домена може бити украден на неколико начина, али је најчешћи и често најједноставнији, преузимање контроле над налогом корисника код овлашћеног регистра (компаније преко које је домен регистрован) или код хостинг провајдера, чије системе велики број корисника користи за управљање DNS записима за своје називе домена.

Анализа напада који су се догодили у последњих годину дана показује да су, на пример, нападачи променили DNS записе за mail.gov.ae, који обрађује е‑пошту владине канцеларије Уједињених Арапских Емирата. Има још занимљивих примера крађе домена:

shish.gov.al – Државна обавештајна служба Албаније
e‑albania.al – Портал за веб приступ е‑управе Албаније
mail.asp.gov.al – Сервер е‑поште за албанску државну полицију
gid.gov.jo – Централна обавештајна служба Јордана
mail.mfa.gov.eg – е‑пошта Министарства спољних послова Египта
mod.gov.eg – Министарство одбране Египта
vebmail.finance.gov.lb – Сервер е‑поште за Министарство финансија Либана
mail.dgca.gov.kv – Сервер е‑поште Бироа за цивилно ваздухопловство Кувајта
adpvpn.adpolice.gov.ae – VPN приступ за полицију у Абу Дабију
ova.gov.ci – Outlook веб приступ Владе Кипра
mail.cyta.com.cy – Cyta Internet телекомуникациони провајдер, Кипар
mail.mea.com.lb – Сервер е‑поште компаније Middle East Airlines

Занимљиво је да су нападачи одмах након промене DNS записа обезбедили и SSL сертификате за компромитоване називе домена и на тај начин обезбедили кредибилитет сервиса које они контролишу. Ипак, постоје начини да се правовремено предупреди крађа домена и они не захтевају посебна техничка знања.

Бирајте преко кога региструјете назив домена

Регистрација назива домена не подразумева само његов упис у базу надлежног регистра већ и куповину услуге. Ако вам је назив вашег домена заиста важан, онда је услуга коју добијате неупоредиво значајнија од цене коју плаћате за њега.

Много је важније да ли овлашћени регистар има online приступ сервису за измене података о домену и колико је он безбедан, да ли омогућава измене 24/7, да ли вам брзо и прецизно одговара на захтеве које сте му послали, да ли вас редовно обавештава о важним детаљима везаним за домен (истицање регистрације, измене у правилима за регистрацију назива домена, нове услуге везане за домен итд…). Такође, ако овлашћени регистар омогућава online промену података о називу домена, треба проверити да ли има имплементиране неопходне мере безбедности, као што су двофакторска ауторизација и SSL/TLS комуникација за приступ сервису за промену података.

Када год је могуће укључите вишефакторску аутентификацију

Увек када је то могуће укључите вишефакторску аутентификацију. На тај начин смањујете могућност злоупотребе компромитованих креденцијала. Чак и ако су вам корисничко име и лозинка украдени, нападач неће моћи да их искористи уколико нема одговарајући податак који је потребан за успешан приступ овако заштићеном систему.

Користите компликоване лозинке

Једноставне лозинке се лако памте, али се исто тако једноставно погађају. Употреба стандардних речи, назива места или имена чланова породице или кућних љубимаца је најчешћи узрок компромитовања корисничких налога. Употребом довољно дугачке лозинке (најмање 8 карактера, са великим и малим словима) и избегавањем стандардних речи отежаћете неауторизовани приступ порталу за управљање доменом. Немојте користити лозинке које користите за приступ другим интернет сервисима и друштвеним мрежама.

Заштитите назив домена

Захтевајте од вашег овлашћеног регистра да активира закључавање назива домена. Измене података о домену који је закључан не могу бити извршене док га ви не откључате. А међу те податке спада и његова DNS конфигурација.

Већина регистара домена највишег нивоа има имплементирану неку заштиту и неки вид закључавања домена. РНИДС својим корисницима омогућава три врсте закључавања домена и они, у зависности од потреба и значаја назива домена, могу одабрати одговарајући начин заштите. На жалост, мало корисника користи и зна за ову могућност, иако су два начина закључавања потпуно бесплатна и лако се активирају посредством овлашћеног регистра.

Ажурирајте контакт податке о називу домена

Неажурни и погрешни подаци могу проузроковати низ проблема. Много је случајева да се као регистрант назива домена пријављује запослени у компанији или лице које је развијало веб сајт. Чак и у ситуацијама када су ова лица добронамерна, то може направити озбиљан проблем у случају да оду из компаније или се преселе на други крај света.

Неажурни контакт подаци такође могу бити узрок крађе домена. Постоје бројни примери у којима је неажурна стара адреса е‑поште административног контакта била злоупотребљена и коришћена за крађу домена. Такође, ажурни контакт подаци су важни и за слање и пријем важних информација, као и у ситуацијама када овлашћени регистар или регистар мора да контактира регистранта.

Користите безбедне DNS сервере

Велики број крађа домена дешава се због небезбедних и лоше конфигурисаних DNS сервера. DNS је најзначајнији протокол на интернету и уколико је он недоступан корисници неће моћи да дођу до вашег веб сајта или сервера електронске поште.

Поведите рачуна о DNS серверима за своје домене. На интернету има много алата за проверу исправности и безбедности DNS сервера (један од њих потражите на адреси zonemaster.rs) и уколико приметите било какву грешку обавестите оператора DNS сервера и захтевајте да грешка буде што пре исправљена.

Активирајте DNSSEC заштиту за свој назив домена

DNSSEC је безбедносно проширење DNS‑а које омогућава проверу аутентичности DNS комуникације. DNSSEC пружа заштиту од многих врста напада на DNS инфраструктуру и знатно повећава безбедност назива домена који је на овај начин заштићен.

DNSSEC потписивање назива домена ипак захтева напредније техничко знање и најбоље је да, уколико немате на располагању одговарајуће DNS администраторе, то препустите DNS операторима који нуде ову услугу.

Веома је битно да називима интернет домена и DNS сервису посветите једнаку пажњу као и осталим важним елементима ваших ИКТ система. Уврстите могућност крађе или преусмеравања домена у своје планове за реакцију у кризним ситуацијама и наставак пословања (Business Continuity Planning) и кроз анализу ризика припремите адекватне кораке у случају евентуалног инцидента везаног за називе домена и DNS сервис. Немојте дозволити да значај назива интернет домена схватите на најтежи могући начин, већ предузмите потребне кораке још данас.