Страна 33 – Домен

Кад хакери украду интернет адресу

Из године у годину број сајбер напада расте. Само током 2018. године реализовано је више од милијарду напада, а жртве су биле и велике компаније и финансијске институције. Стручњаци процењују да један такав напад „кошта“ компанију у просеку 18 милиона долара, што у финансијским губицима, што услед губитка репутације. У питању је позамашна свота, ако се има у виду да је више од половине тих напада остварено кроз напад на DNS сервере и „киднаповање“ назива домена, и поред чињенице да су развијени механизми за заштиту назива домена и DNS сервиса.

Хакери годинама користе могућност да, кроз манипулацију DNS записа, преусмере кориснике ка сервисима и серверима које они контролишу. Захваљујући преусмеравању саобраћаја на лажни сајт идентичног изгледа, велики број корисника хакерима достави креденцијале за приступ сервисима банака или другим сервисима за пословање на интернету. Често су такви сајтови имали и валидне SSL сертификате креиране преко небезбедних сертификационих тела. Међутим, ту се прича са „киднаповањем“ домена не завршава јер поред веб саобраћаја може бити погођен и сервис електронске поште, као и сви други интернет сервиси, што често доводи до крађе осетљивих пословних и приватних података.

Крај прошле и почетак 2019. године обележио је низ озбиљних безбедносних инцидената. Захваљујући манипулацији DNS -а нападе су претрпели називи домена влада, финансијских институција, великих IPS-ова (Internet Service Provider), па чак и неколико TLD (Top Level Domain) регистара.

Постоји много начина на које хакери могу да преузму назив домена. Ипак, ове врсте напада не захтевају посебно умеће нападача. Ти напади су успешни углавном захваљујући небризи корисника назива домена и занемаривању безбедности домена и DNS сервиса. DNS , уз протокол рутирања, представља основу интернет комуникација, али се, нажалост, њему не придаје довољно пажње.

Анализа након напада показала је да „киднаповани“ домени нису имали активну ниједну врсту заштите. Зато не чуди што стручњаци упозоравају и на недовољно ангажовање посредника у регистрацији домена и инсистирају на заштити њихових портала двофакторском аутентификацијом и SSL сертификатима.

Највећи број водећих светских регистара домена највишег нивоа (TLD) корисницима пружа могућност да заштите називе домена од „киднаповања“. РНИДС није изузетак, али јесте једини TLD регистар који нуди три врсте заштите домена, у складу са потребама корисника и значају сервиса који се налазе на називу домена. Све три врсте заштите (закључавање назива домена) су доступне свим регистрантима назива .rs и .срб домена. Две основне врсте заштите, које задовољавају потребе највећег броја корисника РНИДС не наплаћује. Једно се наплаћује трећа врста заштите, закључавање назива домена на страни регистра, намењена онима који додатно желе да заштите свој назива домена.

Ово су неке од основних препорука које регистрантима могу помоћи да заштите свој најважнији интернет ресурс – назив домена.

– Дигитални сертификати. Веб сервери који имају дигитални сертификат аутентификују се као легитимни сервис за одређени назив домена и обезбеђују криптовану комуникацију са корисницима сервиса.

– Безбедност назива домена. Финансијске институције и друга предузећа која се баве било којом врстом е-пословања треба да активирају заштиту назива домена на нивоу регистра. Такође, сви корисници морају да воде рачуна о безбедности DNS сервера који су ауторитативни за њихов назив домена.

– Едукација корисника. Многи корисници важних интернет сервиса не знају како да провере аутентичност сервиса на који су повезани. Бројне интернет преваре би биле избегнуте када би корисници водили више рачуна о безбедности и податке о кредитним картицама и креденцијале за приступ не би остављали на сумњивим и небезбедним сајтовима.

Сви они који послују на интернету треба да знају да су називи домена критична и вредна имовина која мора бити адекватно заштићена. У противном, њихови сервиси и корисници могу бити изложени злоупотреби, а њихове компаније озбиљним финансијским губицима и губитку поверења клијената које је најтеже вратити.

Зубарка на интернету

РНИДС: Изабрани сте на нашем конкурсу „Прави примери интернет присуства“, као мала привредница, успешна у свом послу, али и у свом наступу на интернету. По чему се разликујете од конкуренције?

ДР САЊА СТАНКОВИЋ-МИЧИЋ: По употреби нових технологија у циљу маркетинга, едукације и помоћи пацијентима. Пре свега, наш интернет сајт mojazubarka.co.rs, као и друштвене мреже на којима смо присутни, а такође и стална онлајн комуникација са посетиоцима, које охрабрујемо да нам поставе питања преко мејла или да онлајн закажу термин.

Шта бисте посебно истакли о фирми и њеном пословању?
Успели смо да за мање од пет година постојања постанемо препознатљив бренд у Нишу.

Зашто сте почели да користите интернет у пословне сврхе?
Зато што смо се фокусирали на млађу генерацију која је окренутија новим технологијама.

Зашто сте изабрали да на интернету будете присутни баш на .RS домену?
Циљна група су људи из Србије, прецизније из Ниша и околине. Зато смо се одлучили за национални интернет домен .RS, како бисмо били испред конкуренције на интернет претраживачима.

Да ли се пословни модел променио од кад користите интернет?
Од првог дана је пословни модел био базиран на коришћењу интернета, тако да се са временом само усавршавао, али није мењао.

Да ли на сајту омогућавате неке додатне услуге које не бисте могли да пружате без интернета?
На сајту могу да се заказују термини интервенција и постављају питања у вези са стоматолошким проблемима. Пацијенте охрабрујемо да користе веб сајт, тако што дајемо попуст од 10% за онлајн заказивање и бесплатан први преглед.

Да ли на Интернету радите нешто што је иначе неуобичајено за бизнис као што је ваш?
Кажу да лекари и техника не иду руку под руку. У нашој ординацији се трудимо да докажемо како то мишљење није истинито. Интернет је постао место где можете да дођете до нових информација везаних за развој стоматологије и пружа могућност да буде тас на ваги који ће довести пацијента баш у нашу ординацију.

Како мерите успешност свог интернет присуства?
Пратимо број посета преко алата Google Analytics и Webmastertools, као и по броју питања која стижу на адресу е-поште pitanja@mojazubarka.co.rs.

Како промовишете свој бизнис на интернету?
Преко друштвених мрежа, сајтова за групну куповину, пријатељских сајтова и свог сајта.

У којој мери промовишете своју физичку локацију, а у којој мери свој сајт?
Физичка локација је најбитнија, јер још нисмо успели да нађемо начин за поправку зуба онлајн 😉 Али користимо интернет да поделимо своје теоријско знање са потенцијалним пацијентима како бисмо их убедили да тестирају наше практично знање. Зато је интернет промоција врло важна. А када пацијент једном дође, настави да долази.

Које посебне е-сервисе користите на свом интернет сајту?
Онлајн заказивање и консултације за наше пацијенте.

Друштвени медији нису одговор на све

ИЗВОР: PIQSELS.COM

Ми у организацији „Blacknight“ смо заговорници друштвених медија. Често их користимо, и у пословном и у приватном животу. Чак нудимо и сет алата који малим привредницима омогућава да управљају својим присуством у друштвеним медијима.

Ипак „друштвено“ НИЈЕ одговор на све. Друштвене мреже су у сталном успону и паду. Фејсбук, Твитер, Инстаграм и остали се труде да зараде. А ако им не плаћате директно, онда сте заправо ви производ.

Зашто је ово важно?

Реч је о контроли.

Ако сте мали предузетник који започиње посао, схватамо зашто бисте се радије определили само за „друштвено“, али желимо да вас упозоримо да то није добра идеја. Никако.

Шта кад друштвена мрежа промени свој алгоритам?

Шта кад ваш пост буде уклоњен без упозорења?

Шта кад су ваше слике оцењене као „неприхватљиве“? (А чак и не морају да буду толико „прљаве“ да би их чистунске друштвене мреже сматрале проблематичнима)

Шта кад вам без упозорења угасе страницу на Фејсбуку?

А шта кад ваши постови нису никоме видљиви?

Употреба друштвених медија има много позитивних страна – то не поричемо. Али ако немате сопствени веб-сајт и сопствени домен, никад нећете заиста бити господар своје судбине. Увек ћете зависити од туђе милости.

ИЗВОРНИ ТЕКСТ: http://blog.blacknight.com/social-media-isnt-answer-everything.html

Из угла Гугла о националним доменима

ИЗВОР: PIXABAY.COM

Како уз помоћ интернета до максималне видљивости на домаћем тржишту?

Међу корисницима интернета у нашој земљи још увек постоје предрасуде о томе да интернет претраживач Гугл (Google) лошије рангира веб сајтове на националним интернет доменима, какви су .RS и .СРБ, у односу на оне који су на генеричким доменима (.COM, .ORG, .NET…). Слично је и са садржајем веб сајтова, будући да махом влада мишљење како Гугл више „воли“ садржаје на латиници него на ћирилици.

Међутим, чињенице говоре нешто сасвим друго:

У резултатима локалних претрага, Гугл даје предност веб сајтовима на локалним, националним доменима, што значи да у случају претрага уз Србије предност имају сајтови на .RS и .СРБ доменима.
Којим год писмом да унесете тражени појам, Гугл равноправно третира појмове на ћирилици и латиници. Иначе, за Гугл је званично писмо српског језика – ћирилица, што се лако уочава на Гугловим веб страницама намењеним корисницима из наше земље.

Ове чињенице можете и сами да проверите. Примера ради, ако исти појам на Гуглу претражујете из наше земље и из иностранства, приметићете да су резултати претраге прилагођени локалном језику и земљи из које се врши претрага.

На ову тему говорили су и званичници компаније Гугл и реномирани стручњаци из области интернет технологије. Ево који су њихови закључци.

Све предности локалне претраге

На тему националних интернет домена и резултата локалних претрага, Џон Мјулер (John Mueller, аналитичар вебмастер трендова у компанији Google Inc.) каже: „Можете то (географско циљање) обавити и коришћењем националног домена највишег нивоа… То вам помаже да обезбедите себи боље позиционирање у оним земљама (чији су ти национални домени) када људи траже нешто локално.“

Како до бољег локалног позиционирања на Гуглу?

У свом чланку „SEO фактори рангирања који позитивно утичу на ваше позиције на претраживачима„ наш SEO експерт Ненад Пантелић пише о 19 фактора који имају утицај на боље рангирање на Гуглу. Један од тих фактора је и ознака домена. С тим у вези, он каже: „Национални домен је јак сигнал за рангирање. Рецимо, уколико имате сајт на .RS домену, Гугл ће аутоматски тај сајт боље рангирати у Србији или широм света за упите на српском језику. Постоје истраживања која показују да корисници радије кликну на сајт који има национални домен него на генерички (.COM, .NET, .INFO). Такође, избор назива домена са глобалним екстензијама је ограничен тако да ћете пре наћи жељени назив на .rs домену, што представља још један плус за одабир националног домена“.

Сам назив домена није небитан за SEO, јер кључна реч у називу домена представља још један фактор рангирања, и аутор тврди да „назив домена који у себи садржи кључну реч и даље доноси благу предност за позиционирање сајта на конкретну и блиске кључне речи. У неким приликама поседовање назива домена који садржи фразу коју корисници гуглају доноси брже рангирање и боље позиције на Гуглу“.

Како Гугл види националне интернет домене?

Препоручујемо да послушате и шта је на ту тему испричао Гари Ијеш (Gary Illyes, аналитичар вебмастер трендова у компанији Google Inc.) на Конференцији ДИДС 2017:

Закључак

На локалном тржишту је пожељно имати сајт на локалном, националном домену, као што су у нашој земљи .RS и .СРБ, јер се компаније на локалним сајтовима обраћају локалним потрошачима на локалном језику и писму. Оне изражавају цене у локалној валути, формирају своју понуду према локалним потребама и куповној моћи, и на основу тога нуде попусте и промоције које одговарају локалним обичајима (на пример, националним празницима или другим важним датумима).

Ако је веб сајт на националном домену, а садржај на локалном језику и писму, имаће веће шансе за боље позиционирање у резултатима локалних претрага.

Несвесно губите новац, а ево и како

ИЗВОР: PIXABAY.COM

Да ли ваш сајт (или апликација) прихвата све валидне називе домена и имејл адресе, правилно их складишти и обрађује?

Подесили сте у свом кафићу WiFi хотспот. Уколико се тражи од корисника да остави имејл адресу како би га регистровали, послали код за бесплатно повезивање на интернет и слично, може се десити да корисник не може да се повеже иако има сасвим валидну имејл адресу. Или, на вашем сајту за продају робе, корисник мора да остави имејл адресу, и то може да буде ограничавајући фактор. Или сте хотелијер и имате онлајн букинг, или сте агенција за продају авио карата, или имате било какву форму за пријаву на ваш онлајн сервис… због техничке застарелости ви губите кориснике, а самим тим и новац. Наравно, уколико сте на ово реаговали како је ваш систем нов и сасвим у реду, то ништа не значи. Систем је врло вероватно ипак застарео и не прихвата баш све кориснике.

Како, бре, застарео? Па нов је?

Проблем о коме причамо је сасвим једноставан. Ако корисник има на пример ћирилички назив домена који користи за имејл, сва је прилика да неће моћи да се региструје са тим имејлом на већину сервиса који се данас нуде на интернету.

Зато власници ових сервиса губе кориснике, а самим тим и новац. Kонтакт форме које се данас користе у највећем броју случајева не умеју да препознају ћириличку адресу е-поште као валидну. Без обзира на своје личне афинитете према ћирилици, губитак корисника је објективан и потребно је да се то исправи.

Проблем превазилази употребу ћирилице и јавља се код било које адресе е-поште која користи не-ASCII знаке (IDN). Ту спадају сви називи домена на кинеским, арапским, индијским и осталим писмима, а ни адреса е-поште као што је, на пример, krüger@nürnberg.de неће бити прихваћена као валидна због коришћења умлаута (“ü“).

Проблем се јавља и код енглеске латинице, али само у случају када се користе нови генерички домени. До сада смо навикли на употребу .com, .org, .net и сличних генеричких домена највишег нивоа. Међутим, већ неколико година се користе домени са екстензијама које могу да буду и дуже од 3 слова и који нису (били) уобичајени на интернету. Стручно се називају нови генерички домени највишег нивоа (енгл. New gTLD, New generic Top Level Domain). Такви су на пример: .xyz, .tech и слични. Иако није у питању IDN домен и нема не-ASCII знаке, велика је вероватноћа да форма која се испуњава на неком сајту неће прихватити адресу е-поште dusan@uasg.tech као валидну. Списак нових домена највишег нивоа можете наћи овде.

Као што се може наслутити, трећи и највиши ниво овог проблема јесте када имате нови генерички домен највишег нивоа али у нелатиничком писму, што је комбинација претходна два.

За решење овог проблема морате узети у обзир кориснички интерфејс, који мора да омогући унос оваквих адреса е-поште, а након тога се решава део саме валидације. Наравно, за ово је потребно да се позове произвођач те форме – програмер.

Да ли је то све?

Није.

Валидација (и прихватање) је први и основни део који је неопходно изменити како би ваш сервис радио исправно. Постоји још низ места где ваш систем треба „закрпити“. Програмер треба да завири дубоко „испод хаубе“ вашег система и да провери да ли овакве адресе е-поште могу уопште да се сачувају у бази корисника, да ли су поља у бази у таквом формату да омогућавају прихватање било какве адресе е-поште.

Такође, треба да погледа да ли део софтвера који обрађује податке из базе, уопште може да обради овакве адресе е-поште. И на крају, врло је важно да се не заборави и сам приказ резултата обраде, који врло често може да приказује погрешне резултате јер не разуме други алфабет осим енглеског. Дакле, пуно тестирања и рада на целом систему, и то на следећим нивоима: прихватање, валидација, смештање, обрада и приказивање.

И ту није крај?

Постоје контакт форме које траже и саме називе домена, па и ту може да настане идентичан проблем, на свим нивоима. А када се узме у обзир да ваш систем мора да буде прихватљив за све оперативне системе (било за мобилне, таблете, лаптоп или десктоп рачунаре) и програме на њима (било да сте их ви направили или су то прегледачи, имејл клијенти и слично), овај проблем прелази у ниво програмирања апликација.

Ево два могућа сценарија:

Иако ваш онлајн сервис прихвата све адресе е-поште, ваша апликација (на пример, на Андроиду) их не прихвата, па је корисник принуђен да користи прегледач.
Иако ваш онлајн сервис прихвата све адресе е-поште, прегледач (на пример, на iОS) их не прихвата или не постоји подршка на том оперативном систему.

Одлагање решавања једног наизглед безначајног проблема узима све више маха и да би проблем био решен потребно је да се спроведе темељно тестирање и изврше темељне преправке на различитим нивоима.

Управо ово је задатак радне групе која је формирана пре неколико година при ICANN-у, и која се већ дуже време бори са овим проблемом.

Да ли сте универзално прихватљиви?

Назив радне групе је Universal Acceptance Steering Group (UASG, Управљачка група за Универзално прихватање). Да бисмо објаснили о чему је реч, потребно је да разјаснимо појам Универзалног прихватања, а дефиниција гласи:

„Universal Acceptance is the state where all valid domain names and email addresses are accepted, validated, stored, processed and displayed correctly and consistently by all Internet-enabled applications, devices and systems.“

(Универзално прихватање је стање у ком су сви валидни називи домена и адресе е-поште прихваћени, потврђени, ускладиштени, обрађени и приказани правилно и доследно од стране свих интернет апликација, уређаја и система.)

У пракси, ова група тестира и контактира произвођаче софтвера и апликација како би се разрешили овакви проблеми и постигло Универзално прихватање. Више о овоме можете наћи на линку https://uasg.tech, а посебно могу да вам буду корисни текстови о томе како да постанете универзално прихватљиви.

Како би избегли сав даљи губитак новца и корисника, можете на сајту пронаћи форму где ћете пријавити проблем који треба да реши неки од глобалних произвођача софтвера, било да се ради о серверском или софтверу крајњег корисника. Уколико софтвер који сте ви направили није универзално прихватљив, није искључено да вас неки представник ове радне групе контактира са молбом да га измените у складу са препорукама са наведеног линка.

10 разлога да имате свој сајт

Користити интернет је једно, али бити видљив на њему је нешто сасвим друго. Много је начина на које можете бити присутни на интернету, али ако је сврха присуства пословне природе, једини прави начин је да имате и свој веб сајт.

1. Посао постаје глобално видљив

Замислите унука који живи преко океана и који жели баби и деди за годишњицу брака да наручи торту.

Одакле ће је наручити? Па од неке посластичарнице која је, можда, два блока далеко од бабе и деде, али има свој сајт који и унук негде тамо далеко може да нађе и преко њега да наручи ту торту. Потрошач је негде у близини, али купац није и њему је сајт неопходан да би уопште дошао до те торте и купио је.

2. Допирете и до корисника до којих иначе не бисте допрли

Фирмама интернет пружа прилику да за њих, односно њихову понуду, сазнају и потенцијални купци који не пролазе свакодневно испод њихових прозора, али зато свакодневно на интернету траже сличне услуге или производе.

Када нађу то што траже, купцима неће бити тешко да пређу две улице, или два блока, или пар километара да би дошли до жељеног производа или услуге. А врло често не морају нигде ни да иду, могу да наруче шта им треба ако фирма има решено питање испоруке. У том случају, потпуно је свеједно где је фирма, а где њен купац.

3. Шанса за већу зараду

Када имате свој сајт, сви ће вас пронаћи много лакше.

Тада је већа шанса да вас, поред потенцијалних купаца, контактирају и потенцијални партнери, и да тако направите више пословних аранжмана и остварите већи профит.

4. Ради 24/7, 365 дана у години, без викенда и празника, чак и када спавате

Радите од 9 до 17? Па… и сви остали, мање-више. Када ће они моћи да дођу и купе нешто од вас?

С друге стране, сајт нема радно време. И не води рачуна о временским зонама (погледајте тачку 1). У било које доба дана и ноћи, посетилац вашег сајта може да се информише о вашој фирми, вашим производима и вашим услугама, тренутним акцијама и попустима, као и ценама свега из ваше понуде. Ако немате плаћање на сајту, може да наручи робу, а ако имате, може одмах и да је купи.

5. Издвојите се од конкуренције

Ако ваша конкуренција није на интернету, већ сте у предности. Ако јесте, пружили сте шансу свом бизнису да пронађе своје место под сунцем.

Представите своју фирму и своју понуду на прави начин, објасните зашто сте баш ви најбољи избор за оно што неко тражи (имате виши ниво услуге, боље цене, већи избор модела…) користећи описе које људи користе док претражују интернет, па ће Вас Гугл наћи у својим претрагама, показати другима и довести их баш код вас. А ко не жели да му купац сам ушета у продавницу?

6. И медиј и продавница, у једном

Сајт је јединствено место на ком можете да имате и новински оглас и ТВ рекламу и излог своје продавнице и саму „касу“ на којој картицом могу да се плате ваши производи и услуге.

7. Мултимедијална комуникација без ограничења

Осим информација о фирми, на свој сајт можете да поставите фотографије и описе свих својих производа, да објасните како се који и кад користи, да испричате по једну занимљиву причу о сваком од њих, да истакнете своје услуге…

Све оно о чему сте до сад комуницирали помоћу флајера и брошура, можете да комуницирате преко свог сајта, без икаквог ограничења у простору. Притом, све је много јефтиније, јер не морате ништа да штампате. А ако фотографије и текстови нису довољни, можете да поставите и своје видео материјале и да „у слици и речи“ пружите све информације.

8. Изградња кредибилитета

Ако на сајт ставите све релевантне информације о фирми, потенцијални купац неће бити у дилеми ко сте и шта сте.

Много је лакше представити се онлајн него офлајн – можете представити цео свој тим, показати које све сертификате фирма има, ко су јој партнери и досадашњи купци, навести референце, изјаве својих задовољних корисника… Наравно, не заборавите ни физичку адресу, радно време, број телефона и факса, нарочито адресу е-поште.

Када потенцијални корисник не може да пронађе компанију онлајн, често се, у данашње време, пита да ли она уопште постоји, каква је и да ли може да јој верује? Да ли нешто крије, кад не жели да се представи на интернету? Људи су данас скептичнији него икада, али су и могућности за квалитетно представљање веће него икада.

9. Двосмерна комуникација са купцима

Интересује вас, наравно, шта ваши корисници мисле о вашој понуди, волели бисте да их питате шта им се свиђа, а шта не, шта би могли да унапредите, где сте у односу на конкуренцију… Па, питајте их!

На свој сајт можете да поставите шта год желите, па и анкете. Осмислите неки користан поклон из ваше понуде, или неке корисне информације запаковане у коректно дизајниран PDF и понудите то као награду сваком ко попуни анкету. Тако можете доћи и до значајне количине мејл адреса преко којих можете (уз њихову дозволу) да им се обратите и обавестите их о специјалним и промотивним понудама, новим производима и услугама…

Омогућите им и да коментаришу на сајту, да могу да питају шта желе, да се интересују за одређене моделе или карактеристике, услове плаћања, могућност испоруке… Из тога можете да сазнате шта их интересује а шта не, па да, сходно њиховим захтевима и жељама, прилагодите своју понуду.

Купци могу да оставе и негативне коментаре, који вам могу бити врло корисни за даљи развој пословања. Имаћете прилику да одговорите на критику, исправите пропуст и захвалите се на помоћи да будете још бољи. И тако се гради кредибилитет добре фирме, јер показујете да бринете о својим корисницима и након пружања услуга, а задовољан корисник вам може направити најбољу рекламу.

10. Свој сте на своме

Погрешно је да, зарад уштеде, будете присутни само на друштвеним мрежама (Facebook, Instagram, LinkedIn…), заборављајући притом да су и оне, у ствари, нечији приватни сајтови на којима сте ви само подстанари.

И да власник таквог сајта у сваком тренутку може да вам ускрати гостопримство. Свој интернет дом треба да градите на свом сајту, на свом интернет домену, где сте сам свој газда (назив интернет домена је оно што дефинише адресу сајта и директно је везан за вашу фирму и ваш посао).

Ваш сајт је ваш медиј и ваша продавница, и одатле нико никад не може да вас избаци. То је интернет простор у ком ви постављате правила, дефинишете структуру, дизајн и постављате садржај какав вама одговара. А кад већ имате сајт на свом домену, треба да имате и е-пошту (назив интернет домена дефинише адресу е-поште десно од знака „@“).

Кад комуницирате са свог домена, назив ваше фирме се увек види у тој комуникацији и учвршћује позицију ваше фирме у свести свих са којима комуницирате. Чињеница да се назив властитог домена налази и у веб адреси и у адреси е-поште говори о томе да сте озбиљна фирма.

Шта ваша мејл адреса говори о вама?

Она говори више него што можда мислите, а често не оно што бисте ви желели. Ваша имејл адреса вас идентификује, исто као и ваша веб адреса, а да ли вас идентификује као озбиљног саговорника или не, зависи од тога ко је њен власник. Вероватно је ваша реакција „Па, ја сам власник!“. Али, да ли је баш тако?

Питање власништва

Адреса е-поште се састоји од корисничког имена (лево од знака „@“) и назива интернет домена на ком је имејл (десно од знака „@“). У адреси „petar.petrovic@nazivfirme.rs“, назив домена је „nazivfirme.rs“ и он има свог власника.

У општем случају, назив интернет домена који идентификује адресу е-поште може бити назив фирме Yahoo, фирме Google, вашег интернет провајдера, или – ваше фирме. Дакле, само у последњем случају ви сте заиста власник своје имејл адресе. У свим осталим случајевима, власник је неко други јер поседује назив домена који је идентификује.

Онај ко плаћа за тај назив домена, може да управља њиме и том имејл адресом по свом нахођењу, што не мора увек да буде у складу са вашим потребама.

Питање кредибилитета

На утисак који ћете оставити у комуникацији, утиче и то шта вам пише у адреси е-поште. Она је, поред веб адресе, такође врло битна за изградњу кредибилитета фирме. Коме ће потенцијални партнер или купац пре веровати – некоме ко се јавља са „бесплатне“ адресе, коју може да има било ко, или некоме ко се јавља са адресе у којој фигурира и назив његове фирме, коју може да има само врло ограничен број људи (власник и запослени)?

По истраживању агенције Ipsos из октобра 2021. скоро 80% онлајн купаца више верује фирмама са брендираним имејлом (имејл адресе које у себи садрже називе интернет домена фирми) него ли оним које комуницирају путем бесплатних сервиса (gmail.com и сл).

Осим тога, ако већ имате свој сајт на свом називу домена (назив вашег домена је саставни део ваше веб адресе), зашто на том истом називу домена не бисте имали и своју е-пошту? Ако имате свој назив домена, али га не користите у имејл адреси, ви се представљате као неко ко своје поштанско сандуче има на неком од бројних локала у неком пословном центру, уместо на зиду своје канцеларије или радње. Ако већ имате своју канцеларију/радњу, односно свој сајт на својој веб адреси, онда то кроз адресу е-поште треба да саопштите свима. Тако дајете до знања да сте свој на своме, да сте довољно озбиљна фирма да за вас није ни финансијски ни технички проблем да имате своју јединствену адресу е-поште, а не да се утапате у мноштву. Издвајање из мноштва вам умногоме подиже кредибилитет.

Питање функционалности

Код Google и Yahoo имејлова се јавља и питање функционалности. Разлог је врло једноставан – да бисте имали свој имејл на неком од тих бесплатних сервиса, морате лево од знака „@“ да ставите назив своје фирме, а ако то учините, како ћете дефинисати адресе е-поште за све особе које раде у вашој фирми? Ставићете назив фирме и имена и презимена свих запослених са те, леве стране? Или ћете имати само једну адресу, са називом фирме? ОК, ово друго је једноставније и свакодневно се среће у пракси, али… ко ће комуницирати преко ње? Само једна особа у фирми, или ко први дође до имејла, или…? Признаћете да комуникација преко такве адресе свакако не говори у прилог озбиљности те фирме (кредибилитет?).

С друге стране, ако имате адресу електронске поште у којој је на десној страни назив ваше фирме, са леве стране знака „@“ можете ставити имена и презимена свих запослених и омогућити им да сви, сходно свом послу, комуницирају са целим светом. Такво решење је функционалније, озбиљније и улива више поверења у електронску комуникацију вашег предузећа.

Питање (само)контроле

Коришћење туђих назива домена за своју адресу е-поште носи и одређене ризике. Шта ако власник домена за који сте везали своју имејл адресу престане да постоји? За један Гугл је то тешко замислити, али…

Или, много реалнији сценарио – пружалац услуге промени правила коришћења и донесе неке одредбе које вама никако не одговарају и не можете да наставите да користите тај „свој“ имејл.

Или, промени назив домена на ком својим корисницима даје бесплатне имејл адресе – провајдер је исти, али назив домена није, и ваше имајл адресе на старом називу домена више не постоје (такав случај се са једним од српских интернет провајдера већ двапут десио).

Ви једноставно немате утицаја на то шта неко други ради са својим називом домена и врло је незахвално сву своју комуникацију, а самим тим и своје пословање, везивати за нешто непредвидиво, нешто што уопште не зависи од вас. Много је боље (као и са сајтом) бити свој на своме и имати адресу е-поште на свом називу домена.

Питање промоције

Адреса е-поште која садржи назив ваше фирме реклама је за ваш бизнис. И то потпуно бесплатна реклама. Зашто би у свакодневној комуникацији, кроз сваки свој имејл, рекламирали Google, Yahoo или свог провајдера, кад можете своју фирму? Сваки пут када неко добије имејл од вас видеће назив ваше фирме и већа је шанса да ће му она остати у сећању. Зашто не бисте искористили такву шансу?

А онда, своју веб и имејл адресу ставите на визиткарте, на све пословне папире и промо материјале, испишите их на возила, радне униформе, пословне просторе… на сва промо средства на сајмовима, презентацијама, продајним местима…

Помените их на радију, напишите их у новинским огласима и на билбордима… Једноставно, где год су ваши контакт подаци, место је и за адресу вашег сајта и ваше е-поште.

Иако је реч о присуству у дигиталном свету, не треба заборавити и онај други, паралелни, „аналогни“ свет, у коме живе и раде сви ваши потенцијални сарадници и купци.

НАПОМЕНА: Треба разликовати имејлове који су вам потребни за пријављивање на различите веб сервисе или које користите за потребе приватне комуникације и имејлове које користите за пословну комуникацију. Добро је да први буду, на пример, на Гугловом домену (gmail.com), а добро је да други не буду, већ да буду на вашем, пословном називу домену.

Шта издваја брендове на интернету?

Постоји много дефиниција бренда, али у свакој од њих се подразумева да бренд има изграђен свој идентитет, нешто што га разликује од других, по чему је препознатљив у времену и простору. А оно што бренд одређује на интернету, што је истовремено глобално јединствено и непроменљиво у времену је – назив интернет домена. Не постоје два иста назива домена на интернету. И не постоје два власника једног домена.

Све док је назив домена регистрован за потребе бренда, он га једнозначно одређује на интернету.

Назив домена дефинише две најважније интернет адресе на којима се бренд може наћи – веб адресу, на којој је лоциран сајт, и адресу електронске поште, са које комуницира са целим светом. Глобална јединственост сваког назива интернет домена чини и те две врло битне адресе глобално јединственим. А тиме и сам бренд.

Зашто кажете „моје“, а мислите на туђе?

Они који мисле да је то што имају на друштвеним мрежама њихово – дубоко се варају. Свако ко поверује да је нешто на адреси facebook.com његово, нека провери ко је власник тог назива домена. Јер, власник назива домена је и власник оног што је на њему.

Свака друштвена мрежа има свог власника, који у сваком тренутку може да промени услове коришћења и да, због тога, поносни „власник“ фан странице остане без ичега на интернету. Његово присуство на глобалној мрежи зависи од добре воље власника друштвене мреже, који само једним потезом може да обесмисли све што је до тад тај бренд уложио у своје интернет постојање.

Само поседовање сопственог интернет сајта, на сопственом називу интернет домена, гарантује трајно интернет присуство. Оно што је на Фејсбуку приватно је власништво неког другог. Фејсбук, као и остале друштвене мреже, представља користан канал за различите видове комуникације и за то га треба користити, али не и као основну интернет локацију једног бренда.

Када има свој сајт, на свом домену, бренд је тај који одређује сва правила, полаже права на све садржаје и задржава за себе све долазне информације. И то нико други не може да промени, јер су назив домена и сајт његови. Све остале опције су само привид – без властитог назива домена брендови су „интернет подстанари” и лако могу да остану без свега и постану „интернет бескућници”. А бренд тешко може да буде бренд ако не постоји на интернету.

Не заборавите адресу своје е-поште

Преко адресе своје е-поште фирма комуницира са целим светом, а (пре)често се заборавља да уопште није свеједно како та адреса изгледа. Назив интернет домена може да садржи назив бренда Yahoo, бренда Google, вашег тренутног интернет провајдера, или – вашег бренда. Постоји више добрих разлога зашто адреса е-поште треба да садржи назив вашег бренда, односно да буде на вашем називу домена.

Основни разлог се тиче власништва. Коришћење е-поште на туђем домену носи одређене ризике. Шта ако власник домена за који сте везали адресу своје е-поште престане да постоји? Ако је у питању ваш интернет провајдер, тај сценарио је сасвим реалан. Или пружалац услуге промени правила коришћења и ви, из неког разлога, не можете да наставите да користите ту „своју“ е-пошту. Или промени домен на ком својим корисницима даје бесплатне адресе е-поште – пружалац услуге је исти, али домен није, и адресе „ваше“ е-поште на старом домену више не постоје (већ је забележен такав случај са једним од српских интернет провајдера).

Ви, једноставно, немате утицаја на то шта неко други ради са својим називом домена и врло је незахвално сву своју комуникацију, сво пословање и свој бренд, везивати за нешто непредвидиво, нешто што уопште не зависи од вас. Много је боље (као и са сајтом) бити свој на своме (домену).

Један од разлога је и кредибилитет – коме ће потенцијални партнер или купац пре веровати – некоме ко се јавља са бесплатне адресе, коју може да има било ко, или некоме ко се јавља са адресе коју може да има само врло ограничен број људи? И зашто би се утапали у мноштву (процењује се да Gmail има преко милијарду корисника), кад можете да се издвојите? Који то бренд жели да буде само „један од многих“, а може да буде јединствен (бар из угла интернета)?

Коначно, зашто би у свакодневној комуникацији, кад год користите своју е-пошту, рекламирали Google, Yahoo или свог провајдера, кад можете свој бренд? Сваки пут када неко добије е-пошту од вас, на вашем називу домена, видеће назив вашег бренда и већа је шанса да ће му он остати у сећању. Зашто не бисте искористили такву шансу?

А онда, та адреса е-поште је и на визит-картама, као и на многим вашим промотивним и корпоративним материјалима – свему оном путем чега ваш бренд комуницира у офлајн свету. Оном свету у ком живе и раде сви ваши потенцијални партнери и купци. Кад нису на нету.

Бренд из угла Гугла

Правилно присуство на интернету је јако битно за позиционирање вашег бренда на Гуглу. Зашто баш на Гуглу? Зато што се, по неким статистикама, 98% свих претрага у Србији обавља преко Гугла, што значи да ће вас сви они који нешто траже на интернету видети управо онако како вас Гугл види. А ваша је жеља да све оне који траже услуге и производе сличне вашим Гугл доведе баш на ваш сајт, зар не?

У брендирању је врло битно везати одређене асоцијације за бренд, а пошто причамо о бренду на интернету, појмови који треба да асоцирају на бренд су – кључне речи. Изузетно је важно да се одређене, вама битне кључне речи, вежу за ваш бренд, јер ће се у претрази одређених појмова као резултат појављивати линкови на оне брендове које Гугл повеже са тим кључним речима. А кад вама битне кључне речи Гугл тражи на вама битној веб локацији – вашем сајту, прво ће их потражити у вашој веб адреси, у вашем називу домена.

Међу неким корисницима интернета у Србији постоји предрасуда да Гугл увек и свуда форсира домене као што су .COM, .ORG, .NET и слични, што већ годинама није тачно. Наиме, како је Гугл посвећен томе да у претрагама приказује најрелевантније информације онима који их траже, већ годинама је усредсређен на локалне претраге у којима фаворизује локалне националне домене, што и људи из самог Гугла јасно истичу. Самим тим се локални национални домени (.RS у Србији, .FR у Француској, .DE у Немачкој…) виде боље у локалним претрагама, док се ван националне територије виде исто као било који генерички домен. Генерички домен, сам по себи, у претрагама нема никакву предност у односу на националне домене.

Ових чињеница су свесни и сви највећи светски брендови који су присутни у Србији – од Кока-Коле и МекДоналдса, преко пивских и аутомобилских, до спортских брендова, сви су присутни и на српским интернет доменима. Сваки од њих има свој српски веб сајт на .RS домену, са локалном понудом, на локалном језику и писму, са ценама израженим у лакалној валути, прилагођеним локалној куповној моћи и специјалном понудама усклађеним са локалним празницима. Коначно, и сам Гугл је присутан на .RS домену. И претражује у локалу.

Практични савети за креирање интернет идентитета бренда

Топла је препорука да се назив домена региструје одмах чим се појави идеја за посао, пројекат, кампању… Ако идеја не завређује један назив домена, вероватно не завређује ни разраду, а већ разрађену идеју је много теже реализовати ако одговарајући назив домена више није слободан.

О регистрованом називу треба бринути и редовно обнављати регистрацију, јер назив домена се не региструје „заувек“, већ на одређени рок. Редовним обнављањем регистрације тај рок може да буде практично неограничен. Међутим, ако регистрација истекне, и ваш назив домена региструје неко други, на њему се могу наћи разни непожељни садржаји – од неистинитих, преко фалсификованих, до порнографских. То ниједан бренд себи не жели, а такав сценарио није тешко спречити. Такође, водите рачуна о томе на кога је назив домена регистрован – на физичко или правно лице. При чему то правно лице никако не би смела да буде агенција која је у ваше име извршила регистрацију назива домена, већ само и искључиво компанија која је власник бренда.

Како се посао шири и расте број препознатљивих производа и услуга, потенцијалних или већ изграђених брендова, треба да расте и број регистрованих назива домена. Сваки бренд треба да има свој домен, да би на њему био ваш садржај. Ако их ви не региструјете, неко други хоће, и на њих ће поставити свој садржај, о вашим брендовима, који сигурно неће бити афирмативан. А то не желите. У ствари, препоручљиво је да региструјете све називе домена у којима фигурирају вама битни појмови (кључне речи), који асоцирају на ваше пословање и ваше брендове. Тиме се штитите од непријатних онлајн изненађења.

Пракса је показала да назив интернет домена не треба да има више од 20 знакова, а да треба водити рачуна и о томе да буде што краћи, да се лако памти, да буде препознатљив и једнозначан (да се не би побркао са неким другим који се исто изговара, али се другачије пише).

Веза између жига и назива домена

Регистрацијом жига не резервишете назив домена, нити регистрацијом назива домена штитите бренд ван интернета. Регистрација жига и регистрација назива домена су две потпуно одвојене активности, али би, за добро бренда, требало да буду усклађене, да би се бренд заштитио и на тржишту (у промету роба и услуга) и на интернету.

Називи интернет домена се региструју по правилу „први у времену, јачи у праву“ (или кaкo би тo нaш нaрoд рeкao „кo гa први рeгиструje – њeгoв je“) и зато, ако га не региструјете на време, може се десити да неко пре вас региструје назив интернет домена који је истоветан или сличан вашем бренду. А онда за ваш бренд могу настати непотребне (и скупе) компликације.

Пар савета за крај

Изаберите домен према тржишту на ком желите да будете присутни
Не везујте своје садржаје за туђе сајтове
Не везујте адресу своје е-поште за туђе називе домена
Штитите и производне брендове, не само корпоративни
Региструјте називе домена чак и ако вам нису одмах потребни

Водич за избор назива домена

Назив интернет домена дефинише веб адресу и адресу е-поште, стога су називи .RS и .СРБ домена изузетно важан елемент интернет идентитета свих који послују у Србији.

Први кораци у креирању идентитета и развоју пословања путем интернета су избор и регистрација сопственог назива интернет домена.

Како одабрати доменски простор?

За називе .RS и .СРБ домена, регистрација је могућа у оквиру следећих пет доменских простора, у зависности од правног статуса корисника интернета, без обзира на то да ли су домаћа или страна лица:

.RS	.СРБ	за све заинтересоване кориснике, без обзира на то да ли су правна или физичка лица
.CO.RS	.ПР.СРБ	за пословне кориснике (правна лица и предузетнике)
.ORG.RS	.ОРГ.СРБ	за пословне кориснике који су непрофитне организације
.EDU.RS	.ОБР.СРБ	за пословне кориснике који су образовне установе и организације
.IN.RS	.ОД.СРБ	за физичка лица

Постоје још два поддоменска простора у оквиру .RS и .СРБ домена, али су они намењени искључиво одређеним корисницима – .AC.RS и .АК.СРБ су намењени организацијама чланицама академске и научно-истраживачке мреже Србије, док су .GOV.RS и .УПР.СРБ намењени државним органима Републике Србије и управљање њима је делегирано надлежним установама.

Који су називи дозвољени?

Осим слова и цифара (0-9), назив сме да садржи цртицу (“-”), али не сме да почиње или да се завршава њом, нити сме да има две узастопне цртице на трећој и четвртој позицији.
Називи .RS домена могу да садрже 26 слова енглеског алфабета, али и слова из латиничких писама језика који се говоре у Србији (ß, é, đ, š, ą, ö, ů…), могу да имају најмање два знака, а максимално 63. Од 10. децембра 2018. .RS домен је део породице IDN домена (Internationalized Domain Name) који подржавају и слова ван енглеског алфабета.
Називи .СРБ домена могу да садрже 30 слова српске ћирилице, као и слова из ћириличких писама других језика који се говоре у Србији (щ, ё, ќ, я, ў…), такође могу да имају најмање два, али максимално 30-ак знакова (због интерне конверзије у латиничке знаке).
У пракси, назив интернет домена не треба да има више од 20-ак знакова.

Како изабрати назив интернет домена?

Назив домена треба изабрати тако да:

Буде што краћи, да се лако изговара и још лакше памти. Шта вам вреди фантастичан сајт на адреси коју нико не може да понови?! Наравно, Гугл ће адресу вашег сајта наћи како год да гласи, али кад буде било потребно да је усмено саопштите, било путем медија или директно, компликована адреса може да представља проблем.
Буде препознатљив – да би се ваша интернет адреса разликовала и издвајала вас из мноштва (на интернету има преко 350 милиона регистрованих назива домена и преко милијарду и по сајтова).
Садржи вама битан појам, неку вама битну кључну реч (или фразу) која је релевантна за ваш посао и директно асоцира на њега.
Не асоцира на адресу неког већ популарног сајта, јер желите да посетиоци дођу на ваш сајт, а не на тај други, зато што су побркали адресе.
Покрије најчешће варијације. Ако се назив састоји од више речи, онда те речи могу да се напишу спојено, или да се раздвоје цртицама. Претраживачи потпуно исто третирају називе као што су nazivimavišereči.rs и naziv-ima-više-reči.rs, па се препоручује да региструјете оба. Први треба да користите за дефинисање интернет адреса, јер се лакше изговара и памти, а други треба имати зато да га не би регистровао неко други и пола „вашег“ саобраћаја „одвукао“ на свој сајт.
Буде једнозначан, да се без дилеме пише сходно томе како се изговара. С тим у вези, треба бити опрезан са појмовима који у оригиналу садрже наша слова са дијакритичким знацима (č, ć, š, ž, đ) ако се региструје назив .RS домена који их не садржи, јер понекад појам написан без дијакритичких знакова може драстично да промени значење. Такође, треба бити опрезан са бројевима, јер се никад не зна да ли се у оквиру назива домена пишу као број или као реч. Постоји и проблем коришћења појединих страних речи у називима .RS домена, јер се њихово писање разликује од читања. Наведени комуникациони проблеми (осим коришћења страних речи) не постоје у називима .СРБ и IDN .RS домена, који се читају онако како се и пишу.

На крају, проверите да ли су жељени називи домена слободни за регистрацију, а онда изаберите овлашћени регистар код ког ћете регистровати те називе (то су фирме које поседују овлашћење РНИДС-а за обављање послова регистрације назива .RS и .СРБ домена).

Како да заштитите свој назив интернет домена?

Све чешће смо сведоци случајева високотехнолошког криминала који укључују преузимање контроле над одређеним регистрованим називима домена. Најчешћа последица ових радњи јесте недоступност одређених веб сервиса, односно преусмеравање корисника ка сервисима које контролише нападач.

Овакви случајеви могу имати озбиљан утицај на безбедност, присуство и интернет пословање компанија и појединаца. Међу најчешћим метама хакерских напада су називи домена утицајних глобаних компанија (Google, Facebook, Amazon и други), али то могу бити и други називи домена који нападачу могу да донесу одређену корист. Један од таквих примера је и промена података о називу домена или преусмеравање корисника финансијских институција, која нападачу омогућава присвајање креденцијала корисника и приступ њиховим рачунима.

Поред тога, нападачи ће често покушати да онеспособе или преусмере називе домена конкурентских компанија које успешно послују на интернету, или ће то учинити са називима домена политичких или државних организација. Притом, хакери неретко користе могућност да путем интернета пласирају одређену политичку, друштвену или верску поруку.

3 нивоа заштите за вашу максималну безбедност

Последице оваквих напада могу бити врло озбиљне. На првом месту то су:

Губитак репутације компаније или појединца који послује на интернету
Губитак поверења корисника
Финансијски губитак за компаније, али и њихове кориснике (пад продаје или надокнада штете корисницима)
Губитак поверљивих и важних пословних података

Сигурносна решења која онемогућавају овакве врсте хакерских напада укључују закључавање критичних операција над заштићеним називима домена. Што се тиче националних домена у нашој земљи – .RS и .СРБ домена – једини национални регистар интернет домена највишег нивоа који корисницима нуди три нивоа заштите назива домена јесте РНИДС.

Ови нивои заштите подразумевају три основна режима:

Сигуран режим (Secure Mode)
Закључавање од стране клијента (Client Side Lock или Registrar Lock)
Закључавање од стране Регистра (Registry Lock)

1. Сигуран режим (Secure Mode)

Најчешћи вид крађе назива домена јесте промена параметара који се односе на њега и преусмеравање корисника на веб локацију коју контролише нападач. Један од најчешћих начина је преузимање налога корисника назива домена код овлашћеног регистра код ког је нападнути назив домена регистрован.

Нападач ће то учинити употребом лозинке коју је лако погодити, с тим да узрок томе може бити и неадекватна заштита система.

Из тог разлога, РНИДС је имплементирао могућност пребацивања назива домена у такозвани „Сигуран режим“. Ово је режим који ће за сваку промену критичног податка о називу домена (промена DNS сервера, укључивање пуног приказа података на Whois сервису, измена података о административном контаку, и тако даље) захтевати потврду административног контакта за тај назив домена.

Након што се иницира нека од заштићених промена за назив домена за који је активиран „Сигуран режим“, на адресу е-поште административног контакта за дати назив домена прослеђује се е-порука која садржи инициране промене, као и линк са временски ограниченим кодом за верификацију промене. Захтевана промена ће бити реализована у систему РНИДС-а тек након што административни контакт у предвиђеном року то потврди кликом на верификациони линк. Тим путем се верификациони код прослеђује систему за регистрацију назива домена.

Због могућности да налог е-поште административног контакта буде компромитован, „Сигуран режим“ не гарантује стопроцентну заштиту. Ипак, он у значајној мери отежава реализацију хакерског напада, чинећи га готово немогућим уколико су испоштована сва правила заштите налога е-поште. Такође, овај вид заштите назива домена омогућава тренутне и брзе измене заштићених података, и то без потребе ангажовања овлашћеног регистра или РНИДС-а.

2. Закључавање на страни клијента (Client Side Lock)

Овај вид заштите назива домена познат је и као закључавање од стране овлашћеног регистра (Registrar Lock). Он подразумева забрану свих измена над називом домена који се налази у том статусу, са изузетком продужења регистрације.
Registrar Lock обезбеђује висок степен заштите, али истовремено зависи од начина имплементације од стране овлашћеног регистра. Уколико овлашћени регистар омогући откључавање заштићених назива домена кроз свој портал без додатних мера заштите (употреба „јаке“ лозинке, двостепена аутентикација и SSL енкрипција), налог корисника може лако бити компромитован. Самим тим, постоји и могућност откључавања назива домена од стране нападача.

Као у случају сигурног режима, и овај вид закључавања обезбеђује довољну меру заштите за већину назива домена. Под условом да овлашћени регистар пружа адекватан вид заштите кроз безбедан приступ порталу или забрањује могућност аутоматског откључавања назива домена без додатне провере, могућност злоупотребе у овом случају готово је у потпуности искључена.

3. Закључавање на страни Регистра (Registry Lock)

Имајући у виду најбољу праксу регистара интернет домена највишег нивоа, РНИДС је имплементирао и највиши безбедносни ниво – закључавање назива домена на нивоу Регистра.

Овај вид заштите уводи додатни ниво провере за откључавање и вршење измена над називима домена који су на овај начин заштићени. То значи да сваки захтев за изменама у оквиру назива домена за које је активирано закључавање на нивоу Регистра подразумева ручну проверу аутентичности захтева, чиме се елиминише и могућност злоупотребе и крађе назива домена.

Захтеви за активирање и искључивање услуге подносе се посредством овлашћеног регистра, а садрже следеће обавезне елементе:

Назив домена за који се активира услуга
Назив или име и презиме корисника (регистранта) назива домена
Податке три контакт особе које су овлашћене за давање одобрења у случају подношења захтева за привремену или трајну деактивацију услуге. Ови подаци морају да садрже име и презиме контакт особе, адресу е-поште и број телефона

Деактивирање услуге подразумева мануелну проверу од стране РНИДС-а, и врши се искључиво на основу писаног захтева регистранта назива домена. Овај захтев подноси се посредством ОР-а и садржи:

Називе домена за које је потребно деактивирати услугу
Врсту деактивације која се захтева (привремена или трајна)
Назив или име и презиме и својеручни или електронски потпис овлашћеног лица или регистранта

Процедура деактивирања састоји се од два нивоа провере захтева:

Након подношења захтева за откључавање назива домена, на адресе е-поште контаката наведених приликом активирања услуге прослеђују се поруке са захтевом за потврду. Неопходно је да најмање две од три делегиране контакт особе пруже сагласност за откључавање.
РНИДС, након успешно примљених сагласности, телефонским путем контактира лица која су дала сагласност ради додатне потврде. Тек након добијене телефонске потврде од стране контакт особа, услуга ће бити деактивирана.