Страна 34 – Домен

Шта је неопходно знати о безбедности на интернету?

Интернет се давно уселио у наше домове, на наша радна места, у нашу доколицу – једино биолошки процеси данас нису условљени употребом интернета. Бар не већина. Међутим, што је присутнији, приручнији, потребнији, интернет је опаснији јер зачуђујуће велики проценат корисника не размишља о безбедности на интернету и, сходно томе, не штити се од различитих сајбер претњи.

Последице лежерног односа према безбедности на интернету осећају не само појединци већ и предузећа. Појединац небезбедном употребом интернета и дигиталних технологија може да компромитује сопствене податке (да угрози свој идентитет), али и да нанесе материјалну штету себи или својој породици. С друге стране, предузећа могу оштетити не само сопствено, већ и пословање својих партнера.

Сајбер криминал – ко га практикује, а ко нас чува?

Најједноставније дефинисано, сајбер криминал је акт криминала извршен помоћу рачунара и интернета, а методе и циљеви таквих напада су врло различити, као и нападачи – злонамерни појединци и организоване хакерске групе.

За неке од најчешћих сајбер претњи многи корисници интернета су сигурно чули. (О њима је свакако боље слушати него их доживети на својој кожи, то јест свом хардверу/софтверу). Међу таквим претњама су:

Malware
Phishing напади
Ransomware
DDoS напади
SQL Injection
Zero Day напади
Men in the Middle итд.

Велики број напада усмерен је на крађу лозинки за приступ онлајн сервисима, преузимање идентитета корисника (налога за слање е-поште и четовање, профила на друштвеним мрежама), преузимање контроле над уређајем корисника (рачунар, кућни рутер) и злоупотреба хардвера за даље хакерске активности. Изузетно велику претњу не само по пословне, већ и приватне кориснике интернета, представља „отмица“ назива домена – domain hijacking, који потом на различите начине може да буде злоупотребљен.

Важно је знати да се сајбер претње и врсте напада непрестано иновирају. Из године у годину појави се нова врста „пошасти“, а кориснике изненади ко све постане жртва напада. Претходних година забележено је више озбиљних и различитих напада: ransomware напад Wanna Cry чије су жртве биле болнице у Великој Британији, немачка железница и амерички шпедитер FedEx; забележен је напад на ланац хотелa Marriott када су компромитовани подаци 500 милиона њихових клијената (компанија није открила како је напад реализован); напад на British Airways приликом ког су украдени подаци пола милиона корисника (сумња се да је реч о XSS нападу); велика хакерска кампања групе Sea Turtle која злоупотребљава рањивости DNS система и други.

Сајбер криминал је невидљива, а тим већа опасност – по појединце, привреду али и безбедност држава. Институције и организације, националне и међународне, баве се праћењем, спречавањем и санацијом штете која настане услед сајбер напада. Међутим, бригу о безбедности на интернету пре свега треба да воде корисници, јер је њима у највећем интересу да буду што заштићенији.

Безбедност на интернету за предузећа

Успешан сајбер напад може озбиљно да угрози било које предузеће, да узрокује финансијске губитке и непоправљиво нашкоди његовој репутацији. Међутим, постоји неколико основих механизама како заштити своје пословање.

Стручњаци за сајбер безбедност кажу да је човек највећа безбедносна претња сваком систему, зато је обука запослених да усвоје и примењују безбедносне рутине од пресудног значаја. Једна од таквих рутина је отварање мејлова – запослени морају знати да никако не отварају пристигле е-поруке које делују и најмање сумњиво јер су phising и malware напади, који стижу тим каналом, све подмуклији.

Изузетно је важно да запослени воде рачуна о шифрама које користе – да буду јединствене за сваки сервис и да их често мењају, а изнад свега је и више него пожељна вишефакторска аутентикација. Предузеће треба да контролише приступ системима и уређајима – лап-топ лако може да буде украден, а не би ваљало да са њим оде и приступ пословним подацима или апликацијама.

Сваки запослени треба да има своје корисничке креденцијале и да му приступ систему и информацијама буде ограничен на делатност коју обавља. Највиши ниво ауторизације приступа систему треба да буде дат само малобројном ИТ особљу од поверења.

Није довољно смањити само ризик од „људског фактора“ – потребно је заштити машине и систем актуелним верзијама безбедносних софтвера, превасходно антивируса, обављати стална ажурирања на најновије верзије свих софтвера, укључујући оперативне системе и прегледаче (browsers). Нужан је континуиран бекап бар најважнијих података, пожељно на недељном нивоу.

Незамењива компонента заштите је употреба firewall-a, не само за компанијску мрежу, већ и за приватне кућне мреже путем којих запослени често приступају пословним сервисима. Што даље значи да Wi-Fi мреже морају да буду „сакривене“, а приступ обезбеђен поузданом шифром. Данас запослени доносе мобилне уређаје на радно место, и важно је да они буду заштићени шифрама и да подаци које садрже буду криптовани.

Важно је да веб-сајт и остале сервисе поставите на сопствени назив домена, јер само тако имате пуну контролу и могућност да имплементирате безбедносне мере које су потребне. Назив домена можете да заштитите, закључате на три различита начина, али само ако је ваш. Уз заштиту који омогућава DNSSEC, ваш назив домена постаје практично отпоран на нападе који циљају слабости DNS система.

Безбедност на интернету за појединце

Појединци можда нису угрожени као велики системи са великим бројем корисника, али безбедности на интернету треба да приступе подједнако одговорно, јер тако штите и себе и своје ближње. За појединце важи што и за предузећа. Потребно је да на својим уређајима користе антивирус софтвере, firewall, да оперaтивни систем и апликације/софтвери које користе буду увек ажурни, да приступ кућној мрежи заштите јаком шифром, да онемогуће пријем spam порука…

Изнад свега, најважније је да корисници не буду лакомислени и да поведу рачуна „где кликћу“. Још увек се невероватан број људи „упеца“ на превару звану „нигеријски принц“ (што је класичан phishing напад), то јест причу о повољном кредиту, наследству из иностранства, хитној новчаној трансакцији за помоћ старом пријатељу и слично. Исто тако, појединци врло ноншалантно објављују личне податке – фотографије, адресу, локацију и лако могу постати жртва напада који се зове „социјални инжењеринг“. Иако живимо у свету у ком се све претерано дели (oversharing) онлајн, потребно је бар бити свестан да такво понашање носи одређене ризике.

Куповина преко интернета полако постаје уобичајена радња; међутим, већи број успешних куповина са поузданих сајтова не значи да је корисник заувек безбедан од превара. Пре него што се упустите у нову трансакцију, треба да проверите да ли је е-трговац предузеће регистровано у Србији, што се лако обави упитом у бази Агенције за привредне регистре. Осим тога, путем WHOIS упита може се сазнати на кога је регистрован назив домена, уколико је реч о српским националним доменима, а треба обратити пажњу и на то да ли постоји SSL сертификат за ту веб локацију (катанчић у левом углу адресне линије прегледача).

Нарочито треба бити опрезан са веб локацијама на „егзотичним“ доменима. Називи домена који се региструју бесплатно или уз минималне накнаде јако често се злоупотребљавају за спамовање или фишинг нападе.

То су само неке смернице које и приватним и пословним корисницима могу помоћи да безбедније користе интернет и остваре максимум од свог присуства на њему.

pitajte.rs вебинар: Водич за употребу података у маркетингу

Подаци су роба чија вредност све више и све брже расте. Вредност података којима располажу платформе које свакодневно „бесплатно“ користимо је енормна, процењује се на чак 8% укупног европског бруто националног дохотка. Подаци су гориво модерног маркетинга, али важно је направити разлику између података, као сировог материјала, и увида до којих захваљујући њима долазимо, а увиди су оно што води иновацији. Увиди су ракетно гориво маркетинга рекао је током прошлог pitajte.rs вебинара, Лазар Џамић, бренд и креативни стратег.

Лазар је објаснио да није сваки податак увид, али сваки увид јесте податак. Сваки увид има три карактеристике – мора да буде кредибилан, мора да има карактер новитета и мора да има практичну вредност, да нам омогућава неко решење, побољшање или оптимизацију. Увиди су супер-подаци захваљујући којима боље радимо маркетинг, закључио је Лазар.

Напоменуо је да смо потопљени у „супу податка“, и као маркетари и као корисници коју пружају податке, међутим, више од 85% свих података је неструктуирано. За сврсисходну употребу података потребно да буду структуирани, а за рад са подацима потребно је много више од пуке аналитике – тзв. SCV (single customer view) интеграција и повезивање података је од кључног значаја за адекватну употребу података.

Податке, тако да заправо могу да пруже вредне увиде на основу који се планирају активности, можемо посматрати кроз „девет корпи података“ које се користе у маркетингу:

Социјална демографија (social demografics & lifestage): одговара на питање „ко су они“, по старости, по томе где се налазе, по полу, образовању, запослењу, у погледу породичног и каријериног пута.
Животни стил (lifestyle): како посматрана публика живи и конзумира производе, услуге, медије, да ли путује и бави се спортом, какву храну и културне садржаје конзумира, има ли кућне љубимце.
Психогафија – говори о ставовима према окружењу, друштву, животу, бренду, говори о вредностима и мотивацијама које их воде.
Технографија – однос према технологијама, које дигиталне канале користе или које не желе да користе из бројних разлога.
Реакције на наше кампање – да ли реагују или не реагују, покушавамо да сазнамо зашто је нека група реаговала или зашто никад није реаговала ни на који начин.
Трансакциони подаци – агрегатно показују шта се купује, када се купује, ствара се слика о потрошачким животним стиловима. Овакви подаци су још моћнији ако фирма може да анонимизовано прати индивидуалне потрошаче (loyalty картице су таква врста средства, она чак индивидуализују потребе потрошача и њихов животни стил).
Бихејвиорални подаци – како се публика понаша према нашим садржајима? Овакве податке разумемо и пратимо кроз посете страницама, секцијама, колико дуго гледају видео, како реагују на који садржај…
Наклоност компанији (sentiment monitoring) – како о компанији или брендовима наши купци говоре на друштвеним мрежама, какве утиске пишу…
Контакт подаци и привилегије – подаци које легално прикупљамо уз сагласност купца (сами бирају и диктирају како са њима да комуницирамо).

Током вебинара Лазар је говорио и о значају развоја сопствених канала комуникације и прављења сопствених база података до којих се долази разменом вредности (value exchange).

Дотакао се и основа сегментације – принципа и облика сегментације потрошача, и нагласио значај сегментације порука према интересовању сегментираних публика. Говорио је о три основна типа сегментације према архетиповима, према медијима и према персонама.

Преузмите презентацију Лазара Џамића са pitajte.rs вебинара.

Лазар је одговарао на питања публике, а нека од тих питања су:

Како изгледа развој каријере некога ко има добру позицију у домену обраде података у маркетингу (у свету и код нас)? Како се стиче искуство у овој области?
Које методе се користе за прикупљање и обраду података?
Која је улога big data у прикупљању и обради података?
Какав је потенцијал употребе података за мала и средња предузећа?

Снимак pitajte.rs вебинара Лазара Џамића „Подаци у маркетингу: шта, зашто и како“ можете погледати на линку.

Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Заштитите свој пословни идентитет на интернету

Камен темељац вашег интернет идентитета је ваш назив интернет домена који дефинише ваше две најбитније адресе на интернету – адресу вашег сајта и адресу ваше е-поште. Приликом регистрације назива домена дефинише се регистрант – особа или компанија на коју се назив домена региструје и која има сва права везана за домен. И ту се најчешће јавља грешка која може бити погубна не само по интернет идентитет компаније, већ и по њено пословање.

Једина исправна опција је да се компанијски назив домена региструје на компанију – тиме он постаје део вредности компаније (колико кошта Кока Колин или Гуглов назив домена?), а омогућава и да заинтересовани корисник интернета види ко стоји иза одређеног сајта (провером назива домена на whois севису) и да ли жели да му поклони своје поверење (провером у АПР-у) и сарађује са њим или купује од њега. Постоје још две опције које се често срећу у пракси: А) регистрација на неког из компаније ((су)власник, неко из ИКТ-а и сл) и Б) регистрација на агенцију коју је компанија ангажовала да за њу обави регистрацију назива домена, закупи хостинг, креира сајт… Ни у једном од ова два случаја компанија нема контролу над називом домена и у опасности је да одласком особе из компаније или престанком сарадње са агенцијом, и назив домена „оде“ са њима. Потенцијалним деактивирањем тог назива домена, компанија губи своје присуство на интернету, чиме би озбиљно био угрожен њен идентитет на интернету, као и пословни кредибилитет, а онда и целокупно пословање ако је нпр. реч о интернет продавници или сличном бизнису.

Имајте у виду да назив домена у правном смислу припада оном на кога је регистрован (регистранту), без обзира на то ко је власник веб сајта на адреси коју тај назив домена дефинише. Стога је сасвим могуће да ваш сајт нестане са интернета ако је на туђем домену и његов регистрант одлучи да га преусмери или деактивира.

Шта учинити кад „ваш“ назив домена није више ваш?

У циљу поновног преузимања вашег назива интернет домена, имате могућност да покренете арбитражни поступак. Адреса је у том случају Привредна комора Србије, односно Комисија за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена.
Међутим, арбитражни поступак би могао да вам потроши пуно времена и новца. Из тог разлога, о заштити свог пословног идентитета на интернету треба на време да водите рачуна. Увек је боље спречити него „лечити“.

Будите максимално видљиви на локалном тржишту

Свакој домаћој и страној компанији која послује у нашој земљи важно је да и путем интернета буде максимално видљива на тржишту наше земље. Како национални интернет домен представља одредницу присуства на одређеном тржишту, постављањем сајта на .rs или .срб домен географски одређујете Србију као територију којој су ваши веб садржаји првенствено намењени.

Нека вас корисници интернета пронађу брзо и лако

Светске статистике кажу да 46% купаца користи претраживаче како би пронашли локалне информације, а да се 97% потрошача о локалним компанијама првенствено информише онлајн. Притом, Гугл ће равноправно третирати појмове на ћирилици и на латиници, без обзира на то којим је писмом унет тражени појам, а у резултатима локалне претраге предност ће дати веб сајтовима на локалним, националним интернет доменима – као што су у нашој земљи .rs и .срб домени.

Ове податке можете проверити и сами: ако исте појмове претражујете из наше земље и иностранства, приметићете, када упоредите резултате Гуглове претраге, да су они прилагођени локалном језику и територији којој су одређени веб садржаји намењени.

Гугл започиње претрагу веб сајтова почев од њихове веб адресе, односно од назива интернет домена који је садржан у њима. Уколико је сајт на локалном домену, а његов садржај на локалном језику, такав веб сајт има веће шансе за боље позиционирање у резултатима претраге. Зато је пожељно да одговарајући назив националног домена региструјете за сваку од земаља којој би ваш садржај био намењен.

Имајте у виду да је за називе домена који су вама интересантни заинтересована и ваша конкуренција, јер све те компаније теже да се својим локалним потрошачима обраћају преко локалних сајтова, на локалном језику и писму. Оне изражавају цене у локалној валути, формирају своју понуду према локалним потребама и куповној моћи, и на основу тога нуде попусте и промоције које одговарају локалним обичајима (на пример, националним празницима или другим важним датумима). Сви највећи светски брендови, па тако и сам Гугл, у нашој земљи су већ присутни и на националним доменима.

Неограничен број назива домена – неограничене могућности за вас

Називе домена можете регистровати у неограниченом броју. Поред назива домена везаних за назив ваше компаније, ваших производа или услуга, можете да региструјете и називе домена који асоцирају на делатности којима се бавите.

То можете учинити у оквиру .rs и/или .срб доменског простора, као и свих осталих међународних или националних доменских простора, у складу са наменом сајта и циљним тржиштем којем се обраћате. Притом, не морате имати веб сајт на сваком од регистрованих назива домена, већ се они путем сервера могу повезати на одређени број сајтова, или на само један. На пример, називи .rs, .срб и .com домена везани за назив ваше компаније могу бити повезани са насловном страном компанијског сајта, а они који су везани за називе ваших производа и услуга могу бити повезани са одређеним страницама на том сајту, на којима су приказани ти производи и те услуге.

Да ли исказујем ПДВ када иностраном клијенту фактуришем услуге?

Да ли ћете приказивати (зарачунавати) ПДВ на издатим рачунима за услуге које сте пружили купцима зависи пре свега од тога да ли сте у систему ПДВ-а:

Фирме у систему ПДВ-а, по правилу, у излазним рачунима обрачунавају ПДВ по стопи од 20%, ређе 10%;
Фирме које нису у ПДВ-у не приказују ПДВ на рачунима које издају.

Ако сте у систему ПДВ-а, ни тада нећете у сваком рачуну за услуге бити дужни да искажете ПДВ. Наиме, уколико је ваш купац инострана фирма или физичко лице, у великом броју случајева нећете на рачуну приказати ПДВ. Зашто је то тако?

Законом о ПДВ-у, у члану 3, дефинисано је да су предмет ПДВ-а промет добара и услуга у земљи и увоз добара. Из овога можемо закључити да промет ван Републике Србије није предмет опорезивања ПДВ-ом.

Када имамо две фирме чија су седишта у Републици Србији, јасно је да се између њих одвија промет у земљи, па нема дилеме да је овај промет опорезив ПДВ-ом.

Међутим, када се у игру уведу страна правна и физичка лица, ситуација се компликује. Уколико домаћа фирма врши услуге програмирања за страно лице, где настаје овај промет? Да ли је то промет у Републици Србији или у иностранству? Можемо интуитивно донети закључак да се услуга пружа у Србији ако програмер физички седи за радним столом и ради у Србији. Али шта ако програмер ради remote (на даљину) – на опреми налогодавца у иностранству?

Улогу да уреди ову област и дефинише где се сматра да је нека услуга пружена (без обзира на то где се та услуга физички пружа) има члан 12 Закона о ПДВ-у.

Члан 12 одређује где је место промета одређене услуге.

Ако је, према правилима члана 12, место промета услуге Република Србија – у фактури треба приказати ПДВ. Ако је, према правилима члана 12, место промета иностранство, у фактурама не треба исказивати ПДВ, већ додати напомену да ПДВ није обрачунат у складу са чланом 3 и чланом 12 Закона о ПДВ-у.

Члан 12 је врло обиман и комплексан. Садржи два општа правила и бројне изузетке.

Опште правило наведено је у ставовима 4 и 5, који гласе:

Ако се промет услуга врши пореском обвезнику, местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште.

Ако се промет услуга врши лицу које није порески обвезник, местом промета услуга сматра се место у којем пружалац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште, односно место у којем пружалац услуга има пребивалиште или боравиште.

Ови ставови практично упућују на то да услуге пружене физичком лицу из иностранства фактуришете са ПДВ-ом, а услуге пружене страним правним лицима и предузетницима без ПДВ-а.

Од овога постоје бројни изузеци, побројани у истом члану.

На пример, ако страном физичком лицу фактуришете услуге саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга, као и преводилаца за услуге превођења, укључујући и превођење у писаном облику – такође ћете фактурисати без ПДВ-а (изузетак од општег правила да се услуге физичким лицима фактуришу са ПДВ-ом).

Исто важи и за услуге пружене електронским путем. Под овим услугама подразумевају се услуге које су пружене посредством интернета или електронске мреже, чије је пружање аутоматизовано уз минимално људско ангажовање и које не би било могуће без постојања информационе технологије, а нарочито:

испорука веб-страна, чување и одржавање веб-страна;
испорука програма и њихово ажурирање, даљинско одржавање програма и рачунарске опреме;
испорука слика, текстова, и информација и омогућавање приступа базама података, као и архивирања база података;
испорука аудио и видео записа, као и испорука игара, укључујући и игре на срећу;
испорука политичких, културних, уметничких, спортских, научних, образовних и забавних емисија и догађаја, у току или након снимања;
услуге из области учења на даљину.

Можемо закључити да се услуге саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга, као и преводилаца за услуге превођења, укључујући и превођење у писаном облику, као и услуге пружене електронским путем, иностраним купцима фактуришу без обрачуна ПДВ-а.

Ако су купци фирме (правна лица и предузетници) тада нас на то упућује опште правило. У рачуну треба обавезно навести напомену:

ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12 став 4 Закона о порезу на додату вредност Републике Србије.

Ако су купци физичка лица, на то нас упућује посебан део члана 12, као изузетак од општег правила. У рачуну треба написати:

ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12 став 6 тачка 7) подтачка (3) Закона о порезу на додату вредност Републике Србије, ако фактуришемо услуге саветника, инжењера, ревизора и сличне горе побројане услуге.

Односно:

ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12 став 6 тачка 7) подтачка (10) Закона о порезу на додату вредност Републике Србије, ако фактуришемо услуге пружене електронским путем.

За крај, напомињемо да услуге за које се сматра да је место промета иностранство, не улазе у промет који одређује моменат за обавезан улазак фирме у систем ПДВ-а. Овај лимит износи 8 милиона динара.

Другим речима, фирма која пружа услуге искључиво иностраним клијентима може да оствари и 20 милиона промета у 12 месеци. Ако је, према члану 12, место промета ових услуга иностранство, фирма није дужна да се пријави у систем ПДВ-a.

Какви домени постоје?

Вероватно сте чули за изразе „домен првог нивоа“, „домен другог нивоа“, „генерички домен“, „међународни домен“, „национални домен“, и није вам можда јасно како да размотате замршено доменско клупко.

Домен највишег нивоа

Ознаку домена највишег, односно првог нивоа, лако ћете препознати јер се налази на крају назива домена, па се још назива и „доменска екстензија“ (.rs, .срб, .uk, հայ, مصر, .pay, .nba, .cookingchannel, .香格里拉). Међутим, између различитих домена највишег нивоа постоје значајне разлике.

Основна линија поделе може се повући између националних и генеричких домена. Национални домени су делегирани за територију одређене државе и стручно се називају ccTLD – country code Top Level Domain, односно национални домен највишег нивоа. Такви су .rs и .срб у Србији, или .bg и .бг у Бугарској, али и домени Европске уније: .eu, .ею и .ευ. Специфичност националног домена је, између осталог, у томе да интернет претраживачи претпостављају да садржаји сајтова који су на том домену циљају управо подручје државе за коју је тај национални домен везан, што таквим сајтовима даје одређену предност у резултатима претраге.

Генерички (често називани и „међународни“) домени највишег нивоа, gTLD – generic Top-Level Domain, међу којима су најпознатији .com, .org и .net, нису везани за одређену државу. До 2013. године на интернету је постојало 20-ак gTLD-јева, а онда је кренула регистрација нових генеричких домена, тако да их је крајем 2019. године било више од 1200. На основу тога да ли су у питању „стари“ или „нови“ генерички домени, они се деле на legacy gTLD-јеве, какви су горе поменути, и new gTLD-јеве. Међу њима постоје и они који намећу ограничења у погледу тога ко их може регистровати. Тако постоје спонзорисани gTLD-јеви намењени рецимо одређеној индустрији (.aero) или подручју (.cat), географски (.asia, .paris, .nyc), док и глобално препознатљиви брендови такође имају своје gTLD-јеве (.gucci, .lego, .bmw, .zara). Но, занимљиво је поменути да највећи број брендова на локалним тржиштима има сајтове на националним доменима услед великог броја предности које ccTLD-јеви имају.

Шта је домен другог нивоа?

Домен другог нивоа (second level domain – SLD) налази се под капом домена највишег нивоа, TLD-ја. Такве домене сте можда сретали – .co.uk, .fed.us и слични. У нашем доменском простору такви домени су .co.rs, .org.rs, .edu.rs и .in.rs, односно .пр.срб, .орг.срб, .обр.срб и .од.срб.

За разлику од .срб и .rs домена, где не постоји ограничење у погледу тога ко може регистровати назив домена (физичка или правна лица), домени другог нивоа намењени су посебним сегментима корисника. Тако је .co.rs/.пр.срб намењен предузећима и предузетницима, .org.rs/.орг.срб непрофитним организацијама, .edu.rs/.обр.срб образовним установама, а .in.rs/.од.срб физичким лицима. Слична је ситуација и код ccTLD-јева у другим земљама.

У Србији постоје још и домени другог нивоа посебне намене. Домени .ac.rs и .ак.срб су намењени академској и научно-истраживачкој мрежи Србије и делегирани су Академској мрежи Србије, а .gov.rs и .упр.срб су намењени државним органима Републике Србије и делегирани су Канцеларији за информационе технологије и електронску управу.

Интернационализовани називи домена – IDN

Домени са интернационализованим називима (Internationalized Domain Name – IDN) су сви они домени чији називи могу да садрже и слова изван енглеског алфабета (тј. ASCII кода). Таква су, на пример, латиничка слова са дијакритичким знацима (ž, ü, ñ), ћириличка слова, као и слова арапских, кинеских и других писама.

Први IDN домени појавили су се на интернету 2010. године и данас значајан број ccTLD-јева поред латиничког националног домена има и националне IDN домене, на националним писмима. Такав је наш .СРБ, руски .РФ, тајландски .ไทย и други. Но, IDN домени нису ексклузивни само за ccTLD-јеве, јер постоји и велики број генеричких IDN-ова. На пример, .COM и .ORG имају своје ћириличке верзије .КОМ и .ОРГ.

Домен не мора бити IDN само на првом нивоу, као што је .СРБ. Постоје домени који садрже само слова из енглеског алфабета на првом нивоу, док су на другом нивоу IDN. Такав је наш .RS. Називи .RS домена могу да садрже слова из писама 16 језика који се говоре на територији Србије, тако да у речи лево од .RS могу да се нађу слова đ, š, ž, ä, ß, ů и друга.

pitajte.rs вебинар: Подаци у маркетингу: шта, зашто и како?

Концепт употребе података у маркетингу је вероватно један од најчешће помињаних. Али, шта то у ствари значи? Који су то подаци који се користе у различитим маркетиншким дисциплинама и каква је њихова улога у планирању активности?

Лазар Џамић, бренд и креативни стратег с дугогодишњим искуством, говориће о девет корпи података које чине ‘пејзаж’ маркетинг података у сваком развијеном маркетинг систему. Пратите pitajte.rs вебинар 3. децембра од 20 часова и сазнајте како употреба података може помоћи развоју вашег пословања.

Лазар је и један од најпознатијих бренд и маркетинг едукатора у региону, са више од 20 година стратешког маркетиншког искуства на једном од најконкурентнијих тржишта на свету. Један од најтраженијих домаћих тренера за дигиталну маркетинг трансформацију, и сарађује са неким од највећих домаћих и регионалних клијената као што су Теленор, Меркатор, Адидас, Ерсте Банка и други. Лазар је бивши Head of Brand Planning у Гугловом креативном ‘think tanku’ ZOO у Лондону, где је основао тим за бренд стратегију и увео у индустрију, по први пут у свету, нову функцију Creative Data Scientist. Пре Гугла, Лазар је држао функције директора за стратегију у неколико лондонских креативних агенција и био је један од првих дигиталних стратега у Британији. Радио је на кампањама и програмима за неке од британских омиљенијих брендова, као што су Tesco, John Lewis, Waitrose, Virgin Holidays, Nando’s итд.

Предавач је на катедри за Дигитални маркетинг на Факултету за медије и комуникације у Београду (ФМК), на Business School Lausanne (BSL) и на Економском факултету у Љубљани. Бивши је члан Креативног савета српске премијерке, у ком је помагао у различитим аспектима развоја српских креативних сектора, као и бивши консултант за креативне индустрије Европске банке за обнову и развој (EBRD). Предавач је на маркетинг модулу регионалне PwC Mini MBA академије, бивши новинар, сарадник Гардијана и хит аутор у Србији. Чест је предавач и говорник на домаћим и светским конференцијама на тему дигиталног маркетинга и бренд приповедања.

Питања Лазару Џамићу о томе шта од података, зашто и како да користите у маркетингу поставите путем овог линка.

Вебинар пратите на нашем YouTube каналу.

О pitajte.rs вебинарима

Организујемо их са циљем да понудимо одговоре на бројна питања о пословању на интернету. Зато сваког првог петка у месецу од 20 часова можете да пратите вебинаре на којима ће изабрани стручњаци говорити о различитим изазовима које онлајн бизнис доноси, али и одговарати на конкретна питања из области за коју су стручни, а која постављате ви! Из месеца у месец бићете у прилици да пратите предавања на одабране теме које, такође, можете да предложите.

Пратите наше садржаје на domen.rs и објаве на друштвеним мрежама да бисте сазнали теме предстојећих вебинара, поставили питања предавачима или предложили теме/предаваче. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Име и презиме на .СРБ домену

Домен .СРБ једини на свету дозвољава да се називи домена пишу онако како се изговарају. Зашто? Зато што српска ћирилица, једно од фонетски најсавршенијих писама на свету, сваком гласу додељује по једно слово. Али то није једино што .СРБ домен чини другачијим.

Домен .СРБ је једини домен на свету чији назив је могуће регистровати користећи и ћириличко слово „ћ“, јер српска ћирилица је једино писмо на свету које познаје тај знак. Зато се само у називима . СРБ домена могу видети презимена које се завршавају на „ић“, а која су овде тако честа. У Србији је велики број предузећа назван по презимену власника, а међу регистрантима са презименом у називу домена предњаче адвокатске канцеларије.

Слично је и када је реч о називима домена који јесу или садрже лично име. Људи често именују предузећа својим или именима драгих особа. Међутим, личноиме.срб је добра адреса и за лични блог.

Иако приличан број ћириличких назива домена региструју појединци за личну употребу, највећи број назива .СРБ домена региструју компаније и брендови. Неки јер на називима .СРБ домена заправо представљају своје производе и услуге, а неки зато што желе да заштите бренд регистрацијом већег броја различитих назива домена. Одличан пример је глобални ланац Старбакс који је старбакс.срб регистровао још у јулу 2012, иако је у Србији почео да послује тек 2019.

Није реткост да на интернету пронађете брендове, предузећа или појединце (блогере нпр.) који бирају ћирилицу као писмо на ком се обраћају корисницима интернета, али изостаје комуникација са .СРБ домена, иако је ћирилички домен природно станиште за садржаје на ћирилици. Извесно је да још увек постоје одређене потешкоће при употреби назива домена на неенглеским писмима (нпр. лево од @ и даље морате да користите „ошишану латиницу“ у адреси електронске поште), али одговарајући стандарди постоје већ годинама и само је питање тренутка када ће бити глобално имплементирани. С друге стране, ћириличке веб адресе немају никаквих проблема, а постоје и различити поступци и „цаке“ које вам могу помоћу да направите добар сајт на ћириличком домену са ћириличким садржајем и ћириличким URL-овима.

Ако је ћирилица писмо које свакодневно користите, на ком послујете, не постоји разлог да и своје пословно интернет присуство не успоставите на ћирилици, на ћириличком домену. Да ли је назив .СРБ домена којим бисте желите да представите себе или свој посао слободан, можете да проверите путем whois сервиса.

Како одабрати веб-хостинг компанију?

Једна од основа успешног онлајн присуства данас јесте поседовање назива домена и веб-сајта. Да би сајт на најбољи начин комуницирао тј. представио информације или понуду производа и услуга, он мора да буде доступан крајњим корисницима. Ту на сцену ступа веб-хостинг. Веб-хостинг и веб-сајт су две стране истог новчића – jедно без другог не могу да функционишу.

„Веб-сајт се састоји од више фајлова попут текстова, слика и видео-материјала, и да би био доступан посетиоцима, неопходно је да сви његови фајлови буду смештени на одговарајућем серверу. Управо се ти сервери налазе у власништву веб-хостинг компанија које пружају ове услуге и део ресурса сервера изнајмљују крајњим корисницима.“

Иако на први поглед можда не изгледа као важно, одабир поуздане хостинг компаније може представљати основу за несметано функционисање веб-сајта и даљи раст пословања. Погрешан избор пак може изазвати непотребну главобољу, прекиде у раду веб-сајта и на крају – велике трошкове. Многи почетници који тек улазе у онлајн воде остају збуњени и често траже савете о типу хостинга који би најбоље одговарао њиховима потребама и на том путу долазе у контакт са хостинг провајдерима који нуде тaј тип услуге.

Уместо да са новим информацијама ствари буду лакше, оне се углавном компликују јер на домаћем и страном тржишту постоје десетине, па и стотине различитих хостинг компанија које нуде пакете различитих величина и функционалности, као и врсте хостинга које су прилагођене различитим типовима сајтова.

Добра вест је да, и поред свих разлика, постоје одређени универзални фактори које можете узети у обзир приликом поређења услуга и избора хостинг провајдера. У овом тексту реч је управо о томе.

Перформансе и доступност

Први савет је да свакако истражите какве перформансе веб-хостинг компанија нуди у својим пакетима. Када говоримо о перформансама, на крају крајева, мислимо на брзину, јер, оно што ви као потенцијални купци веб-хостинг пакета желите да добијете од хостинг услуге јесте доступност и брзо учитавање веб-сајта. Према истраживању Гугла из 2017. године, уколико се брзина учитавања странице са једне секунде повећа на три, вероватноћа да ће посетиоци напустити страницу повећава се за 37%.

Простор и проток

Једна од основних ставки у спецификацијама пакета углавном су простор и проток.

Простор (енг. storage), једноставно речено, представља укупан простор на диску који можете искористити за смештање фајлова веб-сајта. У зависности од врсте сајта зависиће и количина простора која је неопходна, те тако, на пример, презентационом веб-сајту од неколико страница неће бити потребно много простора, за разлику од е-продавнице која може садржати неколико стотина, па чак и хиљада страница.

Проток (енг. bandwidth) означава количину података која путује ка вашем сајту, али и од њега ка кориснику. Сваки пут када неко посети било коју страницу веб-сајта троши се проток, односно преноси се одређена количина података на релацији корисник–сервер. Многе хостинг компаније у својим пакетима нуде неограничен проток. Mеђутим, у пракси тај проток је ипак ограничен у одређеном виду. Информације о ограничењима се углавном налазе у Условима коришћења.

Uptime или доступност

Uptime означава време за које хостинг компанија гарантује да ће веб-сајт бити доступан. Индустријски стандард за доступност је око 99,95%. Приликом прегледа пакета обратите пажњу на ове проценте.

Корисничка подршка

Поред техничких карактеристика пакета, који су ту да омогуће да сајт функционише онлајн, једнако важно је и да хостинг компанија буде компетентна да брзо и ефикасно пружи подршку корисницима, одговори на питања или реши проблеме који се могу појавити. Приликом потраге за хостинг компанијом, обратите пажњу на следеће ствари:

Које канале подршке компанија нуди? Већина хостинг провајдера обезбеђује подршку путем имејла и тикетинг (енг: ticketing) система, док неке компаније подршку пружају и путем livechat-а и телефона.
Које је време првог одговора и решавања проблема? Углавном хостинг компаније одговарају веома брзо, а време решавања проблема може зависити од тежине самог захтева и природе проблема, односно од тога да ли је неопходно да се изврше додатне провере и сл.

Ове информације можете сазнати на званичном веб-сајту хостинг компаније или им можете послати имејл са питањима о начину функционисања подршке пре него што донесете коначну одлуку. Такође, у случају да на интернету прочитате искуства више корисника која указују на незадовољство подршком или чекање на одговор и решавање проблема чак и до неколико дана, наш савет је да такву компанију заобиђете.

Сигурност и безбедност

Приликом истраживања потенцијалних веб-хостинг провајдера, проверите и сигурносне протоколе које примењују, посебно на нивоу сервера. На пример, да ли користе серверски firewall који има за циљ да надгледа сав долазни и одлазни саобраћај и спречи потенцијалне злоупотребе, да ли омогућавају заштиту од DDoS напада и сл. На основу тих и сличних информација можете закључити колико је хостинг компанија озбиљна у заштити вашег веб-сајта од злоупотреба и потенцијалних хакерских напада. Наравно, треба имати на уму и чињеницу да, и поред свих заштитних мера, веб-сајт може бити мета хакерског напада, о чему је већ било речи.

Шта је са резервним копијама (енг. backup)?

У непредвиђеним ситуацијама резервне копије вашег веб-сајта, односно свих припадајућих фајлова могу спасти ствар. Уколико информације o резервним копијама нису доступне на званичном веб-сајту хостинг компаније, предлажемо да поставите следећа питања:

Да ли и колико често врше бекап веб-сајта? Да ли то раде на дневном или недељном нивоу?
Колико дуго чувају верзије бекапа на својим серверима (нпр. 30 дана)?
Постоји ли могућност да преузмете бекап локално?

Велики број хостинг компанија, у оквиру својих корисничких панела, пружа могућност аутоматског и мануелног генерисања бекапа, као и преузимања бекапа на локални рачунар. На тај начин можете се осигурати да имате више верзија бекапа, како онлајн тако и локално.

SSL сертификат

Гугл препоручује да сваки веб-сајт сада треба да има инсталиран SSL сертификат како би посетиоцима пружио додатну сигурност и помогао у заштити осетљивих података, попут лозинки и података о кредитној картици. Већина хостинг компанија данас у склопу својих пакета нуди и бесплатни Let’s Encrypt SSL сертификат.

Контролни панел

Одаберите хостинг компанију која нуди контролни панел у оквиру својих хостинг пакета. Контролни панел је место где ћете моћи лако да управљате бројним аспектима своје хостинг услуге. Данас већина хостинг компанија углавном нуди cPanel који је један од најпопуларнијих контролних панела за управљање хостинг услугама.

Претходна искуства и рецензије

Последње, али не и најмање важно, проверите како се хостинг компанија котира када је реч о рецензијама некадашњих и садашњих корисника. Посебну пажњу обратите на задовољство корисничком подршком, укупно искуство и доступност сајта.

Уместо закључка

Уколико примените савете описане у овом тексту, свакако ћете имати добру полазну тачку да донесете праву одлуку. У сваком моменту имајте у виду потребе вашег сајта и ваше могућности. Добра вест је да су данас и сами хостинг провајдери свесни те чињенице, па већ и на домаћем тржишту постоје хостинг пакети који су намењени различитим веб-сајтовима и бизнисима.

Шта IDN може да учини за ваше пословање?

Често не размишљамо о томе да је назив домена важан аспекат дигиталне комуникације јер представља директну везу између потрошача и бренда.

Сам избор домена је први корак борбе за позицију на дигиталној позорници у односу на конкуренцију. Национални домен тржишта на ком се комуникација одвија треба да је увек први избор, јер он у старту сајту даје предност на Гуглу. Није тајна да претраге махом функционишу по принципу геотаргетирања и да Гугл преферира локалне домене.

Али тајна је изабрати прави назив домена – кључну реч која асоцира на ваш бренд на интернету. Било да изаберете само назив, слоган, делатност предузећа односно бренда, важно је да то буде кључна реч или фраза која ће корисника интернета – вашег купца, директно да асоцира на вас.

Дуго је први и једини језик интернета био енглески и „ошишана латиница“ у називу домена је представљала својеврстан изазов. Колико пута нас речи написане без дијакритичких знака збуне? Или насмеју? Ствари нису баш смешне када наш производ, услуга или предузеће има назив који без дијакритика треба тумачити у контексту, или који може да буде сасвим погрешно протумачен без употребе адекватног слова. При разматрању назива производа и предузећа често су идеје напуштане управо из страха од тога како ће бити писане на интернету.

Ту на сцену ступају IDN (Internatinalised Domain Name) домени који омогућавају да се речи пишу, бар у српском језику, баш онако како се изговарају. Од децембра 2018. „ошишана латиница“ у називу домена није ствар нужде већ избора. Назив .RS домена могуће је регистровати користећи чак 67 слова из писама 16 језика који се користе на територији Србије, међу којима су и слова са дијактритичким знацима: č, ć, š, đ и ž.

Захваљујући IDN-у фризери своју основну услугу сада могу да понуде већ у називу домена на ком је њихов веб сајт, а да не ризикују кикотање корисника интернета. Јасна и једнозначна дигитална комуникација је оно што IDN домени омогућавају. Али не само то.

Број телефона са билборда, плаката, налепница на возилу предузећа и сл. запамтиће или унети у именик занемарљив број људи. Међутим, адресу веб сајта је много лакше запамтити. Посебно ако је назив домена написан баш онако како се изговара. Нешто ново и до сада невиђено увек привуче пажњу, а оно што до сада свакако није виђано је управо назив домена написан и словима са дијакритичким знацима. Велики број корисника интернета отићи ће на такву адресу бар да провери да ли „ради“.

На амбалажи производа, излогу, табли са називом фирме… додајте само .RS, ако сте регистровали назив домена са дијакритичким знацима. Није ретко да се домен изговара као део бренда у жаргону (тачка RS), јер срасте уз бренд који на одређеној веб локацији гради своје присуство, или постане локални идентификатор међународног предузећа или бренда на тржишту Србије.

Уколико намеравате да пласирате нови производ или услугу и да му доделите посебну веб локацију, IDN назив домена је оригинално решење да га представите. Исто важи и за кампање којима посвећујете мини-сајтове са информацијама. Не само на вебу, већ и на промотивним материјалима, „неошишани“ називи домена на латиници или назив домена на ћирилици (са .СРБ на крају) привући ће пажњу корисника.

Још једна важна ставка је и заштита бренда, тј. спречавање трговаца називима домена да пре вас региструју назив са дијакритичким знацима какав већ ви имате на „ошишаној“ латиници. Велики број компанија штити своје брендове између осталог и тако што закупљује различите називе домена, иако на њима нису постављени сајтови. Одличан пример како глобалне компаније брину о бренду је пример Старбакса. Иако од априла 2019. заиста послују у Србији, назив .RS домена су регистровали још у јуну 2009. године, а старбакс.срб је регистрован чим је омогућена слободна регистрација .СРБ домена, у јулу 2012.

Основне предности регистрације назива IDN домена су једнозначност и јасна комуникација која не захтева посебна објашњења и контекст. Осим тога, .RS IDN омогућава комуникацију на шеснаест језика са једног домена и пориче тезу да ко штеди више вреди. Унесите дијакритике у назив домена и дајте повода и вашим купцима и конкуренцији да о вама говоре – на било ком од језика које подржава IDN .RS.