Страна 35 – Домен

Три нивоа заштите поверења

Поверење је неопипљив, а пресудан састојак пословних процеса захваљујући ком се стичу и задржавају купци. Истовремено, то је тема о којој се све више говори, па се питање поверења разматра на онтолошкој равни, на нивоу права и прописа, на нивоу инфраструктуре, брендова, процеса, трансакција и интеракција, поверења у суд других корисника, нпр. инфлуенсера… Међутим, тешко је отети се утиску да се о поверењу много више прича него што се заправо ради да би се тешко стечено поверење заиста и сачувало.

Дигитализација пословања довела је до утркивања у настојању да се кориснику пружи што боље искуство кроз доступност различитих дигиталних сервиса. Компаније су свесне да више није довољно да купац верује само у квалитет њихових производа и услуга, већ је са њим потребно изградити однос захваљујући ком ће им поверити и своје податке, а са циљем уживања у што бољем корисничком искуству.

Безбедност је високо рангиран приоритет многих компанија. Улажу значајне суме и ангажују позамашне тимове да кориснику пруже максималан дигитални комфор, граде дигиталне тврђаве са намером да заштите себе и своје кориснике од различитих сајбер претњи које се иновирају за секунд брже него што тржиште безбедносних производа и услуга стигне да одговори.

Међутим, постоји једна битна ствар на коју компаније зачуђујуће ретко обраћају пажњу, а која дигиталну тврђаву може лако да претвори у замак од песка док плима надире. Та ствар, која упорно измиче пажњи задужених за безбедност је заштита назива домена и DNS сервиса. Да ли сте кориснику омогућили безбедно онлајн плаћање картицама? А да ли сте закључали назив домена сајта на коме се то плаћање врши?

Зашто је важно закључавање назива домена? Зато што може да спречи једну од најчешћих врста сајбер напада – отимање домена (domain hijack). Процењено је да је ова врста напада велике компаније у свету може да кошта милионе долара по успешно изведеном нападу. Губитак репутације и оне важне ставке коју смо већ помињали – поверења, кошта још више. На ове нападе нико није имун. Крајем прошле године били смо сведоци масовних напада, а жртве су биле владе Уједињених Арапских Емирата, Албаније, Јордана, Египта, Либана, али и шведска компанија Нетнод која управља DNS и интернет инфраструктуром за размену саобраћаја.

Шта је важно знати о domain hijacking-у и зашто свако предузеће треба да га се плаши? Најједноставније речено, тај процес подразумева преузимање контроле над регистрованим називом домена. До тога може доћи на више начина, али најчешће буду компромитовани корисничко име и шифра особе која има овлашћење да уноси измене података о називу домена. Шта се лоше догоди када је назив домена отет? Свашта, јер то може да буде увертира у фишинг нападе у којима оригинални сајт бива замењен хакерском репликом која сакупља податке корисника, рецимо адресе е-поште које ће се користити за спамовање, пласирање малвера или преузимање података о кредитним картицама и банковним рачунима.

Како да ваш назив домена задржи указано му поверење? Регистранти назива .срб и .rs домена имају на располагању три нивоа заштите. РНИДС је једни светски регистар који вам омогућава да заштите свој драгоцени интернет ресурс на чак три различита начина који се једноставно активирају.

Уколико је активиран Сигуран режим (Secure Mode) приликом промене неког критичног података о називу домена та промена се неће извршити без одобрења корисника назива домена. Закључавање на страни клијента (Client Side Lock), односно овлашћеног регистра, подразумева иницијалну забрану свих измена над подацима о називу домена осим продужења регистрације, a за уношење промена неопходно је „откључавање“ од стране овлашћеног регистра. Закључавање на страни регистра (Registry Lock) је највиши ниво заштите који за сваку измену у вези података о називу домена предвиђа додатну проверу аутентичности захтева од стране РНИДС-а.

Идеалан и апсолутно безбедан систем заштите од хакерских напада још увек није пронађен, међутим, закључавање назива домена је изузетно ефикасан начин да одбраните своје интернет ресурсе.

Људи ће вам некако опростити ако уместо на сајт са рецептима за колаче доспеју на страницу са логом хакерске групе, али ће вам јако тешко опростити ако њихови подаци доспеју у руке неког ко може да им нашкоди, пре свега финансијски. Посебно имајући у виду чињеницу да сте то могли да избегнете једноставним поступком који чак не представља ни трошак за ваше предузеће. Јер, заштиту у виду Сигурног режима и Закључавања на страни клијента РНИДС не наплаћује.

Нема дигиталног поверења без дигиталне репутације, а предуслов за оба је дигитална безбедност.

Просечан корисник жели да верује – немојте га изневерити.

Јавите се свом овлашћеном регистру и затражите закључавање назива домена. Данас.

Далибор Тркуља: Мајстор за уникатна сечива од дамаскус челика

Да је изрека „Свако је ковач своје среће“ истинита, на свом примеру доказао је, и то дословно, Далибор Тркуља, мајстор за израду сечива из Инђије. Пратећи своју пасију, удобну фотељу и кравату која га је свакодневно стезала Тркуља је заменио чекићем и клештима, а убрзо је на његовом лицу поново заиграо осмех.

Како сте почели да се бавите израдом ножева?

Нема никакве велике тајне иза љубави која се у мени родила према овом занату. Једноставно се догодило да сам на Јутјубу видео снимке прављења ножева, и то ми се одмах веома допало. Одмах сам пожелео да се опробам, тако да сам, негде 2014, 2015. године, почео да се бавим израдом ножева из хобија.

Како је изгледало правити први нож?

Главни проблем је било пронаћи добар челик и било какву информацију везану за сам процес прављења ножа. Колеге су, у том тренутку, држале и чувале своје знање чврсто за себе. Наравно, данас је то све мало другачије и лакше се могу сазнати ствари.

Тада су ми интернет снимци пуно помогли, а некако сам успео да дођем и до мање количине челика. Тада сам направио и прву машину за брушење. Тако сам кренуо, и од самог почетка знао да је то прави посао за мене.

С друге стране, имали сте успешну каријеру у сасвим другачијем послу.

Пре овога сам 15 година радио у једној иностраној фирми у Руми. Био сам први човек испод власника фирме и радио свашта: од организовања људи, фактурисања, увоза и извоза… Кренуо сам као радник, а завршио тако да ми се посао свео на то да читавог дана будем за рачунаром и са телефоном у рукама, а то није било нешто што ми је пријало. Последњих пар година нисам могао више да напредујем јер сам постигао максимум, а то да ли ће плата бити мало већа или мања није било претерано важно. Тешко ми је падало и то што сам због посла био одвојен од породице. И све то заједно ме је натерало да променим посао. Јесам прљав, али далеко задовољнији.

Почели сте сами, али данас посао радите Ви и супруга.

Пар година сам паралелно радио у тој фирми, а затим увече правио ножеве овде у радионици. У то време ми је један дечко из Руме правио футроле за сечива. Међутим, када сам се у потпуности посветио ковачком занату, решио сам да мало променим ствари и направим бољу организацију. Тако сам у јануару 2020. године разговарао са супругом и питао је да ли би пробала да, пошто је веома прецизна и пажљива, прави корице за ножеве. Пристала је, и одмах направила неколико савршених примерака, а што је најважније, то јој се свидело. Тако смо постигли чак и бољи квалитет футрола и нема никаквог чекања или кашњења јер, док ја правим нож, она шије футролу. Све можемо сами да организујемо и планирамо тако да клијенти буду у потпуности задовољни.

Да ли приватни живот трпи због посла?

Не, ни најмање. Супруга и ја се увек испомажемо и сложно решавамо све проблеме који наиђу.

Имамо тројицу синова, и они су ту и одрастају поред нас. Понекад их ухвати па почну да се занимају за оно што радимо, а понекад их интересовања одведу на сасвим другу страну. Наше је да их научимо да морају да раде, а шта ће да раде, то је на њима.

Специјализовали сте се за дамаскус челик, који даје веома лепе и необичне шаре на сечиву. Зашто је баш он ваш избор?

И ту су интернет снимци „криви“. Дамаскус је јако цењен у свету јер се веома тешко прави и представља изазов за сваког ковача, а мени је то инспирација. Волим да правим нешто што нико други неће и што је скроз другачије и необично. Радити исте моделе сваког дана је досадно. Мој циљ је да сваки клијент добије уникатан комад и оде одавде срећан.

Колико траје израда ножа и шта највише волите да правите?

Све зависи од детаља. У принципу, од почетка па док не изађе из радионице, потребна су три дана или између 20 и 30 сати рада.

Најчешће радимо ножеве од дамаскус челика, који има стотинак слојева, јер се на тај начин постиже најлепша шара. Рецимо, нож који има 1.000 слојева, а и такве израђујемо, има веома ситну шару, коју је тешко видети и естетски је инфериорнија у односу на ону коју прави мањи број слојева. Опет, не постоји разлика у самом квалитету јер су то два челика која се мешају, од којих један има до два процента никла у себи, и он је тај који даје беличасте линије, а други има доста угљеника. По осталим карактеристикама, ове две врсте челика су веома сличне, тако да у самом каљењу нема никакве разлике да ли има 100 или 1.000 слојева.

Како долазите до сировина?

Челик који даје беле линије не може да се нађе у Србији, тако да га увозимо сами из Енглеске. Мањи део узимамо преко једне шведске фирме која има представништво у Хрватској, а кожу узимамо од наших продаваца, али је произведена у Италији.

Акценат стављамо на природне материјале, тако да, и приликом израде дршки, ни дрво нити јеленске рогове нити кожу не бојимо. Једино што се користи од вештачких материјала је лепак.

Кренули сте са ножевима, али данас правите и друге врсте сечива, привеске, копче за каишеве… Како је дошло до тога и шта највише волите да правите?

То није било нешто што смо планирали. Једноставно су се појавили клијенти који су питали да ли можемо да им направимо, рецимо, секиру или копчу за каиш, а ми смо им излазили у сусрет и испуњавали жеље које су имали.

Што се тиче преференција, немам их. Највише волим да кујем, а све остало је мање важно. Причали смо скоро са једим колегом да за то вероватно постоји нека „дијагноза“. Ево, имам три наковња, а чим видим неки, ја бих да га купим. Имам више од 40 чекића, иако активно користим два. Исто је и са клештима, којих имам педесетак, а двоје-троје користим и ипак ћу купити још ако налетим на њих, поготову уколико се ради о алату старих мајстора.

Ко су вам клијенти?

Што се тиче клијената, кренуло је са ловцима, касније су се појавили кувари, а затим и људи који су колекционари и воле ножеве.

Сваки клијент има своје специфичне жеље и потребе за одређеним ножем јер универзално сечиво не постоји. Не постоји нож са којим ћемо да оборимо кладу и онда да њиме одеремо животињу. Опет, куварски нож мора да буде танак и флексибилан а опет довољно тврд и оштар да би издржао све.

Клијенте имамо из целе Европе, затим из Канаде, САД, Мексика, а када је исток у питању, најдаља дестинација где смо слали нож био је Сингапур. Течно говорим енглески и италијански, тако да је Италија тржиште на коме смо веома заступљени, али имамо поруџбине из свих крајева света. Заправо, 70% наших ножева заврши ван Србије.

Да ли вам клијенти обично наручују по један комад или више њих?

Како кад. Нема правила. Рецимо, скоро смо завршили поруџбину за купца колекционара који први пут купује од нас. Узео је за себе седам ножева. У питању је наш човек који живи и ради у Шведској, и на сваком сечиву је желео да има своје иницијале на ћирилици.

По чему се издвајате од конкуренције?

Сваки мајстор има неки свој специфичан стил и процес рада, и људи то препознају. Рецимо, за клијента фотографишемо нож у свакој фази израде: од плочице челика преко брушења, каљења и оштрења до готовог производа. Тако сваки наш клијент добије серију слика које документују сам процес израде. Цене то људи. Данас је пуно свега и најлакше је препаковати неки кинески нож и рећи да си га направио. Овако, сваки нож има своју причу. Све се своди на то да, када клијент седне са другарима и покаже им нож, није у могућности само да им покаже сечиво већ има о чему да прича.

Како вас клијенти проналазе?

Преко друштвених мрежа и сајта trkulja.rs. Мало нам је Фејсбук правио проблеме и два пута нас је блокирао по ножарским групама и забранио да постујемо мислећи да се ради о оружју.

Ово, али и искуства неких колега којима се дешавало да им избришу налог – а у том случају губите све – довеле су до тога да нам се коначно упале лампице да је потребно да, поред друштвених мрежа, имамо и свој сајт.

Сада нам поруџбине долазе преко контакт форме, са сајта, људи долазе. Завртели смо точак тако да, чак и да нам угасе друштвене мреже, то нам не би било претерано битно. Заправо, чак смо и престали да објављујемо у групама и сајт нам је постао примарни канал. Ево, последња поруџбина коју имамо је за август наредне године, тако да смо до тада пуни.

Послујете са домаћим, али и са иностраним клијентима, зашто сте одлучили да сајт узмете на .rs домену?

Не познајем ту материју тако да сам послушао савет мојих пријатеља који се баве сајтовима. Они су ме тако посаветовали, а и мени се допало да буде баш .rs домен јер смо фирма из Србије.

Колико је пандемија утицала на ваше пословање?

Нама је донела добро. Због вируса људи су затворени, а кад су затворени, гасе телевизор због короне, али узимају телефон у руке, а тамо их чека наш сајт, тако да нам клијената не мањка.

Какви су вам планови за будућност?

Већина мајстора код нас користи макар 10 врста челика, ако не и више. Ми не, ту смо на нека четири јер не можемо сви све да радимо. Сваки челик има посебну рецептуру за каљење и немогуће их је све испитати до краја. Мислим да смо докторирали на овоме што радимо, и ту неће бити промене. Што се тиче модела, немамо неке стандардне већ је сваки комад уникатан, тако да нам једино преостаје да повећамо број израђених предмета. Имамо пуно клијената и желимо да убрзамо производњу и скратимо период чекања.

Наравно, не постоји опција да некоме другом дамо да ради нож самостално јер онда муштерија не би добила мој рад, а то не желим. Ипак је клијент решио да дође код мене и чека ме годину дана. То значи да мора добити мој рад. Али, можда ћемо запослити некога ко ће исећи комад дрвета, очистити радионицу… и тако нам помоћи да посао брже обављамо.

Такође, желимо да изграђујемо и ширимо свој бренд и у Србији и у иностранству јер, што боље име направимо, рашће нам и цена. Тако ћемо моћи да мање радимо, а скупље да продајемо.

Завирите у мајсторску радионицу Далибора Тркуље:

Како да организујете адресе е-поште у свом предузећу?

Организација система електронске поште у вашој фирми треба да буде у складу са вашом интерном организацијом. То значи да сваки запослени који комуницира у име фирме треба да има своју адресу е-поште у формату ime.prezime@nazivfirme.rs. Али, то није све.

Свако одељење у оквиру ваше фирме може да има адресу са које ће се пошта дистрибуирати свим или одређеним запосленима у том одељењу.

Рецимо marketing@nazivfirme.rs могу да примају сви запослени у маркетингу, или неколико њих које одредите за то. Технички, ово је могуће извести на више начина, али два су најчешћа: први, да се поруке са једне адресе прослеђују на другу или више њих, и други, да више особа приступа групној адреси е-поште и прегледа садржај истовремено.

Ово се може применити и у случају издвојених пословних јединица, па тако свака експозитура или продавница може да има своју групну адресу, поред личних адреса запослених.

Чак и када је организација посла таква да једна особа прима упите са више страна, може бити добро решење да електронска пошта стиже на одвојене адресе. Ево предлога како то можете да урадите:

office@nazivfirme.rs или kontakt@nazivfirme.rs – за контакт формуларе и поруке са сајта, као контакт адреса на профилима на друштвеним мрежама, као контакт адреса у интернет каталозима.
webmaster@nazivfirme.rs – адреса е-поште коју примају особе из техничког одељења или особа која одржава рачунарски систем и сајт.
finansije@nazivfirme.rs – адреса која се може наћи на свим рачунима и уговорима.
marketing@nazivfirme.rs – адреса за све упите који се тичу маркетинга и промотивних активности, као и адреса за коју су везани сви налози на друштвеним мрежама, огласним платформама и интернет сервисима и алатима.
prodaja@nazivfirme.rs – адреса која ће се наводити у свим огласним порукама које се пласирају ка циљним јавностима
podrska@nazivfirme.rs – адреса за техничку подршку према крајњим корисницима ваших услуга или производа.
и друге…

Сервери нуде могућност постојања адресе на коју ће стизати сва пошта која је упућена на адресе које не постоје у систему. Иако ће ова адреса сигурно бити затрпана нежељеним порукама, није лоше да је неко проверава, јер ће ту стизати све оне поруке где је прималац уписан са словном грешком, или је порука послата на адресу која више није активна.

6 корака ка успешној миграцији сајта

У дигиталном еко-систему често можемо чути израз „миграција сајта”. За сајтове који пате од проблема и ситуација које је захтевају, њене предности су многобројне и често је SEO стручњаци саветују клијентима као једино решење за евентуално боље позиционирање на Гуглу и побољшање корисничког искуства.

Иако мигрирање сајта може да побољша ваше дигитално присуство на више нивоа, овај процес је често компликован и захтева пажњу, планирање и стручност.

Питате се како да стратешки изведете миграцију сајта од процеса планирања до имплементације? У овом водичу подсећамо вас на најнужније кораке које треба да направите ка миграцији сајта која иде руку под руку са вашом SEO стратегијом.

Шта је миграција сајта?

Миграција сајта је процес освежавања сајта у више аспеката, као што су домен, URL структура сајта или хостинг платформа.

Крајњи циљ миграције сајта може бити постизање боље оптимизованости сајта из угла организације информационе архитектуре и/или веб-перформанси, као и промена комплетне URL структуре на нову.

Иако звучи као нешто што је вашем сајту потребно овог момента, имајте у виду да миграција сајта није једноставан процес. Уколико није изведен плански, корак по корак, овај процес може да знатно компромитује ваше досадашње SEO напоре, угрози задовољство ваших посетилаца и, последично, бизнис циљеве и зараду.

Који облици миграције сајта постоје?

Из дефиниције коју смо горе навели можете закључити да је миграција сајта вишедимензионална активност. У периоду када се доста прича о SSL сертификатима и вишим нивоима онлајн заштите, многи миграцију сајта повезују са прелажењем са HTTP на HTTPS стандард. Иако ово јесте у теорији један од најједноставнијих и најчешћих типова миграције сајта, далеко од тога да је једини.

Миграција сајта је сложена и може да подразумева следеће:

Миграције хостинга тј. промена хостинга;
Миграције домена − промена назива домена, укључивање директоријума или поддомена у URL структуру, миграција једног дела тј. секције/категорије сајта. О значају домена за ваш бренд и SEO писали смо у једном од претходних чланака на domen.rs;
CMS миграције − промена CMS платформе или спајање више платформи (нпр. блог поддомен на екстерном сервису попут Medium-а);
Измена садржаја сајта − додавање/уклањање/спајање страница и садржаја или увођење нових језика на сајт;
Структуралне измене сајта − промене у хијерархији и информационој архитектури сајта.

У овом делу веома је битно да напоменемо да се ове форме миграција сајта могу извршити појединачно или у комбинацији. Последње, које називамо још и хибридним миграцијама, комплексније су и, самим тим, захтевају додатну пажњу и прецизност.

SEO циљеви при миграцији сајта

Код сваког типа миграције циљ је да се обрати пажња на неколико елемената. Ми ћемо се фокусирати на оне који су у директној вези са вашим SEO циљевима.

Прво, и SEO стручњацима и клијентима за које раде кључно је да очувају органску видљивост сајта у резултатима претраге на Гуглу и другим претраживачима. Такође, веома је битно да се у највећој мери сачува долазни саобраћај који је сајт имао пре миграције.

Наравно, није реалистично да очекујете да извршите миграцију сајта без икаквих губитака у позицијама на претраживачима или долазном саобраћају. Такве флуктуације су уобичајена појава у оваквим ситуацијама, а оно што можете да урадите јесте да смањите потенцијалне ризике и веће негативне последице при имплементацији новог решења.

Како да извршите миграцију сајта а да не угрозите SEO?

Сада када знамо шта све миграција сајта подразумева и који су њени потенцијални изазови из SEO угла, време је да прођемо кроз основне кораке које овај процес треба да садржи како би се смањили ризици.

Прикупљање података о тренутном стању сајта

Пре саме миграције, потребно је да урадите детаљну проверу тренутног стања сајта.

Можете почети од крол (crawl) алата, као што је Screaming Frog. Ово је идеална прилика да утврдите тренутно стање вашег сајта, а послужиће вам и као одскочна даска за мапирање старих URL адреса на нове.

Веома је важно да урадите детаљну инспекцију тренутне и жељене архитектуре сајта, приступа посетилаца, начина на који корисници користе сајт, као и да утврдите колико је сајт приступачан ботовима (web crawler-има) које шаљу Гугл и други претраживачи. Нека од ових сазнања ће вам добро доћи током процеса миграције.

Направите копију сајта

Да бисте могли да тестирате све промене на сајту, потребно је да прво направите тестну копију сајта како не бисте компромитовали тренутни сајт. Тестна локација се може налазити, на пример, на посебном домену или поддомену како бисте могли да упоредите нови сајт са постојећом верзијом. Уколико користите CDN, не заборавите да је подесите за тест локацију.

Такође, битно је и да спречите претраживаче да индексирају ваше нове странице пре него што завршите миграцију у потпуности како не би дошло до дупликације индексираног садржаја и проблема који иду са тим. То можете да урадите на више начина, као што су коришћење фајла robots.txt, тага noindex, или заштите путем HTTP аутентификације.

Тестирајте нова решења

Пре него што лансирате нову верзију сајта, потребно је да урадите следеће:

Обратите пажњу на потенцијалне техничке грешке, које можете разоткрити путем разних алата за SEO audit.
Да ли претраживачи могу да лако приступе сајту? У овој фази, потребно је да урадите tech SEO audit, при чему се крол алатима утрврђује да ли постоји проблем са приступом кролерима.
Уколико купујете нов домен, претходно проверите да ли је пенализован од стране Гугла. То можете урадити путем алата Google Search Console и његовог извештаја Manual Actions.
Тестирајте перформансе сервера. Гугл ће морати да прође кроз нов сајт из почетка, а циљ вам је да се то реализује што је могуће брже. Уколико се странице споро учитавају, ботовима ће бити потребно више времена да прођу кроз нови сајт изнова. Ово је посебно битно за веома велике сајтове попут огласника или медијских сајтова са доста чланака. Ово се не односи искључиво на ботове, већ и на обичне посетиоце. Нико не воли спор и/или тежак сајт који троши доста интернета, поготово на мобилним уређајима где су конекција и количина интернета у пакетима често ограничени.
Уколико је потребно, имплементирајте редирекције старих URL адреса на нове.
Направите крол новог сајта како бисте били сигурни да не постоје критични проблеми које сте превидели.
Као последњи корак, имплемeнтирајте Гугл аналитику на нови сајт.

Редирекција URL адреса

Када говоримо о URL адресама на вашем сајту, уколико намеравате да правите веће измене URLструктуре, потребна су вам преусмерења (редирекције). Она претраживачима и посетиоцима говоре да се адреса ваше веб-странице променила, да је уклоњена, па чак и да је промењен домен и да се алтернатива налази на новој адреси. На тај начин ћете Гугл и посетиоце сајта усмерити са старих URL адреса на нове.

Другим речима, можемо рећи да су редирекције кључне по SEO, као и за опште корисничко искуство у контексту миграција.

Са становишта корисничког искуства, овај корак игра веома значајну улогу. Без редирекција свако ко би посетио страницу која је померена или обрисана, видео би грешку 404. Такви пехови често изазивају фрустрацију корисника и, наравно, често се не завршавају жељеним конверзијама.

Било која форма неправилних преусмеравања (302, meta refresh, Javascript редирекције) или нефункционалних URL адреса на вашем сајту могу да задају тежак ударац вашој општој SEO стратегији. Из перспективе SEO стручњака, ви не желите да изгубите сву историју, саобраћај, линкове и ауторитет које су ваше старе странице изградиле. Правилним редирекцијама, ви говорите Гуглу где да реатрибуира/поново припише те сигнале.

Да бисте применили редирекције URL адреса, треба да урадите следеће:

Направите листу постојећих URL адреса на вашем сајту како бисте их повезали са адресама новог сајта. Потребно је да извучете најважније (идеално, све) странице из аспекта садржаја, линкова и саобраћаја. Ту вам могу помоћи многи алати, као што је Гуглова Search Console (идентификује све индексиране странице), Гугл аналитика (за претрагу страница које имају саобраћај), Backlink Analytics (за странице са линковима) итд.
Пронађите URL адресе које захтевају редирекције. Суштина је да кориснике усмерите ка страницама које испуњавају њихове првобитне намере претраживања. Уколико не постоји та повезаност, рангирање веб-страница (Page Rank) и саобраћај неће бити пресликани на нову адресу.
Мапирајте све старе URL адресе на нове у некој табели.
Напишите редирект правила за ваш веб-сервер за сваки URL појединачно или, ако постоји неки шаблон који URL прати, правила која редиректују читаве групе URL адреса.

Стратешки приступите процесу миграције сајта

После припремне фазе и мапирања URL адреса, време је за миграцију сајта. Ово су кораци које треба да предузмете:

Урадите бекап сајта како бисте могли да лакше решите проблеме у случају да нешто не крене по плану.
Ако је могуће, мигрирајте комплетан сајт уместо део по део. Када мигрирате већи број секција серијски, веће су шансе за прављење грешака и прави се већа конфузија са Гугловим разумевањем промена.
Уколико се сајт мигрира на нови домен, елиминишите ограничења која сте поставили на њему како бисте га учинили видљивим за кориснике и претраживаче. Уколико се ради на тестном поддомену и задовољни сте резултатом, садржај поддомена треба копирати на сервер или директоријум који ће се користити за сервирање финалне верзије сајта.
Ажурирајте DNS подешавања уколико се мигрира домен.
Затражите промену домена у Google Search Console (Change of address tool) или отворите нови налог како бисте Гуглу омогућили да индексира ваше нове URL адресе и спречили да изгубите своје позиције у резултатима претраге.
Омогућите и тестирајте редирекције новим крол процесом, уколико то већ нисте урадили.
Приложите у Google Search Console сајт мапе које садрже нове URL адресе. На тај начин информишете Гугл о новој URL структури.
Ажурирајте све линкове. Контактирајте администраторе сајтова који су линковали ка вашем старом сајту и замолите их да измене линк. Такође, урадите детаљну анализу интерних линкова. Исто правило важи и за рекламе − уверите се да линкују ка вашим новим страницама.
Ако сте претходно направили disavow листу (документ којим се од претраживача тражи да занемари линкове са нежељених и проблематичних сајтова) у Google Search Console, мораћете да је поново додате уколико сте прешли на нови домен.

Даљи кораци

Као и за било коју другу област дигиталног маркетинга, и за миграцију сајтова важи јасно правило − то што сте успешно унели жељене измене не значи да сте завршили сав посао. Све ове ставке које смо навели горе и даље представљају само део процеса. Добар део се односи на мониторинг и аналитике у периоду после лансирања новог решења.

То подразумева праћење перформанси сајта, долазног саобраћаја, као и поновна тестирања новог сајта како би се редуковале потенцијалне статус грешке (нпр. 404) настале при миграцији и урадила коначна провера on-page елемената на сајту.

Закључак

Пречица ка успешној миграцији сајта лежи у планирању процеса корак по корак. Иако ово звучи превише очигледно, баш на овом делу многи праве грешке. Проблеми при миграцији се обично огледају у потцењивању количине посла и напора потребних за миграцију сајта, као и стручности неопходне како би се овај процес извршио без већих проблема.

Имајте у виду да се понекад и најједноставније миграције сајтова могу закомпликовати. Знате како се каже – надајте се најбољем, али припремите се за најгоре.

Зато је веома важно да ангажујете стручњаке – UX дизајнере, SEO експерте, стручњаке за писање садржаја итд. На основу сазнања наведених горе и консултација са експертима у овој области, лакше ћете поставити реалне циљеве и изградити стратегију миграције која их подржава.

pitajte.rs вебинар: Водич за е-трговину током празничне продајне сезоне

Новембар и децембар су постали месеци током којих jе активност е-трговаца све израженија. Празнични попусти, акције и распродаје маме купце не само из физичких, већ и из виртуелних излога продавница. Понуде нам се приказују на друштвеним мрежама, када претражујемо интернет, на банерима сајтова, стижу нам у њузлетерима.

Како привући пажњу купаца током најактивније продајне сезоне, али и оправдати поверење купаца који су изабрали баш нашу е-продавницу, била је тема трећег по реду pitajte.rs вебинара. Иван Танасковић, стручњак за е-трговину, дао је одговоре на ова али и бројна друга питања о комплетном циклусу продаје на интернету.

Иваново предавање обухватило је десет кључних тачака онлајн продаје, од припреме лагера, до оглашавања и бриге о корисничком искуству.

Прва ствар о којој трговци треба да размишљају је темељна припрема за акције што подразумева преглед лагера, количине на стању, припрему адекватног асортимана, разматрање цена и синхронизацију понуде са доступношћу артикала. Формула коју је Иван навео гласи: производи-количине-асортиман-цене-синхронизација.
Оглашавање празничних понуда је начин да привучете купце на свој сајт користећи неку од популарних огласних платформи. Оглашавање на Гугл платформи је врло корисно јер пружа додатне увиде у интересовања купаца. Међутим, исто тако драгоцен увид даје и праћење шта људи претражују на вашем сајту, које производе или коју услугу.
Није довољно да купац дође на сајт и обави куповину ако испорука поруџбине касни у недоглед. Достава је кључна карика, а купцима се може понудити више додатних опција од заказивања испоруке, преузимања у радњи, до коришћења пакетомата.
Важно је купцима омогућити да плаћају на више начина.
Корисничка подршка у данашње време не подразумева само доступност купцу и одговоре на питања која има, већ је и начин да му понудите додатни производ или услугу.
Техничка подршка је сегмент о ком морате мислити. Не желите да се нађете у ситуацији у којој ваш сајт не може да издржи велики број посета, садржај се споро учитава, странице нису довољно брзе и добро оптимизоване за мобилни приказ и сл.
Које канале комуникације да користите? Направите план! Нећете исто комуницирати са купцем који је куповао раније и оним коју је ту први пут. Сваки купац има свој омиљени канал комуникације, прилагодите поруку каналу коју купац бира.
Сегментација корисника је кључ да праву поруку испоручите правим каналом и да контакт постане купац.
Листа чекања омогућава купцима ексклузивитет, да први добију информацију о акцији и прилику да купе по повлашћеним условима или уз додатну вредност.
Користите УТМ кодове – пратите перформансе и резултате кампања, сегментирајте публике и боље пласирајте огласе.

Иван је упутио више савета како се припремити и као реализовати празничне кампање:

– Непријатна изненађења никад нису добродошла, поготово не током продајног дела сезоне. Пре покретања сезонских акција увек се треба темељно припремити.

– Направите „шта ако“ план. Рецимо, шта ћете урадити и понудити купцу ако испорука артикла који жели да поклони баш одређеног датума касни?

– Оставите своје мишљење по страни и тестирајте кампање на својој е-продавници, тестирајте реакције купаца.

Презентацију Ивана Танасковића „Како продавати током најактивније продајне сезоне“ можете да преузмете на линку.

Иван је одговарао и на питања публике, а ово су нека од њих:

Да ли су крсне славе интересантне за кампање и како их искористити?
Колико је важна локализација продавница и кампања, поготово уколико је продавница намeњена за више тржишта?
Шта је главни покретач купцима да се одлуче за моју понуду?
Који су обавезни елементи који морају да се нађу на сајту моје електронске продавнице (пре и током акција)?
Којих пет основних елемента се мора наћи на лендинг странци кад је користимо за продајну акцију?

Погледајте комплетан снимак pitajte.rs вебинара „Како продавати онлајн током најактивније (празничне) продајне сезоне“ и Иванове одговоре на питања публике:

Следећи pitajte.rs вебинар заказан је за 3. децембар 2021.

Ресторан Хома: Fine dining на српски начин

Fine dining је нешто најбоље што можете да приредите свом непцу. Угођај уживања у различитим нотама хране и побуђивање емоција са сваким залогајем, то је осећај који знају да цене сви гастрономи. Тај концепт, и то на српски начин, можете да искусите на Дорћолу, у ресторану „Хома”, иза којег стоје Филип Ћирић и Властимир Пухало.

Овај двојац је „Хому” покренуо са жељом да своје госте измести у чаробан свет невероватних укуса, и тако им уприличи незаборавно искуство. Деценијски рад и труд овог тандема на унапређењу локалне гастрономске сцене однедавно је препознат и од чувеног Мишлена, који је Хому уврстио у свој престижни водич.

Како је ресторан „Хома” настао?

Филип Ћирић: Укратко речено, удруженим снагама. Властимир и ја смо се повезали радећи у једној кафани, прво као особље, а потом као партнери. И већ тада је почела да се „крчка” идеја о ресторану, али далеко скромнијем него што је „Хома” данас. Ја сам желео да развијам гастрономију на себи својствен начин, а он ме је у томе увек подржавао, као и ја њега у другим стварима.

Властимир Пухало: Ја сам у читав бизнис ушао пун неоправданог сампоуздања, мислећи да ћу показати овој индустрији како се ствари раде. Иако је то било наивно и будаласто, ипак се из тога нешто изродило.

Филип Ћирић: Срећа прати непромишљене!

Властимир Пухало: Изгледа. Наум је био да направимо потпуно другачији ресторан у граду који волимо и у којем живимо. И након више од деценије постојања, тога се и даље држимо. Да данас затворимо објекат, желимо да нас људи памте као иноваторе, који су поправили квалитет њиховог живота бар 0.0001%. И даље ми је највећи комплимент када нам гости кажу да се овде осећају као да нису у Београду.

Иначе, волим да кажем да немам утисак да се бавим индустријом хране, већ побошљањем квалитета живота и измештањем. Мени је циљ да госта изместим из свакодневног живота, да током времена проведеног у „Хоми” искуси нешто ново, нешто од чега му неће долазити сан на очи када буде дошао кући. Дакле, продајемо искуство.

Иако се налазите у центру, мало сте „завучени”. Да ли вам је ова локација била први избор?

Властимир Пухало: Локација је изабрана на осећај, као и многе друге ствари. Овде је некад била шупа са „москвичем”, али то нас није одвратило. Наша визија за простор је била да нађемо небрушени дијамант, што је ово место управо и било. У прилог је ишло и то што је на пет минута од центра и што становиштво природно нагиње ка овамо.

Када смо отварали други ресторан, „Хома бистро” (Homa Bistrot), много смо више промишљали, док смо код првог следили своје срце. Када би данас дошли неки голобради младићи, као што смо ми били тада, са таквим планом, поручио би им да не бацају паре. Зато што је ово тада, а и сада, било готово немогуће да успе.

Како су дошли први гости у „Хому”?

Филип Ћирић: Ми смо имали своју клијентелу пре отварања „Хоме” и надали смо се да ће они доћи у наш нови ресторан. Наравно, дошло је свега 5%, док су остали гледали са стране да ли ћемо успети или не. Међутим, пленили смо новом енергијом, што је просто вабило људе да дођу.

Властимир Пухало: Као и са сваким другим послом, тајминг је веома битан. Лично мислим да је то био последњи воз да се пробијемо на тржишту и од себе направимо име. У почетку Филип и ја нисмо били овако „доћерани”, већ смо имали заврнуте рукаве и радили смо све и свашта.

Тада сам веровао да ће данас, 11 година касније, београдска fine dining сцена бити на свом врхунцу. Међутим, то се није десило. Штавише, чини ми се да је направила корак назад. Да нема страних туриста, нисам сигуран да бисмо опстали.

Филип Ћирић: Да, мало тога се променило за ово време. Ми смо и даље приморани да објашњавамо шта је наш правац и шта то послужујемо.

Како је изгледала прва поставка људи?

Властимир Пухало: Када смо почели, нас двојица смо радили по 18 сати дневно. Имали смо једну конобарицу. Дословно једну.

Филип Ћирић: У кухињи смо имали два кувара, и то је све.

Властимир Пухало: У недостатку особља, сав терет је падао на нас. Били смо набављачи, конобари, шанкери, перачи.

Филип Ћирић: Рачуновође, то си заборавио.

Властимир Пухало: Истина! Све смо били. И, једноставно, када се уложи толика енергија, немогуће је да бизнис пропадне. Људи то онда препознају и подрже вас. У том тренутку имали смо невероватан емотиван однос са гостима.

Како сте креирали јеловник?

Филип Ћирић: Када смо почињали, владали су други трендови и мерила. Наш циљ је био да понудимо садржај који до тада није постојао, попут латиноамеричког и азијског. Тада је у тренду била fusion кухиња, што није било по нашем укусу. Саставили смо мени са новим јелима и новим укусима, које време није прегазило. Просто говорећи, тај мени је био испред свог времена, као и менија других ресторана.

Гледајући како се развијала Бетон хала, схватили смо да треба да будемо још више своји, тј. ја као кувар сам схватио да морам да сервирам гостима укусе који чуче у мени. После шест месеци смо прекројили мени, који је садржао многе светске кухиње, и постали оно што јесмо. То је резултовало развојем српске гастрономије, односно укуса и намирница, примењујући нове методе.

Испрва су јела била комплексна и пуна елемената, док је то данас далеко једноставније, зато што на тај начин постижемо више. Увек смо у потрази за намирницима које потичу из здраве средине. Напослетку их ми обрадимо и дамо им свој шмек. Тим следом верујем да испуњавамо високе стандардне fine dining кухиње и гастрономије.

Да ли имате потешкоћа у набавци неопходних намирница?

Филип Ћирић: И да и не. Дуго смо у овом послу, па имамо доста контаката. Неретко се сами произвођачи обраћају нама. Оно што нам је најважније јесте квалитет намирница. Он мора да буде увек исти. И када дођу преговори о томе, јављају се потешкоће. Но, захваљујући дугогодишњем искуству, успели смо да повежемо мале произвођаче са великим HORECA системима, правећи тако нову карику у ланцу.

Властимир Пухало: Мислим да је ствар врло јасна. Ово је плодна земља која може да испоручи квалитетна намирнице, уколико ви то желите. Дакле, све се своди на то како се позиционирате. Можете да жртвујете квалитет зарад цене, а можете да понудите само најбоље, и да то мало више наплатите. Оно што многи не разумеју јесте да јефтинији ресторани имају већу зараду. Рецимо, зато је „Ферари” у већинском власништву „Фијата”.

Како сте бирали будуће запослене?

Властимир Пухало: Одувек смо се одлучивали за људе без икаквог искуства како бисмо их потом ми обучавали. Током 11 година пословања у сали „Хоме” никада није продефиловао ниједан момак, искључиво девојке због те фине и нежне енергије коју носе са собом, а за коју сматрамо да је у складу са овим местом. То није случај са „Хома бистроом”. Ресторану „Хома” је потребан „женски додир и нежност”, који пружа посебан амбијент. Време је показало да нисмо погрешили у процени.

Филип Ћирић: Да, оне имају сензибилитет какав је нама неопходан. Са наше стране, то је била чиста интуиција.

Властимир Пухало: То су углавном биле девојке које студирају или тазе свршене студенткиње. Од њих само тражимо да су пристојне и вредне, и то је све. Ако хоћете, научићете овај посао.

Међутим, последњих неколико година долази до великог заокрета и одлива радне снаге. Отуда је критеријум запошљавања невероватно опао у оквиру целе индустрије и веома тешко се долази до адекватних кандидата. Ми имамо ту срећу да готово све наше особље овде има подугачак стаж. И они, заправо, држе систем. Самим тим, неописиво је лакше уклопити некога новог.

Иако имамо 43 запослена у склопу два ресторана, „свежа крв” нам је стално потребна. Чак и да су све позиције попуњене, ми ћемо радо запослити неког ко ће бити „залог за будућност”. Веровали или не, то нам се више исплати на дуже стазе. Јер ако вам фале два човека, то је пакао.

Колико је „петље” било потребно за отварање другог ресторана? Да ли је било страха?

Властимир Пухало: Када вас посао прерасте, то је природан след догађаја. Ако се не одлучите на тај корак, да се ширите, посао почиње да се урушава. Ми смо штошта ново научили уз „Хома бистро”. Кренућу од себе, ја сам научио да треба да делегирам посао. Хоћу рећи, нисам хтео, али посао ме је натерао. Што се тиче страха, када смо се упустили и „преживели” прву „Хому”, коју наредна поколења не би могла да исплате, ово је била боза.

Филип Ћирић: Апсолутно. Када смо отварали први ресторан, нисмо знали да ли ћемо пословати следећи месец. Код „Хома бистроа” није било те зебње.

По чему се „Хома” разликује од „Хома бистроа”?

Филип Ћирић: Кухиње су у потпуности другачије. „Хома” је остала да сервира fine dining, док је „Бистро” постао место за свакодневицу. Самим тиме, ојачан је бренд „Хоме”.

Властимир Пухало: Оно што је наш проблем јесте што ми потцењујемо „Бистро”, третирајући га као степеник испод. То је велика грешка. Тај ресторан је и даље далеко изнад београдског стандарда, са веома прихватљивим ценама. Притом, доноси готово исте приходе као и првобитна „Хома”.

Ко су вам клијенти?

Властимир Пухало: У ресторан „Хома” долазе како наши људи, тако и странци. Оно што им је заједничко јесте да воле да уживају у храни. Тест мени, који садржи осам различитих јела и неколико вина, прави је хит код странаца, и он нам прави пазар. Знате ли зашто? Зато што им је изузетно јефтино. Нигде другде у свету не би могли да пробају толико различитих и квалитетних оброка као код нас.

Примера ради, пре неколико година било нам је осам Скандинавки, које су се богато гостиле и направиле, за наше појмове, велики рачун. Када је дошло време плаћања, био сам позван да дођем. У том случају, шта друго можете да помислите него да им је рачун превисок. Испоставило се да су се оне ишчуђавале колико је заправо све повољно, те су тражиле да проверимо да нешто нисмо пренебрегнули да откуцамо. Мислим да то довољно говори.

Велике заслуге иду на Филипов конто, који је и увео тај тест мени, који се показао као генијалан потез, јер нам је у потпуности променио правац и редефинисао нас.

Филип Ћирић: Заправо, тај мени је мој лични гастрономски потпис, који ме је напослетку лансирао као кувара. На крају, тест мени нам је донео штошта доброг.

Ове године сте добили Мишленову препоруку. Како је до тога дошло?

Властимир Пухало: Први пут су нас контактирали пре две и по године, да би нас убрзо и посетили и обавили интервјуе. И од тада радио-тишина. Корона као изговор пада у воду зато што су све околне земље добиле Мишленове звезде и препоруке. Све земље осим нас. И ове године су се напокон „наканили” и озваничили.

Људима ван индустрије није јасно зашто се диже толика фама око Мишленове препоруке. За нас угоститеље то је потврда квалитета, као што је за спортисту одлазак на Олимпијске игре.

Какви су вам планови за даље?

Властимир Пухало: Право да вам кажем, то нико не зна. Корона нам је задала велики и јак финансијски ударац, који смо некако прегрмели са свим запосленима. Руку на срце, пословање се опоравило, штавише доживело је процват. Дакле, имали смо годину дана пакла, а сада имамо годину дана спокоја. У међувремену, сав фокус је био усмерен на добијање те Мишленове препоруке, тако да се није претерано размишљало о ширењу.

Сада када ставим прст на чело, прво питање које самом себи поставим је: „Да ли ми трећи ресторан поправља квалитет живота или не?” Нисам сигуран да је одговор потврдан. Бојим се да бих изгубио и тог мало слободног времена које имам.

Имате ли некакав савет за будуће угоститеље?

Властимир Пухало: Ако хоћете да успете у овој бранши, морате да будете потпуно посвећени томе. Ово не сме да вам буде посао „са стране”. А и тада, изузетно вам је важна оптимизација пословања. Рецимо, ми смо пре неколико година баш много радили, а пословали смо у минусу. У таквим случајевима, што имате више посла, то сте на већем губитку. Зато је, понављам, оптимизација преко потребна.

Филип Ћирић: Тако је. Угоститељска професија је доста налик маркетиншкој − сви мисле да се њом могу бавити без по муке, али реалност је ту да вас демантује.

Сајт ресторана је саставни и незаобилазни део вашег посла. Зашто сте одабрали .rs домен?

Властимир Пухало: Искрен да будем, првенствено из локалпатриотизма и недовољног разумевања по питању бирања домена.

Филип Ћирић: Да, потврђујем. Заиста је тако било.

Колико вам значи сајт сам по себи?

Филип Ћирић: Испрва, сајт нам је био од изузетног значаја, првенствено зато што неке друштвене мреже или нису постојале или нису биле у тој мери заступљене. Пре 12 година ствари су биле доста другачије. Сајт је био тај који нас је представљао свету.

Властимир Пухало: Тако је. У међувремену, фокус се невероватно променио. Сада је Инстаграм доминантан канал, који нас позиционира на интернету и доводи нам госте. На пример, ми сада преко сајта примимо по неколико резервација годишње, док их преко Инстаграма имамо свакодневно.

Филип Ћирић: Да, на том каналу је све убрзано, а притом добијате све информације које бисте добили и путем сајта. Наравно, за све додатне информације, попут јеловника или ценовника, сајт је и даље ту.

Властимир Пухало: Просто, сајт је информативне природе, док је Инстаграм иницијална каписла за обедовање.

Регистар „Не зови” и заштита потрошача

Република Србија је у септембру 2021. године добила нови Закон о заштити потрошача, а једна од новина коју тај пропис доноси је увођење регистра потрошача који не желе да примају позиве или поруке у оквиру промоције или продаје телефоном – тзв. регистар „Не зови“.

Законодавац је прописао да базом података предметног регистра управља Регулаторно тело надлежно за електронске комуникације (РАТЕЛ). Регистар ће садржати име и презиме потрошача, јединствени матични број потрошача, број телефона и датум уписа у регистар.

Са аспекта заштите података о личности, важно је констатовати да су подаци из ове базе само делимично јавни, и то у погледу бројева телефона и датума уписа у регистар, док име, презиме и ЈМБГ потрошача нису доступни јавности.

Упис или испис из регистра неће вршити РАТЕЛ, већ ће тај део услуге обављати оператор електронских комуникација који са потрошачем има закључен уговор о коришћењу јавно доступних електронских комуникационих услуга, и то без накнаде. Тако, када потрошач истакне захтев за упис у регистар на унапред прописаном обрасцу, оператер је дужан да упише податке потрошача из регистра на основу захтева који потрошач доставља оператору, и то у року од седам дана од дана пријема захтева потрошача.

Дејство уписа у регистар на посебно дат пристанак на обраду

Увођење предметног регистра у наш правни систем отвара и питање дејства уписа у исти према раније или касније датом посебном пристанку за обраду података о личности према неком руковаоцу. Законодавац је то питање решио одредбом да пристанак потрошача на обраду његових података у сврхе директног оглашавања, који је дат трговцу претходно или након уписа у регистар, важи до опозива тог пристанка, независно од уписа у регистар. Дакле, потрошач може оставити на снази или опозвати претходно дату сагласност за пријем позива или порука у оквиру промоције или продаје телефоном, приликом уписа у регистар.

Наиме, Закон о заштити података о личности, у делу где је регулисано начело законитости обраде, као један од правних основа на који се обрада података о личности може вршити наводи и изричит пристанак. Међутим, дејство уписа у регистар може у великој мери утицати на валидност тако датог пристанка, нарочито ако лице одлучи да уписом у регистар опозове претходно дате пристанке. С тим у вези, намеће се закључак да ће субјекти који имају законито прибављен пристанак на обраду од стране неког лица ипак морати да проверавају у Регистру да ли је такав пристанак опозван или остављен на снази.

Питање правног основа обраде података о личности у сврхе директног оглашавања

Следећи решење Закона о оглашавању, и нови Закон о заштити потрошача прописује да је забрањено директно оглашавање телефоном, факсом, електронском поштом или другим средством комуникације на даљину без претходног пристанка потрошача. Даље, у оквиру истог члана, Закон прописује да је забрањено и упућивање позива или порука телефоном потрошачима чији су телефонски бројеви уписани у регистар потрошача.

Тумачећи ове две правне норме, поставља се питање да ли су ова два правила могла бити и другачије постављена и формулисана, с обзиром на одређену колизију између њих.

Наиме, уколико је директно оглашавање без претходно прибављеног пристанка забрањено, поставља се питање потребе за оснивањем и вођењем регистра лица која не желе да буду контактирана у сврхе маркетинга. Дакле, увођење регистра се може третирати као додатно осигурање лицима која не желе да пристану на обраду својих података о личности да их правни субјекти неће контактирати, али и као релативизовање забране (обраде без претходно прибављеног пристанка) која је ставом један овог члана експлицитно прописана. Једна од кључних разлика у дејству ове две законске одредбе испољава се у чињеници да регистар има дејство у погледу забране позивања броја телефона, док се општа забрана директног оглашавања односи на велики број средстава комуникације.

Када се говори о основу обраде података у сврхе директног оглашавања, мора се поменути и питање законитости такве обраде на основу легитимног интереса, а не само на основу изричитог пристанка као правног основа. О истом питању се води дискусија и у ЕУ, јер се на директно оглашавање примењују правила ГДПР-а и Директиве 2002/58/EC из 2002. године, а та два акта нуде делом различита решења. У нашем правном систему, такође паралелно имамо решења донекле флексибилнијег Закона о заштити података о личности, али и Закон о оглашавању и Закон о заштити потрошача са знатно стриктнијим и ограничавајућим одредбама када је реч о обради података у сврхе директног маркетинга.

Како су регистри „Не зови“ уређени у другим правним системима

Република Србија није усамљена у одлуци да уведе регистар „Не зови“ у свој правни систем. Напротив, ово решење је већ имплементирано у многе правне системе у Европи, али и широм света.

Решење слично нашем има Република Хрватска чији се регистар „Не зови“ води код Хрватске регулаторне агенције за мрежне дјелатности, или скраћено HAKOM.

Тамошњи регистар омогућава да потрошачи преко свог оператора поднесу захтев да се њихов број унесе у регистар и тиме онемогуће да трговци продају или шаљу маркетиншке поруке путем телефона или СМС и ММС порука. Подносилац захтева може бити само оно лице које је потписник уговора са оператором и за конкретан број телефона, а поред уписа може да тражи и брисање броја из регистра.

У Енглеској постоје два облика заштите потрошача од стране трговца који врше позиве ради промовисања или продаје робе или услуга. Један регистар лица која не желе да буду контактирана од стране трговаца води служба The Telephone Preference Service (TPS), а трговци су у обавези да редовно проверавају листу. Уколико се трговац оглуши о правило непозивања и ипак упути позив лицу чији је број телефона доступан у бази „Не зови“, против таквог трговца други орган – Овлашћени институт за трговинске стандарде (The Chartered Trading Standards Institute) – може покренути поступак пред надлежним судом. Другу врсту регистра у Енглеској воде сами трговци, тако што сачињавају сопствену интерну базу контаката чије позивање у сврхе маркетинга није законито. Подаци се уписују у ову базу на основу увида у регистар „Не зови“, али и на основу информација које трговци добију непосредно од потрошача који се успротиви обради података.

У Сједињеним Америчким Државама постоји јавни – национални регистар „Не зови“ (National do not call registry) којим управља Федерална трговинска комисија (FTC – Federal Trade Commission). Предметни регистар врши бесплатан упис броја мобилног или фиксног телефона потрошача који не жели да прима позиве у сврху промоције или продаје (sales call). Регистрација код FTC-а се врши на два начина: позивом одређеног броја, са броја телефона чији се упис тражи, или пријавом на званичном веб-сајту регистра. Тамошње право познаје две могућности регистрације броја телефона. Прва је путем позива на одређени број, а друга електронски, путем пријаве на званичном сајту www.donotcall.gov.

Ипак забрана позивања у САД трпи одређене изузетке у односу на решења из европских правних система. Најпре, компанија која врши позиве (односно трговац) има могућност да, и поред регистрације броја потрошача, користи његов број телефона уколико су у скорије време имали сарадњу. Међутим, уколико и поред тога потрошач истакне изричит захтев трговцу да прекине позивање, тада је трговац у обавези да то прекине.

Право САД прописује, и поред регистрације, и друге изузетке од забране позивања , који су у јавном интересу или где лице које позива има легитимни интерес за таквим позивом. Дакле, сврха таквог позива не може бити продаја, већ се циљ коришћења података огледа у неком општем или појединачном добру које претеже над правом на заштиту података. Тако су дозвољене следеће врсте позива:

позиви у вези с политиком – избори
позиви у добротворне сврхе
позиви у вези са наплатом дуга
позиви информативног карактера
анкетни позиви.

Упоредноправном анализом решења за заштиту потрошача од непожељних позива, можемо закључити да је оснивање регистара уобичајена пракса у свету. Међутим, функционисање овог регистра у пракси, поштовање правила од стране трговаца и доследност државних органа у спровођењу јавних овлашћења у Републици

Значај интернет домена за брендирање

На прву лопту, могли бисмо помислити да интернет домен не игра баш битну улогу у брендирању. Често се сматра да је то интернет адреса на којој „станује“ наш веб-сајт. Обична текстуална ознака која не значи много код брендирања. Међутим, да ли је то баш тако?

Зашто је интернет домен важан?

Назив интернет домена је веома важан елемент који се користи за потребе комуникације и маркетинга. Назив интернет домена је основни елемент адресне структуре интернета који дефинише веб и имејл адресу корисника, која је пак видљива свим учесницима у комуникацији. А сви знамо да све оно што је видљиво учесницима у комуникацији игра важну улогу у процесу брендирања, нарочито на интернету, где корисници (купци, продавци, оглашивачи итд.) обраћају посебну пажњу на такве „детаље”.

А шта је брендирање?

Најкраће речено, брендирање је процес изградње брендова. Филип Котлер каже да је брендирање процес током којег производима и услугама дајемо моћ брендова. У реду, а шта је то бренд?

Бренд је робна или услужна марка која има посебну вредност за потрошаче. То је робна или услужна марка којој се верује и која је несумњиво позната на тржишту. Бренд је робна или услужна марка која представља својеврсну меру за „јачину“ и користи се као синоним за квалитет, оригиналност, поузданост, трајност, поверење и снагу. За разлику од робне или услужне марке, према бренду потрошачи имају емотиван однос. Они брендове воле и емотивно се везују за њих, због чега су им лојални. Брендови су оне робне или услужне марке које потрошачи лако препознају, којих се лако присећају и које у њима буде позитивне емоције. Коначно, можда и најважније, брендови су оне робне или услужне марке које имају вредност на тржишту. Не вредност производа или услуге, него вредност саме марке, нарочито ако је заштићена у виду жига. Једном речју, бренд је обећање којем се верује.

Значај домена за брендирање

Замислимо две алтернативне ситуације везане за хипотетичку фирму било ког назива.

Замислимо прво да та хипотетичка фирма има веб-сајт на домену у чијем називу би стајала нека реч која и не доприноси баш позитивно изградњи њеног бренд идентитета (нпр. реч „бубуљица” или „стрмоглаво”). А замислимо потом да та иста фирма има веб-сајт на домену у чијем називу би стајао назив те фирме или назив неког њеног бренда. Да ли би било боље користити веб-сајт на називу домена који садржи реч која би могла да „компромитује” процес изградње бренда те фирме или би било боље користити веб-сајт на називу домена који садржи речи које представљају саму фирму или неки њен бренд? Неко би могао рећи да то није много важно, али заправо – веома је важно.

У данашње време, када се пословање не може замислити без интернета, скоро све у вези са интернетом је важно. А нарочито је важно како ћемо се представити на тржишту, укључујући и представљање на интернету – купцима, добављачима, партнерима, запосленима, инвеститорима, заједници и осталима. Погрешно или недовољно добро представљање може знатно да утиче не само на наш имиџ и репутацију, већ и на наше пословне перформансе. Дословно, могу да нас избегавају ако користимо лош назив домена.

Назив нашег домена се види на интернет претраживачима, на веб-сајту, у имејл адресама, на фактурама, на визиткартама, на QР кодовима, на друштвеним мрежама, у медијима, у огласним порукама, па чак и на улицама, роковницима и уговорима. Назив нашег домена не станује само на веб-сајту, већ је свуда око нас. Део је свакодневне комуникације. Сви га виде и зато игра важну улогу у брендирању.

Како да то конкретно урадимо?

Сада када смо описали зашто је назив домена важан, хајде да видимо како назив домена може директно да утиче на успех брендирања и изградњу бизниса уопште. Видећемо да стварно није свеједно да ли се представљамо у стилу „није битно“ или у стилу „битно је“. Па, погледајмо.

Класичан назив домена. Увек је боље да ставимо име своје фирме, организације, робне марке или пословне иницијативе у назив домена, него да користимо назив домена који нема везе са нашом делатношћу. Да ли боље звучи назив интернет домена у којем је назив ваше фирме или неког вашег бренда или назив интернет домена у којем је нека реч која не асоцира на ваш бизнис, ваш бренд или која чак ствара негативне асоцијације код публике? Мислим да је одговор више него јасан – када адекватну реч убацимо у назив домена, постижемо много веће ефекте него када то не урадимо.
Иновативни назив домена. Још један начин је да будемо креативни у избору назива домена. То не само што може привући пажњу, већ може бити и неодвојиви део наше маркетинг стратегије. А то се може постићи на два начина – експериментисањем са екстензијама домена и избором самог назива домена без обзира на екстензију. Узмимо нпр. црногорски национални домен .me код којег се могу направити различити иновативни и занимљиви називи који могу имати посебно значење у нашим локалним језицима. Или, узмимо нпр. друге екстензије као што су .baby, .jobs, или .land, са којима се могу комбиновати различите речи и правити комбинације речи како би се добило нешто публици интересантно. С друге стране, можемо користити стандардне екстензије (.rs, .com, .edu, или .net), али код којих бисмо користили занимљиве називе домена, што опет може да допринесе бољем позиционирању. Још један пример иновативног приступа је реч гугловати, која се често користи као синоним за процес претраживања, а која црпи своју снагу из јачине бренда Гугл. Слично томе, користећи Јутјуб платформу, уместо речи „емитер видео-садржаја” често користимо генеричку бренд именицу јутјубер.
Коришћење националног домена. Коришћење националног домена можда нема неку битну улогу у брендирању, али има у оптимизацији за претраживаче (SEO) и иначе за комуникацију. Ако развијамо локални бизнис, много нам је боље да користимо локални него глобални домен. Ако смо у Србији, треба да користимо .rs, а ако смо у Француској, треба да користимо .fr. Наравно, можемо користити и генеричке домене, нарочито ако послујемо интернационално или глобално, али је коришћење локалних домена свакако препоручљиво због локалног прилагођавања.
Коришћење ћириличког домена. Ћирилички домени су нешто што нам може помоћи да се знатно диференцирамо у односу на конкуренцију, под условом да употребу ћириличког домена пажљиво планирамо. Примера ради, ако продајемо вина са географским пореклом из Шумадије, употреба ћириличког домена може бити веома јака промотивна порука. Или, ако смо покренули иницијативу за промоцију ћириличког писма, јасно је да ћирилички домен игра пресудну улогу. Осим тога, употреба домена који користи локално писмо (нпр. ћириличко писмо) јесте нешто што бизнису може да пружи додатну и посебну ноту ексклузивности, што је важно за брендирање.
Бренд у називу домена. Хоћете да изградите јак бренд? Онда ћете, пре или касније, морати да имате домен који у себи садржи назив тог бренда. Размислите – какав је то бренд који нема свој домен? То је неозбиљно, и то савремени потрошачи који све више користе интернет и те како умеју да примете, да награде или казне. Замислите да светски познат бренд као што је Мекдоналдс нема домен који садржи име свог бренда, тј. да нема домен mcdonalds.com (глобално) и, што је још важније, mcdonalds.rs (локално, у Србији), mcdonalds.de (локално, у Немачкој) и друге домене са локалним екстензијама. Ако желите да изградите бренд, прва ствар о којој треба да се постарате је да обезбедите (купите) домен који садржи назив вашег будућег бренда.
Порука у називу домена. Не мора бренд да буде у називу домена да би „одрадио посао“. То може бити добра и упечатљива порука која подсећа на ваш бизнис, неку вашу иницијативу или неку карактеристику онога чиме се бавите. То може бити ваш слоган (нпр. zabavazasve.hr), друштвена порука (нпр. читајлектиру.срб), назив кампање (нпр. igrajivozi.rs) или било која друга порука (нпр. приватност.срб). Порука у називу домена може бити моћно маркетиншко средство ако се користи на прави начин и, наравно, битна за брендирање.
Скраћеница у називу домена. Постоји читав низ брендова који су познати по скраћеницама, а не по пуном називу, и који управо те скраћенице користе у називу својих домена. Овде је веома важно напоменути да се скраћенице у називу домена најчешће користе само ако су саме скраћенице довољно добро избрендиране да буду опште познате. На пример, Светска здравствена организација је позната под скраћеницом СЗО, компанија Bavarian Motor Works под скраћеницом BMW (БМВ), а компанија Hennes and Mauritz под скраћеницом H&M. И све ове организације користе скраћенице у називима својих домена (who.int, bmwgroup.com, bmw.rs и hm.com). Стављањем брендиране скраћенице у назив домена успешније се гради бренд идентитет. Штавише, понекад је и пожељно да се баш скраћеница користи у називу домена, нарочито када је сама скраћеница бренд по себи. Такође, постоје и случајеви код којих је назив компаније познати бренд, али где се у називу домена ипак користи скраћеница. Два типична примера су ревизорска кућа Pricewaterhouse Coopers (pwc.com) и Туристичка организација Београда (tob.rs).

Уместо закључка

Могао би да следи закључак у стилу „користите домен на прави начин јер вам може помоћи да изградите свој бренд“, али то би била обична фраза коју сви знају. Истина је да домен не можемо игнорисати ако желимо да изградимо јак и стабилан бренд, тј. да се бавимо брендирањем. Можемо бирати како и колико га прилагођавати, али код брендирања немамо опцију игнорисања интернет домена. И то није због тога што је неко тако рекао, већ због тога што захтеви савременог тржишта то налажу. А савремено тржиште све прати, а нарочито начин на који наступамо на интернету.

pitajte.rs вебинар: Како продавати онлајн током најактивније (празничне) продајне сезоне

Празници су време даривања, а даривање подразумева набавку поклона. Али није само набавка поклона разлог зашто је крај календарске године „ударна сезона“ за трговце. У том периоду купци очекују значајна снижења, распродаје, повољности и често штеде новац да би обавили куповине баш тада. С друге стране, трговци се труде да и у виртуелне и у физичке продавнице уведу што више купаца. Док они спремају попусте и кампање, купци чекају да провере ко има бољу понуду.

Ако тек почињете са трговином на интернету или тражите савете како да унапредите продају и продајне кампање које доводе купце у вашу е-продавницу, ово је вебинар за вас.

Пратите трећи у низу pitajte.rs вебинара 5. новембра од 20 часова, а предавач Иван Танасковић понудиће бројне савете и одговорити на ваша питања о е-трговини.

Током вебинара очекујте одговоре на следећа питања:

Како искористити „помаму“ празничне куповине ако продајете преко интернета?
Како конципирати понуду, погодности и попусте које нудите?
Како припремити сајт – које активности предузети (да ли је мењати структуру насловне стране, како креирати добре одредишне (landing) странице и сл)?
Како промовисати своју понуду и привући купце у тренутку кад и конкуренција има празничне кампање?
Како дати додатну вредности купцу (савети и трикови за испоруку, рад са курирским службама итд) и придобити га за „непразничне“ куповине?

Своја питања предавачу поставите на овом линку.

Иван Танасковић је е-commerce менаџер са више од 10 година искуства у интернет продаји на домаћем и иностраном тржишту. Досадашњу каријеру градио је у секторима за интернет продају e-commerce стартaпа и телекомуникационих компанија. Вредно бизнис искуство стекао је водећи једну од највећих интернет retail продавница код нас. Знање допуњује интернационалним искуством у гемблинг индустрији, где је радио за 12 тржишта на три континента. Тренутно обавља функцију Руководиоца сектора интернет продаје у компанији Планета Спорт (www.planetasport.rs).

У априлу 2018. године је покренуо први e-commerce магазин на Балкану (www.e-commerce.co.rs), на коме је до сада објавио више од 120 ауторских текстова на тему интернет продаје. Од 2019. године је члан Управног одбора eCommerce Асоцијације Србије.

Вебинар пратите на нашем YouTube каналу:

О pitajte.rs вебинарима

Организујемо их са циљем да понудимо одговоре на бројна питања о пословању на интернету. Зато сваког првог петка у месецу од 20 часова можете да пратите вебинаре на којима ће изабрани стручњаци говорити о различитим изазовима које онлајн бизнис доноси, али и одговарати на конкретна питања из области за коју су стручни а која постављате ви! Из месеца у месец бићете у прилици да пратите предавања на одабране теме које, такође, можете да предложите.

Пратите наше садржаје на domen.rs и објаве на друштвеним мрежама да бисте сазнали теме предстојећих вебинара, поставили питања предавачима или предложили теме/предаваче. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

7 идеја за видео-клипове на друштвеним мрежама

Видео је већ одавно тип садржаја који се највише тражи и најбоље „пролази” на друштвеним мрежама. Овaкве објаве су сјајан начин да жељену поруку прикажете на занимљив начин, забавите публику и привучете је да посети ваш сајт, где ће их сачекати сјајни текстови и добра понуда.

Ипак, многи брендови не објављују видео-клипове на својим налозима, а два главна изговора су недостатак „квалитетне опреме за снимање” и мањак идеја какве видео-клипове правити.

Кад је реч о првом „аргументу”, знајте да је мобилни телефон дословно све што вам је потребно како бисте направили одличан видео. Једини додатак о коме можете размишљати јесте микрофон. А уколико снимање обавите у окружењу без буке, можете и без њега.

Када говоримо о другом изговору званом „не знам шта да снимам”, ево, решавамо га одмах. Све што је потребно јесте да одаберете неку од 7 идеја за видео-клипове на друштвеним мрежама, и снимање може да почне!

Објасните шта нудите

Прва идеја за видео-клипове на друштвеним мрежама јесу такозвани експлејнери. То су снимци у којима публици можете објаснити шта су производ или услуга које нудите, чему служи и какве бенефите доноси.

Другим речима, потребно је да ваш видео буде извор информација и пружи објашњење неке теме или проблема, и то из угла некога ко је стручњак.

Овакви снимци, такође, гледаоцима могу да поједноставе неке сложене идеје и размишљања, образују публику, инспиришу је или чак шокирају, а све са циљем да, гледајући их, предузму одређену радњу – дођу на сајт, поруче производ, или учине неки трећи корак.

Узмимо за пример да продајете неки сјајан усисивач. У свом експлејнер видеу можете објаснити које су то све штетне здравствене последице прашине и прљавштине у кући. Публику можете и шокирати неким запањујућим податком (на пример да 60% астматичара може добити озбиљан напад услед прашине која се скупила у кући), и понудити потом свој усисивач као решење и позвати је да, на вашем сајту, сазнају више.

Реците како нешто ради

Ову идеју за видео-снимке најбоље је посматрати као неку врсту туторијала у коме описујете како се у пракси користи производ који нудите или како изгледа услуга коју пружате.

У самом видеу потребно је да, поред производа или услуге које представљате, постоји и особа која ће бити у улози презентера. Она ће показати како нешто ради и потрудити се да истакне најзначајније карактеристике или функционалности.

Посебна предност оваквих видео-клипова јесте то што их публика просто обожава, лако их је направити и за гледаоца често имају значајну улогу у процесу одлучивања да ли нешто купити или не.

Вратимо се на пример са усисивачем. У оваквом клипу можете приказати колико је сам уређај снажан, какве начине рада поседује, који додаци долазе уз њега како би се лако покупила прашина са неприступачних места, показати да се њиме може очистити прљавштина, не само са тепиха и подова, већ и из рачунара, аутомобила… Укратко, потребно је да истакнете неколико значајних ствари те машине. На крају, наравно, потребно је да позовете људе да посете ваш сајт како би сазнали баш све што их занима о том усисивачу.

Снимите интервју

Клипови у форми интервјуа су сјајан начин да публици понудите ексклузиван садржај и пружите јој различите врсте добити. Такође, ово је начин да гледаоцима дате важне информације, покажете им своју стручност и помогнете да баш вас одаберу као бренд коме ће пружити своје поверење.

Добра пракса је да особа коју интервјуишете буде стручњак за дату браншу или лидер у својој области, али то може бити и неко из вашег тима или задовољни клијент. Кроз питања и одговоре особа коју интервјуишете у видеу преноси своја искуства, износи мишљење на одређену тему или о производу/услузи коју нудите, или описује шта је све остварила захваљујући њима.

Сама питања можете припремити унапред или дозволити својој публици да их постави.

Такође, добра пракса је и креирање видеа у коме – рецимо, једном месечно – ви или други, испред вашег бренда, кроз укључења уживо, одговара на нека важна питања из области којом се бавите. Снимак овог видеа потом слободно можете накнадно поделити са публиком.

Видео-препоруке купаца

Сведочанство купаца је савршен начин да потенцијалним купцима пружите друштвени доказ квалитета вашег производа или услуге, и то било путем друштвених медија или на самом продајном сајту. Једина разлика огледа се у томе што на сајту можете поставити и дуже клипове, док је за друштвене мреже потребно да их „исецкате” на краће делове од 10-15 секунди.

Клипови које генеришу постојећи купци на аутентичан начин вас препоручују публици пружајући јој могућност да ваш бренд, производ или услугу упознају кроз причу некога ко им је сличан. И што је најбоље, овакви видео-снимци никада не губе свој ефекат. То значи да ће, без обзира на то да ли је снимак свеж или га користите већ годинама, он једнако подстицајно деловати на публику.

Покажите шта се дешава „иза завесе”

Још једна идеја за видео-снимке на друштвеним мрежама јесу клипови у којима се показује шта се дешава у вашој фирми „иза кулиса”.

Оваква врста клипова публици на одличан начин представља вашу пословну етику, начин пословања, али и ваше запослене. Помоћу њих, заправо, постижете то да вас људи не посматрају као безличан бренд који само жели њихов новац, већ као особе сличне себи које савесно обављају свој посао. Кроз овакво хуманизовање своје фирме лако можете изградити поверење код своје публике и учинити да се она лакше повеже са вама.

Прихватите изазов

Снимци у којима неко прихвата неки изазов који је актуелан, а потом означава друге да покушају исто, на друштвеним мрежама имају веома велику популарност и често чак постају вирални. Ово је нешто што можете искористити за свој бренд.

У овим клиповима обично је реч о неком плесу, гегу или штосу и увек су забавног карактера. Рецимо, један од најпопуларнијих изазова био је везан за болест под именом АЛС, када су се учесници поливали кофом хладне воде.

Код изазова је, заправо, највећи проблем да смислите како да у њега укључите оно чиме се бавите. Најважније је да будете маштовити и неформални, искористите одговарајући хаштаг приликом објављивања и добро се забавите.

Направите рецензију

Клипови које публика такође веома воли да гледа јесу они у којима се распакује и испробава неки производ или услуга и прави рецензија. Посебно популарни снимци ове врсте су они у којима се тестира издржљивост неког производа.

Тако можете, на пример, свој производ користити у екстремним условима. У случају споменутих усисивача, можете приказати како уређај савршено ради и након четири сата непрекидног коришћења, да не долази до било каквих оштећења иако усисавате шрафове или сломљено стакло и течност…

Своје видео-рецензије такође можете правити у сопственој режији, ангажовати за то одговарајуће инфлуенсере или власнике популарних профила на друштвеним мрежама са великим бројем пратилаца. Заправо, брендови се често одлучују на то да креаторима видео-садржаја пошаљу неки свој производ и договоре се са њима да направе рецензију, објаве је на својим каналима и позову публику да посети њихов сајт. Уколико се ауторима дозволи да овакав клип направе у свом аутентичном и оригиналном маниру, по правилу следе веома позитивне реакције.

Уништавање производа

Веома велику популарност међу публиком имају и клипови у којима се неки производ уништава.

Тако можете видети клипове у којима се ужарена метална кугла ставља на рачунар, телефон убацује у микроталасну пећницу, усисивач ставља под снажну пресу и мрви у парампарчад или се предмет градацијски подвргава серији злоупотреба све док не „цркне”. У овом случају, што више „мука” производ издржи, то боље показујете квалитет његове израде, пружајући истовремено својој публици забаван садржај.

Наравно, оваква врста видеа подразумева да ћете уништити сам предмет, али заузврат можете очекивати велики број прегледа и додати свом бренду „кул фактор”.

Да закључимо

Дакле, сигурно поседујете макар један мобилни телефон новије генерације или макар уређај који је стар пар година. То значи да у свом џепу имате практично све што вам је потребно како бисте искористили све или макар неку од ових 7 идеја за видео-клипове на друштвеним мрежама.

Ослободите своју креативност, забављајте се снимајући и објављујте своје клипове. Публика ће то знати да цени, а то ћете веома брзо осетити порастом посета вашем сајту и порастом продаје.