Страна 7 – Домен
LATINICA

За претрагу назива домена кликните овде

pitajte.rs вебинар: Постпродаја и задовољство корисника

Фебруарско издање pitajte.rs вебинара одржаће се у среду, 5. фебруара. Овог пута говоримо о постпродајним активностима и задовољством корисника након куповине. О овој теми говори Филип Брдарић, менаџер за успех клијената.

Постпродаја није само завршни корак продајног циклуса, већ кључни део изградње дугорочних односа са корисницима. Обухвата техничку подршку, управљање односима, и проактивне иницијативе за задовољство корисника. Задржавање постојећих клијената утиче на повећање постојеће продаје и отвара могућности нове преко мреже постојећих, лојалних клијената.

Филип Брдарић се већ десетак година бави постпродајним активностима и задовољством корисника након куповине одређеног софтвера. Радио је у неколико ентитета који се баве развојем и продајом SaaS производа у B2B сегменту и са вама дели знање о томе како обликовати постпродајни процес за успешно грађење и одржавање односа са клијентима.

Тренутно ради у фирми Culture Amp. Culture Amp је платформа за управљање искуством запослених, која омогућава организацијама да прикупљају повратне информације, мере ангажованост и унапређују перформансе својих тимова. Culture Amp је стекао поверење преко компанија широм света, пружајући им алате за унапређење културе на радном месту и постизање бољих пословних резултата.

Филипова тренутна улога је управљање односа са клијентима за део прозвода који покрива аналитику података о запосленима. Аналитика људи омогућава доношење одлука на основу података, а не интуиције. Како су Филипу одувек биле интересантне теме управљања људским ресурсима, као и анализа података ради доношења одлука, ово је за њега добитна комбинација.

Управљање односима са клијентима је Филипов фокус и он ће вам у овом вебинару причати о томе:

  1. Како постпродаја обликује успешно корисничко искуство
  2. Која је разлика између подршке корисницима и Customer Success-a
  3. Фазе циклуса корисника у коришћењу B2B SaaS производа
  4. Који су кључни алати и канали комуникације са корисницима у постпродаји
  5. Бенефити успостављања односа са клијентима и могућности монетизације
  6. Мерење успешности односа са клијентима и постављање циљева

 

Уколико вам је ова тема занимњива и корисна, погледајте 5. фебруара у 20 часова премијерно издање pitajte.rs вебинара на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Филип ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре. 

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте били у току са свим корисним и занимљивим садржајима које објављујемо, као и да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Како унапредити брзину учитавања странице за бољи SEO учинак

Свако ко има имало додира са тренутним тржиштем дигиталног маркетинга до сада је сигурно чуо приче о томе како је распон пажње модерног корисника све краћи и како, у условима све веће конкуренције, брзина учитавања странице постаје један од пресудних елемената у подизању видљивости једног сајта.

Иако овакве тврдње звуче већ помало отрцано, оне и даље добијају толико пажње јер никако нису без основа. На пример, поједине процене говоре да чак 53% корисника мобилних уређаја напушта сајт уколико не буде учитан у року од свега три секунде. Подсећања ради, мобилни корисници започињу чак 60% укупног броја дневних претрага.

Ипак, оно што је за ову причу можда још релевантније јесте да је компанија Гугл, увек заинтересована за искуство својих корисника, брзину учитавања учинила једним од фактора за SERP рангирања и маркетиншке стручњаке дефакто обавезала да се озбиљније посвете овом проблему.

Стога, хтели – не хтели, унапређење брзине учитавања јесте неопходно за добар SERP пласман.

Колико брзо је довољно брзо?

Пре него што пређемо на конкретне савете како се то убрзање заправо може извести на начин који је у складу са добром SEO праксом, треба се најпре запитати коју то брзину уопште покушавамо да постигнемо.

Чак и када посматрамо ствари на машинском нивоу, да би се било која операција извела, потребно је да прође бар неко време. Која брзина учитавања се данас сматра оптималном? Три секунде звучи као јасан одговор, али се можемо сложити да је таква пракса већ играње са стрпљењем корисника.

Поједина предвиђања кажу да ће од 2025. године па надаље ова граница бити померена на свега две секунде, што се чини као разумна полазна тачка за даље акције. Тежити брзини још већој од ове је пожељно, али не по цену функционалности странице.

Напослетку, брзина учитавања је само један од фактора за рангирање које морамо имати у виду.

Једноставни начини за унапређење брзине учитавања

Избор услуга хостинга високих перфоманси

Сада када смо коначно утврдили шта нам је циљ, време је да се позабавимо контретним решењима. Ту најпре треба истаћи правилан избор пружаоца услуга хостинга. Чињеница је да ће, колико год се трудили да унапредимо наш сајт на софтверском нивоу, дискутабилан избор провајдера неминово поставити плафон који, уз сав труд, никад нећемо успети да пробијемо.

На сву срећу, квалитет постојеће хостинг услуге је доста лако утврдити на један од следећих начина:

  • aлати за тестирање попут GTmetrix
  • испитивање времена одзива сервера помоћу алата какав је Bitcatcha
  • тестирање брзине учитавања са различитих локација
  • тестирање помоћу командне линије (алати попут Wget и cURL).

Оптимизовање CSS, JavaScript i HTML кода

У овом погледу, ствари су веома јасне. Велика количина редудантног кода захтева више времена за обраду него код који је написан растерећеније и елегантније. Уколико желите да решите овај проблем, за почетак се концентришите на брисање свих непотребних коментара, форматирања и непотребних линија кода.

Када завршите овај посао, можете размислити и о имплементацији асинхроног учитавања скрипти. Уколико нисте упознати са овим појмом, било би добро прво разјаснити синхроно учитавање. Према овом моделу, страница да се елементи странице учитавају један по један, редом којим се појављују на страници. Насупрот томе, асинхрони метод омогућава истовремено учитавање више елемената.

На сву срећу, доста задатака везаних за оптимитзацију кода попут горе наведених је данас добрим делом аутоматизовано и може се извести уз помоћ алата попут WP Rocket (оптимизација и уклањање непотребног кода) или прикључака као што је SiteGround Optimizer.

Елиминација непотребних преусмеравања

У најкраћим цртама, сваки нови захтев за преусмерењем додатно пролонгира HTTP захтев и успорава учитавање странице. Наравно, у неким случајевима, као што је учитавање новог домена, захтеви за преусмерењем су неопходни. У случају саобраћаја унутар сајта, овакве захтеве треба смањити у највећој могућој мери.

Неки од начина за решавање овог учесталог проблема могу се пронаћи у компресији садржаја више страница на једној свеобухватнијој страници, реорганизацијом садржаја под новим, боље оптимизованим доменом и обрађивањем саобраћаја на сајту са више сервера и географских локација. У овом случају можете истражити опцију коришћења мреже за дистрибуцију садржаја (Content Delivery Network или CDN).

За почетак, ипак је потребно утврдити постојање и размере евентуалног проблема. За то можете користити алате као што су Hubspot CRM и Screaming Frog.

Компресија садржаја сајта

Елементи и скрипте које заузимају мање меморије захтевају и мање времена за учитавање. У претходним редовима видели смо како се скрипте могу оптимизовати на нивоу кода. Уколико желите додатну редукцију њиховог габарита, не би било лоше да проверите алате попут Гзипа, који је у стању да драстично смањи све фајлове који су већи од 150 бајта. Овај алат се може користити на свим JavaScript, HTML i CSS фајловима.

У случају слика, ствари су нешто компликваније. Иако алати попут Гзипа и WP Semrush-а дају доста добре резултате у погледу величине компресованих фајлова, они кориснику пружају и веома мало контроле над њиховим крајњим квалитетом. Подсећања ради, слике које користимо да илуструјемо неки писани садржај могу бити веома користан SEO алат, па стога око њиховог изгледа не треба да буде много компромиса.

Из тог разлога, уколико се укаже потреба да смањите величину неког визуелног садржаја, заврните рукаве и урадите то ручно кроз неки од алата за манипулацију сликама попут Adobe Photoshop-а.

Искористите опцију кеширања страница

Уколико нисте упознати са овим концептом, кеширање представља прављење копија елемената вашег сајта у меморији корисничког претраживача. Када корисник покуша да отвори сајт, ови ускладиштени подаци се учитавају директно из меморије. Као што можете да претпоставите, овај процес знатно убрзава учитавање наведене странице.

При томе треба узети у обзир и неколико помањкања овог концепта. Наиме, да би претраживач кеширао неку страницу, он пре тога мора да је отвори најмање једном, што значи да корисници који посећују сајт први пут неће имати велике користи од овог система. Друго, претраживач не чува кеширане податке вечно и по потреби може обрисати неке фајлове како би направио места за нове.

Ипак, чак са овим мањим опсегом задовољних корисника на које можемо да рачунамо, кеширање представља веома моћно оружје које немате разлога да не пробате да искористите. Само кеширање се може извести на више начина. Један од популарнијих је на серверском нивоу, и у том случају ће овај посао уместо вас извести провајдер. Уколико изводите кеширање на нивоу самог сајта, препоручујемо коришћење прикључака попут W3 Total Cache.

Брисање непотребних прикључака

Напослетку, не би било лоше да се кратко позабавимо и прикључцима о којима је било речи нешто раније. Иако смо у више наврата препоручили коришћење ових додатних компоненти, треба имати у виду да је свака од њих имплементирана у сврху убрзања учитавања. Преобилна употреба прикључака може и оптеретити страницу и успорити њено учитавање. Такође, додатне компоненте које су застареле представљају и озбиљну безбедносну претњу, па не би било лоше да направите једну кратку инспекцију и проверите које све додатке користите.

Уколико пронађете прикључке који су застарели, не доприносе бољем раду странице или су редудантни, најбоље би било да их у потпуности обришете.

Закључак

Стара изрека да је време новац са добрим разлогом сматра се једном од основа корпоративног света. Ипак, у време када су људи сковали ову фразу нико није могао ни да сања контекст који ће она добити у време дигиталних технологија. Било како било, данашњи потрошачи су суочени са све више нових садржаја и имају све мање времена да чекају на конкренте одговоре. Кашњење са испоручивањем ових виталних информација може комплетно уништити репутацију једног сајта и његове шансе да постигне добар SERP пласман.

Чак и када то кашњење износи пола секунде.

Ипак, реалност је таква каква је, а она нам говори да ће и праг од три секунде, колико је дозвољено оставити корисника на цедилу, бити измењен и да ће конкуретни сајтови бити у стању да презентују учитану страницу за свега две секунде.

Обратите пажњу на све горе наведене ствари и дајте све од себе да ову промену дочекате спремни.

Десет тема за размишљање: Информациона безбедност у свакодневици

Са све већим бројем претњи у дигиталном свету, заштита личних података постала је једна од кључних тема савременог доба. На овом вебинару бавимо се темом информационе безбедности и кључним изазовима савременог дигиталног доба и начинима за њихово превазилажење.

Уз обиље практичних примера и лекција за ситуације из свакодневног живота, обрађене су следеће теме:

  • Поуке из популарне културе. Кроз примере из филмова као што су Rounders и The Score, и серије Mr Robot приказана је важност критичког размишљања, контроле емоција и препознавања манипулацијe. Ови примери служе као поучна паралела за препознавање ризика у стварним ситуацијама.
  • Друштвени инжењеринг и човек као најслабија карика. Наводећи примере прошли смо кроз улоге људи као критичних тачака у системима безбедности различитих комуникационих канала.
  • Обмана кроз лични контакт. Ова врста напада подразумева директну манипулацију, где нападачи имитирају техничаре, достављаче или особе од поверења како би стекли физички приступ. Уз минималне реквизите попут униформе или брендиране опреме, лако могу заобићи безбедносне протоколе.
  • Обмана кроз телефонски контакт. Телефонски напади често укључују стварање панике или представљање као ауторитета како би се добиле осетљиве информације. Притисак и брзина су кључни, а жртве неретко откривају податке верујући да решавају хитну ситуацију.
  • Обмане кроз дигиталне канале. Напади варирају од традиционалних фишинг (phishing) мејлова и порука, лажних линкова, па до софистицираних превара које за манипулацију користе вештачку интелигенцију.
  • Опасности у сезони празника. Уз празнике долази и опуштање током празничних породичних и других окупљања, које може резултирати откривањем осетљивих података као што су лозинке, одговори на безбедносна питања или информације из личних докумената.
  • Банкомати и скимовање картица. Приказани су примери превара на банкоматима, као што су скимери, и препорука да се користе уређаји познатих банака уз додатне мере безбедности.
  • Безбедносне препоруке за свакодневни живот. Коришћење дугих фраза као лозинки уместо сложених комбинација које је тешко запамтити. Избегавање непроверених јавних вај-фај мрежа и коришћење RFID заштите за картице и документе. Пажљиво руковање УСБ дисковима и кабловима непознатог порекла.
  • Дигитална хигијена и свакодневна будност. Упозорено је на ризике дељења личних података и фотографија докумената на друштвеним мрежама, као и на опасности коришћења несигурних уређаја и мрежа.

Закључак вебинара је да, иако није могуће елиминисати све ризике, свест о потенцијалним претњама и промишљено понашање могу значајно да смање могућности за злоупотребу података.

Кључно је избегавање познатих грешака и усвајање доказаних добрих пракси заштите.

За више информација о овој теми и додатне савете, пратите будуће садржаје на нашем порталу!

Иван Минић, pojacalo.rs

Детаљно о овој теми на снимку испод:

 

 

Фестивал науке: Промоција знања и добрих идеја

Ако тражите место које окупља мудре главе, иноваторе, заљубљенике у науку и иновације, онда је Фестивал науке незаобилазно место за вас. Овај догађај, како открива Ана Петровић, директорка фестивала, окупља занимљиве људе из различитих бранши и свих старосних доби како би популаризовао науку и помогао младима да се одваже и заплове узбудљивим водама технолошких достигнућа.

Како је настао Фестивал науке? Која је идеја стајала иза свега и ко су били покретачи?

Ана Петровић: Од почетка смо имали идеју да се бавимо промоцијом општих друштвених вредности. Оснивачи и покретачи смо мој супруг Младен Петровић и ја, заједно с тимом сарадника-истраживача које смо упознали и с којима смо започели сарадњу кроз манифестацију Ноћ музеја.

Ноћ музеја је настала две године пре Фестивала науке и као старија сестра која је промовисала културу и уметност жељно је ишчекивала још један догађај који би у центар ставио науку и образовање.

Стицајем околности смо те 2006. године посетили Ђенову и највећи Фестивал науке у Европи и одлука је пала. Окупили смо сјајне, веома занимљиве људе с пуно ентузијазма и заједно се упустили у једну област која је тада била непозната у Србији. Занимљиво је да су наши научни сарадници с почетка рада и дан-данас с нама у контакту и да имамо изузетну сарадњу, а већина их је отишла у иностранство на даљи рад и усавршавање.

Сваки почетак је тежак. С којим изазовима сте се ви срели?

Ана Петровић: Када смо 2007. године организовали први Фестивал науке под потпуно немогућим условима, нисмо ни слутили какву смо машинерију покренули. Од почетка смо имали визију великог градског фестивала, али нисмо ни сањали колико ћемо овим пројектом допринети промоцији и популаризацији науке у Србији. Наш Фестивал науке је за пет година ушао међу десет највећих фестивала у Европи, а по узору на њега су настали и бројни фестивали науке широм Србије. Данас је постало сасвим нормално да једна средња или основна школа, или факултет, локално организује Фестивал науке.

Највећи изазов је био наћи финансирање за пројекат, а затим све уобличити тако да публику заинтересује промоција науке. Пажљиво смо бирали научне феномене које бисмо представили и начине презентације. Правили смо научне експонате који још никада нису виђени код нас, а прави хит је био када смо 2008. године у Кнез Михаилову улицу поставили велику Ејмсову собу као најаву Фестивала науке.

На који начин обављате одабир учесника?

Ана Петровић: Фестивал науке расписује конкурс за учеснике. Ове године смо имали 80 пријава. Морали смо да одбијемо 20 заинтересованих за учешће. Одабир се прави на основу процене квалитета презентације. Битно је колико се експеримената уживо изводи, колико интеракције има с посетиоцима, која се тема представља. Затим с одабранима радимо на продукцији и представљању њихових идеја. То је дуготрајан процес који на крају доведе до презентације на самом Фестивалу.

С којим организацијама и институцијама све сарађујете?

Ана Петровић: Учесници Фестивала науке су факултети и научни институти, основне и средње школе и организације за промоцију науке и образовања. На овогодишњем Фестивалу науке је учествовало 15 факултета сa 35 катедри, 13 основних и средњих школа, 20 института и истраживачких организација, МУП Србије и 6 екипа гостију из иностранства (Шведска, Пољска, Чешка, Аустралија, Естонија и Словенија).

Имали смо 40 поставки у главној фестивалској зони, 7 у зони за најмлађе, 11 у Експертинејџери зони и 8 програма на Научнофантастичној бини.

Суштина Фестивала науке је и афирмисање младих научника, истраживача. Овде причамо о младима који су на фестивалу први пут добили публику, испричали своју причу, стали на бину, произвели научни експонат о коме су дуго маштали… То им се много допало и постали су прави научни комуникатори. Заволели су овај посао и раде га данас код нас и широм света. Дали смо им простор, сцену и алате за научну комуникацију.

С друге стране, с обзиром на то да овај посао радимо већ 17 година, долазимо у прилику да прекопута нас седне неко с факултета или из научне институције и каже нам да је управо захваљујући Фестивалу науке одлучио да одабере научну каријеру.

Те 2007. године, када смо почели, у јавности није постојао појам научни комуникатор. Данас сте навикнути на њега. То су све деца Фестивала науке и на њих смо веома поносни.

Бавите се популаризацијом науке. На које све начине то чините?

Ана Петровић: Током година смо организовали 17 Фестивала науке, 4 Ноћи истраживача, имали смо прву изложбу код нас која је повезивала науку с уметношћу, организовали смо радионице за научне комуникаторе, а пре короне смо већ 4 године имали први центар за промоцију науке за децу, Феномен.

Научили смо да наука стоји иза већине ствари које су око нас и да је наша мисија да то константно потенцирамо на све начине који су нам доступни. Морамо да скрећемо пажњу на посвећене, паметне, висококвалификоване људе који се труде да буду у току с најновијим светским трендовима и који верују у своја истраживања, којима могу да побољшају животе свих нас. Морамо да својим радом константно подсећамо да ће улагање у науку и развој, у образовање нових кадрова, помоћи да се дугорочно ојача привреда и корпоративна клима у Србији.

Коме је све намењен Фестивал науке и ко су ваши главни посетиоци?

Ана Петровић: У суштини је популаризација науке намењена свима. Свима који су радознали, жељни нових знања, идеја и проналазака. Сви ће наћи своју зону интересовања на Фестивалу, то је потпуно сигурно, међутим, Фестивал је најпопуларнији међу децом школског узраста пошто на њему могу видети и доживети оно с чиме се срећу у свакодневном школском градиву. Фестивал науке је, такође, место сусрета људи са сличним интересовањима. Око 800 научних комуникатора је учествовало на овогодишњем Фестивалу. Они сви имају прилику да поразговарају, размене искуства и можда започну неке заједничке пројекте.

Какви су ваши планови за даље? Да ли планирате проширење активности?

Ана Петровић: Поред Фестивала науке, организујемо и Научни пикник, сваке године у мају. Ово је манифестација сличног формата, на отвореном, с већим акцентом на екологију и одрживу будућност. Ово је, такође, веома посећена манифестација.

Међутим, обе ове манифестације некако сваке године почињу из почетка, а делује да је будућност све неизвеснија, посебно ако узмемо у обзир да је све мање компанија које верују у улагање у науку, образовање и младе кадрове. Ово улагање јесте без конкретног поврата средстава, али то не би смело да се доводи у питање. Улагања у науку, образовање и културу морају бити нешто што се подразумева иако доносе корист на дуже стазе. Ми гајимо младе заинтересоване за науку и подстичемо их да изаберу један тежи пут у образовању. Од њих се очекује да једнога дана постану лидери и реше глобалне проблеме. Ко уме и сме да процени вредност ове трансакције?

Исто као што помажемо младима да разумеју и заволе науку, морамо доносиоце одлука натерати да њихове одлуке буду утемељене на науци и да схвате значај учешћа научника у јавном простору. То је можда део у коме је Фестивал до сада подбацио и на томе бисмо морали посебно да радимо.

С друге стране, Фестивал има капацитет, искуство и ресурсе да прошири програм, простор и трајање. Пре пандемије је био у три хале и трајао је четири дана, али је све питање могућности. Ми се надамо најбољем.

Ваш сајт се налази на .rs домену. Зашто сте одабрали баш .rs домен?

Ана Петровић: Међу првима смо се регистровали на .rs домену. И Ноћ музеја и Фестивал науке су једне од највећих манифестација у региону и било је логично да одмах добију .rs обележје. Сећам се добро те године када је .rs домен настао. Били смо поносни.

Фото: Марко Рисовић и Марко Ђоковић

 

 

Пажња, пажња! Како да водите контент маркетинг ако се бавите „досадним” послом

Да на самом почетку разјаснимо једну ствар – гледано са стране маркетинга, не постоје „досадни” послови. Производи или услуге које нудите никако нису нешто што „смара људе”. Напротив, нешто је неинспиративно само уколико је представљено кроз досадан садржај.

Дакле, иако вам се можда чини да књиговодствене услуге, продаја душека или пластичних чаша нису ствари око којих се могу креирати садржаји који ће бити занимљиви потенцијалним клијентима или купцима, истина је заправо сасвим другачија. Све што је потребно јесте мала промена угла из ког гледате на свој бизнис, зрнце маште и добра маркетиншка стратегија.

Па да видимо, како да водите контент маркетинг ако се бавите „досадним” послом и које то стратегије можете применити.

Фокусирајте се само на проблеме људи којима сте потребни

Рецимо да имате књиговодствену фирму која је специјализована за пружање услуга малим предузетницима. На свом сајту сте представили понуду, навели на које начине можете помоћи потенцијалним клијентима, рекли колико све то кошта и поставили блог текстове који говоре о уопштеним књиговодственим темама јер „то тако треба”. То исто је урадила и ваша конкуренција. Сви имају практично исти садржај и обраћају се најширој могућој публици, надајући се да ће у гомили „погодити” неког клијента.

„Јесте мало досадно, али сви тако раде, па и ја. Нема ту шта да се мења”, можда ћете рећи.

Међутим, оваква монотонија, карактеристична за велики број бранши (довољно је да погледате пет сајтова са истом тематиком и вероватно ћете помислити да сви само преписују једни од других) заправо је одлична прилика за вас. Будући да је мало бизниса који привлаче пажњу иновативним садржајем, ваш посао је далеко лакши. Потребно је само да реално сагледате ствари и направите малу промену у приступу.

Дакле, као прво, своје услуге нудите уском кругу људи. То значи да ваш садржај, највероватније, људи неће делити са својим пријатељима и познаницима на друштвеним мрежама. Према томе, нема потребе да се својим садржајем обраћате широком аудиторијуму, већ се фокусирајте на тачно оне особе којима су заиста потребне ваше услуге и које траже доброг књиговођу.

То можете постићи тако што ћете писати блогове који су од велике користи управо власницима малих фирми који се боре са мноштвом проблема и очајнички им је потребна помоћ.

Овај процес започиње прављењем листе најчешћих питања која вам постојећи клијенти постављају. На пример: Како наплатити потраживања од неплатиша, Како проверити да ли је фирми блокиран рачун или Како се плаћа порез по одбитку.

Прикупите тридесетак оваквих питања, а затим искористите Google Ads Keyword Planner и проверите колико је интересовање за сваку од ових кључних речи како бисте сазнали колико је велика ваша потенцијална публика. Рецимо, порез по одбитку има у просеку чак 480 упита сваког месеца, што значи да је ово тема коју заиста вреди на занимљив начин обрадити у блог тексту јер постоји публика гладна оваквог садржаја.

Након што ове кораке прођете за сваку од ставки са ваше листе, створићете базу знања која је преко потребна сваком малом предузетнику и својој публици пружити помоћ за којом грозничаво трага. И одједном, интересантан маркетинг садржај учинио је да ваш „досадни” посао постане веома занимљив и користан циљаној публици, и притом донео нове клијенте.

Покажите занимљиве аспекте свог посла

Бизнис којим се бавите познајете темељно и вероватно је мало тајни које још скрива од вас. Зато вам се може учинити да се бавите досадним послом. Заправо, само сте заборавили да све има и своју забавну, јединствену и инспиративну страну која заправо може бити окосница садржаја којим промовишете свој „досадни” посао.

Да ли сте размишљали о томе зашто људи деле неки садржај на својим друштвеним мрежама? Постоји више разлога, а најчешћи су:

  • пружање забаве или корисних информација другима
  • подржавање неке иницијативе која им се допада
  • јачање веза са пријатељима
  • дефинисање и представљање себе дугима.

Да ли се ваш бизнис уклапа у неку од ових ставки?

Рецимо, уколико постоји нека иницијатива коју сматрате блиском, можете баш то искористити за промоцију свог „досадног” посла. Да се вратимо на пример са фирмом за књиговодствене услуге. Узмимо да свим срцем подржавате кампању „Купујмо домаће”. Пишући о томе на које све начине ова иницијатива помаже домаћој економији и објашњавајући како то све утиче на мале предузетнике који су ваша циљна група, можете на веома занимљив начин промовисати свој бизнис и привући оне клијенте који такође подржавају ову идеју и деле исте вредности.

Друга опција коју можете искористити јесте прављење садржаја који ће бити фокусиран на то како је ваша фирма помогла некоме. Особе које су ваши потенцијални клијенти највероватније се срећу са сличним проблемима и изазовима које сте некоме већ решили. Зато направите студију случаја, покажите и објасните како сте дошли до решења и колико је то било значајно за предузетника који вас је ангажовао. Не само да ћете тако публици пружити корисне информације које ће са задовољством конзумирати, већ ћете истовремено показати да ваша фирма пружа услугу која решава проблеме.

Дакле, не заборавите да је неки садржај досадан само ономе коме не решава неку муку. Уколико са тог становишта анализирате различите маркетиншке кампање, брзо ће вам постати јасно да су многи од „ултра занимљивих” бизниса заправо једнако „досадни” као и онај којим се ви бавите и да „вау” фактор постижу одабиром другачијег и необичног угла из ког представљају оно чиме се баве. Потребно је само да размислите која је то перспектива коју можете ефикасно искористити за промоцију онога чиме се бавите.

Поред писаних, користите и друге формате садржаја

Маркетинг садржај многи поистовећују са писањем блог текстова, прављењем студија случаја… заборављајући да, поред писаних, постоје и други формати и медији.

Ваш садржај уопште не мора бити у форми писане речи. Рецимо, садржај у форми Јутјуб видеа је нешто што вашем „досадном” послу може пружити забавну ноту, посебно уколико, поред тога што је занимљив, видео доноси и неку корист за гледаоца. Наравно, можете користити кратке видео-форме у којима језгровито едукујете публику о неким специфичним питањима, правити нешто дуже клипове дубље залазећи у одређену тему или направити подкаст у коме ћете детаљно претресати најболније тачке које ваши потенцијални клијенти имају.

Ваш садржај може бити и у облику неког згодног алата који бесплатно дајете својој публици. Да се вратимо на пример књиговодствене фирме. Ово је посао који укључује прављење различитих прорачуна везаних за дугове, потраживања, порезе… А то су све ствари које функционишу по одређеној формули и могу бити „спаковане” у облику неке апликације. Тако можете, на пример, направити онлајн калкулатор ПДВ-а, или калкулатор путем којег ваш потенцијални корисник лако може обрачунати плату за свог запосленог.

Да, можете написати и блог текст о томе како изгледа процес за израчунавање ових ствари, али пружајући бесплатан онлајн алат људима заправо знатно олакшавате читаву ствар, ојачавате однос поверења и изграђујете своју репутацију јер им решавате конкретан проблем.

Све ово учиниће да привучете публику и биће од велике помоћи у генерисању нових клијената.

АИДА модел продајног левка − примене и недостаци

Продајни левак је концепт у свету маркетинга и продаје, који компанијама и организацијама помаже да привуку потенцијалне купце, претворе их у стварне купце и задрже их као лојалне клијенте.

Овај процес се одвија кроз неколико фаза, које се визуелно представљају као левак, ширећи се на врху и сужавајући се ка дну.

Један од најпопуларнијих модела за разумевање и примену продајног левка је АИДА модел. АИДА је акроним за четири кључне фазе:

  1. Awareness (свест)
  2. Interest (интересовање)
  3. Desire (жеља)
  4. Action (акција)

Свака од ових фаза игра важну улогу у вођењу купца кроз процес куповине.

Фазе АИДА модела:

  1. Свест (Awareness)

Циљ ове фазе је да привуче пажњу што већег броја људи и учини их свесним постојања вашег производа или услуге. Ова фаза се обично постиже путем разних маркетиншких активности као што су:

  • Оглашавање: ТВ, радио, онлајн и принт огласи
  • Друштвене мреже: креирање садржаја који се лако дели и привлачи пажњу
  • SEO: повећање видљивости на претраживачима
  1. Интересовање (Interest)

Када су потенцијални купци постали свесни вашег производа, следећи корак је изазвати интересовање. У овој фази, циљ је ангажовати публику и пружити јој довољно информација да би била заинтересована за ваш производ или услугу. То се постиже путем:

  • Едукативног садржаја: блог постови, е-књиге, видео-туторијали
  • Имејл маркетинга: персонализоване и релевантне информације које одговарају интересовањима потенцијалних купаца
  • Вебинара и семинара: пружање детаљних информација и одговарање на питања публике
  1. Жеља (Desire)

Након што сте заинтересовали потенцијалне купце, следећа фаза је да створите жељу за вашим производом или услугом. У овој фази, циљ је емотивно повезати купца са вашим производом и показати му како тај производ може задовољити његове потребе или решити проблеме. То се постиже кроз:

  • Студије случаја: приказивање стварних примера задовољних корисника
  • Рецензије и сведочења: позитивна искуства других купаца
  • Специјалне понуде: попусте, промоције и додатне погодности.
  1. Акција (Action)

У овој фази, циљ је подстаћи потенцијалне купце да предузму конкретан корак, као што је куповина производа, пријава за услугу или контактирање продајног тима. Ова фаза се може олакшати кроз:

  • Јасне позиве на акцију (CTA): дугмад или линкови који јасно упућују на следећи корак
  • Једноставан процес куповине: user-friendly веб-страница, брза и сигурна плаћања
  • Ограничене понуде: стварање осећаја хитности и ексклузивности.

АИДА модел продајног левка је алат који помаже компанијама да структурирају свој продајни процес и ефикасно воде потенцијалне купце од фазе свести до акције.

Примена АИДА модела у пракси

Свакодневно користиш свој телефон за посао и забаву, али примећујеш да ти тренутни телефон не задовољава потребе. Једног дана, док скролујеш кроз свој Инстаграм фид, угледаш атрактиван видео-оглас компаније Самсунг. Видео приказује нови паметни телефон са сјајним камерама, дуготрајном батеријом и функцијом брзог пуњења. У тренутку си очаран визуелним ефектима и професионалним снимцима које телефон може да направи.

Знатижељан си. Кликнеш на линк у огласу и завршиш на блогу Самсунга. Тамо прочиташ детаљан чланак о свим иновативним функцијама новог телефона. Посебно те занима AI технологија камере која аутоматски побољшава фотографије.

Почињеш да пратиш рецензије телефона од познатих технолошких инфлуенсера на Јутјубу. Свака рецензија је позитивна, истичући како је телефон изузетно брз, како прави фантастичне слике и како батерија траје цео дан. Један од инфлуенсера чак каже да је то најбољи телефон који је икада користио. Такође прочиташ неколико студија случаја на сајту Самсунга, где други корисници описују како им је телефон олакшао живот.

На крају, Самсунг нуди специјалну промотивну понуду за прве купце – бесплатне бежичне слушалице уз куповину телефона. То је тренутак када стварно пожелиш тај телефон.

Сада си спреман да купиш телефон. Процес куповине је једноставан и брз. У неколико кликова поручујеш нови телефон. Док чекаш испоруку, добијаш потврду путем имејла са свим детаљима о наруџбини и очекиваним датумом испоруке.

Када телефон стигне, више си него задовољан. Одмах испробаш све функције и одушевиш се квалитетом камере и брзином телефона.

Захваљујући позитивном искуству, поделиш своје утиске на друштвеним мрежама, препоручујући Самсунг телефон својим пријатељима и породици.

Разумевање сваке фазе и имплементација одговарајућих стратегија омогућава боље ангажовање публике, повећање конверзија и дугорочно задржавање купаца. 

Недостаци АИДА модела

Модел често критикују због претпоставке да су фазе линеарне, тј. да потрошачи увек пролазе кроз све фазе редом. У данашњем дигиталном окружењу, потрошачи могу прескакати фазе или се враћати на претходне, што модел чини превише поједностављеним.

Модел не узима у обзир активности након куповине, као што су задовољство, лојалност или препоруке, што су кључни фактори у изградњи односа са потрошачима и дугорочне вредности бренда.

АИДА модел наглашава рационалне аспекте привлачења пажње и изазивања интереса и жеље, али често занемарује емоционални део, који је важан у доношењу одлука о куповини, нарочито за потрошаче који се ослањају на осећања при избору производа.

За производе који захтевају дужи процес доношења одлука или укључују високу инвестицију, АИДА модел може бити превише једноставан и не пружа увид у све кораке и утицаје који су укључени у одлуку.

Иако је АИДА модел користан као основни оквир за разумевање куповног процеса, његове мане указују на потребу за надоградњом, односно модернијим и флексибилнијим приступима који боље одговарају данашњем комплексном тржишту.

Зашто корисници више верују сајтовима на националним доменима

Доношење одлука може бити попут вожње кроз маглу – неизвесно и често збуњујуће. Свакодневно се суочавамо са изборима који обликују наш живот, било да је реч о личним или пословним одлукама, али како доносимо те одлуке? Где долазимо до информација и од кога их добијамо? Да ли су то релевантни извори или су то само нечија мишљења?

Имати мишљење је људски, сви ми имамо мишљење. О разним стварима. О неким стварима имамо и знање, о некимa баш и немамо, али то нас не спречава да и о њима имамо мишљење, и да га износимо. Наравно, неоптерећени тиме што нам објективне чињенице уопште не иду у прилог. Нажалост, на бази неутемељених мишљења често се утемељују важне пословне одлуке, које се касније покажу као погрешне.

На пример, често се јавља питање да ли је за веб-сајт боље користити национални домен, попут .rs, или популарни генерички домен, као што је .com. Популарност .com домена заснива се на његовом стажу на интернету, који ће у марту 2025. достићи пуних 40 година. Додуше, његова популарност не гарантује сајтовима који га користе ни бољу позицију у претрагама ни већи успех на глобалном нивоу, али његова популарност јесте чињеница. Ово није теза: изабрати .com домен јер би требало да буде регистрован и проверен од стране Гугла (из једног истраживања). То је мишљење. Потпуно неосновано и потпуно нетачно, али некоме сасвим довољно да на основу њега донесе одлуку.

Национални домени као фактор поверења корисника

Избор домена је, у дигиталном свету, много више од техничког питања – то је стратешка одлука која може директно утицати на успех компаније, било да послује локално или циља глобално. Јер, домен није само интернет адреса – он је део компанијског идентитета. Када бирате између националног и генеричког домена, ви бирате начин на који ћете се представити циљној публици. Национални домени, попут .rs за Србију, шаљу јасну поруку: „Ту смо за вас, на вашем језику и писму, и ценама у локалној валути. Сваки проблем, па и правни, решава се локално.” Генерички домени пак не шаљу сличну поруку, јер они немају географски контекст.

Истраживања показују да корисници више верују сајтовима на националним доменима, јер препознају њихову усмереност на локално тржиште. Такође, постоји веће поверење потрошача у домаће домене због транспарентности информација о регистрацији. Наиме, за разлику од генеричких домена, код којих су информације о власницима често скривене, .rs домен, када је регистрован на правно лице, омогућава једноставну проверу фирме која стоји иза њега. Тиме се гради поверење.

Глобална препознатљивост и локална релевантност

Сви интернет домени (а има их скоро 1.600 на глобалном нивоу) подједнако су видљиви на интернету – разлику између њих прави људска перцепција и Гуглови алгоритми претраге. Док су генерички домени у предности када је реч о глобалној препознатљивости (људска перцепција), национални домени су у предности када је реч о локалној релевантности (Гуглови алгоритми). Кад је сајт на националном домену, корисници очекују да је његов садржај прилагођен њиховим локалним потребама, па га виде као релевантији од оног на генеричком домену. Такви сајтови су релевантнији и у Гугловој локалној претрази, јер национални домени сигнализирају усмереност на локално тржиште, и Гугл такве сајтове фаворизује у локалним претрагама.

Већина наших е-трговаца је свесна ових чињеница, што је видљиво и у статистичким подацима. Наиме, истраживање из октобра 2024. говори да већина е-комерц сајтова у Србији, чак 84,5%, функционише искључиво на домаћем тржишту, при чему њих 79,8% користи управо .rs домен. Осим избора језика и писма за садржај, и сам домен указује на прилагођеност сајта локалном тржишту.

Како направити прави избор?

Одабир правог домена зависи од ваших циљева. Циљате домаће тржиште? Домаћи домен .rs је логичан избор – говори језиком ваших купаца, фаворизује вас у локалним претрагама и гради поверење. Наравно, домен је само један део шире дигиталне стратегије. Али, у комбинацији са квалитетним садржајем и добром оптимизацијом за претраживаче, прави домен ће вам помоћи да ваш сајт буде не само видљивији, већ и релевантнији. То ће се, последично, одразити и на ваш бизнис.

pitajte.rs вебинар: 10 тема за размишљање: Информациона безбедност у свакодневици

Прво издање pitajte.rs вебинара у новој 2025. години биће премијерно приказано у среду, 1. јануара у 20 часова, а овог пута бавимо се темом информационе безбедности у свакодневици. О њој ће говорити наш гост – Иван Минић, pojacalo.rs.

Иван Минић је основао Burek.com (2002.), MojaPijaca.rs (2016.), TurnKey (2016.), Појачало (2018.), Бургос (2019.), Алфа Превод (2021.), ДигиТалк (2021.)  Већ двадесет година послује на релацији између технологије, маркетинга и предузетништва. Саветовао је највеће глобалне брендове када је дигитални наступ на локалном тржишту у питању. Данас и даље саветујее неке глобалне, али и многе локалне компаније – како мале, тако и велике. Претходних неколико година радио је и као консултант, едукатор и експерт на бројним ЕУ пројектима и сарађивао са USAID, UNDP, Thomson фондацијом, OSCE, Уницефом и другим донаторима.

Са развојем дигиталне технологије, свесност о значају сајбер безбедности постаје кључна за свакодневни живот. У модерном окружењу, напади попут социјалног инжењеринга, лажних понуда и крађе идентитета представљају озбиљне изазове. Национални интернет домени пружају сигурно окружење, али су корисници ти који кроз знање и пажљиво поступање на интернету штите своје податке. Неопходна је едукација и подизање свести о ризицима, као и о мерама за заштиту личних и пословних информација. У овом вебинару Иван ће пружити практичне савете и алате за препознавање и спречавање дигиталних превара, попут употребе јаких лозинки, пажљивог дељења личних података и опреза према непознатим електронским комуникацијама. Придружите нам се да заједно јачамо безбедност у онлајн простору и будите део заједнице која гради сигурну дигиталну будућност.

Уколико вам је ова тема занимњива и корисна, погледајте 1. јануара у 20 часова премијерно издање pitajte.rs вебинара на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Иван ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

И у наредној години очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре. 

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте били у току са свим корисним и занимљивим садржајима које објављујемо, као и да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Како изградити успешну онлајн заједницу својих корисника?

Онлајн заједнице компанијама омогућавају да се повежу са корисницима, разумеју њихове потребе и граде дугорочну сарадњу. У раним фазама развоја производа, овакве заједнице су кључне за прикупљање повратних информација које осигуравају да правите производ који вашој циљној групи решава праве проблеме.
Осврнућемо се на све неопходне кораке које треба да пратите како бисте и ви могли да оформите малу заједницу својих корисника.

Како испитати кориснике?

Први корак ка разумевању корисника јесте комуникација. Анкетирајте их путем онлајн формулара, упитника после куповине или директних разговора. Ове информације треба да буду доступне свим тимовима – од маркетинга и продаје, до корисничке подршке – како би целокупна понуда била прилагођена потребама корисника. На технички оријентисана лица посебно обратите пажњу, јер они често инсистирају на прецизним одговорима кроз документацију.

Оформите тим за комуникацију

Пре него што покренете овај пројекат, осигурајте се да у тиму имате особе чије ће задужење бити константна комуникација са корисницима.

Уколико је заједница неактивна, или људи из тима не делују активно, корисници неће учествовати у конверзацији, и нећете привући већи број њих да вам се прикључи.

Које опције имате за формирање заједнице?

Заједнице могу бити усмерене на различите канале комуникације, у зависности од профила корисника. Неки од популарних формата укључују:

  • Форуми: Платформе попут Discourse-а омогућавају структурисане дискусије и међусобну помоћ корисника.
  • Апликације за директну комуникацију: Slack и Discord омогућавају директан контакт с тимом и међу корисницима. Discord је популаран међу програмерима, док Slack често користе пословни корисници.
  • Друштвене мреже: Фејсбук групе су ефикасне на локалном тржишту, док Линкедин групе функционишу боље у Б2Б окружењу.
  • Видео формати: Јутјуб, Твич и Тик-ток су идеални за презентацију ваших услуга кроз визуелни садржај и прикупљање пратилаца.

Улога модерације у очувању заједнице

Модерација је неопходна за очување квалитета дискусија и корисничког искуства. Јасна правила понашања су кључна како би се избегла токсичност. Активни корисници, иако малобројни, постављају тон заједнице, док пасивни корисници чине већину и лако могу да буду понесени лошом атмосфером.

Токсичност појединих чланова може да утиче врло негативно и на ваш бренд и на слику коју о себи градите. Један токсичан корисник може да отера стотине тихих посматрача из ваше заједнице. Већина онлајн пројеката има своја правила понашања на која се касније позива, тако да би требало да и ви имате нешто написмено пре него што и покренете овај пројекат.

Успостављање поверења кроз транспарентну комуникацију и брзо решавање проблема доприноси здравом окружењу.

Како привући и задржати кориснике?

  • Будите корисни: Заједница треба да буде место за размену знања, а не једнострани канал комуникације.
  • Ангажујте тим за подршку: Технички експерти у вашем тиму треба да буду доступни за питања корисника.
  • Подстакните интеракцију: Креирајте посебне канале за различите теме. Ево пример добро организованог Дискорд (Discord) сервера:
    • #dobrodošlica – поздрав за нове чланове и основне информације;
    • #pravila – правила понашања у заједници;
    • #najave – званична обавештења и догађаји;
    • #pitanja-i-odgovori – одговори на често постављана питања;
    • #opšte-teme – неформалне дискусије о разним темама;
    • #pomoć – канал за тражење помоћи или савета;
    • #resursi – дељење корисних линкова, водича и материјала.
  • Пружите простор за забаву: Људи остају тамо где се осећају пријатно и добродошло.

Пример из праксе

Wasp је компанија која прави фрејмворк за програмере који раде у Јаваскрипту (JavaScript). За разлику од већине компанија, они немају производ који продају и тако се финансирају, већ се, попут Линукса, ослањају на допринос заједнице и корисника. Кључ успеха оваквог пројекта јесте заједница која ће стално делити своја мишљења и искуства са тимом одговорним за овај пројекат.

На свом Discord каналу прикупили су скоро 3.500 корисника који свакодневно активно деле своја искуства у коришћењу овог алата. Сва техничка питања добијају одговор од програмера који су задужени да раде на овом пројекту, и сваке недеље неко други преузима одговорност за овај задатак. Кроз овај канал се маркетинг тим повезује са корисницима који их промовишу на својим каналима или деле приче о томе како је њихов пројекат успео баш зато што се ослањају на најновију технологију. На тај начин маркетинг тим долази до људи чија прича инспирише. Такве људе интервјуишу, и то објављују на свом блогу како би дошли до што већег броја потенцијалних корисника.

Ово је само један пример како успешна и активна заједница може да окупи целу компанију, од инжењера до маркетара.

Закључак

Изградња успешне онлајн заједнице захтева време и посвећеност, али резултати оправдавају уложени труд. Разумевање корисника, одабир правих канала комуникације и континуирана модерација кључни су за стварање простора где корисници желе да се задрже. Уложите у своју заједницу, и она ће постати драгоцен део вашег бренда.

Милица Максимовић, Growth @ WASP.

Детаљно о овој теми на снимку испод:

 

Интервју: Промоција бренда, производа и услуга

У последњем издању domen.rs интервјуа у овој години говоримо о промоцији бренда, производа и услуга.
Гостовао нам је Милош Скокић, суоснивач агенције Жишка.

Милош Скокић је суоснивач агенције Жишка, креативни директор и креатор садржаја. Адвертајзингом се бави од 2013. године, са фокусом на дигитални маркетинг и садржај. Постао је предузетник 2016. од када се оријентише на организацију креативног рада и адвертајзинг у генералном смислу. Говорник је на регионалним конференцијама, један је од DIMAQ тренера, и често жирира адвертајзинг фестивале. Стално истражује формате и нове креативне изразе, а Жишка подкаст, његов гејминг Јутјуб канал и ТикТок профил посвећен „штреберској“ култури су неки од последњих успешних пројеката или само забавних хобија. Тешко је проценити.

У овом интервјуу дао нам је одговоре на следећа питања:

  1. Која врста промоције бренда, услуге или производа тренутно најбоље пролази?
  2. Када је промоција у питању, шта можемо да урадимо сами, а шта је најбоље оутсоурце-овати агенцији или неком ко је стручнији у томе?
  3. Колико је важан органски reach и шта он подразумева?
  4. Шта алгоритам фаворизује на друштвеним мрежама?
  5. Колико су важни извештаји и шта је заправо битно да пратимо у њима?

 

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

 

1. Која врста промоције бренда, услуге или производа тренутно најбоље пролази?

Све зависи, у смислу зависи од индустрије, зависи од циљне групе, зависи од производа. Не постоји једно решење за све адвертисинг проблеме. Али сад кад смо то установили могу да ти кажем које најбоље пролази. А то је у ствари вертикални видео. И вероватно те не изненађује тај одговор. Вертикални видео на дигиталним медијима је постао главни и медијски најефикаснији формат за оглашавање и, у ствари, и за преношење било какве поруке.

Тако да, када данас маркетиншке агенције сарађују са клијентима, неку прву шансу коју траже за побољшање неког њиховог комуникацијског микса је да ли довољно користе вертикални видео. Зашто је то тако? Не зато што је неко од нас одлучио да то постане главни формат, већ је одговор за то у самом алгоритму. Велике друштвене мреже, на почетку са ТикТоком који је ствари и започео тај тренд пре неколико година, су одлучиле да је формат који ће највише награђивати reach-ом, a који ће највише награђивати досегом и видљивошћу, кратки вертикални видео, значи видео који се гледа на мобилном телефону, без окретања.

И, као што рекох, то креће са ТикТоком, са њиховим алгоритмом који даје узор с једне стране Инстаграм reels-има као, рецимо да је иста ствар само на другој платформи, а врло брзо након тога и Јутјуб има свој shorts, тако да данас смо у ситуацији где када произведемо вертикални видео трајања до минут, он је вероватно погодан за све маинстреам канале у смислу дигиталне комуникације.

Самим тим је продукцијски најефикаснији, а медијски је такође најефикаснији јер се управо ове платформе које сам поменуо и даље такмиче у вези с тим која ће боље сервирати тај садржај. Тако да, то би био кратак одговор на питање.

2. Када је промоција у питању, шта можемо да урадимо сами, а шта је најбоље оутсоурце-овати агенцији или неком ко је стручнији у томе?

Најједноставнији одговор би био – ако можеш да урадиш све сам, уради све сам. И, ако је то успешно и ради посао за твој бизнис како си ти замислио, уради све то сам. Ово се највише, као савет, односи на мале бизнисе. Мали бизниси данас могу много лакше него ли било када у историји, да производе свој садржај и да имају бенефит од тога.

И дословно имамо тренутно мале бизнисе који су ужасно успешни на ТикТоку и на Инстаграму и који, фактички целу своју комуникацију базирају на тим приземним, једноставним видеима креираним за потребе тог вертикалног видеа који смо поменули. Ти вертикални видеи досежу до великог броја људи и то резултира неком продајом или растом свести о бренду итд.

Међутим, јако је опасно мислити да је ово одговор који је примењив на све бизнисе. И даље постоје компаније, бизнис и брендови за којима овај приступ просто не функционише. Навешћу као пример потпуно супротан принцип, а то су рецимо глобалне компаније које послују на националним тржиштима. Такве компаније имају једну другачију потребу. Као што је малим бизнисима потребно да то буде ефикасно и јефтино, тако исто је великим компанијама потребно да садржај буде јако контролисан и да се прича о бренду прича управо на онај тачно начин на који је предвиђено бренд стратегијом. И у том смислу њима треба агенција која уме да брине о бренду, која уме да испоштује те постављене стандарде или да их постави.

Онда им треба професионална продукција која уме да изведе, да крафтује те видее и те садржаје баш онако како је упутством и сценаријом предвиђено. И то су просто процеси који захтевају пуно некаквих стручњака, експерата у својим областима, да би извели комуникацију.

Али опет да се вратим на почетак. Ако за бизнис циљеве то ради – пробај сам, а ако не успеваш сам, ако ниси задовољен резултатима – пробај са агенцијом, па онда упореди шта ти ради агенција, шта ћеш да радиш ти сам и види просто шта ти доноси вредност.

3. Колико је важан органски reach и шта он подразумева?

Ми смо дуго година клијентима, као маркетиншка агенција, говорили једну ствар, а то – је органски reach постоји, али на њему не можемо заснивати наше стратегије. И то ја мислим да је из угла бизниса тачно. Ми морамо имати стратегију која укључује paid медијe ако покушамо ишта амбициозније да урадимо.

Међутим, чињеница је да нас помало сада ТикТок са тим својим, у суштини веома дисруптивним бизнис моделом, последњих пар година демантује. И чињеница је да брендови, појединци, инфлуенсери успевају на ТикТоку са јако малим, скоро непостојећим буџетима и само користећи стратегију органског reach-а, да ураде невероватне ствари.

Ја и даље мислим да је важно да о томе причамо на један одговоран начин и да опет подвучем ту поруку. Органски reach ипак и даље, и узимајући обзир ТикТок, није стратегија и даље. Један од разлога зашто мислим да је то важно да поменем је тај што је питање можда не дана, али месеца када ће ТикТок оглашавање кренути код нас.

И имаћемо на ТикТоку једну нову еру ТикТока где ће плаћено оглашавање преузети примат нарочито за брендове.

За брендове ће постати готово немогуће да имају стратегију на ТикТоку која се базира потпуно на органском reach-у. Када се то деси на ТикТоку, тиме мислим да, како да кажем, иако је то једна друштвена мрежа, то је друштвена мрежа која тренутно диктира трендове, рекао бих да је то једна зрелост платформи да нема назад.

Када се то деси опет ћемо причати о добрим медијским плановима, о плаћеним оглашавању, о амбициозним продукцијама итд.

Људи су се мало опустили, да кажем, некако се превише ослањају и на Рилс и на ТикТок управо зато што не морају да улажу неки додатни новац да би добили неки резултат, али просто ја мислим да је са сваким новим алатом било питање када ће почети да се наплаћује.

Тако је. То су све бизниси. Све те компаније које ми помињемо, ми често не размишљамо о томе, су компаније које су профитно оријентисане. ТикТок мора да заради свој новац као што је тонсвојевремено морао Фејсбук, као што је својевремено морао Инстаграм, као што мора Јутјуб. Те у том смислу ми смо само део тог екосистема и тај бесплатан reach који ми добијамо није бесплатан, то је само long game за те компаније. Они су, јако успешно и на један инспиративан начин усмерили читаву индустрију и креаторе да стварају на тај начин, а сада ћемо да платимо то.

4. Шта алгоритам фаворизује на друштвеним мрежама?

То је занимљиво питање зато што ја мислим да се та ствар, у ствари, не мења иако делује да је тако.

Рецимо кад бисмо сад гледали уназад, вероватно бисмо рекли ТикТок је доминантан задњих пар година и вертикални видео, пре тога је био дигитални видео, пре тога су биле заједнице на Фејсбуку. Као стално се мења што фаворизује алгоритам, али суштински све што те компаније покушавају под дешавањем алгоритма да ураде је да обезбеде, и ово ће звучати утопијски, али боље искуство за гледаоца, боље искуство за особу која то конзумира преко уређаја.

Јер суштински оно што јесте мотивација компанија попут ТикТока, Фејсбука итд. је да ми више времена проведемо гледајући баш њихову платформу. Шта то у преводу значи? ТикТоку је у интересу да ми сервира добре приче које ће мене задржати на екрану. Или да баш технички то објасним, видео који има висок retention rate је за ТикТок добар видео.

Шта то значи? Видео које људи гледају до краја или барем великом проценту је сигнал ТикТоку – аха, ово је нешто релевантно и ово треба да сервирам већем броју људи да би, просто опет кажем, већи број људи провео више времена на њиховој, а не на некој другој платформи. Тако да кратак одговор, као и увек – добар садржај.

У ствари, алгоритам форсира добар садржај и знам да ће сад људи рећи, видео сам ТикТок, нема тамо ништа добро, али добар из оног неког угла објективне људске природе. Значи оно што људи желе да гледају. У тој смислу добар.

5. Колико су важни извештаји и шта је заправо битно да пратимо у њима?

То је ужасно комплексно питање зато што су нам дигитални канали омогућили да пратимо све. И онда смо ми рекли: па добро онда ћемо да пратимо све. Али заправо то главно питање у целој тој ствари је – која бројка ти омогућава да нешто промениш или да нешто урадиш? Важи се само онај извештај који, кад прочиташ, зна шта треба да радиш.

Ако ја теби сад презентујем моје дигиталне резултате и кажем ти, не знам, reach је био 2 милиона, на овом посту имамо 3 милиона, на овом посту милион, ми се у ствари не бавимо извештајем. То су само неке бројке које није могуће тумачити. Али хајде прво да вам дам неки мало конструктивнији одговор. Поменуо сам reach јер већина људи се заустави ту.

Потребно је пратити и писати извештаје и квантитативно и квалитативно. У преводу квантитативно – хајде да видимо колико људи је видело наш садржај, примера ради ако је дигитални канал, колико људи је било интерактивно с њим, али онда квалитативно – какви су то коментари, какав је то engagement. Па онда опет квантитативно – колико је људи отишло на наш сајт, али онда опет квалитативно – како је изгледала та посета сајту, шта они ураде кад дођу на сајт, шта читају. Па онда опет квантитативно – да ли чек аутују ако постоји нека продаја, а онда опет квалитативно – каква је та корпа, шта они купују. Да ли можемо да изведемо неке законитости… Аха, људи који долазе са Фејсбука то нам је јефтинији посетилац сајта, али он купује мање или јефтиније. Ово причам из главе, немам конкретне примере на уму.

Дакле, извештај мора бити подешен тако да ономе ко га слуша омогућава да каже, аха, онда знам шта ћу следеће да урадим. Сада ћу више улагати у Инстаграм, јер ми је ту просечна потрошачка корпа већа, примера ради. Ако имаш извештаје који ти не омогућавају да имаш тзв. ”action points”, значи шта треба урадити и то већ од следећег месеца, нешто ту није добро подешено.

То су неки, вероватно форме ради, извештаји које мораш да правиш и тако даље.

У главном је то Ексел табела са неким цифрама и на томе се све завршава. Заправо тај неки савет, тај квалитативни тренутак углавном зафали, што је заправо суштина, јер треба да знаш шта да радиш са тим цифрама.

Да, и јако су заводљиви извештаји. Рецимо, даћу један екстреман пример да би људи разумели. Ти гледаш неки извештај, имао си неку продајну акцију на дигиталу и сад гледаш колико људи је купило тај производ. И стварно може да буде јако успешна нека активација. Не знам, рецимо имали смо неки ваучер и купило га је 2000 људи. Али ти у том тренутку мораш да поставиш и питање: Шта је ова ствар урадила дугорочно за наш бренд? Да ли је послала неку другачију слику о нашем бренду? Да ли се променило нешто у перцепцији нашег потрошача? Можда ми нисмо бренд који је икада требало да има попуст или ваучер. Намерно наводим екстреман пример зато што мислим да ће људи из њега разумети мало ширу поенту, а то је да је извештај жива ствар и тумачење података мора буде жива ствар и нешто о чему може да се дискутује или у агенцији или у компанијама или у било каквом екосистему.