Актуелно: Шта послодавцима доносе измене и допуне Закона о порезу на доходак грађана

Народна скупштина Републике Србије је крајем новембра 2024. године усвојила, између осталих, и Закон о изменама и допунама Закона о порезу на доходак грађана. Ове измене и допуне су дуго најављиване, па је потребно сагледати шта кључне измене послодавцима значе у пракси, али и у материјалном смислу.

Потребно је напоменути да ове измене и допуне важе од 1. јануара 2025. године. Издвојићемо две измене и допуне.

Једна од њих се односи на повећање неопорезивог износа код обрачуна пореза на зараде. Тренутно је реч о 25.000, а од наредне године износ се повећава на 28.423 динара. Ако има оних који не знају, да поновимо да се овај износ користи (као умањење) код утврђивања основице за обрачун пореза на зараде.

Да претпоставимо да је нечија плата 100.000 динара, па да сагледамо и ефекте ове промене (уз остале непромењене услове). Укупно оптерећење основне зараде, услед повећања неопорезивог износа зараде, било би мање за око 500-600 динара месечно. На годишњем нивоу, говоримо о уштеди која може да покрије отприлике два месечна износа за превоз по једном запосленом (па пута одговарајући број запослених).

Послодавцима је остављено на вољу да ли ће ову уштеду искористити или минимално повећати зараду својим запосленима и остати на истом нивоу оптерећења зараде (трошка за послодавца).

Као опипљивија делује друга измена која је предмет овог текста. Наиме, неопорезиви износ дневнице за службено путовање у иностранство повећан је са 50 на 90 евра. Дневница се добија за преко 12 часова проведених у иностранству, а половина уколико смо на путу боравили између 8 и 12 часова.

За приватни сектор не постоји прописан ни минималан ни максималан износ дневница за службени пут у иностранство. Врло често послодавци примењују неопорезиве износе, што је до сада износило 50 евра. За све преко тога на разлику од 50 евра, плаћа се порез на доходак грађана по стопи од 10%. На пример, прописана дневница у фирми је 100 евра, неопорезиви износ до сада је 50 евра, порез се плаћа по стопи од 10% на разлику од 50 евра.

Послодавци који су исплаћивали дневнице у износу већем од до сада неопорезивог овом изменом оствариће пореску уштеду, уколико не промене висину дневнице. У нашем примеру, од јануара 2025. године, 10% пореза ће се плаћати на 10 евра (разлика између 100 и 90). Међутим, запослени који доста путују у иностранство сигурно имају мотив да добију више новаца по овом основу, па се може рећи да је политика дневница донекле и фактор конкурентности. У нашем примеру, уколико би послодавац дневнице подигао на износ од 140 евра, имао би, наравно, већи трошак номиналне дневнице, али по том основу не би било додатних пореских издвајања (у нашем примеру 10% на 50 евра разлике између 140 и 90 евра.

Имајући у виду све претходно речено, може се закључити да значајне уштеде по питању повећања неопорезивог износа зараде може остварити онај послодавац који запошљава велики број запослених. Много веће уштеде може да оствари уколико је за службени пут у иностранство исплаћивао дневнице веће од неопорезивог износа. Да ли ће све бенефите ових промена послодавац искористити само за себе – нека му је на вољу – али можда је најпоштеније да користи од ових измена буду негде између, па да плодове убирају и послодавац и запослени.

Важност креативне странпутице

О истраживању, нелинеарности и ефикасности у креативном раду.

Постоји једна вежба коју креативци користе када покушавају да пронађу занимљиве и неистражене погледе на проблем који решавају. Зове се најгора идеја на свету. Правила су врло једноставна: смисли најгору могућу идеју и презентуј је тиму; идеју која би направила највише штете у датој ситуацији, за конкретан производ, на нашем тржишту; идеју коју је немогуће реализовати; идеју коју сигурно нико не би одобрио; идеално, идеју коју те је срамота да изговориш.

Ово је веома паметна замка, осмишљена тако да хакује наше практичне и на решење усмерене мозгове и наведе их да се „заиграју”. А када мало размислиш, да би смислио најгору идеју, потребно ти је подједнако разумевање бренда, производа, тржишта, друштва као и да смишљаш најбољу – креативни и интелектуални изазов није ништа мањи. Али разлика је у томе што када предложиш ту вежбу, сви почну да се смеју. Просторија се промени.

А онда се смеју и док презентују своје грозне идеје. Смеју се једни другима, смеју се заједно, видиш тачно да су заборавили да су на послу, да постоје рок и ограничења и претходна кампања, и директор који ништа не одобрава. Затим, као по правилу, размишљање о најгорим идејама постаје први конструктиван разговор о добрим идејама. „Чекај, чекај, али то заправо има доста смисла”, неко каже, онда узме комадић концепта који му се допао и крене да га развија и брани пред тимом. Мозак ухваћен у замку где мисли да ради нешто неважно, мало, банално… креће да решава „велики проблем”.

У гејмингу постоји сличан концепт − споредне мисије. То су све оне ствари које радиш а које, наизглед, не гурају главну причу унапред; задаци које можеш и не мораш да решиш да би обрнуо игру. Као када Вештац (фуснота: главни лик игре и серијала књига Witcher) узме пар дана да се одмори од убијања караконџула, па крене да бере цвеће и помаже локалним апотекарима и сељанима којима је одбегла стока (или неки члан породице), решава ситне свађе око међе или наследства. Звучи као губљење времена и скоро па контраинтуитиван концепт, врло „неефикасне” забаве, али људи то раде. Већина играча се радо упушта у споредне активности, репетитивне задатке са малим ризиком и малом наградом, пре него што се врати главном току приче. Понекад уложе и десетине, чак стотине сати управо радећи… скоро ништа.

Кључно питање је „зашто”? Чему то служи, нама као играчима, и последично, нама као људима који волимо да се играмо. Да бисмо то објаснили, морамо да уведемо још један појам широко коришћен у гејмингу и теорији дизајна игара, а то је имерзија. Имерзија би се најпре могла превести као „уроњеност у нешто”, али у овом контексту дубока уроњеност, потопљеност у неки садржај, идеју, концепт. Окруженост једним измишљеним светом. У игри Stardew Valley, фармерској симулацији у којој играч зарађује и напредује бавећи се пољопривредом, скоро цела драж крије се у упознавању мештана и урањање у њихове мале проблеме, заваде, љубави, компликоване односе. Нешто што не мораш да радиш, а номинално ни не чини важан део игре заправо временом постаје цела игра. Важније од тога, тај други план игре, то неизговорено, неефикасно, незанимљиво – исто је оно што тај свет чини живим и уверљивим. У играма су странпутице (side questovi) главни инструмент имерзије.

Какве ово везе има са адвертајзингом? Истраживање је важан део креативног процеса, многи би рекли и најважнији, а да би истраживање било добро, онај ко се њиме бави мора да нађе начине да се потопи у свет бренда, тржишта, релевантне друштвене тензије, да се осети домаћим у том свету, да га истражи на веома неочигледне начине; да проведе неко време у тим мислима, да запази детаље. Не сме да уђе у тај процес са мајндсетом Вешца који тражи најбржи пут до дрекавца, већ са умом истог тог ратника који је застао да истражи локалну флору и фауну.

Сећам се када смо радили на једној кампањи за „Дијамант”, пре пар година. Цео процес отпочели смо тако што су сви чланови тима добили задатак да напишу причу на тему „Храна у мојој кући”. Тешко је описати како је изгледао следећи састанак, али ја сам већину времена био на ивици суза. Најбоље могуће протраћено време, које је довело до тога да схватимо данас очигледну ствар – храна и оброци у контексту породице имају најмање везе за физиолошким потребама. Храна је понекад једини друштвено прихватљив начин да се говори о емоцијама унутар породице. Какав увид! И кампања која је заувек променила наш тим, и у неком смислу „Дијамант” као бренд, усудићу се да кажем.

Неколико година радили смо на предлогу за једну пумпу. И истраживали смо бренд, ранију комуникацију, све локалне конкуренте, глобалне примере (све сами зицери), али заправо смо пробили баријеру у истраживању када смо се запитали: „Да ли постоји уметност инспирисана бензинским станицама? Да ли постоје нека дела у музејима везана за ову тему? Ако да, зашто? Које теме су уметницима биле занимљиве у вези са пумпама? Којим осећањима су се бавили уметници? Којим тензијама и зашто баш тим? Зашто баш 1940-их година у Америци?“ Ствар је у томе што добро истраживање није проналажење добрих одговора, већ радије постављање неочекиваних питања.

Потребан нам је и трећи пример и примена у свакодневном раду да би се читалац овог текста осећао као да је поента доказана и као да је овај ментални експеримент оправдан. Па, хајде да решимо то. Пре пар година смо радили на кампањи за „Раух”, постављали смо нову комуникацијску стратегију на глобалној пларформи Celebrate Yourself. Доста рано у процесу одлучили смо да направимо функционални реквизит − машину за тапшање себе по рамену. Страшно нас је узбуђивала та идеја. Нашли смо на интернету нацрт, грубу скицу, онда смо научили да цртамо у формату који је компатибилан са CNC машинама. Израдили смо делове, купили фарбу и додатне делове, потрошили пар дана да комплетирамо ову направу. Онда смо је убацили у студио и кренули да је фотографишемо и снимамо. Тридесет секунди касније – знали смо да имамо потпуно неупотребљиву идеју. Ђубре. Степен корисности – нула.

Али, оно што је занимљиво, нико у тиму се није демотивисао. Има нешто узбудљиво и лековито у томе када истражиш једну добру странпутицу. Било смо инспирисани сопственим неуспехом, спремни да направимо нешто што има више смисла. Имали смо дубље разумевање за оно што радимо, као и веће самопоуздање да то урадимо како треба. Ова рука временом је постала симбол квалитетног промашаја, подсетник да идеје које узбуђују заслужују наше време и пажњу. То је side quest који ће нас одвести на неочекивана места, и чак и ако не буде решење, помоћи ће нам да поставимо нека инспирисана питања и да кренемо да тражимо одговоре.

Све ово су веома обилазни путеви до поенте (у складу са темом текста), а поента је да најбољи пут до решења често није очигледан, најлогичнији нити најефикаснији. Необични резултати захтевају рашрафљен процес. И на индивидуалном нивоу, и на нивоу тима, а рекао бих и на нивоу организације. И мени ово не звучи као претерано занимљива или нова мисао. Креативци су свесни ове динамике… вероватно одувек. Мислим да је то важан део мита о креативцу или уметнику као неефикасном истраживачу који види ствари другачије, и који не мари за „практичну страну ствари”. Заиста добри креативци знају да постоје делови процеса који плодове убирају од неефикасности.

Оно што поново актуелизује ова размишљања јесте тренд употребе алата вештачке интелигенције у креативном процесу. Дивимо се брзини којом долазимо до прототипа или решења. Упоређујемо демо и резултате различитих апликација, гађамо се промптовима и фантазијама о никада-бржем-процесу. И то је у реду. То има своје место у овом нашем послу, а готово сигурно у већини послова данас. Ипак, у том тренутку осећам одговорност да кажем нешто што знам и осећам на врло интуитивном нивоу (мада ме то неће спречити да покушам да напишем текст од 1.382 речи о томе), да подсетим на то да добро истраживање никада није било „на брзину”, као што најбоља путовања никада нису она која су ишла по плану, нити најбоље приче оне о ликовима који су одлучили да победе негативца, и онда успели у томе из прве.

Истраживање, које очигледно одређује тон читавог креативног процеса, мора да буде лутање, скретање улево на погрешном месту, прављење паузе на сумњивој пумпи, ударање себе по рамену усред свега тога, и повратак на прави пут са осмехом на лицу. Ма само ћу то рећи − не сме да буде сасвим ефикасно. Иначе није истраживање, већ вероватно чекирање неке ставке на некој to do листи.

Најновија ажурирања Гугл алгоритама за рангирање

Компанија Гугл се, без икакве сумње, налази на самом врху тржишта алата за претрагу интернета. Доминација овог америчког гиганта је толика да се сва разматрања о SEO и веб-претраживачима воде унутар граница које је поставио познати бренд из Калифорније.

Илустрације ради, недавна истраживања тржишта говоре да Гугл обрађује чак 81,85% претрага почетих са десктоп рачунара. Главни такмац у овој трци – Бинг, компаније Мајкрософт, заузима свега 10,51% овог тржишта. На мобилним уређајима, на којима се ипак одвија већина модерног интернет саобраћаја, овај технолошки бренд са својих 96% обрађених претрага заузима још доминантнију прву позицију.

Узевши у обзир ове бројеве, лако је доћи до закључка зашто је Гугл постао синоним за веб-претрагу и зашто било какве промене и иновације унутар ове компаније диктирају нове трендове у погледу SEO.

Хајде онда да искористимио ову прилику да бацимо поглед на најновија ажурирања Гугл алргоритма за претрагу и видимо на који начин она утичу на будућност SEO индустрије.

Кратак преглед досадашњих ажурирања

Не би било лоше да се осврнемо на неке од најважнијих тренутака који су дефинисали рангирање какво данас познајемо. Један од разлога зашто Гугл заузима доминантно место међу претраживачима јесте што је овај бренд увек бескомпромисно радио на обезбеђивању што квалитетнијег искуства и резултата својим корисницима.

Ови напори могу се изразити у неколико значајних прекретница:

Panda (24. 2. 2011). Утврђивање „скора квалитета” као једног од дефинишућих фактора у SERP рангирању.

Penguin (24. 4. 2011). Пенали зе нерелевантне линкове и претерано агресиван „усидрени” текст.

Hummingbird (22. 3. 2013). Пенали за претерану употребу кључних речи и садржај ниског квалитета.

Mobile (21. 4. 2015). Давање приоритета сајтовима оптимизованим за претрагу са мобилних уређаја.

RankBrain (26. 10. 2015). Пенали за неиспуњење намере претраге и лоше корисничко искуство.

Medic (4. 5. 2018). Пенали за недостатак експертизе на YMYL (Your Money or Your Life) сајтовима и слабе ЕАТ сигнале.

Bert (22. 10. 2022). Пенали за лоше написан садржај, као и недостатак фокуса и контекста.

У овом тренутку прича постаје нешто компликованија. Наиме, 2017. године Гугл је отпочео праксу да најзначајнија (core) ажурирања третира са одређеном дозом тајновитости. Ова пракса је узела толико маха да се техничке спецификације свих ажурирања након BERT-а готово у целости чувају иза затворених врата. Нама крајњим корисницима и запосленим у SEO индустрији остаје само да о њиховом садржају судимо на основу њихових ефеката и изјава Гугл званичника.

Хајде да онда коначно видимо шта нам је Гугл спремио за предстојећи период и да ли је реч о значајним ажурирањима или тек додатним „пеглањима” горенаведених новина.

Ажурирања из марта 2024. године

Последње у низу ових свеобухватних ажурирања покуцало је на наша врата у марту 2024. године. Према појединим проценама, промене које оно доноси требало би да из корена протресу SEO сектор, на сличан начин на који су то некада урадили Панда и Пингвин. Шта нам је тачно на столу?

Деиндексирање сајтова лошег квалитета

Тако је, добро сте прочитали. У једној објави из маја 2024. године званичници Гугла су потврдили да ће нова ажурирања алгоритма за рангирање из SERP резултата потпуно уклонити велики број сајтова који пружа нетачне информације, као и копиран, редудантан и нерелевантан садржај. Реч је о веома драстичној мери, будући да Гугл на овај начин планира да из својих резултата претраге уклони чак 40% лоше дефинисаног садржаја.

Ова промена, додуше, не би требало да забрине стручњаке који се већ ослањају на опробане SEO праксе, али нам ипак скреће пажњу да ће простора за хватање кривина и пласирање нискоквалитетног садржаја у будућности бити све мање.

У том смислу, квалитет текста, корисничко искуство и испуњење намере претраге пењу се на сам врх листе SEO приоритета.

Промене обухватају и већ индексиране сајтове

Tреба напоменути да се ова пракса неће односити само на сајтове и странице који се налазе у процесу индексирања. Нови алгоритам за рангирање позабавиће се и сајтовима који су већ прошли овај својеврсни процес акредитације.

Према томе, не би било лоше позабавити се стварима које смо већ пласирали на интернет. Садржаји који нису у складу са новим захтевима квалитета или они написани од стране AI треба да буду замењени или бар унапређени како би се корисницима обезбедило оптимално искуство. Тренутне EEAT смернице могу да послуже као добар путоказ у ком правцу би нове објаве требало да се крећу.

AI садржаји под лупом

У овом погледу, Гугл изгледа чврсто решен да стави коначну тачку на поплаву AI садржаја које смо имали прилике да видимо последњих година. Наравно, ову намеру не треба узимати превише дословно. И, као што смо могли да видимо у истом периоду, AI алати могу да буду користан асистент при изради садржаја.

Такође, тренутно стање ствари указује на то да је проценат садржаја генерисаног од стране вештачке интелигенције који је забележио висок пласман у SERP резултатима у последњем периоду порастао са 11,5% на тренутних 13,96%. Ови бројеви нам говоре да компанији Гугл у суштини није важан сам начин израде садржаја колико његов коначни квалитет.

Циљ ових ажурирања је искорењивање нискоквалитетног садржаја који је у потпуности произведен аутоматизованим AI генерисањем и који, сам по себи, има малу вредност. Докле год је објављени садржај створен у складу са EEAT смерницама и испуњава намеру претраге, требало би да SERP пласман буде добар.

Рад на поузданости података

Пружање тачних информација крајњем кориснику увек је био један од главних циљева компаније Гугл. Имплементацијом новог алгоритма за претрагу, ова намера постала је једна од главних механика за SERP рангирање. У наредном периоду, чланци који нису поуздани, који пружају нетачне или застареле информације и који не испуњавају своју основну сврху (нпр. чланци који су намењени широкој публици а који се представљају као експертски) биће кажњени ниским пласманом или потпуним одузимањем индекса.

Закључак

Као што можемо видети, промене које је Гугл почео да имплементира у својој пракси рангирања више су еволутивни скок него нови смер кретања, као на пример злогласни Mobilegeddon који смо имали прилике да видимо давне 2015. године.

Оно што је ипак евидентно јесте да новонастале промене пре свега представљају одговор на навалу AI садржаја који не испуњавају стандарде квалитета које калифорнијска компанија активно промовише. То не значи да ће употреба вештачке интелигенције и објављивање AI садржаја потпуно нестати. Напротив, подаци које смо имали прилике да видимо у чланку изнад говоре сасвим другачију причу. Оно што ће ипак морати да се промени јесте неконтролисана и безбрижна употреба ових ресурса која би могла угрозити општи квалитет онлајн искуства.

У наредном периоду AI алати ће остати вредан ресурс и велика помоћ у изради садражаја. Било како било, финални производ мораће да испуни високе норме квалитета, читаоцу пружи тачне и ажурне информације и одражава искуство и експертизу његовог творца.

Садржајима који нису израђени у складу са овим смернициама и устаљеним SEO праксама следи веома брза пресуда.

Предузетници, хајде да причамо о менталном здрављу

Да је предузетништво не само изазовно, већ и прилично тешко, ма колико да смо мотивисани и срећни због слободе коју нам доноси, знају и врапци на гранама (чак и ако нису предузетници).
Данас се може наћи мноштво савета, едукација, техника и алата који би требало да помогну предузетницима. Оно чега нема довољно јесте брига о њиховом менталном здрављу.
Зато ћемо сад то да исправимо.

Ментално здравље — сви о њему причају, а нико га видео није

Ни дан-данас у психологији не постоји једна, универзална, општеприхваћена дефиниција менталног здравља. Оно се често посматра превише поједностављено; на пример, као одсуство менталних обољења, односно проблема са менталним здрављем.

Оно што се у овој области мења набоље јесу две ствари.

Прва је да се на ментално здравље више не гледа само као на одсуство болести, већ се у обзир узима и благостање, то јест то колико смо задовољни својим животом и шта у вези са тим можемо да урадимо.

Друга је да се и проблеми са менталним здрављем, макар у пракси, све мање посматрају дихотомно – да можеш да припадаш само категоријама „ментално здрав” и „ментално болестан”.

Уместо тога, сада се приближавамо посматрању менталног здравља као континуума, на ком се свако од нас различито креће.

То значи да можемо да имамо искуства са, рецимо, анксиозношћу или депресивношћу а да смо опет „ментално здрави”. Тек ако ове ствари трају неко време и сметају нам да живимо свој живот онако како желимо, онда се њима приступа као проблемима са менталним здрављем.

Овде је важно споменути и то да данас, упркос свим ресурсима који су нам доступни, постоји много неразумевања у вези са тим како функционише наш унутрашњи свет. Та неразумевања користе многе научно неутемељене и, самим тим, проблематичне праксе које обећавају брзе резултате.

Теме које су предузетницима посебно тешке

Као и свака делатност, предузетништво има теме које су специфичне за оне који се њиме баве. Кад кажемо „специфичне”, мислимо на то да су тешке а да се и о томе, опет, премало прича. Те теме су:

Неизвесност — која је неизоставни део предузетништва, а опет може се подвући фина граница између тога да бринемо
Постављање граница — које се односи на сва она питања као што су „како да кажем шта стварно мислим а да не покварим утисак који желим да оставим” и слично.
Препуштање контроле — и сва та питања хоће ли све пропасти ако не пратимо сваку ситницу која се дешава, микроменаџујемо и генерално сумњамо у мотивацију људи са којима радимо… Мучно, јелда?
Непријатне емоције — пошто живимо усред тираније да се увек мора бити насмејан и весео (а не мора), онда често и не разумемо како тачно функционишу емоције и шта је то што нам поручују. Тиме што их спутавамо и потискујемо правимо себи само још већи потенцијални проблем…

Како тачно, по питању уверења и понашања, изгледа свака од ових тема једном кад се угнезди у главу предузетника, детаљније погледајте овде.

Како спречити кап која ће прелити чашу?

Да нам изазови не прерасту у проблеме, а проблеми у аждаје које не знамо како да укротимо, паметно је да се усмеримо на то каква уверења имамо у својој глави и носимо их кроз живот.

Поред уверења, важно је да знамо и како да освестимо и прихватимо своје емоције.

И на крају, али не мање важно, да увидимо које вредности стоје у основи нашег понашања. То нам помаже да донесемо одлуке које ће нам помоћи да живимо у складу са оним што нам је стварно важно.

Шта ако имаш осећај да ти већ увелико свега мало превише?

Прво и прво, у реду је. Сви људи се понекад тако осећају, чак и ми који се бавимо психологијом и ове ствари су нам струка.

Оно што помаже јесте да се некоме обратиш за помоћ. Од разговора са неким ко ти је близак и ко ће те саслушати, до коучинга где можеш да научиш суперкорисне вештине, едукација где ћеш се детаљно упознати са многим стварима које ти могу расветлити неосветљене делове сопственог бића, па све до најбоље ствари коју себи можеш да приредиш, а то је — психотерапија.

Слободно крени од прве (разговора), па даље истражуј и пронађи шта ће ти највише одговарати.

Сви ресурси које имаш могу да се потроше, то ће се можда и десити. Али, на један мораш посебно да пазиш, јер ако се он потроши, онда је све остало узалуд. А тај ресурс си ти.

Зато, чувај се, пази на себе и само напред, заједно смо у свему овоме!

Ина Пољак, психолошкиња и консултанткиња @preacha.se

Детаљно о овој теми на снимку испод:

pitajte.rs вебинар: Како окупити заједницу људи око вашег производа или услуге?

Последње издање pitajte.rs вебинара у овој години одржаће се у среду, 4. децембра. Овог пута говоримо о теми заједнице, колико је важна и како је окупити око вашег производа или услуге коју пружате. О њој говори Милица Максимовић, Growth @ WASP.

Милица Максимовић није програмер, али воли да ради са програмерима. Скоро од самог почетка своје каријере је радила на дигиталним производима, углавном намењеним програмерима.

Данас ради за Wasp, framework за ЈS који олакшава програмерима и људима са бизнис идејама да лако направе своје веб апликације од нуле. Раст и развој бизниса, рад у мултифункционалним тимовима, као и превазилажење невидљивих препрека на интернационалном тржишту су њена свакодневна брига.

Милица воли да ради са програмерима зато што су врло практични људи, и баш зато ће се потрудити да у овом вебинару подели много практичних савета око прављења једне онлајн заједнице корисника. Ако зелите да научите како да покренете неки сличан пројекат, или сазнате како се пласирају B2B SааS производи, добродошли сте!

Уколико вам је ова тема занимњива и корисна, погледајте 4. децембра у 20 часова премијерно издање pitajte.rs вебинара на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Милица ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте били у току са свим корисним и занимљивим садржајима које објављујемо, као и да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Откуд чудан садржај на вашем домену?!

Радите свој посао и срцем и душом, трудите се око сваког детаља, производи су вам по квалитету у самом врху, а не заборављате ни маркетинг. Креирате посебне веб-сајтове за своје маркетиншке кампање, улажете озбиљна средства и посвећујете озбиљно време активностима које доводе људе на тај сајт. Не заборављате ниједан детаљ.

И онда о вама пишу Би-Би-Си, Си-Ен-Ен, Гардијан, Њујорк пост, десетине медија од Европе, преко Америке и Аустралије, до Индије и даље. Хвале вас, ваше производе, ваше активности? Па не баш. Пишу о једном детаљу који сте ипак заборавили, о детаљу који је озбиљно угрозио ваш кредибилитет.

То се десило Хајнцу

Што би аустралијски The Stable рекао: Heinz learns about domains the hard(core porn) way. Непреводиво на српски, али је суштина у томе да је Хајнц неке ствари о интернет доменима научио на (много) тежи начин. Наиме, Хајнц је 2012. за своје потрошаче организовао такмичење у дизајнирању сопствених етикета за боце. Сајт је био на домену sagsmithheinz.de и до њега се стизало путем QR кода који се налазио на боцама кечапа. Такмичење је завршено 2014. и Хајнц није обновио регистрацију тог домена, јер им домен више није био потребан. Бар су тако мислили.

Од кечапа до скандала

Како то већ бива са добро посећеним доменима који доспеју на тржиште, домен је регистровала порно-компанија и на њега ставила свој сајт. Средином јуна 2015. те боце са QR кодом су и даље биле у употреби и Дамијен Корел, љубитељ кечапа из Немачке, решио је да окуша срећу са дизајном етикета. Скенирао је QR код са боце коју је имао и на своје огромно (и непријатно) изненађење, завршио је на порно-сајту. „Ваш кечап заиста није за малолетнике”, коментарисао је он на Фејсбуку, и додао: „Несхватљиво је да нисте регистровали домен за још годину или две”. Несхватљиво, заиста.

Хајнц је тада понудио Корелу бесплатну боцу кечапа са етикетом сопственог дизајна у знак извињења. Покушао је да санира штету како зна и уме, али… прича се већ проширила интернетом.

Ситуацију је искористила и порно-компанија Фундорадо, чије је власништво био поменути порно-сајт, и понудила Корелу бесплатну једногодишњу претплату. Њима је новонастала ситуација веома ишла наруку, али Хајнцу баш и није. Нико не жели да име своје компаније види у контексту у ком је Хајнц био тог јуна 2015. А све због једноставне чињенице да неко ко је донео одлуку о домену није знао како интернет функционише.

Интернет памти

Неко би рекао: „Па то је било пре више од 10 година, није актуелно”. Како се узме. О Хајнцу и порно-сајтовима нема новијих вести, јер Хајнц никад ништа слично није поновио. Научио је лекцију. На тежи начин. Али неко други би рекао и: „То је било пре више од 10 година, а још увек се види у претрагама!?”. Да, види се. И видеће се, јер то је интернет. Шта се деси на интернету, остаје на интернету. Заувек.

Зато је увек боље спречити него лечити. Ако већ рок трајања боце кечапа није могао да се усклади са „роком трајања” интернет домена (односно маркетиншке кампање), требало је регистрацију домена обнављати још неколико година и на сајт поставити адекватне информације. Корисници кечапа који би по завршетку кампање скенирали QR код и одлазили на сајт, налазили би информацију да је кампања завршена, а временом би саобраћај ка том домену постао тако мали да не би био занимљив „ловцима на домене” какви су обично власници порно-сајтова. Уложена средства би у маркетиншким буџетима била на нивоу статистичке грешке, а заштита кредибилитета компаније на одговарајућем нивоу.

5 добрих разлога за обнову домена

Кад регистрација вашег домена истекне, и тај домен региструје неко други, на њему се могу наћи разни непожељни садржаји – од неистинитих, преко фалсификованих, до порнографских. Ако претраживачи и интернет корисници тај назив домена и даље виде као ваш, поготово ако домен садржи назив ваше фирме (као у случају Хајнца – sagsmithheinz.de), то се може негативно одразити на ваше пословање.

Уколико нови власник домена креира сајт намерно сличан вашем, представљајући се као ваша фирма, може вас угрозити на више начина:

Угрожавање кредибилитета

На такав сајт може поставити садржај који је у супротности са вредностима ваше компаније или пласирати дезинформације за које посетиоци могу помислити да сте их ви објавили.

Угрожавање пословања

Може на њему продавати производе врло сличне вашим, који су фалсификати, и због тога их нудити по много нижим ценама.

Угрожавање података

Уколико је на таквом сајту организован привид куповине и прихватање картица, може доћи до крађе података ваших корисника. Верујући да су и даље на вашем сајту, они новом власнику могу дати своје личне или финансијске податке, што може имати озбиљне последице по њих и угрозити репутацију ваше компаније.

Репутациони проблем

Репутација вам може бити угрожена и без директног напада са стране. Наиме, ако са других својих сајтова и даље имате линкове ка том сајту, а на њему се сада налазе пиратски садржаји, илегални производи, порно-материјали или други неприкладни садржаји, то може озбиљно нарушити репутацију ваше компаније и изазвати негативне реакције јавности.

Напад конкуренције

Промовишући сајт током кампање, домену сте вероватно обезбедили одређени ауторитет и рангирање на претраживачима. Нови власник домена може искористити сав тај саобраћај за сопствене сврхе, постављајући на домен свој сајт са својом понудом конкурентских производа или услуга, и на тај начин, преко претраживача, привући ваше потенцијалне купце на свој сајт. Овде је све легално – сами сте конкуренцији отворили врата.

Закључак

Обнова регистрације интернет домена након завршетка маркетиншке кампање важан је корак који компаније често забораве. Овај процес је једноставан и захтева минималне ресурсе, а може спречити многе озбиљне проблеме.

У свету где су дигитални идентитети све важнији, занемаривање овог аспекта може имати далекосежне негативне последице. С друге стране, неговање дигиталне имовине показује стратешку зрелост и одговорност према корисницима и властитој компанији. Треба поштовати интернет правила и пословати у складу с њима.

6 кључних корака за развијање контент-маркетинг стратегије

Контент-маркетинг је један од најефикаснијих начина комуникације с циљном публиком, он повећава свест о бренду, јача продају и доводи до раста предузећа. И то се показало и доказало небројено пута без обзира на то чиме се нека компанија бави или шта нуди на тржишту. Тако да, уколико се питате: „Да ли је контент-маркетинг нешто што ми је потребно?”, будите сигурни да је одговор – јесте.

Међутим, иако можда већ имате прегршт фотографија, блог текстова и експлејнер клипова, ма колико они били добри и занимљиви, неопходно је дефинисати како ћете их презентовати публици и с којим циљем. Другим речима, да би ова врста маркетинга донела успех, неопходно је претходно развијање контент-маркетинг стратегије.

Једном постављена на добре темеље, ова стратегија ће вам помоћи да:

садржајем привучете циљну публику,
задржите њену пажњу чак и након куповине
осигурате да вам се купци враћају.

Развијање контент-маркетинг стратегије је углавном ставка која се „одради успут” и у вези с којом се све импровизује према потреби. Овакав „план” обично доводи до следећег – можете да останете без материјала за објављивање, да будете у проблему јер не знате шта даље објављивати и да останете слепи за то какве садржаје ваша публика највише воли… А све то доводи само до негативних ефеката.

Е, како се то никада (више) не би догодило, направили смо сажету листу најосновнијих корака који ће вам помоћи да развијете свој контент-маркетинг план.

Одредите циљну публику за свој контент-маркетинг

У маркетингу сав садржај, продаја, маркетинг и њихове стратегије примарно зависе од једног фактора – коме се обраћамо, односно ко је наша циљна публика.

У истраживању циљне групе, поред анкетирања постојећих купаца, од великог значаја су истраживање конкуренције, укључивање у различите групе на друштвеним мрежама, форуми… Ако се испостави да имате две или више различитих таргет публика, знајте да је потребно свакој од њих прилагодити садржај, његов тип, теме и начин обраћања у даљем контент-маркетингу.

Приликом одређивања циљне групе обратите пажњу на то која веровања имају њени припадници, шта их брине, који су њихови проблеми и страхови, шта желе, какав их садржај интересује, какве су им могућности…

Што више информација будете имали, то ћете прецизнији бити у креирању контента који ће добити позитиван повратни одговор и стимулативно деловати на ваше пословање.

Након што прикупите податке, можете креирати аватара или аватаре клијента, односно идеалног купца који ће у себи објединити све што сте сазнали о циљној групи или групама, од проблема и изазова с којима се среће, до мотива који делују као покретачи. Ово ће вам помоћи да разлучите на какав садржај ће публика одреаговати позитивно, како јој можете помоћи кроз свој контент-маркетинг и учинити да се повеже с вашим брендом.

Одредите свој циљ и КПИ

Уколико нема задате мете коју желимо да погодимо, нема ни стратегије. Дакле, одмах на почетку поставите свој циљ. Контент-маркетинг је, рецимо, веома ефикасан за подизање свести о постојању бренда, за изградњу кредибилитета и односа поверења, као и за едуковање публике о неком производу, услузи и теми генерално.

Поред тога, контент-маркетинг помаже у стварању лојалности код клијената, изградњи мејлинг-листе, а такође привлачи нове купце и одлична је подршка приликом пласмана новог производа или услуге.

Наравно, овде је потребно и да одредите КПИ (кључни индикатор перформанси), односно који ћете то показатељ пратити како бисте могли да закључите да ли ваш контент-маркетинг даје резултате или не.

У зависности од стратегије, КПИ, на пример, може бити број телефонских позива, број посета сајту или одређеној страни, затим то колико сте нових клијената или клијената повратника добили… Дакле, КПИ је увек нешто конкретно и мерљиво, на основу чега можете знати да ли је потребно нешто променити у наступу.

Ипак, будите опрезни када одређујете КПИ. Колега ме је недавно подсетио на случај ватрогасне службе у једном америчком граду која је добијала средства из буџета на основу броја позива који добије. Како би увећали број позива, прибегли су једноставној тактици – нису се јављали на првих неколико позива. Дакле, ако се ватрогасци не јаве одмах, а неки стан је у пламену, наравно да ће све комшије почети панично да зову и да ће број позива бити вишеструко увећан. Међутим, с друге стране, причињена штета ће бити једнако увећана, па је лако закључити да овај КПИ није био баш најсрећније решење.

Анализирајте ситуацију у којој сте тренутно

Уколико нисте на самом почетку пословања, највероватније већ имате неки садржај који сте презентовали публици, да ли на сајту у блог секцији или путем друштвених мрежа. Приликом креирања стратегије за контент-маркетинг потребно је да све ове садржаје (или макар оне који су објављени током последњих 6 месеци до годину дана) анализирате.

На овај начин, лако ћете схватити шта вам од постојећих ствари већ помаже у постизању задатог циља, шта „ради” код публике и где су „рупе” које можете искористити. Такође, моћи ћете да све упоредите с конкуренцијом како бисте закључили да ли сте на добром путу или су потребне драстичне измене у креирању садржаја.

Одаберите канале које ћете користити у контент-маркетинг стратегији

Бавећи се претходним корацима, схватићете где се ваша циљна група окупља када је на интернету, али и који су то канали на којима сте имали највише успеха до сада. То, рецимо, може бити ваш блог или нека конкретна друштвена мрежа на којој добијате више реакција пратилаца него на другим. У зависности од карактеристика ваше циљне групе, можда ће, на пример, Фејсбук бити ваш главни канал, док на Инстаграму не успевате да прикупите ни 3 лајка.

Препорука је да се фокусирате на оно што вам већ доноси неке резултате и да се потом ширите на друге канале, а не да кренете у освајање свега, и то одједном.

Информације о томе како пролазите на различитим каналима можете добити „пешке”, прегледајући статистику друштвених мрежа и самог сајта, али ту су и неки онлајн алати, попут buzzsumo.com, који вам у томе могу помоћи.

Одредите коју врсту садржаја ћете креирати и делити

Текстуална, фото, видео или звучна форма? Постоји прегршт опција и врста садржаја за контент-маркетинг, а коју или које од њих одабрати зависиће од циљне групе и канала комуникације. Рецимо, уколико ће примат имати наступ на Инстаграму, видео-форма је нешто што би требало да буде доминантна врста садржаја, док је текст оно што се очекује на блогу.

Међутим, постоје типови садржаја које би требало да укључи свака стратегија за контент-маркетинг. Наиме, најуспешније праксе подразумевају да се све примарно објављује на сајту који представља базу свега. Затим се овај садржај даље прилагођава за коришћење на другим каналима – Фејсбуку, Инстаграму, Твитеру и другим сајтовима. Према томе, будући да се на сајту могу наћи текстови, галерије фотографија, инфографици, видео-материјали, студије случаја… све ове садржаје након објављивања можете парчати и мењати тако да одговарају формату потребном за друге канале које користите у свом контент-маркетинг плану.

Према томе, блог секција вашег сајта представља изузетно важан елемент контент-маркетинг стратегије и неопходно је да текстови у њој доносе вредност, да буду такви да их публика радо чита и дели с другима, али и да позивају читаоце на одређену акцију којом ћемо остварити унапред задати циљ.

Поред тога, потребно је да имате у виду велику популарност коју су подкасти стекли последњих година, те да је оваква врста садржаја можда одлична за вашу контент-маркетинг стратегију.

Поред овога, неопходно је да се садржај који креирате мења у зависности од ступња продајног левка на коме се налазе потенцијални клијенти.

За подизање свести о бренду згодно је користити, рецимо, блогове, илустрације, инфографике, објаве на друштвеним мрежама…

Када се обраћамо особама које размишљају о куповини онога што им нудимо, посао могу обавити е-књиге, укључења уживо на друштвеним мрежама, вебинари, њузлетери…

Да бисте помогли потенцијалном клијенту да се одлучи да баш код вас обави куповину, користите студије случаја, имејл маркетинг, направите страницу за најчешћа питања…

Након што је клијент обавио куповину, како је пракса показала, одличне резултате дају туторијали и текстови у којима се пружа решење за неке потенцијалне проблеме.

Дефинишите буџет и припремите логистику

Један од важних елемената за развијање контент-маркетинг стратегије јесте дефинисање буџета који желите да уложите и особа које ће креирати садржај.

Буџет вам је потребан да бисте знали какву врсту садржаја можете да финансирате и колико можете утрошити на његову промоцију. Уколико на располагању имате, релативно, мању суму новца, највероватније ћете се одлучити за садржај у текстуалној форми, будући да, на пример, продукција видео-садржаја и подкаста може изискивати већа средства.

С друге стране, потребно је да знате ко ће осмислити теме, написати текстове, објавити их, постовати на друштвене мреже, промовисати, пратити резултате и доносити закључке и одлуке о потребним изменама…

Уз све то, неопходно је да креирате и календар објављивања садржаја како бисте у сваком тренутку знали статус сваке теме и садржаја који сте објавили.

Јавни акваријум и тропикаријум

Насред београдског Дедиња, неко би рекао потпуно ненадано, налази се једна мала оаза мира и доброг расположења која окупља љубитеље природе. Јавни акваријум и тропикаријум под својим кровом удомио је неколико хиљада животиња. Чим закорачите у овај магични свет, дочекаће вас егзотичне тропске и домаће врсте риба, птица, симпатични рептили и водоземци, као и неколико мачака које се слободно крећу овим простором покушавајући да се „огребу” за неко мажење.
Иза Тропикаријума стоји група правих ентузијаста, предвођена Браниславом Јаковљевићем, акваристом и рониоцем, који је читав свој живот посветио очувању природе, помагању животињама и едукацији, пре свега малишана, о чудима животињског света.

Како је почела ваша прича?

Бранислав Јаковљевић: Све је кренуло пре више од 30 година. Наиме, још током основне школе су ме заинтересовале животиње. Често сам другарима помагао да схвате природу и, у сарадњи с професорком биологије и другим наставницима, припремао препарате за учење.

Касније, током студија, продавао сам рибице на Каленић пијаци и на тај начин се, колико је то било могуће, издржавао током оних санкција 90-их. Пошто сам технолог по струци, успео сам да направим најинтересантнију тезгу на тој пијаци, која је имала своје осветљење и грејање за рибице током зиме. То ми је омогућило да продајем најнежније врсте попут неонки из Амазона, рамиреза, барбуса и друге врсте које су нежне и поприлично проблематичне чак и за садашње радње, а камоли за оно време. Људи су се задржавали око моје тезге, а ја сам с њима разговарао и објашњавао им све што их је занимало. Очигледно је нека моја мисија да људима показујем и објашњавам како да се баве животињама, како да те животиње буду у доброј кондицији и како их правилно чувати.

То се, ево, наставило до данашњег дана, с обзиром на то да је Јавни акваријум и тропикаријум у Београду својеврстан азил за напуштене кућне љубимце. Преко 80% животиња је удомљено у Јавак од људи који више нису могли да их чувају. Наша основна мисија је да људима показујемо и објашњавамо како да чувају животиње, направимо за њих акваријуме или тераријуме и покажемо људима како да их одржавају…

Јако је важно пружити људима помоћ и при избору животиње. Потребно је добро се информисати шта је тој животињи потребно и како је правилно чувати да се не би десило да, после два, три, пет месеци дође неко и каже: „Више не могу да је чувам.” Уколико се то ипак деси, боље је да их донесу код нас него да их пуштају у природу, што је законом забрањено, а о моралној одговорности не бих ни да говорим.

Који су били даљи кораци након тезге на пијаци?

Бранислав Јаковљевић: После тога сам кренуо, по природи ствари, да се бавим прављењем акваријума, фонтана и водених зидова, то јест, уношењем природе у животно окружење људи. То су била тешка времена и по питању набавке материјала и по питању доласка до животиња. Оно што сам тада научио јесте важност жеље и потребе да се акваријуми и тераријуми праве по највишим стандардима. Управо тако смо и овде поставили ствари од самог почетка.

Наши водени зидови и акваријуми трају 25–30 година без икаквих проблема.

Из свега тога је, потом, настао Јавни акваријум и тропикаријум.

Бранислав Јаковљевић: Тако је. Пут како смо дошли овде где смо сада је мало чудан. Да се вратим на суштину. У време када сам продавао рибице на пијаци, постало ми је јасно колико људи заправо воле животиње. И још тада ми се јавила идеја о покретању Тропикаријума.

У овај простор смо ушли сасвим случајно и то преко огласа у новинама. Наиме, наша општина Савски венац је, пре 14 година, објавила да је овај простор могуће изнајмити. Међутим, месец дана је ишао оглас и нико се није јавио. Направили су паузу с оглашавањем и онда поновили оглас и ми смо се јавили и ушли у поприлично руиниран простор без икакве инфраструктуре за Јавни акваријум. У том тренутку смо имали двадесетак година рада иза себе.

Ушли смо у простор и почели с двадесетак акваријума које смо сместили у једну просторију. Припреме су трајале више од две године пре него што ћемо врата отворити за јавност. Потом је наша прича почела да расте, па смо се проширили у јој једну просторију, па другу, трећу и сада смо ту где јесмо с преко 200 врста животиња, биљака, корала и преко 3000 комада живих бића.

Преко 80% животиња код нас су удомљене, односно, неко их је купио као кућног љубимца, а онда нису могли да се брину више о њима. Оне су доношене овде на разне начине, неке су остављане испред врата, а многе од њих су биле поприлично запостављене. Људи често купе животињу „да би се дете играло” и, после неколико месеци, то више није интересантно и та животиња буде запостављена, а самим тим и мучена. Свашта смо имали прилике да видимо. Људи су нам доносили животиње које су буквално биле на самрти. Ми покушамо да урадимо све што је у нашој моћи и што је у моћи ветерине и науке да тој животињи омогућимо да настави свој живот. У великом броју случајева смо успели да их сачувамо, али, нажалост, дешава се и да животиња дође у сувише тешком стању.

Необично је то што имате и један специфичан паркић у свом склопу.

Бранислав Јаковљевић: Имамо и Бонсаи башту са спољне стране. Дрвеће које можете видети у Бонсаи башти је нађено на литицама и разним чудним местима где би их прва киша оборила и уништила. Ми смо то дрвеће нашли и пресадили га у мале саксије. Иначе, бонсаи није врста дрвета, није неко семе, него је то начин обраде дрвећа, чувања дрвећа и претварања у нешто што може из природе да се убаци и код нас. Бонсаи култура је настала тако што су самураји који су обилазили свет правили минијатурни део свог завичаја како би имали део дома уз себе, мада је бонсаи дрвеће настало у Кини и Јапану, одакле су га други преузели.

У склопу онога што Тропикаријум нуди је и биоскопска сала.

Бранислав Јаковљевић: Она се користи за едукацију деце и становништва. Између осталог, у сарадњи с Асоцијацијом ронилачких инструктора радимо и организујемо Фестивал кратког подводног филма и подводне фотографије „Нечујно”. То је фестивал где најпознатији подводни фотографи и сниматељи нама шаљу филмове и фотографије на такмичење. До пандемије је све лепо радило, а потом су ствари постале мало незгодне због карантина, тако да нисмо радили две године. Сада имамо намеру да све обновимо и наставимо с том феноменалном причом која вам омогућава да нека бића величине 2-3 цм видите на платну где изгледају као да имају пола метра. За то нам је потребна подршка институција.

Те филмове пуштамо само викендом, тако да их посетиоци тада могу слободно видети и уживати у чарима подводног света. При организованим дечјим посетама пуштамо им одабране филмове адекватне њиховом узрасту.

Велики број мојих пријатеља нас стално посећује и сви кажу да током боравка у Јавном акваријуму и тропикаријуму потпуно изађу из свог света и оног филма у коме су свакога дана. То је зато што је овде основа свега вода од које се наше тело састоји у највећем проценту. Многима није познато да лагани жубор и шум воде има исту фреквенцију као и људски мозак у фази одмора. Према томе, нормално је да овде људи, у амбијенту у коме су окружени водом и животињама, постану релаксирани и заиста уживају, а уз лагану музику угођај буде потпун.

Колико људи вас је до сада посетило?

Бранислав Јаковљевић: Овде је до сада било сигурно преко 80.000 деце у организованим посетама. То су посете и деце предшколског узраста, и школараца, и средњошколаца, и студената. Такође, код нас су студенти Ветеринарског факултета имали обавезне вежбе, а студенти биологије су имали и праксу. Што се тиче одраслих који су нас посетили, престали смо да бројимо одавно.

Ми смо у блиској сарадњи и са Заводом за заштиту природе, с Биолошким факултетом такође, и у сарадњи с њима смо направили један јако, јако добар део, на коме смо инсистирали дуги низ година, део с нашим домаћим врстама животиња.

Ви овде имате могућност да, поред удомњених тропских врста, видите и наше домаће врсте змија, водоземаца, гмизаваца, риба и биљака. Ту су и јадранске врсте попут мурине, јастога, хоботнице и различитих врста риба, морских звезда и јежева из Јадрана.

Такође, с домаћим врстама имамо неке велике акваријуме у башти, где можете видети домаће шаране 3–4 кг велике, сомове, бабушке, бодорке, дивне животиње које су буквално као прави кућни љубимци. Кад изађем да их нахраним, буквално ми грицкају прсте и мазе се да би добиле храну, тако да практично те наше домаће врсте нико не зна, људи не знају да су те наше домаће врсте исто тако и пријемчиве и фине као и тропски кућни љубимци. И наше домаће корњаче такође имамо ту, тако да практично људи и деца могу да се упознају са свим тим нашим врстама, како функционишу, шта раде, како и шта треба чувати у тим нашим биотопима, схвате да не треба убијати те наше животиње јер су оне наши сународници и пријатељи.

Ми смо, практично, на њиховим кућама направили наше и протерали их са свих могућих места где смо могли то да урадимо и то је нешто о чему едукујемо младе и трудимо се да сазнају да те животиње треба чувати, да их не треба малтретирати и убијати и да их треба оставити на миру јер оне јако добро знају шта раде, јако добро знају да се хране и функционишу и не треба их се плашити, јер нису то неке звери које ће вас убити и појести. Ето, кад се змије појаве код нас у граду, смукови или неке водене змије, људи почну да вриште, а за тиме нема потребе. Немамо се чега плашити. Чисто за вашу информацију, на територији Београда нема отровних змија и заиста нема разлога да их се плашимо јер се оне много више плаше нас. Само их треба пустити да иду својим путем. Ми смо уљези на њиховој територији, а оне су, заправо, угрожене.

Код вас постоје и различита дешавања. Реците нам нешто о томе.

Бранислав Јаковљевић: Дечје радионице се константно одржавају. Ми овде радимо и дечје рођендане, с обзиром на то да је то неки финансијски аспект свега овога. Нажалост, ми од улазница које су поприлично минорне не можемо да исплатимо све трошкове, а уз то имамо и социјални програм, тако да је, на пример, понедељком улаз бесплатан за пензионере, средом за студенте… Сваки радни дан је бесплатан за неку категорију грађанства и о томе се можете информисати на нашем сајту или на друштвеним мрежама. За труднице, децу млађу од 5 година, децу без родитељског старања и особе са сметњама у развоју, улаз је увек бесплатан. Наравно, сајт нам је на .rs домену јер смо ми ту где јесмо, припадамо овој земљи и ово је наша, домаћа прича која приказује и природу наше земље.

Иако улажете много напора, имате пуно проблема да одржите Тропикаријум у животу.

Бранислав Јаковљевић: Могу слободно рећи да наша прича сада вегетира на ентузијазму нас неколико и такође на неком нашем професионализму, с обзиром на то да главна финанцијска инјекција овде долази из прављења акваријума, фонтана, водених зидова, од трећих лица која помажу у овој причи.

Нама мало-мало па недостаје хране, фале нам велики акваријуми јер многе рибе прерасту постојеће. Рецимо, имамо аруане које су дошле с 20 цм дужине, а сада имају преко једног метра, или пиране које су 30–40 центиметара дуге и тешке и по 5 кг. За њих морамо да правимо нове акваријуме, а то нисмо у стању да направимо из ових извора финансирања које имамо.

Током короне нисмо радили, дакле две године, а сви трошкови су остали јер животиње морају да једу и да се греју било посетилаца или не, а ту су и људи које брину о њима и који такође морају да живе од своје плате.

Имали смо доста таквих проблема за то време, за те две године ми нисмо имали средстава да то све плаћамо и ушли смо у једну врло проблематичну ситуацију – прети нам исељавање из овог простора.

Правимо донаторске вечери, правимо неке разне догађаје, ето, ја сад покушавам да разговарам са амбасадама које могу да нам помогну, покушавам да разговарам с градом, покушавам да разговарам и с државом. Покушавамо све да ова прича опстане овде, јер мислим да заиста заслужујемо да опстанемо и да овако нешто не постоји у нашој земљи.

Ипак, фале нам кадрови, фали нам новац, фали нам помоћ у свему овоме. Ми смо једна група грађана која се ентузијастично бави великом количином животиња.

Нама треба помоћ града, помоћ државе и људи који воле природу. Људи нам могу помоћи и својим донацијама, доласком и ширењем лепих речи и мисли. Јер Јавни акваријум и тропикаријум је место где се рађају срећне мисли и где је лепа реч вредна монета. Овде нема људи који мисле лоше, који мисле ружно. Људи који долазе овде и читав наш наратив се разликују од онога што можемо да видимо у уобичајеном животу свакога дана.

Ове године смо, на скроман начин, обележили 10 година постојања, уз притиске да ћемо морати напустити овај простор и све финансијске проблеме које имамо. Ипак, надамо се да ћемо опстати и успети да направимо још нешто боље за нашу земљу и наше људе и да ћемо све оно што знамо, што је у нашим рукама, главама и срцима, наставити да делимо с љубитељима природе.

Како се спремате за Black Friday и Cyber Monday?

Да, добро сте прочитали… у наслову не пише „Да ли…” већ „Како… ”, јер је припрема за ове најактивније дане у години кључ успеха за сваку (онлајн) продавницу. Припрема захтева озбиљно планирање и правовремене активности, које ће омогућити достизање циљева продаје.

Black Friday и Cyber Monday постали су глобални феномени, а њихова популарност расте из године у годину. Према истраживањима, потрошња током тих дана достиже рекордне износе. На пример, у Европској унији, потрошња током Black Friday и Cyber Monday порасла је за 22% у 2023. години у односу на претходну годину. То је резултирало са више од 28 милијарди евра потрошених само током та два дана. Ови подаци јасно показују важност ових дана за онлајн продавце и потребу за темељном припремом (извори: MikMak, Nosto).

У наставку су сегменти које треба имати на уму приликом припреме за Black Friday и Cyber Monday.

Свест

Свест (*енг. Awareness) јесте први корак у припреми. Купци морају бити свесни да ћете имати специјалне понуде за Black Friday и Cyber Monday.

Почните са кампањама за подизање свести неколико недеља унапред. Користите друштвене мреже, имејл маркетинг и плаћене огласе како бисте своје купце обавестили о предстојећим попустима. Укључите атрактивне визуале и јасно комуницирајте датум почетка и врсте попуста које ће бити доступне.

Пријава за одређену кампању

Креирајте специјализовану одредишну страницу (*енг. Sign-up Landing Page) где посетиоци могу да се пријаве за ексклузивне понуде и обавештења. Ова страница треба да буде једноставна за навигацију и да садржи јасан позив на акцију (*енг. Call-To-Action).

На пример, можете користити фразе попут: „Пријавите се сада за ексклузивне понуде!”, или „Будите први који ће сазнати за наше попусте!”. Ова стратегија омогућава вам да изградите листу заинтересованих купаца, које можете директно таргетирати када почне кампања.

Ремаркетинг

Ремаркетинг је моћан алат за повећање конверзије током Black Friday и Cyber Monday. Користите податке из прошлогодишњих кампања да бисте циљали посетиоце који су показали интересовање за ваше производе али нису извршили куповину. Креирајте прилагођене огласе, који ће се појављивати корисницима док претражују интернет подсећајући их на ваше специјалне понуде. Ремаркетинг огласи могу бити кључни за враћање потенцијалних купаца на ваш сајт и претварање њиховог интересовања у стварну куповину.

Прошлогодишњи купци

Сегментација ваших прошлогодишњих купаца може донети изузетне резултате. Анализирајте податке из претходних година, да бисте идентификовали највредније купце и креирали персонализоване кампање за њих.

На пример, можете креирати посебне понуде за купце који су претходне године потрошили највише или су често куповали. Персонализација је кључна, јер показује купцима да их цените и разумете њихове потребе, што може значајно повећати лојалност и поновљене куповине.

Бенефити за пријављене

Понудите додатне бенефите за оне који се пријаве за ваше њузлетере или одредишне (лендинг) странице. Ово може укључивати ексклузивне попусте, ранији приступ распродајама или бесплатну доставу. Јасно комуницирајте ове бенефите како бисте подстакли кориснике да се пријаве. На пример: „Пријавите се сада и остварите додатних 10% попуста на све производе током Black Friday распродаје!” Ово може бити ефикасан начин за повећање базе података и ангажованости корисника.

Оптимизација сајта

Ваша онлајн продавница мора бити технички спремна за повећан саобраћај током Black Friday и Cyber Monday. Проверите брзину учитавања сајта, капацитет сервера и функционалност чекаут (*енг. Checkout) процеса. Сајт мора бити оптимизован за мобилне уређаје, јер велики број купаца користи телефоне за онлајн куповину. Поред техничких аспеката, важно је и корисничко искуство – сајт треба да буде интуитиван и лак за навигацију да би се купцима олакшала куповина.

Припрема залиха

Проверите стање залиха и осигурајте да имате довољно производа за повећан обим наруџбина. Идентификујте најпопуларније производе и осигурајте додатне количине, како не бисте остали без залиха усред кампање. Такође, припремите стратегију за брзу обраду наруџбина и испоруку. Добра комуникација са добављачима и логистичким партнерима може бити кључна за ефикасно управљање залихама и испорукама.

Подршка купцима

Током периода великих распродаја, подршка купцима је од виталног значаја. Осигурајте да имате довољно особља које може брзо и ефикасно одговорити на упите купаца. Имплементирајте лајвчет или аутоматизоване системе за помоћ, како бисте смањили притисак на свој тим за подршку. Такође, јасно истакните информације о политикама поврата и замене да бисте избегли неспоразуме и незадовољство купаца.

Закључак

Припрема за Black Friday и Cyber Monday захтева пажљиво планирање и имплементацију различитих стратегија којима се осигурава успех. Од подизања свести и креирања специјализованих одредишних страница, преко ремаркетинга и сегментације прошлогодишњих купаца, до оптимизације сајта и управљања залихама – сваки корак је важан за постизање циљева.

Пратећи ове савете и прилагођавајући их специфичностима свог бизниса, можете знатно повећати продају и задовољство купаца током најактивнијег периода године.

Pitajte.rs вебинар: Предузетници, хајде да причамо о менталном здрављу

Новембарско издање pitajte.rs вебинара посветили смо свакодневици предузетничког живота, изазовима са којима се они сусрећу на личном нивоу и како их најбоље решити. Овог пута гостовала нам је Ина Пољак, психолошкиња и консултанткиња.

Ина ће нас упознати са најчешћим замкама са којима се сусрећу предузетници, као и са начинима на које те замке можемо избећи или, ако се већ у њих упетљамо, како се можемо испетљати.

Покриће теме као што су:

како се носити са неизвесношћу
препуштање контроле и делегирање
ношење са непријатним емоцијама и
постављање граница.

Поред тога, упознаће нас са једноставним психолошким техникама које могу да помогну у очувању менталног здравља, како у свакодневним, тако и у кризним ситуацијама.

Ина Пољак је психолошкиња и консултанткиња која помаже људима у бизнису да се повежу са ониме што им је битно и да живе своју причу на аутентичан начин.

Од предузетника које води кроз процес проналажења свог аутентичног личног брендинга, преко компанија свих величина, у којима оснажује појединце, тимове и саме компаније да развијају и одржавају све оно што им помаже да буду у миру са самима собом.

У свему томе користи примењену психологију (истраживање, коучинг, тренинге) и здрав разум (јер смо сви понекад склони да беспотребно компликујемо суштински једноставне ствари).

У слободно време пише (колумне и књиге).

Уколико вам је ова тема занимњива и корисна, погледајте 6. новембра у 20 часова премијерно издање pitajte.rs вебинара на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Ина ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.