Страна 9 – Домен
LATINICA

За претрагу назива домена кликните овде

Од идеје до реализације – Технике за развој успешних производа

Имати сјајну идеју је тек почетак. Као што је рекао Томас Едисон – „Идеје без реализације су само халуцинације”. Разумети да ли имате добру идеју, као и знати успешно спровести ту идеју у дело је оно што прави разлику између успешних и неуспешних производа.

Product Discovery технике су кључне за идентификацију корисничких потреба и осигуравање да производ који развијате решава праве корисничке проблеме. Најпознатије Product Discovery технике омогућавају тимовима да открију шта корисници заиста желе, да тестирају идеје пре него што уложе значајна средства, и да развој производа оптимизују према стварним потребама тржишта.

Да ли имам добру идеју за производ?

Потврда тога да је ваша идеја добра и да је ваш производ нешто што крајњи корисници желе, као и да сте разумели да ће ваш производ задовољити потребе купаца пре него што уопште кренете да га развијате јесу злата вредне информације које би свако пожелео да има. Технике Design Thinking и Jobs to be Done су две важне Product Discovery технике које вам помажу да откријете шта ваш производ заиста треба да пружи корисницима.

Design Thinking води вас кроз процес емпатије, дефинисања проблема, идеације, прототипизације и брзог тестирања, како бисте добили повратне информације о својој производној идеји и створили могућност да производ унапредите у раној фази. Разумети потенцијалне недостатке или добре стране производа, односно добити одговор на питање да ли би крајњи корисници користили ваш производ, драгоцено је, посебно на почетку, јер може спречити промашене инвестиције, али и омогућити да коначни производ буде пријемчивији крајњим корисницима.

Jobs to be Done методологија помаже вам да сагледате које послове корисници желе да обаве, па им је потребан ваш производ, односно да разумете зашто би корисници заправо користили ваш производ. Када сте у позицији да разумете потребе крајњих корисника и мотиве који стоје иза тога, налазите се у много бољој позицији за развој производа који испуњава те потребе на прави начин.

Идеја није ваша, али се од вас очекује да је спроведете?
(ИТ сервисне компаније)

Никада не прихватате беспоговорно све што вам клијент каже. Важно је разумети стварне проблеме које треба решити, шта је резултат који треба да постигнемо и коју вредност он треба да донесе. Неретко се дешава да клијенти доносе одлуке о развоју производа иза затворених врата, без консултације са крајњим корисницима о томе како тај производ треба да изгледа, а корисник је, на крају дана, тај који треба да користи производ. Пре почетка рада на пројекту израде производа покушајте да разумете потребе и захтеве бизниса, али и потребе и очекивања крајњих корисника, како бисте били сигурни да развијате производ који ће задовољити све те критеријуме. И овде технике Product Delivery помажу и пружају алат за остваривање тих циљева.

Кроз алате попут 5 Why’s, техником постављања узастопних питања, можете открити изворне потребе (енг. root cause) и понудити решење које заиста има вредност.

Комуникација је кључ успешног развоја производа!

Идеја постаје производ тек када се спроведе у дело. Развој не обављају исти људи који су учествовали у процесу креирања идеје и дефинисања производа. Да би осигурали успешан развој производа, веома је важно да сви учесници у развоју производа у потпуности разумеју потребе бизниса, потребе крајњих корисника и начин на који је планирано задовољење тих потреба. Када обезбедите такву врсту разумевања, допринос који развојни тим даје је многоструко већи од просте израде производа. Они тада учествују и у анализи решења, препознају евентуалне недостатке у плану, али су и у могућности да предложе додатна унапређења која, на основу својих пређашњих искустава, могу да примене. Када сви учесници имају заједничко разумевање, могуће је лако и једноставно препознати приоритете и дефинисати „МВП решења”, као и израдити мапе развоја производа. Product Discovery технике пружају алат за остваривање комуникације која за резултат има овакву врсту заједничког разумевања од стране свих учесника.

User Story Mapping техника помаже развојном тиму да разуме потребе бизниса, препозна потребе крајњих корисника, као и да сагледа ширу слику производа и открије могуће пропусте и недостатке предложеног решења. Impact Mapping омогућава вам да боље разумете како ваш производ или иницијатива доприносе пословним циљевима и које су све акције потребне за остваривање производа, односно које све функционалности производ треба да има.

Коначно, успешан развој производа није могућ без јасне комуникације. Квалитетна комуникација унутар тима и са клијентима осигурава да сви раде према истом циљу.

Најпознатије Product Discovery технике:

  1. Lean Startup приступ (Build-Measure-Learn циклус)
  • Смањује ризик од неуспеха јер се заснива на континуираном учењу и прилагођавању производних идеја потребама тржишта.
  1. Design Thinking
  • Ставља корисника у центар развоја и помаже у креирању решења која су прилагођена стварним потребама.
  1. User Interviews (Интервјуи са корисницима)
  • Директна повратна информација која помаже тиму да схвати шта корисници заиста желе и како користе производ.
  1. Surveys и упитници
  • Помаже у добијању широког прегледа мишљења и понашања корисника, што може бити драгоцено за доношење одлука.
  1. Prototyping
  • Омогућава брзо тестирање идеја с корисницима и прилагођавање према њиховим повратним информацијама.
  1. А/Б Тестирање
  • Омогућава прецизно мерење утицаја различитих решења на корисничко понашање.
  1. Impact Mapping
  • Помаже у идентификацији кључних актера, њихових улога и задатака које морају обавити како би производ који има вредност био успешно испоручен.
  1. Jobs to Be Done (JTBD)
  • Помаже у разумевању стварних циљева корисника, а не само њихових функционалних захтева.
  1. User Personas
  • Помаже тимовима да развију дубље разумевање различитих сегмената корисника и како да креирају производе који ће им најбоље одговарати.
  1. User Story Mapping
  • Помаже тиму да разуме шта корисницима заиста треба и како организовати развој функционалности на начин који рефлектује приоритете корисника.

Све ове технике помажу у стварању производа који су прилагођени потребама корисника и који тимовима омогућавају да смање ризик од неуспеха кроз бољи фокус на истраживање и валидацију идеја пре него што уђу у фазу развоја. Применом ових техника на својим пројектима можете унапредити процес развоја производа. Срећно!

Вања Ал-Халиди, Product delivery консултант

Jош пуно корисних савета релевантних за ваше пословање можете погледати на снимку вебинара:

 

Значај корисничког искуства (UX) за претрагу (SEO)

Процењивати успешност једног сајта није у потпуности захвалан посао, понајмање ако имамо у виду број критеријума које овом приликом морамо узети у обзир. Ипак, уколико постоји један начин да изразимо квалитет интеракција између корисника и једног сајта, то мора бити корисничко искуство односно UX (User Experience).

Наравно, овај термин је веома холистички и под њим подразумевамо разне техичке појмове као што су брзина учитавања, прилагођеност за мобилне уређаје, лакоћа навигације, селекција објављених садржаја и веб-дизајн. UX је више скуп вредности него нека опипљива мерна јединица којом можемо изразити квалитет једног сајта.

Ове вредности, додуше, већ на први поглед користе много термина из SEO речника које смо већ имали прилике да сретнемо бескрајно много пута. Можемо ли онда закључити да постоји веза између SEO и UX? Кратак одговор је – постоји. И, за разлику од неких претходних тема којима смо се бавили, ова веза је веома опипљива.

Однос између UX и SEO

Да бисмо разумели корелацију између корисничког искуства и оптимизације веб-претраживача, морамо, као и у свим другим темама везаним за SEO, да бацимо поглед на званичне факторе које компанија Гугл користи за рангирање.

Међу 200 фактора које можемо наћи на овој листи, налазе се и помени као што су време проведено на сајту, CTR (click-through rate), проценат сесија краћих од 10 секунди и проценат сесија које се заврше на одређеној страници, видећемо да ови критеријуми такође говоре о квалитету искуства које један корисник добија на некој веб-локацији.

Можемо врло лако закључити да позитивно корисничко искуство охрабрује кориснике да више времена проведу на једној страници, детаљније истражују сајт, врше интеракцију са понуђеним садржајима и, зашто да не, на послетку изврше новчану трансакцију. Овакво понашање шаље веома снажне сигнале алгоритмима за рангирање и подстиче друге активности које могу имати позитиван утицај на процес оптимизације за претраживаче.

На пример, корисници који посебно уживају у искуству које су имали на некој страници могу одлучити да ту страницу поделе на друштвеним мрежама. Иако сигнали са друштвених мрежа не утичу непосредно на SERP рангирање, они свакако подижу видљивост наведене странице и охрабрују већи обим саобраћаја на њој.

Ако бисмо морали да овај компликован однос сажмемо на неколико теза, могли бисмо рећи да у контексту SEO, позитивно корисничко искуство доноси:

  • мањи проценат напуштања странице након отварања
  • дуже време проведено на сајту
  • више рангирање
  • позитивне сигнале са друштвених мрежа
  • лакше добијање линкова
  • лакшу конверзију корисника.

Корисник као главни приоритет

Ставке које смо до сада навели представљају неке од бројних примера када позитивно корисничко искуство унапређује резултате SEO. Ипак, тренутак када овај однос добија прилику да сија пуним сјајем јесте тренутак када дизајн сајта и моделовање корисничког искуства подредимо потребама SEO праксе.

Узмимо за пример намеру претраге која је постала један од најзначајних захтева модерне SEO праксе. Разумевање шта корисник тачно жели када уноси поједине кључне речи у свој претраживач и производња садржаја који на природан начин одговара на ова питања одличан је начин да се подигне ауторитет садржаја и утиче на коначан SEO пласман.

Дакле, пружање одговора на стварна питања корисника, померање фокуса са кључних речи на садржај који их окружује, конзистентност и аутентичност, као и добра структура садржаја нису само фактори који утичу на позитивно искуство корисника, него и моћан алат за постизање добрих SEO резултата.

Оба ова захтева у свом корену имају исту мисао водиљу. Стога, уколико би требало да пронађемо неки најмањи заједнички садржалац позитивног корисничког искуства и успешне оптимизације веб-претраживача, то би било стављање корисника и намере претраге на прво место. Сви остали UX и SEO ресурси треба да буду у служби овог главног постулата.

Препоруке за премошћавање UX и SEO захтева

Наравно, испуњење намере претраге и моделовање UX и SEO акција према захтевима корисника само је добра полазна тачка за успешно SEO путовање. У наредним редовима осврнућемо се на неке конкретније акције које би требало да премосте јаз између UX и SEO захтева и учине обе стране срећним.

Пријемчив дизајн погодан за мобилне уређаје

Према неким проценама, компанија Гугл дневно обради преко 3,5 милијарди захтева за претрагу. Чак 62% тих захтева упућени су са мобилних телефона и таблета. Модеран корисник је стално у покрету и жели информације лако доступне било кад и било где.

Сам Гугл је постао свестан растуће популарности мобилних уређаја доста рано, те још од 2019. године спроводи политику давања приоритета сајтовима који су оптимизовани за употребу на њима. Када се све ово сабере и одузме, јасно је да је оптимизација за лако коришћење на мањем екрану једна од најбољих ствари које можете урадити за ваш сајт – како са становишта корисничког искуства тако и коначног SERP пласмана.

Једноставна навигација и брзина учитавања

У најкраћим цртама, људи који спроводе претрагу, нарочито са мобилних уређаја, дуже се задржавају на сајтовима где лако могу да пронађу потребне информације. Сајтови који суочавају посетиоце са компликованим менијима и који немају уграђену опцију за претрагу брзо бивају напуштени. Ово је још један случај где се лоше корисничко искуство веома једноставно преводи на штетне SEO сигнале.

Ситуација је веома слична и у погледу брзине учитавања странице. Чак 25% корисника одустаће од једне странице уколико она не буде у потпуности учитана за четири секунде. У оваквим околностима, ни најквалитетнији садржај или добра употреба кључних речи не могу да допринесу добром SERP пласману.

Позитивно корисничко искуство мора имати приоритет.

Интересантан и релевантан садржај

Све ово, наравно, не значи да квалитетан садржај, који је главни темељ SEO индустрије, нема свој утицај на корисничко искуство. Садржај, у било ком формату, јесте крајњи исход претраге. Дизајн странице, лакоћа навигације и брзина учитавања само су ресурси које користимо да олакшамо приступ садржају. Стога је јасно да квалитет садржаја у великој мери утиче на корисничко искуство и повећава обим саобраћаја на једном сајту.

Ипак, треба споменути да понуђени садржај не мора бити ограничен на „пасивну” конзумацију. Видео-садржаји, подкасти и писани чланци не захтевају од корисника никакву активност и чине опште искуство донекле статичним. Анкете, позиви на акцију и слични интерактивни ресурси су сјајан начин да се ова монотонија разбије и корисничком искуству пружи мало активнији привлачан карактер.

Привлачна визуелна презентација

Напослетку, треба споменути да визуелна презентација има велики утицај на то како ће једна страница бити перципирана од стране корисника. Овде потенцијално може доћи до несагласности између UX и SEO захтева, будући да се странице које користе превише визуелног садржаја спорије учитавају и могу да буду компликоване за брзу навигацију.

У овом случају, минималистички дизајн који пружа једноставне визуале и измешта хостинг компикованих ресурса, као што су видео-садржаји, ван сајта може бити много елегантније решење него затрпавање корисника визуелним информацијама. Оптимизација слика, кеширање и минимално коришћење Јаваскрипт (JavaScript) и CSS фајлова требало би да се побрину за остатак.

Закључак

Из свега до сада наведеног лако је закључити да су позитивно корисничко искуство и висок SERP пласман појмови који су готово нераздвојни. Иако елементи које обично подводимо под појам UX нису сами по себи фактори које Гугл узима у обзир приликом рангирања, понашања која произилазе из нечег што можемо назвати позитивно корисничко искуство су, сасвим сигурно, под лупом овог технолошког гиганта.

Јаз који раздваја ова два света најлакше се може описати кроз приоритете. Док се SEO индустрија највише бави кључним речима и садржајем који их окружује, UX се фокусира на техничку позадину целе ове приче и олакшава приступ наведеном садржају.

Ипак, ови захтеви, иако раздвојени, увек треба да иду руку под руку ии раде један у служби другог. Фокус на крајњег корисника и намеру претраге је један од најлакших начина да све ово буде остварено.

Лајв-шопинг (Live Shopping): Будућност онлајн продаје

Интернет трговина се непрестано развија, доносећи иновације, које значајно мењају начин на који купујемо и продајемо производе. Једна од најновијих и вероватно најузбудљивијих трансформација у овом напредном дигиталном еко-систему јесте појава лајв-шопинга (live shopping), интерактивног канала продаје, који комбинује видео-садржај уживо са могућношћу тренутне куповине.

Иако је овај концепт настао пре само неколико година, брзо је постао незаобилазна стратегија за многе брендове и продавце, омогућавајући им да се на иновативан начин повежу са својим циљаним тржиштем и пруже јединствено искуство куповине.

Лајв-шопинг (live shopping) убрзано се развија и стиче популарност међу потрошачима широм света. Ова метода продаје омогућава купцима да доживе производе на аутентичан начин, што традиционални онлајн продавци често не могу да пруже. Комбинација видео-презентација уживо, тренутне интеракције и могућности за директну куповину стварају нови ниво ангажовања корисника, који је до сада био незамислив у електронској трговини.

Шта је лајв-шопинг?

Лајв-шопинг представља процес где продавци или инфлуенсери презентују производе у реалном времену преко платформи као што су Инстаграм, Фејсбук, Јутјуб, Тик-ток или неке друге специјализоване апликације. Током ових сесија гледаоци могу постављати питања, добијати одговоре у реалном времену и директно куповати производе које виде на екрану. Ова интерактивност доноси јединствено искуство куповине, које традиционалне онлајн продавнице нису у могућности да понуде.

Лајв-шопинг сесије често укључују демонстрације производа, рецензије и употребу производа у различитим сценаријима. Ове сесије могу бити планиране као део већих маркетиншких кампања или као редовне активности које брендови и инфлуенсери користе да би одржали ангажман са својом публиком. Током сесија уживо, продавци могу да прате реакције публике у реалном времену и прилагоде своју презентацију, како би интеракцију и продају довели на што је могуће виши ниво.

Овај формат куповине омогућава персонализованији приступ – продавци могу да одговоре на специфичне захтеве и интересовања гледалаца, пружајући им тако јединствено искуство које повећава лојалност и задовољство купаца. Такође, лајв-шопинг брендовима омогућава да од купаца прикупе драгоцене повратне информације и одмах их примене у својим маркетиншким стратегијама.

Статистике и значај

Према недавном истраживању компаније McKinsey, лајв-шопинг је постао глобални феномен са посебно израженим растом у Кини, где се очекује да ће у наредних неколико година продаја преко лајв-стриминга достићи више од 300 милијарди долара. У Европи, овај тренд такође добија замах. Иако заостаје за Азијом по обиму продаје, лајв-шопинг у Европи бележи значајне стопе раста. На пример, током 2023. године продаја путем лајв-шопинга у Европи је забележила раст од преко 30%, указујући на све веће прихватање ове технологије међу европским потрошачима . (*Извор McKinsey)

Предност лајв-шопинга јесте директна интеракција са купцима, што брендовима омогућава да изграде снажнији однос са својом циљном публиком. Такође, пружа могућност за демонстрацију производа у реалном времену, што може значајно повећати стопу конверзије и укупну продају. Осим што потрошачи уживају у динамичном и интерактивном искуству куповине које лајв-шопинг пружа, додатни бенефит су инстант одговори на њихова питања и недоумице.

Технолошки аспекти и студије случаја

Технолошки напредак игра кључну улогу у развоју лајв-шопинга. Платформе као што су Amazon Live, Taobao Live и различите друштвене мреже омогућавају продавцима да користе алате за интерактивно ангажовање публике, аналитику у реалном времену и интеграцију са системима за е-трговину. Ови алати помажу у праћењу перформанси лајв сесија, анализи података о гледаности и конверзијама, те омогућавају оптимизацију будућих кампања.

Пример успешног лајв-шопинга може се видети кроз пример кинеске платформе Taobao Live, где су неки инфлуенсери током једне сесије продали производе вредне милионе долара. У Европи, брендови као што су Сефора и Зара такође успешно користе лајв-шопинг за промоцију и продају својих производа, често уз ангажовање популарних инфлуенсера, како би повећали гледаност и интеракцију.

Будући трендови

Очекује се да ће лајв-шопинг наставити да расте и еволуира, са све већим бројем брендова који ову стратегију укључују у своје маркетиншке планове. Персонализација садржаја, употреба вештачке интелигенције за боље таргетирање публике и побољшање корисничког искуства, као и интеграција са AR (augmented reality) технологијама биће кључни трендови који ће обликовати будућност лајв-шопинга.

Један од кључних трендова јесте све већа интеграција са друштвеним мрежама, које брендовима омогућавају да допру до шире публике. Такође, употреба вештачке интелигенције може помоћи у анализи података и персонализацији садржаја, што ће додатно побољшати искуство купаца. Поред тога, употреба проширене стварности (AR) корисницима омогућава да производе „испробају” пре куповине, што додатно може повећати ангажовање и конверзије.

Интерактивне функционалности, као што су анкете уживо, такмичења и ексклузивне понуде за гледаоце, постају све популарније и пружају додатне начине за ангажовање публике. У будућности можемо очекивати и већи фокус на мобилне уређаје, јер све више људи користи телефон за онлајн куповину и праћење садржаја уживо.

Још један значајан тренд јесте повећање квалитета продукције лајв-шопинг сесија. Брендови улажу у боље камере, звучне системе и професионалне тимове за продукцију, како би осигурали да њихови преноси уживо изгледају и звуче професионално, што додатно повећава поверење и ангажованост купаца.

Закључак

Лајв-шопинг је револуционаран корак напред у свету електронске трговине, пружајући јединствену прилику да брендови унапреде своју онлајн присутност и повежу се са купцима на потпуно иновативан начин. Овај нови канал продаје не само да трансформише начин на који људи купују онлајн, већ и начин на који брендови комуницирају са својом публиком.

Уз континуирани развој технологије и све веће прихватање такве врсте куповине, лајв-шопинг има потенцијал да постане кључан елемент у стратегији електронске трговине сваког озбиљног играча на тржишту. У све већој усмерености света ка дигитализованој будућности, лајв-шопинг се издваја као сјајан пример како иновације могу обликовати и унапредити искуство куповине, чинећи га приступачнијим, интерактивнијим и забавнијим за потрошаче широм света.

Женска пијаца: Првокласне и тазе намирнице сваке суботе на вашем прагу

Домаћа кокошја јаја, непрскани чери парадајз, сертификоване органске јабуке, млади сир, хељдино брашно, ливадски мед, штрудла с маком, увијача са сиром… Шта год вам душа пожели од свежих и квалитетних домаћих производа, Женска пијаца то може испоручити на вашу адресу у Београду или Лазаревцу.
Ова онлајн платформа покренута је од стране Женског удружења Колубарског округа, а, како каже њихова представница, Катарина Ранковић, све с циљем да се пољопривредницима из западне Србије олакша пласирање производа с њихових газдинстава.

Када и како је настала Женска пијаца?

Катарина Ранковић: Женска пијаца је покренута у доба короне, кад је све нас пандемија приморала да будемо у кући. Иницијална идеја није била да то буде платформа где пољопривреднице из Колубарског округа могу продавати своје производе, већ место за окупљање и оснаживање. Међутим, како су се даме на Вибер групи почеле жалити да избијањем пандемије неће моћи да пласирају своје производе на пијаци, од чега живе, схватили смо да морамо сместа реаговати. Из тога се изродила платформа Женска пијаца.

Добили смо неопходне пропуснице и неометано смо почели да испоручујемо намирнице на територији Београда и Лазаревца. Испрва је то било два пута недељно, али како је здравствена ситуација ишла набоље, а народ убрзо могао да посети своју омиљену пијацу и продавницу, свели смо доставу на једном седмично.

Дакле, сада, уколико наручите наше домаће производе у износу од преко хиљаду динара до четвртка увече, они ће бити достављени у суботу на ваш праг, уз претходну најаву возача. Оно што нас издваја од осталих интернет продавница јесте фиксна цена доставе: 250 динара за централне београдске општине и 350 динара за предграђе престонице.

На чему сте у почетку највише радили с пољопривредницама?

Катарина Ранковић: То су дефинитивно биле обуке. Без сумње, те жене су у склопу својих газдинстава гајиле и производиле изврсне производе, али било је потребно да унапредимо њихове производне погоне, што смо и учинили тако што су оне добијале алате и машине за производњу. Уз то смо их едуковали и по питању логистике, управљања ризицима, вођења друштвених мрежа, итд. То је довело до тога да су даме саме откривале шта им од тога иде од руке, а у складу с тим, договарале су се шта ће која радити у целом овом подухвату.

Каква је ситуација данас?

Катарина Ранковић: Четири године касније, имамо функционално платформу, где ми, као женско удружење, служимо само као посредници и немамо никакве финансијске добити од Женске пијаце. Дакле, сав приход следује пољопривредницама, изузев 10% који се одваја за возаче. У основи, то значи да многе жене не морају више излазити на пијацу ради продаје, него, из удобности свог дома, могу пласирати своје производе.

Оно што их је све оставило без текста јесте потражња њихових производа. Напросто нису могле да верују да народу толико недостаје таква роба. Искрено, мени то и не чуди зато што се, ипак, ради о производима који су прављени у домаћој радиности и враћају вас у детињство, а такве производе данас не можете пронаћи на рафовима великих прехрамбених ланаца.

Дакле, потражња је расла с временом?

Катарина Ранковић: И те како. У једном тренутку, Женска пијаца је доживела прави правцати бум, а жене су достигле лимите своје производње. Ми и даље настојимо да укључимо нове пољопривреднице како би се обим производње повећао, али не по сваку цену – квалитет, а не квантитет, на првом нам је месту. То најбоље знају те жене, које између себе на Вибер групи проверавају квалитет намирница и производа, да не би дошло до тога да купац изгуби поверење у платформу једним лошим искуством.

Шта је до сада био највећи изазов?

Катарина Ранковић: Укратко, одржати ентузијазам свих укључених. Донекле је лако спремити производе и онда очекивати да неко други обави све остало – логистику и продају – а да вама само легне новац на рачун. На почетку је неким пољопривредницама тешко падало да дођу на сваки састанак који смо имали, али чим је продаја ухватила замах, дошло је до заокрета у приступу свих.

Данас се може видети огромна промена код тих жена: од тога како раде и колико производе, до тога колико зарађују и како унапређују своју производњу од тих примања. Промена се види и у самим породицама, где оне сада озбиљно привређују и, народски речено, доносе хлеб на сто. Сви укућани другачије гледају на њих, док се и њихова деца радо укључују у производњу, желећи да помогну својим мамама.

Да ли сте конкурисали за субвенције?

Катарина Ранковић: Да, у више наврата смо писали пројекте, али никада нам није пошло за руком да добијемо субвенције. Чак смо имали и извесне преговоре, али и договоре око куповине нових возила, с расхладним коморама, где су странке с друге стране стола биле и те како заинтересоване, али увек је остајало на томе – никада ниједна сарадња није озваничена. Ипак, наставићемо да аплицирамо и надамо се да ћемо успети да обезбедимо, каква-таква, средства.

Шта све од производа имате у понуди?

Катарина Ранковић: Готово све што бисте могли пронаћи код своје баке са села. Почевши од поврћа и воћа до зачинског биља и расада. Иако органска производња изискује велика улагања, свеједно имамо особу која продаје органско воће, са свим неопходним сертификатима. Такође, имамо комплетан бели мрсни програм, како крављи, тако и козји, као и разноразне месне и пчелиње производе.

Асортиман чине и свакојака брашна и производи од брашна, те зимница и коштуњаво воће, али и чајеви, ликери и вина. Ту је, наравно, слани и слатки програм: од погача и пита до ванилица и штрудли. Једино што не држимо су торте, а разлог је крајње једноставан – незахвалне су за паковање и доставу.

Што се тиче цена, а верујем да то многе занима, свака пољопривредница понаособ одређује своје цене, али рекла бих да су оне малтене исте као на пијаци и у продавницама, односно да не одударају превише.

Какви су вам планови за даље?

Катарина Ранковић: Најпре имамо у плану набавку возила, затим ангажовање већег броја пољопривредница и њихову обуку, што ће им помоћи да повећају производне капацитете, без довођења квалитета намирница у питање.

Ваша платформа се налази на .rs домену. Зашто сте одабрали баш њега?

Катарина Ранковић: Читава платформа Женска пијаца почива на пољопривредницама из Колубарског округа, који се, јелте, налази на простору западне Србије, па отуда и не треба да чуди што је .rs наш домен.

 

 

У сусрет Директиви НИС 2

Један од највише претраживаних појмова на територији ЕУ пре неколико година био је ГДПР. Скраћеница која је многима у ЕУ уливала страх, што због наметнутих обавеза, што због неизвесности.

Како ће изгледати примена Опште уредбе о заштити података, да ли ће административне новчане казне бити заиста тако високе и како ће се то одразити на сваког појединачног руковаоца подацима, само су нека од питања која су мучила привредни, али и јавни сектор Уније у периоду ишчекивања тог маја 2018. године, када је ова уредба почела да се примењује. ГДПР је након почекта примене променио доста тога, можда не толико колико се очекивало у контексту обраде података о личности и њихове безбедности, али је свакако значајно променио приступ тој теми и подигао свест о њеној важности на знатно виши ниво.

Данас, шест година касније, једна нова скраћеница пуни новинске ступце широм ЕУ, што се неминовно прелива и на територију Републике Србије. Реч је о тзв. НИС 2, односно Директиви о мерама за постизање високог заједничког нивоа сајбер безбедности, чији је службени број ЕУ 2022/2555. Ко је имао среће да га не каче обавезе из Директиве НИС 1, чији су фокус били махом одређени сектори од појачаног значаја за јавни интерес, сада ће, хтео или не хтео, тешко моћи да прође необавештен о њеној наследници НИС 2, јер нас вести на ову тему салећу са свих страна.

Додатно, иако се НИС 2 првенствено односи на субјекте унутар ЕУ, слично као и у случају ГДПР, директива ће имати дејство и ван Уније, у случајевима када су компаније из других земаља пословно увезане са ЕУ субјектима, односно пружају им услуге или инфраструктуру. С тим у вези, и неки субјекти из Србије мораће да се подвргну правилима овог прописа.

Међутим, чак и компаније у Србији које немају много повезаности са ЕУ, односно нису директно на удару НИС 2, неће моћи тек тако да се провуку. У склопу припрема за придруживање ЕУ, а на основу споразума са Унијом, Србија је ушла у поступак припреме и усвајања новог Закона о информационој безбедности који ће бити усклађен са Директивом НИС 2.

Да подсетимо, Директива НИС 2 о безбедности мрежних и информационих система усвојена је од стране Европског парламента и Савета Европске уније 14. децембра 2022. године. НИС 2 је заменила претходну Директиву НИС 1 из 2016. године, како би се унапредила отпорност на сајбер претње и осигурала боља заштита критичних мрежних и информационих система широм ЕУ. Директива је ступила на снагу у јануару 2023. године, али је државама чланицама ЕУ остављен рок до 17. октобра 2024. године да одредбе Директиве пренесу у своје националне законодавне оквире. Након тог датума, НИС 2 ће постати обавезујућа у свим државама чланицама.

Директива НИС 2 донета је са циљем унапређења сајбер безбедности на нивоу Европске уније, замењујући претходну НИС директиву и уводећи строже захтеве за заштиту мрежних и информационих система. Нова директива се односи на кључне секторе од виталног значаја за друштво и економију, с посебним акцентом на повећање отпорности на претње безбедности информационих система, али и унапређење сарадње међу државама чланицама ЕУ по том питању.

Овим прописом успоставља се свеобухватан и знатно строжи оквир за сајбер безбедност у ЕУ, с нагласком на јачање отпорности на сајбер претње и побољшање способности за брзо реаговање на инциденте. Њене одредбе у великој мери проширују обим субјеката који подлежу регулативи, а новчане казне и друге санкције требало би да осигурају високу усклађеност.

Примарни циљ Директиве јесте, дакле, усклађивање нивоа сајбер безбедности међу чланицама ЕУ и побољшање координације у одговору на сајбер инциденте. Укратко, организације које су обухваћене Директивом сада су обавезне и да редовно процењују ризике својих мрежних и ИТ система и да предузимају одговарајуће техничке и организационе мере за управљање претњама. Ове мере укључују анализу ризика, управљање рањивостима, као и примену криптографских решења и енкрипције. Такође, од организација се захтева успостављање процедура за праћење инцидената и кризно управљање, укључујући детекцију, анализу и класификацију безбедносних повреда, као и обавештавање надлежних органа у складу са задатим роковима.

Која категорија субјеката је обухваћена Директивом НИС 2

У односу на НИС 1, НИС 2 проширује обим субјеката који подлежу њеним одредбама, поделивши их у две категорије: кључни (приоритетни) субјекти и важни субјекти (Essential и Important субјекти).

Категорија кључних субјеката обухвата секторе попут енергетике, транспорта, финансијских услуга, здравства, водопривреде, дигиталне инфраструктуре као што је интернет провајдер. Ови приоритетни субјекти подлежу строжим обавезама и казненим мерама у поређењу са важним субјектима.

Важни субјекти су они који припадају делатностима поштанских услуга и курирских служби, производње, прераде и дистрибуције хране, производње хемикалија, отпада, као и производње и дистрибуције ИКТ опреме.

Обавезе у вези са управљањем сајбер безбедношћу:

Директива налаже да сви субјекти обухваћени њеним одредбама морају успоставити адекватне техничке и организационе мере за управљање ризицима и заштиту својих информационих и комуникационих система. Ове мере, између осталог, укључују:

  • редовне процене ризика повезаних са мрежним и информационим системима;
  • управљање рањивостима и предузимање одговарајућих мера заштите, укључујући и примену енкрипције;
  • усвајање политика и процедура за обезбеђивање континуитета пословања у случају сајбер инцидената;
  • успостављање система за детекцију, анализу и пријаву безбедносних инцидената.

Обавеза пријављивања инцидената:

Директива уводи строге рокове за пријаву сајбер инцидената надлежним органима. Субјекти су у обавези да иницијалну пријаву изврше у року од 24 сата од откривања инцидента, док детаљан извештај мора бити достављен у року од 72 сата. Коначан извештај, који укључује информације о озбиљности инцидента, његовом утицају и предузетим мерама, мора бити достављен у року од месец дана. Ови рокови осигуравају брзо реаговање и минимизирање штетних последица по мрежне и информационе системе.

Административне новчане казне:

Према члану 34. Директиве, предвиђене су значајне новчане казне за субјекте који се не придржавају одредбе НИС 2. Казне за кључне субјекте могу износити до 10 милиона евра или 2% њиховог укупног глобалног годишњег прихода, зависно од тога који је износ већи. Важни субјекти могу бити кажњени износом до седам милиона евра или 1,4% глобалног прихода, такође према већем износу. Поред новчаних казни, могу се изрећи и додатне санкције, као што су привремено одузимање сертификата или овлашћења за пружање одређених услуга, као и забрана обављања функција за одговорна лица унутар организације (нпр. генерални директор односно законски заступник).

Надзор над применом Директиве и извршне мере:

Директива НИС 2 предвиђа детаљне одредбе о надзору и спровођењу наложених мера. Надлежни органи држава чланица имају овлашћења да надзиру усклађеност субјеката са Директивом и изричу одговарајуће санкције у случају кршења. Државе чланице задржавају право да примене строже мере од оних предвиђених Директивом, али не могу уводити блаже стандарде.

Међудржавна сарадња и координација:

Директива унапређује сарадњу међу државама чланицама кроз успостављање механизама за размену информација о претњама и инцидентима, као и заједничке оперативне механизме за реаговање на сајбер инциденте. То укључује формирање мреже националних јединица за информациону безбедност, која ће олакшати размену података и координацију на нивоу ЕУ.

Дејство директиве на субјекте ван ЕУ:

НИС 2 се примењује и на субјекте са седиштем ван ЕУ који пружају услуге или обављају пословне активности унутар Уније, посебно оне који послују у кључним секторима. Такви субјекти су дужни да своје пословање ускладе са Директивом, укључујући именовање представника у ЕУ који ће бити одговоран за поштовање прописа и комуникацију са надлежним органима.

Суспендован Google Business Profile налог

Све више нам се, у последњих пар месеци, јављају бизниси са проблемом суспендованог Google Business Profile налога, некадашњег My Business Profile, или на српском: Профил предузећа на Гуглу.

Разлози за суспензију су некада оправдани, некада нису, а процес враћања налога није увек лак и успешан.

Проћи ћемо најважније кораке када је реч о отварању налога и могућим разлозима за суспензију.

Отварање профила предузећа на Гугл платформи

Профил предузећа на Гуглу или скраћено GBP могуће је отворити на више начина, а три најчешћа су:

  • Власник отвара налог свог предузећа − и његова џимејл адреса је повезана са тим налогом;

  • Посетилац бизниса види да на мапи недостаје бизнис са којим је управо имао искуства и отвара налог из опције „додај место које недостаје”. У овом случају, нико није власник тј. ничија имејл адреса није повезана са налогом;
  • Гугл на основу података које је генерисао на интернету о бизнису формира налог − и у овом случају нико није власник тј. ничија имејл адреса није повезана са налогом.

За власнике предузећа од пресудне важности је да траже власништво над налогом и да налог верификују како би имали контролу над њим и спречили да неко други преузме власништво, као нпр. конкуренција, нека друга фирма или неко физичко лице које нема везе са бизнисом.

Власништво и верификација налога

Власништво над налогом је услов да бисте могли да:

✅ верификујете налог

✅ одговарате на оцене и коментаре

✅ постављате садржај у налогу

✅ мењате информације у налогу

✅ постављате слике и видео-записе као власник

✅ имате приступ ID налога

✅ контролишете промену информација

✅ имате приступ налогу када је суспендован.

Разлози за суспензију налога

У центру за помоћ на Профилу предузећа на Гуглу (Google Business Profile Help) постоји велика библиотека текстова који могу да вам помогну да од старта правилно формирате и попуните свој налог.

Од многих разлога због којих може да се деси суспензија најчешћи су:

  • Недоследност информација на налогу предузећа и другим местима на интернету као што је веб-сајт, подаци о фирми у регистрима АПР-у, налозима на друштвеним мрежама и сл.
  • Кршење Гуглових правила као што је стављање кључних речи у име предузећа, а те кључне речи не постоје у званичном имену фирме, нетачан одабир категорије, бесмислени текстови у опису итд.
  • Детекција сумњивих активности као што је велики број промена истовремено, велики број оцена и коментара (reviews) постављених у року од пар сати, постављање обмањујућих слика итд.
  • Пријава од стране конкуренције или неког другог да налог крши смернице
  • Велики број промена на налогу у истом тренутку.

Такође, треба бити на опрезу коме се додељује приступ налогу. Додељивање приступа мејлу који је повезан са већим бројем суспендованих налога може бити један од разлога за суспензију налога.

Опоравак суспендованог налога

Бизниси још увек не препознају важност власништва и верификације над Google Business Profile налозима и тога постају свесни тек у моменту када настане проблем, тј. суспензија.

Када је налог суспендован, неопходно је да се обратите Гугл подршци. Пре тога, треба да се упознате са корацима које ћете предузети пре него што започнете процес попуњавања формулара за враћање налога. 

Налози „Предузећа на Гуглу” намењени су бизнисима који су регистровани по законима држава у којима се налазе.

Да бисте доказали легитимност свог бизниса, потребно је да припремите документацију која то потврђује, и да је приложите у формулару најкасније у року од 60 минута од отварања обрасца. У супротном, документација неће бити приложена уз жалбу.

Докази који ће повећати шансе да се жалба усвоји:

✅ Званична регистрација предузећа из АПР-а

✅ Решења за посебне локације, случај када постоји више пословних јединица

✅ Потврде о плаћеном порезу.

Добро ће доћи рачуни за комуналне услуге који гласе на предузеће на којима се види адреса наведена у GBP налогу, као што су:

✅ струја

✅ телефон

✅ вода

✅ интернет.

ВАЖНА НАПОМЕНА:

Веома је важно да проверите да ли се назив и адреса предузећа у документима које шаљете као доказ подударају са подацима на профилу за који подносте жалбу. Уколико се подаци не поклапају, ваша жалба ће бити одбијена као неоснована.

Чест упит који добијамо јесте где да се пронађе ID налога, који је обавезан податак да би формулар био прихваћен, направили смо видео-туторијал у којем смо објаснили овај процес.

 

 

pitajte.rs вебинар: ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ – Технике за развој успешних производа

Октобарско издање pitajte.rs вебинара биће премијерно приказано у среду, 2. октобра у 20 часова, а овог пута тема су технике за развој успешних производа. О овој теми говориће Вања Ал-Халиди, Product delivery консултант.

У овом издању вебинара, Вања ће поделити драгоцене увиде у product discovery технике и практичне савете за њихову примену у развоју корисних производа. Његова експертиза у најновијим методама и приступима пружа вредне смернице за све оне који желе да валидирају идеју за производ, као и оне који теже унапређењу својих процеса развоја производа.

Вања Ал-Халиди је врхунски стручњак у области IТ-а са преко 20 година искуства у развоју софтверских решења, креирању иновативних производа и вођењу интернационалних тимова. Његово богато искуство укључује рад са клијентима широм света, што му је омогућило дубоко разумевање глобалних тржишта и специфичних корисничких потреба.

У последњим годинама, Вања је фокусиран на примену напредних product discovery техника које помажу организацијама да ефикасно истраже тржишне прилике и прецизно разумеју захтеве корисника. Његов рад у овој области карактерише посвећеност унапређењу процеса развоја производа кроз иновативне приступе, који омогућавају компанијама да креирају решења која истински одговарају потребама корисника.

Питања на која ћемо током вебинара добити одговор:

  1. Имам идеју, како да реализујем производ?
  2. Како да се знам да ли ће мој производ бити успешан?
  3. Како да обезбедим да се идеја о производу спроведе у дело на најбољи могући начин?
  4. Како да разумем захтеве бизниса и клијента?

Уколико вам је ова тема занимњива и корисна, погледајте 2. октобра у 20 часова премијерно издање pitajte.rs вебинара на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања везано за ову тему, а Вања ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре. 

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте били у току са свим корисним и занимљивим садржајима које објављујемо, као и да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Главни ризици у развоју производа

Свако од нас има идеје за различите производе. Оне најчешће произилазе из неких личних фрустрација, проблема, потреба које смо искусили. Самим тим не постоје исправне и погрешне идеје, само исплативе и неисплативе.

Кад кажемо исплативе, мислимо на идеје које, када се преведу у производе, могу да креирају не само приход, већ и профит, и то количину профита због које се исплати сав рад и труд који осмишљавање, креирање, пласирање и продаја захтевају. Трагамо за оном идејом која има могућност да даље расте и развија се на различитим тржиштима за различите сегменте корисника.

У данашње време, промене на тржишту у готово свим индустријама се брзо дешавају. То захтева да као бизнис реагујемо брзо на те промене, тј. подразумева да наше пословање може да се прилагоди ономе на шта наиђе.

Исто тако, та брзина тражи креирање нових и редовно побољшање постојећих производа разним иновацијама, како технолошким, тако и бизнис унапређењима. Стварају се одређена очекивања код људи, што чини да сваки излазак новог производа, али и нове верзије постојећег, постаје ризичан: да ли ће се инвестиција исплатити или не.

Размотрићемо 4 основна ризика која могу бити најскупља уколико се оставе за крај процеса –да ли је производ:

  1. пожељан,
  2. одржив на тржишту,
  3. лак за коришћење и
  4. исплатив да се направи.

 

1. Да ли је производ пожељан?

Производом можемо сматрати било шта што доноси континуирану вредност кориснику.

Ово би била најшира могућа дефиниција.

Производ представља алат за решавање неког проблема, обављање неког посла или задовољавање неке потребе.

У зависности од тога за шта је производ као алат намењен, варирају и нивои његове неопходности, па самим тим и то колико је лако заменљив или не, колико често га користимо, колико новца смо спремни да дамо за њега и сл.

Оног тренутка када су корисници спремни да дају новац или неку другу валуту, нпр. своје податке, како би користили производ, јасно је да им је тај производ потребан и да желе баш њега да користе.

 

2. Да ли је производ одржив на тржишту?

Одрживост производа на тржишту зависи од неколико фактора:

  • Покривање трошкова – може ли да заради довољно да сам себе исплати и даље инвестира у производњу?
  • Креирање профита и развој бизниса – има ли довољно тржишних прилика да продаја расте тако да креира профит и раст бизниса?
  • Конкурентност – има ли наш производ довољно јаку понуду која ће нас одвојити довољно од конкуренције да можемо да се изборимо за проценат тржишта и опстанемо на дуже стазе?

 

3. Да ли је производ лак за коришћење?

На први поглед сигурно вам овај критеријум звучи прилично базично да би био међу већим ризицима.

Лакоћа коришћења производа улази као ризик уколико причамо о комплекснијим производима.

Ако кажемо људима да је наш производ шампон за косу, сви ће знати како да га користе. За такве очигледне категорије производа лакоћа коришћења не представља ризик.

Али ако имамо било какво одступање од очекиваног коришћења – замислите шампон за косу који има као додатак капсуле које активирају неко посебно својство шампона – то већ захтева макар неко једноставно упутство, инструкцију за коришћење.

С друге стране, замислите да је наш производ уређај за мерење електричног зрачења.

Можда ћете разумети шта би требало да тај уређај ради, али да ли ћете знати да га користите може зависити од ваше стручности и упућености у домен за који је предвиђен.

За употребу у кућним условима било би користи од оваквог уређаја, али би вама требало можда нешто више едукације да бисте га користили, што подиже могућност да га користите погрешно, да добијете погрешне резултате и будете незадовољни уређајем, што би се на крају одразило на продају.

Или бисмо могли да поразмислимо о поједностављеном начину коришћења оваквог уређаја у кућним условима, где бисте смањили време потребно да савладате његово коришћење, смањили могућност од погрешног коришћења и незадовољства/неповерења у производ и креирали позитивно искуство које би вас учинило промотером.

Инвестирање у истраживање о лакоћи коришћења производа треба да буде сразмерно његовој комплексности и обрнуто сразмерно већ постојећем знању корисника у том домену.

 

4. Да ли је производ исплатив да се направи?

„Немој да нам буде скупља дара него мера!”

Рекли смо да производ треба да креира профит за бизнис.

Како би се креирао профит, трошкови треба да буду мањи од прихода.

Већ смо разматрали потенцијал нашег производа за зараду у односу на оно што нуди, у односу на конкуренцију, у односу на то колико је тржиште и сегмент на који је пласиран.

Знамо како би требало да лимитирамо трошкове око дефинисања, тестирања, креирања, пласмана и дистрибуције производа како бисмо могли да будемо у плусу.

Посматрајући конкуренцију и тржиште, до сада би требало да разумемо и динамику дешавања у нашој индустрији, трендове који се дешавају, као и шта конкуренција ради. На какву хитност нас сви ови индикатори наводе? Колико имамо времена да реализујемо и избацимо производ на тржиште?

Увек постоји више опција како можемо реализовати и пласирати наш производ:

Можемо разматрати:

  • Како ћемо дизајнирати неко решење – комплексније или једноставније.
  • Које су могућности и ресурси да га поделимо у мање делове и реализујемо их у паралели.
  • Које делове ћемо направити сами, а које ћемо можда купити готове од трећег лица.
  • Какву експертизу имамо у кући, а какву морамо да тражимо споља итд.

Можемо се поиграти различитим сценаријима и за сваки креирати финансијски преглед.

Упоређивањем потрошеног времена и новца/ресурса можемо да сагледамо шта има више смисла у контексту трошкова за наш производ у овом тренутку у односу на потенцијални приход који може да креира, која од опција ће нас најпре довести до профита.

Креирањем профита који можемо даље да инвестирамо у производ откључаћемо можда следећи ниво и креирати нову напреднију верзију.

 

У самом вебинару прошли смо кроз ове ризике. Кроз конкретан пример илустрован је начин размишљања и једна од једноставнијих опција да се адресирају неки од ризика.

Првенствено смо хтели да прикажемо да, колико год да све горе поменуто звучи компликовано, можемо почети од малих корака и већ тиме унапредити развој нашег производа.

Ана Пеган, Оснивач @ Serbian Product Community

Jош пуно корисних савета релевантних за ваше пословање можете погледати на снимку вебинара:

 

Интервју: 3rd party колачићи

Ново издање domen.rs интервјуа посветили смо 3рд party колачићима.
Гостовао нам је Александар Петковић, Head of Marketing @WMG Products & Services.

Александар Петковић је студирао на Електронском факултету у Нишу где је дипломирао и стекао мастер диплому на смеру за рачунарску технику и информатику. Иза себе има дугогодишње агенцијско искуство у вођењу дигиталних пројеката и кампања, као и у креирању широког спектра дигиталних стратегија за клијенте различитих величина и из различитих индустрија. Након успешног двогодишњег мандата као Извршни директор IAB Serbia, каријеру започиње на МОНДО порталу у оквиру Adria Media Group система, a тренутно обавља функцију Head of Marketing @WMG Products & Services. Предавач је на Факултету за Медије и Комуникације на предмету “Бизнис модели у онлајн медијима”.

  1. Које кључне стратегије би брендови требало да размотре за ефективно циљање публика у свету дигиталног оглашавања у којима 3rd party колачићи више не функционишу?
  2. На који начин онда оглашивачи могу да одрже своје кампање релевантним и занимљивим за кориснике без циљања уз помоћ 3rd party колачића?
  3. Колико је заправо важно за бренд да инвестирају у изградњу снажних односа са својим корисницима у једном новом екосистему дигиталног оглашавања?
  4. Коју ће улогу играти технологија у прилагођавању на нови оглашивачки екосистем без колачића треће стране?
  5. Које су алтернативе које маркетинг индустрија треба да узме у разматрање како би у будућности могли да надоместе недостатак 3rd party колачића?

 

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

 

1. Које кључне стратегије би брендови требало да размотре за ефективно циљање публика у свету дигиталног оглашавања у којима 3rd party колачићи више не функционишу?

Има их више, заправо. Али оно што је кључно у целој тој причи јесте да би брендови и оглашивачи генерално, требало да више истраже могућности које доноси сакупљање first party података. Сад, 3rd party колачићи, first party подаци, можда делује конфузно али first party подаци су сви они подаци прве стране као што превод и каже, које корисници самовољно, на неки начин, поделе са брендовима и оглашивачима. Ту постоји доста могућности и треба их истражити, шта све ту постоји. Оно што је чињеница јесте да све ово настаје у тренутку када је велики притисак управо на Гугл, тачније на Гугл хром који би требало да, до краја године, укине подршку за 3rd party cookies. То онда мења, на нивоу читавог екосистема, правила игре. Брендови треба да се прилагоде томе зато што маркетинг напори које су имали до сада више неће моћи на исти начин да функционишу и потребно је да нађу те неке алтернативне стратегије које ће им даље омогућавати да остану релевантни, с једне стране, а с друге да њихове кампање имају учинак као што је то било и до сада.

Оно што је можда важно рећи, није само first party оно чиме се треба бавити, јако је важна технологија и читав тај технолошки аспект који стоји у позадини ове приче. Поред тога је важно да размотре и која су то потенцијална партнерства која могу да направе са другим организацијама како би те своје податке које сакупе, на неки начин, обогате у видеима, али све то у једном скроз, да кажем, privacy full моду где се поштује приватност корисника и где корисник зна који се његови подаци за коју намену користе и сакупљају. То су неке три кључне ствари које бих издвојио.

2. На који начин онда оглашивачи могу да одрже своје кампање релевантним и занимљивим за кориснике без циљања уз помоћ 3rd party колачића?

Ту такође постоји више неких приступа. Нешто што је најизвесније је тактика контекстуалног оглашавања. Контекстуално оглашавање даје могућност брендовима да се њихови огласи појављују уз садржај који је контекстуално одговарајући за њих као бренд. Са те стране они препознају који су то корисници које може да интересује тај њихов производ или услуга. То је нешто што нема никакве везе са праћењем корисника. Кампање се реализују тако што се огласи појављују на садржају. Претпоставка је да садржај користе и конзумирају корисници које тај садржај заправо занима и то негде надомешћује то циљање и таргетирање које је до сада било могуће кроз 3rd party cookies.

Друга ствар је што би брендови требало да виде да ли постоје још неке алтернативне методе и како да они уз помоћ технологије имају што боље увиде о томе шта су заиста интересовања њихових корисника. Ту долази технологија као јако важна ствар и све оне платформе које постоје да бисмо боље разумели наше кориснике.

3. Колико је заправо важно за бренд да инвестирају у изградњу снажних односа са својим корисницима у једном новом екосистему дигиталног оглашавања?

То је одувек било важно само је сада много важније него што је то раније било. Заправо, ми морамо да разумемо наше кориснике и управо те платформе и те технологије нам дају могућност да ми имамо бољи увид у интересновања наших корисника.

Једна ствар је да познајемо корисника, да му са друге стране понудимо нешто што је размена вредности у смислу да корисник може да добије персонализовани садржај, уколико је, наравно, оставио неке податке о себи како би га боље персонализовали, а са друге стране то може да буде и нека врста награде, нека врста мотивишућег инсентива да он или она остави те податке. То није лако увек и у суштини, ту доста долази на светло транспарентност коју брендови имају ка корисницима, ка потрошачима и када корисници знају за које намене се користе њихови подаци, када већ имају неку врсту лојалности ка том бренду, онда се негде лакше и отворе у смислу да желе да поделе те податке. Да би добили боље корисничко искуство и неку врсту вредности у свему томе.

Поверење је важније него икада.

4. Коју ће улогу играти технологија у прилагођавању на нови оглашивачки екосистем без колачића треће стране?

Технологија је на неки начин enabled и развој технологије који се паралелно све време дешава иде на руку самим брендовима и оглашивачима. Технологија управо пружа могућност да радимо такве ствари. Ту постоји више неких углова. За почетак су то неке дата платформе, напредни софтверски алати који нам дају могућност да кроз њих ми боље разумемо корисника и његове потребе. С друге стране, доста ту улази машинско учење као концепт, доста се појављује и AI као концепт јер је потребно све те огромне количине података који се скупљају све време, смислено структуирати, обрадити и из њих извући неке закључке који нама, са маркетиншке стране, могу да помогну да боље разумемо корисника и сервирамо огласе који су за њих релевантни.

5. Које су алтернативе које маркетинг индустрија треба да узме у разматрање како би у будућности могли да надоместе недостатак 3rd party колачића?

AI је једна од ствари, али свакако већ данас постоје на тржишту. Поменуо сам контекстуално оглашавање што није нова ствар, али данас добија више на значају. Има своје предности и своје недостатке. Предност је то што не пратимо корисника већ претпостављамо да њега интересује тај садржај. С друге стране, недостатак је што не таргетирамо корисника него садржај где се парадигма мења.

Постоји иницијатива од стране Гугла која се зове privacy sandbox која се увелико разматра на глобалном нивоу где су они дали некакав оквир како би тагетирање требало да функционише, али имају још пар месеци да се то негде и усвоји. Почетне реакције нису баш сјајне, али смо сигурни да ће Гугл изаћи са решењем које ће дати могућност за таргетирање.

У суштини то долази као притисак регулатора. Европска комисија, GDPR, све иде у том смеру да приватност треба да буде најважнија ствар. 3rd party cookies су све само не приватност. Дељење података између више различитих страна. С једне стране, постоји тај притисак регулативе да се то реши, с друге стране, други браузери који постоје, попут Сафарија или Мозиле, оне су без подршке за 3rd party cookies једино је Гугл ту остао ту као доминантан играч где 60+ процената корисника и даље користи Гугл хром. Тако да имају велики притисак, с једне стране, регулатора, с друге стране индустрије која очекује да ће моћи да се бави маркетингом и оглашавањем на исти начин као што је то било и раније. Сигурно то неће бити исто, сигурно ће се неке ствари променити, а брендови су ти који у томе морају да пронађу свој пут кроз сакупљање својих first party података кроз алате и технологију која постоји како би они боље разумели корисника и понудили најбоље могуће корисничко искуство.

Да ли размишљате као Безос?

Интернет је постао наше природно окружење за све, па и за куповину. И продају. Зависи с које стране касе се налазите.

Према подацима Народне банке Србије, током 2022. је обављено преко 42 милиона трансакција на интернету и купљено је робе и услуга у вредности од 1,2 милијарде евра, док jе 2023. вредност трансакција прешла суму од 1,68 милијарди евра. И све то у Србији, у којој многи привредници још увек са неповерењем гледају у те „нове” технологије.

Разумљиво је да не може сваки привредник да буде стручњак за интернет − и не треба да буде − али треба да зна основна правила онлајн пословања. Да би фирма имала онлајн продавницу, треба да има свој сајт, који мора да буде на неком интернет домену. Често занемарено основно правило онлајн пословања је да тај домен треба да припада фирми. Регистровање домена на „комшијиног малог” који се разуме у интернет, на колегу из ИТ сектора који ће бринути о том домену, или на агенцију која ће о истом трошку и регистровати домен и направити сајт – велика је грешка.

Замислите да сад Безосу дође „комшијин мали” који му је својевремено регистровао домен и каже му: “Хеј, Џеф, знаш онај amazon.com који сам ти својевремено регистровао? Решио сам да га продам.” Паника није права реч за стање у ком би се нашао и Џеф Безос и његова империја када би схватио да је све то што је деценијама градио саграђено на домену који није Амазонов. Наравно, то Безосу не може да се деси.

Ви не морате да будете Безос, нити да имате Амазон – ваш бизнис је ваш свет и ваша империја, вама највећа и најважнија на свету, а на чијем је домену саграђена јесте питање од милион долара. У Џефовом случају бисмо говорили и о неком долару више.

Анализа 1.000 веб-продавница

Занимљиве податке дала је анализа наших 1.000 веб-продавница које је РНИДС спровео крајем 2022. и почетком 2023. године. На пример, у 21,6% случајева је домен на ком је веб-продавница регистрован на физичко лице, не на фирму. Притом, од свих домена који су регистровани на фирме, 8% домена регистровано је на фирму која на сајту није назначена као власник веб-продавнице (врло је могуће да је регистрација домена својевремено препуштена агенцијама које су правиле и сајтове, а домене, уместо на своје клијенте, регистровале на себе). Само 66% веб-продавница је заиста на домену фирме која је власник те продавнице. Остале фирме своје пословање развијају на туђим доменима, несвесне потенцијалне опасности по свој бизнис.

Имејл адресу на властитом домену користи пак 87,1% веб-трговаца, што је добро за изградњу поверења са купцима јер, према претходном РНИДС-овом истраживању, 79% корисника више верује предузећу које користи имејл адресу на властитом домену него оном које користи бесплатну имејл адресу (на gmail.com, yahoo.com и сл.). Такође, с обзиром на чињеницу да Гугл у локалним претрагама фаворизује сајтове на локалним, националним доменима − а преко 90% веб-продавница је усмерено на српско тржиште − добро је да се њих 68,9% налази на .rs домену. То је такође добро и из угла купаца, пошто су резултати претходног, већ поменутог истраживања, показали да се сајтовима који послују на домаћем тржишту чак двоструко више верује ако су на .rs домену (62%) него ако користе .com домен (28%).

Цена не одређује вредност

Не треба заборавити да се све што се дешава онлајн дешава на неком интернет домену. И изузетно је важно чији је тај домен. Међутим, често се мешају цена и вредност. Домен није скуп, плаћа се пар десетина евра годишње, па га привредници често не виде као вредан пословни ресурс, што он свакако јесте. А таква, погрешна перцепција домена може довести у опасност цело онлајн пословање. Гугл, Фејсбук, Амазон… сви су се они развили на неком домену. Колика је сад вредност тих домена? А цена?