Inovativnost podstaknuta novim Zakonom o inovacionoj delatnosti

FacebookLinkedinEmail
07.04.2022.
Zakon o inovacionoj delatnosti

Digitalizacija srpske privrede je u punom zamahu, a dokaz tome jeste činjenica da se naša zemlja, prema izveštaju Startup Genome, našla među prvih pet u kategoriji pristupačnosti talenata, a startap eko-sistem tom prilikom je ocenjen kao jedan od perspektivnijih. Radi poboljšanja perspektive rasta domaćeg digitalnog tržišta, prošle godine je Vlada Republike Srbije donela Strategiju naučnog i tehnološkog razvoja za period od 2021. do 2025. godine čiji je moto „Moć znanja”. Deo ove strategije jeste, između ostalog, i donošenje novog Zakona o inovacionoj delatnosti

Zakon o inovacionoj delatnosti donosi brojne novine posebno značajne za progres digitalizacije srpske privrede, a pregled najbitnijih sledi u nastavku teksta.

Definisanje inovativnih subjekata

Pojmovi start up, spin off ili investment angel potpuno su se odomaćili u našem svakodnevnom govoru i poslovanju, ali ih srpsko pravo do donošenja novog Zakona o inovativnoj delatnosti nije prepoznavalo, odnosno nisu bili zakonski definisani.

  • Startap (eng. start up)

Startap smo ranije definisali prihvatajući najzastupljeniju njegovu definiciju − da je to kompanija koja je: a) nova; b) inovativna i c) skalabilna. 

Sada prvi put od zakonodavca dobijamo sveobuhvatnu definiciju startapa koja u sebe inkorporiše sve ove bitne elemente. Dakle, startap je novoosnovano privredno društvo ili preduzetnik koji razvija inovativni proizvod/uslugu i koji pri tome ima potencijal brzog i velikog rasta. I sama definicija nam govori da startap nije bilo kakva novoosnovana kompanija. Primera radi, otvaranje tradicionalnog restorana ili pekare ne može se poistovetiti sa startapom. Tako, startap može biti samo ona nova kompanija, koja je inovativna (u našem primeru restoran ili pekara koja vrše prodaju i dostavu svoje robe onlajn, putem aplikativnog softvera) i pri tome ima veliki potencijal rasta.

  • Spinof (eng. spin off)

Sa druge strane, čest je slučaj da ranije osnovana kompanija osniva novu ćerku-kompaniju sa namerom razvoja i komercijalizacije specifičnog inovativnog projekta.

Tako, kompanija koja se bavi razvojem softvera za simulaciju ljudskih pokreta (npr. za medicinske potrebe), može odlučiti da deo svojih resursa uloži u gejming industriju i za tu potrebu osnuje kompaniju koja će se baviti razvojem video-igara u kojima su pokreti od presudnog značaja (igre sa sportskom tematikom: fudbal, košarka, hokej). Reč je o naročitoj podvrsti startapa koja se naziva spinof.

  • Investicioni anđeo

Takođe, za mlade inovativne kompanije, koje se na samom početku svog poslovanja suočavaju sa velikim troškovima razvoja budućeg proizvoda, od ogromnog značaja su potencijalni investitori, pa tako dolazimo i do definicije poslovnog anđela. To su investitori koji su spremni da ulažu finansijska sredstva u razvoj inovativnog projekta.

Pored navedenog, zakon govori i o drugim inovativnim subjektima kao licima koja se bave inovacionom delatnošću i koja su upisana u registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema. Navedeno znači da zakon ne zatvara krug inovativnih privrednih subjekata, već ostavlja prostora i za one koji eventualno nastanu u budućnosti. 

Naučno-tehnološki parkovi (NTP) i formiranje njihove mreže

Srbija ima nekolicinu naučno-tehnoloških parkova (NTP), među kojima su najpoznatiji oni u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku. U inovativnoj delatnosti njihova funkcija je veoma značajna, s obzirom na to da podstiču ekonomski razvoj kroz promociju i progres inovacione delatnosti. Oni ujedno i stimulišu i upravljaju tokovima znanja i tehnologija između tržišta, privrednih subjekata, naučnoistraživačkih organizacija i akademske zajednice. Naučno-tehnološki parkovi pružaju podršku mladim inovativnim kompanijama tako što predstavljaju inkubator znanja, obezbeđuju i pristupačno korišćenje poslovnih prostorija (coworking space), održavaju različite obuke i treninge i sl.

Novim zakonom predviđena je mogućnost udruživanja više NTP u tzv. mreže naučno-tehnoloških parkova čija je funkcija savetodavna, što će dovesti do bržeg protoka informacija, olakšanog praćenja i koordinacije rada unutar svakog NTP, itd. Cilj je da se kroz razmenu informacija spreče dvostruki napori kompanija koje istražuju i razvijaju isti ili sličan proizvod, a ukoliko se to desi, podsticaće se sinergija i razmena znanja radi povećanja konkurentnosti na svetskom tržištu.

Uspostavljanje posebnog registra subjekata nacionalnog inovacionog sistema

U ovaj registar upisuju se inovativni subjekti, kao i subjekti inovacione infrastrukture radi vođenja brojčane evidencije. Međutim, glavni razlog uvođenja ovog registra jeste olakšano finansiranje inovacione delatnosti, kao i sprovođenje ekonomskih podsticajnih mera i preduzimanje drugih stimulativnih procedura i postupaka.

Poseban režim intelektualne svojine

Između inovativnih kompanija i prava intelektualne svojine postoji jaka korelacija. U najvećem broju slučajeva inovativni subjekti razvijaju proizvod koji se može štititi nekim pravom iz korpusa prava intelektualne svojine kao što su: patent, mali patent, autorsko delo (računarski program) itd.  

Bitno je ukazati da prava intelektualne svojine nastala kao rezultat istraživanja u akreditovanoj naučnoistraživačkoj organizaciji finansiranoj sredstvima iz budžeta Republike Srbije uživaju poseban pravni tretman, s obzirom na to da se u ovom slučaju primenjuje Zakon o nauci i istraživanjima. 

Šta to znači?

Kada je rezultat istraživanja finansiran sredstvima iz budžeta Republike Srbije, u vidu pronalaska (patent i mali patent), pravo na sticanje patenta i malog patenta ima realizator istraživanja (akreditovana naučnoistraživačka organizacija), dok pronalazač ima pravo da mu to svojstvo bude priznato, odnosno da u prijavi bude naznačen kao pronalazač.

Sa druge strane, ukoliko je patent ili mali patent ekonomski iskorišćavan, pronalazač ima pravo na naknadu u iznosu od najmanje 50% od dobiti koju je realizator istraživanja ostvario iskorišćavanjem patenta, odnosno malog patenta.

Takođe, kada je više učesnika u istraživanju stvorilo pronalazak, njihovo učešće u dobiti zavisi od pojedinačnog doprinosa u stvaranju pronalaska, a ako se pojedinačni doprinosi ne mogu utvrditi, tada svi pronalazači imaju pravo na podjednake delove.

FacebookLinkedinEmail