Pitanja i odgovori

FacebookLinkedinEmail

Knjigovodstvo

Da li troškove Gugl i Fejsbuk oglašavanja za svoj biznis mogu da plaćam sa firmine kartice i kako da ih knjižim?

Da, troškovi oglašavanja vaših proizvoda, usluga ili biznisa uopšte na internetu predstavljaju deo troškova reklame i propagande koji su poslovni rashodi i kao takvi se obavezno evidentiraju u knjigovodstvu, kako bi bilansi firme na kraju godine bili realni i kako biste mogli da iskoristite ove rashode za smanjenje osnovice poreza na dobit. 

Da biste mogli da ih knjižite, potrebno je da posedujete račun sa odabrane platforme koji glasi na vašu firmu. To ćete postići tako što ćete se oglašavati preko poslovnog naloga na platformama, a u sam nalog unećete sve potrebne podatke vašeg preduzetnika ili d. o. o. (poslovno ime, adresu sedišta i PIB).

Na većini platformi sami možete generisati periodične račune. Naziv dokumenta može biti baš račun (na eng. invoice) a može biti i drugačiji (billing report, billing summary i slično), ali je važno da on sadrži sve potrebne podatke za knjiženje (opis usluga, datum fakturisanja, podatke pravnog lica čija je platforma – Fejsbuk ili Gugl u vašem slučaju, podatke vaše firme itd.), kao i da sadrži vrednost usluga reklamiranja koju vam je platforma pružila (na primer, cenu prikaza vaših reklama na pretraživaču za protekli mesec). Time dokument ispunjava usluge isprave validne za knjiženje jer je suštinski i formalno ispravan, bez obzira na to kako je nazvan. 

Vodite računa da na usluge reklamiranja preko pretraživača možete biti dužni da sami obračunate (a u nekim slučajevima i platite) PDV Republici Srbiji. 

Troškovi oglašavanja na internetu knjiže su u okviru klase 5, na konto rashoda 535 – Troškovi reklame i propaganda.

Odgovorila: Marija Đorđić

Da li, ukoliko se bavim SEO uslugama, mogu da budem registrovan kao preduzetnik paušalac?

Zakonom o porezu na dohodak građana, u članu 40, definisane su delatnosti kojima ne može biti odobreno pravo na paušalno oporezivanje. Među njima se nalazi grupa delatnosti Reklamiranje i istraživanje tržišta. Ova grupa je u Klasifikaciji delatnosti označena brojem 73 i sadrži delatnosti:

  • Delatnost reklamnih agencija,
  • Medijsko predstavljanje i 
  • Istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja.

Optimizacija veb-stranica za pretraživače (SEO) predstavlja menjanje sadržaja i HTML koda kako bi se poboljšalo rangiranje sajta na internet pretraživačima. 

SEO,  po mom mišljenju, ne potpada pod delatnosti reklamiranja (isticanja reklamnih poruka) niti pod istraživanje tržišta (prikupljanje i obrada informacija).

U tom smislu, preduzetniku koji se bavi optimizacijom veb-stranica za pretraživače može biti odobreno pravo na paušalno oporezivanje. 

Savet je da proverite i stav Poreske uprave u filijali Poreske uprave prema mestu sedišta postojećeg odnosno budućeg preduzetnika.

Odgovorila: Marija Đorđić

Da li, kao poslodavac, mogu zaposlenom da kupim onlajn kurs ili pretplatu iz inostranstva za potrebe usavršavanja i na koji način to mogu da pravdam?

Da, troškovi stručnog usavršavanja i obrazovanja zaposlenih koji su usko povezani sa delatnošću vaše firme predstavljaju poslovne rashode, i možete ih knjižiti i koristiti za umanjenje poreza na dobit (odnosno poreza na neto prihod, ako ste preduzetnik). 

Troškovi se knjiže na osnovu fakture za sprovedenu obuku odnosno odslušan kurs, a faktura (račun) treba da glasi na vašu firmu. 

Ukoliko se zaposlenima plaća edukacija koja nema veze sa delatnošću firme, već je zabavnog tipa, kao što je, na primer, kurs dekupaža ili vajanja za zaposlene u programerskoj firmi, onda se ovi troškovi ne bi mogli smatrati troškovima poslovanja i ne bi bili knjiženi na taj način. 

Odgovorila: Marija Đorđić

Da li firma može da snosi troškove interneta i opremanja „kućne kancelarije” za zaposlene koji rade od kuće?

Poslodavac može zaposlenima da obezbedi sredstva za rad za obavljanje poslova od kuće, kao i da obezbedi naknadu troškova sredstava za rad koji su u vlasništvu zaposlenog. Ova mogućnost predviđena je članom 42 Zakona o radu.

Na primer, poslodavac može da nabavi računar i dȃ ga zaposlenom na korišćenje tokom rada od kuće. Prilikom predaje računara, poslodavac i zaposleni potpisuju revers.

Osim toga, poslodavac može da predvidi isplatu naknade troškova rada od kuće od recimo 1.000 dinara, za pokriće troškova struje i internet konekcije koje zaposleni ima. Naknada troškova treba da bude uređena u aktima poslodavca (Pravilnikom o radu ili Ugovorom o radu sa zaposlenim). Naknada nema karakter zarade i poslodavac na nju obračunava i plaća samo porez na zaradu po stopi od 10% na bruto iznos.

Odgovorila: Marija Đorđić

U kojim slučajevima je potrebno obračunati porez po odbitku za „uvoz” usluge koje kao firma kupujemo onlajn?

Obračunavanje i plaćanje poreza po odbitku uređeno je članom 40 Zakona o porezu na dobit pravnih lica. U stavu 1, pod tačkom 5, kao predmet oporezivanja navedene su usluge: 

  • istraživanja tržišta,
  • računovodstvenih i revizorskih usluga i
  • drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja.

Podvlačimo da se porez obračunava i plaća samo u slučaju kada je pružalac usluge nerezidentno pravno lice (firma koja ima pravni subjektivitet, a čije sedište se nalazi u inostranstvu). Dakle, ako vam usluge pruža fizičko lice ili poslovni oblik koji je pandan našem preduzetniku, porez se ne obračunava i ne plaća (eventualno možete doći na teren plaćanja poreza i doprinosa po osnovu ugovora o delu ili autorskog ugovora).

Ukoliko su ispunjeni gorenavedeni elementi, pre obračuna poreza, potrebno je proveriti da li Republika Srbija sa zemljom rezidentnosti stranog dobavljača ima potpisan Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO). Ukoliko je ugovor potpisan, onda se koristi povoljniji poreski tretman predviđen ugovorom. Da bi se koristi iz ugovora iskoristile, potrebno je da strani dobavljač dostavi originalnu Potvrdu o rezidentnosti, kao i dokaz da je stvarni vlasnik prihoda. 

Ove usluge su predmet oporezivanja nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.

Odgovorila: Marija Đorđić

 

 
 

 

 

FacebookLinkedinEmail