Тајне интернет претрага

Претраживачка интернет машинерија... свеприсутни помагач и усмеривач наших свакодневних животних одлука, који многи, нимало случајно, поистовећују са Гуглом.

Како претраживачка машинерија функционише испод хаубе, можемо ли да утичемо на њен рад и шта да радимо са гомилом података који нам стижу од ње? Право место за та сазнања била је највећа и бесплатна, 8. годишња конференција о Интернету у Србији - ДИДС 2017, коју 7. и 8. марта 2017. организовао РНИДС.

Tajne_internet_pretraga

Слоган ДИДС-а „Тајне интернет претрага: Тражи, Нађи, Посети“, уједно је описивао и три тематска блока Конференције. У овом тексту је кроз видео снимке дат преглед свега што су рекли учесници, уз сажете корисне савете за квалитетан наступ на Интернету и боље позиционирање у резултатима Гуглових претрага.

Из угла Гугла

Звезда програма ДИДС 2017 био је уводни предавач Гари Ијеш (Gary Illyes), аналитичар вебмастер трендова у компанији Google Inc.

Током предавања Гари је потврдио да се у претрагама из Србије сајтови на .RS домену рангирају боље од сајтова на .COM домену. О томе је на овом сајту већ писано, при чему су цитирани и људи из Гугла, али до ове Конференције нисмо имали прилике да слушамо неког из Гугла како уживо прича о томе. Ово је била само једна од „тајни интернет претрага“ о којима је говорио Гари, а Гугл претраге крију још многе тајне. На пример...

Многи не знају да Гугл не даје свима исте резултате претраге. На пример, ако две особе, једна у Београду, друга у Лондону, укуцају у поље за претраживање потпуно исти појам, рецимо „интернет“, добиће прилично различите резултате... Овај у Београду добиће листу сајтова који су претежно на српском језику, на националном .RS домену, са фирмама које се у Србији баве интернет бизнисом, са локалном Гугловом мапом, локалним Гугловим огласима, локалном понудом сличних претрага... Е, да, и све то упаковано у локални Гуглов интерфејс на српском. А онај у Лондону добиће све то локализовано, али из угла Уједињеног Краљевства. Зашто? Гугл жели да својим корисницима пружи максимално релевантне информације и логично претпоставља да су неком ко претражује из Београда (што Гугл јако добро зна) потребни локални интернет провајдери и сва остала локална писанија на тему „интернет“.

Да будемо потпуно прецизни, чак и ако две особе из Београда претражују исти појам, могуће је да им резултати претраге буду мање или више различити. Како? Све зависи од тога ко је од њих двоје у тренутку претраживања улогован на Гуглове сервисе, јер тако Гугл добија допунске податке о кориснику, његовим преференцијама, навикама, историји претраживања, полу, годинама... И то није све. Чак иако није улогован, можда има запамћене „кукије“ у свом прегледачу, а није небитно и са ког и како подешеног и преко чега на Интернет повезаног рачунара то ради... Све у свему, ако сте усхићени због тога што је неки ваш сајт увек на првој страни претраге, не будите лењи (пре него што се похвалите наоколо), па све то проверите и на нечијем туђем рачунару, негде другде лоцираном.

Тајна Гугловог алгоритма претраге је вероватно најстрожије чувана тајна на свету, али неке чињенице су добро познате и потврђене. Адреса интернет сајта, то јест његов домен, прво је парче кода које Гуглов алгоритам види. Ако је то локални домен, на локалном језику и локалном хостингу, тај сајт има веће шансе за боље позиционирање у резултатима претраге. Сходно томе, сви битни светски брендови скоро увек имају и националне интеренет домене за сваку од земаља у којима послују. Наравно, и Гугл је присутан на свим националним доменима, па и на нашем .RS.

Нађи ме лако

Као увод у 2. блок ДИДС 2017, креативни стратег Лазар Џамић, до недавно шеф Гугловог ЗОО тима за бренд стратегију у Лондону, одржао је предавање под називом „Како бити нађен у свету лаког игнорисања“.

Џамић даје одговор на питање кaко креирање садржаја и оптимизација претраживања на Интернету могу успешније да функционишу у корист једно другог. „Mнога предузећа која су присутна на вебу, па чак и нека од највећих, међутим, често греше у свом приступу, па се радије опредељују за креирање велике количине садржаја, уместо да пораде на његовом квалитету. Поента је да управо добро направљен садржај пружа много више могућности за успешну оптимизацију“, објаснио је Џамић.

У панел дискусији, коју је модерисао Иван Речевић, консултант и Google Partners тренер, учествовао је и Мирослав Варга, стручњак за контролу Google AdWords кампања из хрватске фирме Escape. По њему, осим што рекламна порука мора да буде адекватна, веома је важно да она буде и што више аутентична: „Купца, понекад, треба „научити“ шта да гугла. Ако сви рекламирају исту ствар, онда морате да измислите неки нови израз за гуглање“. Тек следећи корак подразумева бављење алгоритмима, то јест техничким подешавањима, навео је Варга.

На које све начине посетиоци сазнају за неки интернет сајт? Ако завиримо у Гуглову аналитику, видећемо пет могућих канала путем којих посетиоци долазе на сајтове. Најпре, то су директне посете које настају тако што посетилац директно укуца неку адресу у интернет прегледач или је већ има сачувану у историји прегледача. Други канал је органска претрага, са свима омиљеним бесплатним резултатима претраге на Гуглу, који у многоме зависе од Search Engine Optimization (SEO), превасходно базиране на оптимизацији садржаја сајта. Трећи начин су друштвени медији који, путем шеровања садржаја, доводе велики броја посетилаца на сајт. Четврти канал доласка посетилаца је референтни прилив, као саобраћај који долази са веб сајтова који нису друштвене мреже. И пети су плаћени канали, са којих саобраћај стиже захваљујући плаћеном оглашавању на Интернету.

Разумљива жеља свих власника сајтова је да се нађу на првој страни Гуглове претраге. Колико је то реално је друго питање. Теоретски је то могуће за сваки сајт, само је питање за које кључне речи, јер у многе свима познате и од свих тражене кључне појмове је уложено много пара, времена и SEO рада. За SEO почетнике, вреди да запамте да су Гуглу посебно битни наслов (title tag) и опис веб стране (meta description), а оба се и појављују у резултатима претраге. Садржај сајта треба истовремено да буде занимљив за посетиоце, а прилагођен за претраживачку машинерију, што није лако ускладити. Успех у претрагама се постиже писањем текста који садржи жељене кључне речи, правилно форматираним насловима и поднасловима у тексту, али и оптимизацијом илустрација и прилога, почев од смисленог назива фајла, описа слике (alt text), као и текста испод ње (caption). Брзина учитавања сајта је врло битна за SEO, па треба правилно обрадити слике (димензије, компресија, врста фајла), оптимизовати код, кеширати сајт...

Прави примери интернет присуства

Трећи блок ДИДС-а је традиционално био резервисан за угледне локације на националним интернет доменима .RS и .СРБ.

Представници осам домаћих интернет сајтова, портала и онлајн пројеката говорили су о својим искуствима и развојном путу. Успешни сајтови на националним интернет доменима обухватали су и финалисте са РНИДС-овог конкурса „Прави примери интернет присуства“: mojazubarka.co.rs, alibris.rs и lespetits.rs. У другом делу трећег блока представљен је сајт Београдске филхармоније, бгф.срб, који је био добитник Посебног признања РНИДС-а на додели награда PC Press Top 50. Поред њега, ту су били и сајтови gradnja.rs, superskola.rs, pricajmootome.rs и benchmark.rs.

РНИДС је овај пут ставио тежиште на интернет наступ малих привредника из Србије, који су успешни у свом послу, али и у свом наступу на Интернету. О њиховим искуствима из праксе можете сазнати више из њихових видео тестимонијала и мини интервјуа.

Свакако кликните на ову реченицу да нам смањите Bounce Rate. ХВАЛА!

ПОГЛЕДАЈТЕ И: dids.rs и rif.rs