Страна 19 – Домен

Кратко упознавање са билансима

Често се власници малих бизниса, али и оних већих, збуњују када коментаришемо поједине билансне показатеље. Некад залутамо у том тражењу по различитим билансима, некад погрешно интерпретирамо закључке и слично. Уколико некога занимају појединости, може све наћи у Напоменама уз финансијске извештаје, али будимо реални, за почетак погледајмо шта нам кажу три кључна финансијска извештаја.

Реч је о билансу стања, билансу успеха и извештајима о новчаним токовима. Четири споменута извештаја, уз извештај о променама на капиталу и извештај о осталом резултату, јесу саставни део завршног рачуна у складу са Законом о рачуноводству. Али фокус је на три издвојена.

Биланс стања показује шта имамо у својини (која су наша права) и шта смо дужни. Биланс успеха показује шта смо урадили у неком временском периоду. Те информације, иако указују на финансијску структуру и профитабилност, нису довољне за детаљнију оцену финансијског здравља организације. Ниједан од ових извештаја не указује на проблеме са новчаним токовима. Профитабилност и ликвидност нису исто. Можете бити профитабилни, али неликвидни и вице верза. На пример, често можемо чути питање: „Како немамо средстава да исплатимо дивиденду, а профит нам је толики и толики?” Ту ова два извештаја допуњује извештај о новчаним токовима.

Биланс стања је одраз такозване билансне равнотеже, што, само по себи, не значи ништа. Али суштински, када схватимо да биланс стања на једној страни приказује све оно што ми као фирма имамо (новац, потраживања, залихе, машине, зграде, лого…), а на другој страни изворе свега тога. Ова прва страна се назива актива (укупна имовина), а на другој страни су све обавезе фирме оличене у пасиви. По принципу „колико пара, толико и музике”, и код фирми – она може да има онолико ствари колико има извора средстава да то покрије.

Укратко, сва имовина се дели на сталну (све оно што користимо у пословном процесу дуже од годину дана: земљиште, зграде, постројења….) и обртну (све оно што има за циљ да се „обрне” више пута током године (залихе, потраживања, готовина…). На другој страни, страни пасиве, налазе се сви извори финансирања.

Они су садржани у капиталу и у обавезама. Капитал је такође нека врста обавезе, обавезе фирме према сопственом власнику. Запамтимо, џеп фирме и џеп власника, ако говоримо о друштвима капитала, нису једно те исто, па на начин на који фирма дугује банци, тако „дугује” и власнику. Обавезе пак могу бити дугорочне (рецимо, дугорочни кредити) и краткорочне (нпр. обавезе према добављачима, запосленима, држави, краткорочни кредити), где је та линија раздвајања годину дана.

И још једном: укупан износ средстава (актива) мора бити једнак укупним изворима за њихово финансирање (пасива). Шта још треба нагласити. Биланс стања означава стање пресека, подвлачење црте у неком тренутку времена. Најчешће на крају месеца, квартала и, наравно, године. На другој страни, биланс успеха и извештај о новчаним токовима посматрамо у неком периоду времена. Већ сутрадан биланс стања биће прилично другачији, јер има изгледа да су се неке промене догодиле у том периоду времена.

Биланс успеха и извештај о новчаним токовима су временски подударни. Прате резултате пословања у континуитету за месец, квартал, годину и слично. Разлика је у томе што биланс успеха прати приходе и расходе, а извештај о новчаним токовима приливе и одливе.

Приходи у билансу успеха су све оно што је фактурисано купцу, без обзира на то да ли ће и када бити наплаћено. Расход је трошак који је настао (обрачунате зараде, репрезентација у ресторану, прокњижена фактура за електричну енергију) независно од чињенице да ли је плаћено нешто по том основу. Резултат свега тога је профит (хвала Богу). Ту се као трошкови приказују и категорије које неће никада довести до одлива новца (амортизација – платили смо машину, ставили је у биланс као основно средство и по том основу обрачунавамо амортизацију у складу са животним веком основног средства; отпис потраживања, губитак од продаје сталних средстава и слично).

У извештајима о новчаним токовима видимо приливе (све што је наплаћено од купаца без обзира на то када је и да ли је фактурисано – мислимо на аванс или примљено по другим основама на рачун (кредит, субвенције државе и слично; дакле све оно што „легне“ на наш текући рачун). Одливи настају када извршимо плаћање, без обзира на то када смо добили и прокњижили фактуру или други документ (исплатили зараде, вратили рату кредита, платили дуг добављачима за испоручену робу и слично). Када се подвуче црта: сви приливи готовине умањени за све одливе готовине током неког периода као салдо дају нето промене готовине у току тог периода (net cash flow). Када се тај износ дода на почетно стање готовине за неки период, добићемо крајње стање готовине на крају тог периода.

Cash is fact познати је пословни цитат, који жели да дочара значај извештаја о новчаним токовима. Уосталом, сетимо се ковид периода, када смо сви планирали и пратили ток новца (cash flow) па и на недељном нивоу. Зашто је fact? Зато што је потпуно мерљив, једноставним погледом на дешавања на нашим рачунима у временском периоду који пратимо. На другој страни, биланс успеха и профит као његова исходишна тачка јесу обрачунске категорије (ми фактуру можемо пустити 31. децембра, па ће нам приход у тој години бити већи, на пример, за 10 хиљада евра, а можемо ту исту фактуру, у зависности од околности, пустити 4. јануара наредне године, па ће претходна година бити утолико неуспешнија; дакле, ствар околности, процене и слично). Код тока новца нема те недоумице. Ако су парте стигле на рачун 17. јануара, то је то, не може испасти да смо их примили нити 13. нити 21. јануара. Уосталом, амортизација као годишњи трошак коришћења основног средства може да варира у зависности од наше процене колико ће то средство трајати (што је евидентирано у билансу успеха), док се набавка тог основног средства догодила у једном тренутку, по том основу су неки новци отишли са нашег рачуна па по том основу и одлив (евидентиран у извештају о новчаним токовима).

Како су повезана ова три биланса? Све оно што се догађа током периода и евидентирано је у билансу успеха утиче на капитал, у билансу стања, на страни пасиве. Све оно што се догађа по питању кретања новца и евидентирано је у извештају о новчаним токовима утиче на стање готовине, опет у билансу стања, али на страни активе.

Шта може да буде проблем. Наш Закон о рачуноводству за сва правна лица прописује обавезу састављања биланса стања и биланса успеха, али не и извештаја о новчаним токовима. Он је у обавези да се саставља за средња и велика правна лица и за остале специфичне случајеве, али не за микро и мала. А знамо да компаније највише воде рачуна о кретању готовине и ликвидности и да је то највећа бол у тренутку настанка, повоја, почетног раста. То можемо узети као донекле неадекватно решење. Због тога је топла препорука да се они састављају и када то Закон од нас не захтева, у било којој форми, дакле не нужно у оној која је прописана, а све за интерне потребе ради вођења рачуна о планирању и одржавању готовине.

И за крај, посматрање ова три финансијска извештаја на комплементаран начин је неопходно уколико имамо за циљ да правилно сагледавамо наше финансијско здравље. Биланс стања ће нам дати слику и структуру средстава и извора средстава организације, а, на крају дана, и власнику указати на висину сопственог капитала.

Биланс успеха треба да покаже успешност пословања у неком периоду, кроз призму профитабилности, док извештај о новчаним токовима треба да укаже на кретање готовине, њен салдо, и изворе из којих је она настала. Све то заједно чини огледало финансијског положаја компаније. Шта се детаљније крије у овим извештајима и које поуке и закључке треба извлачити, биће речи у посебним текстовима који појединачно обрађују сваки од финансијских извештаја.

Промене статистике у Гугл бизнис профилима у 2023

Google Business Profile (ГБП) или доскорашњи Google My Business је бесплатна платформа за позиционирање вашег локалног предузећа.

Труд и време уложено у Гугл платформе вишеструко се исплати јер је:

више од 40.000 прегледа у току једне секунде
око 8,5 милијарди упита сваки дан
На Гугл мапама − више од милијарду активних корисника сваког месеца
2,5 трилиона упита годишње у Гугл претрази.

Уколико још увек немате отворен Гугл бизнис профил (ГБП) налог, упутство како да га отворите можете погледати на Јутјуб туторијалу.

Које активности су се до сада бројале?

Раније се бројала свака посета без обзира на то да ли је дошао нов корисник или је неко више пута тражио исти бизнис. Такође, уколико је један корисник обавио више претрага на налогу, свака активност се бројала посебно.

У претходним извештајима смо могли да видимо колико је било:

прегледа слика и видео-записа
прегледа постова, кликова на пост
кликова на број телефона/позива
кликова на веб-сајт
кликова на приказ пута до бизниса
заказивања резервација.

Шта се променило?

Од фебруара 2023. године, статистика у Google Business Profile почела је да се црвени.

Разлог томе је што је Гугл променио начин како сада гледа ефикасност активности која се бележи на налозима.

Пад у статистистици се види када се пореди месец у 2023. години са истим месецом у претходној 2022. години.

Шта се види у новим извештајима?

Од фебруара 2023. године настале су бројне промене, а какве промене нас још очекују можете да пратите у центру за помоћ.

Сегменти статистике:

позиви
поруке и време одговарања на њих
резервације за хотеле или наручивање хране (у зависности од бизниса)
упити за путање до бизниса
клик на веб-сајт.

У зависности од врсте бизниса, могу да се прикажу различите опције:

мени
наручивање хране
резервације.

Шта ове промене доносе?

Иако ово ажурирање може довести до тога да се у неким налозима види привремени пад у статистици ГБП, то је заправо позитивна промена за предузећа на дужи рок.

Неке од њих су добре јер ће давати реалнију слику о посетама, као што је идентификација истог корисника у интервалу од 24 сата.

Пример: дошли сте на нечији Гугл бизнис профил и погледали сте слику, видео, затражили информацију о путањи, погледали објаву, погледали производ у продавници или кликнули на линк објаве. Гугл је то рачунао као шест интеракција на налогу. Сада се све те активности рачунају као јединствена активност у периоду од 24 сата.

Сегменти који ће нам недостајати из старе статистике јесу колико људи је видело слике и видео-записе, колико их је видело постове или кликнуло на линк из поста, јер сада не можемо да будемо сигурни на коју врсту садржаја публика боље реагује.

ИЗВОР: HTTPS://WWW.PARTOO.CO/EN/BLOG/GOOGLE-BUSINESS-PROFILE-STATS-DROPPING/

Закључак и савет

Улагање времена и новца у ову платформу се вишеструко исплати.

Осим тога што ће сама позиција ГБП налога на Гугл претрази и Гугл мапама бити боља, можете да линкујете странице са вашег сајта у секцијама постови, продавница, питања и одговори, менију и на тај начин додатно промовишете садржај са вашег сајта.

Ограничења ауторског права на рачунарском програму – дозвољена декомпилација у циљу интероперабилности

Право на умножавање рачунарског програма припада искључиво његовом аутору – програмеру или другом носиоцу права коме је то право уступљено или му припада по сили закона.

Међутим, када постоји друштвени односно јавни интерес или интерес законитих носилаца лиценце, ауторско право на рачунарски програм може се ограничити односно поједине радње искоришћавања се могу дозволити и без сагласности носиоца права на рачунарски програм, као и без плаћања накнаде.

Тако, на пример, у ауторском праву важи опште правило да је дозвољено, без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде, привремено умножавање ауторског дела било које врсте и форме уколико је умножавање пролазно или случајно; саставни и битан део самог технолошког процеса; сврха таквог умножавања да омогући пренос података у рачунарској мрежи између два или више лица преко посредника; сврха умножавања да омогући законито коришћење самог ауторског дела и уколико умножавање нема засебан економски значај.

Правила ограничења ауторског права која важе за рачунарски програм

Поред општих правила за ограничење ауторског права изнетих у претходном ставу, када је реч о рачунарском програму, Закон о ауторском и сродним правима (даље: Закон) прописује и додатна правила о ограничењима – суспензији права која важе само у случају рачунарског програма. Тих ограничења има неколико, и неформално их можемо поделити у две целине: она која се тичу омогућавања коришћења програма законитом носиоцу лиценце, и она која се тичу омогућавања декомпилације под одређеним условима да би се успоставила интероперабилност програма.

Ограничења у циљу омогућавања несметаног коришћења рачунарског програма

Постоје радње умножавања програма које су нужне да би програм уопште могао да се употребљава. И с тим у вези законодавац је прописао ситуације у којима су предметне радње умножавања дозвољене без обавезе да се тражи посебна сагласност носиоца права.

Уколико је ауторско дело рачунарски програм (под условом да уговором између носиоца права и корисника програма није нешто друго предвиђено), лицу које је примерак рачунарског програма прибавило на законит начин (законити носилац лиценце) дозвољено је да без дозволе аутора и без плаћања ауторске накнаде трајно или привремено умножи рачунарски програм или поједине његове делове, али под условом да је то неопходно да би се рачунарски програм могао користити, и ако је то у складу са наменом самог рачунарског програма.

Такође, у исту сврху је законитом имаоцу примерка рачунарског програма дозвољено и учитавање, приказивање, покретање, преношење или складиштење рачунарског програма у меморију рачунара, а с тим у вези законити ималац примерка програма може без дозволе аутора и носиоца права да отклања грешке у програму како би програм функционисао.

Уколико је пак неопходно да се, у циљу коришћења и пуштања у рад програма, направе и копије тог програма на носачу односно у меморији рачунара, такав вид складиштења мора бити дозвољен, односно не може се законитом кориснику програма забранити ни уговором о лиценци.

Ограничења у циљу постизања интероперабилности

Рачунарски програм се од стране законитог имаоца примерка програма може посматрати, испитивати или тестирати, с циљем да се утврде идеје и принципи на којима неки од елемената програма почива, а све под условом да се то чини док се предузимају радње учитавања, приказивања, покретања, преноса програма или смештања тог програма у меморију у складу са наменом и начином коришћења. Поред омогућавања адекватног коришћења програма од стране купца лиценце, циљ овакве одредбе је омогућавање ширења знања и идеја, даљи технолошки напредак и иновације. Један од разлога оваквог тестирања и испитивања може бити и успостављање интероперабилности са другим рачунарским програмом, у коју сврху се врши превод изворног кода. Тај поступак утврђивања изворног кода рачунарског програма назива се декомпилација. Начелно је забрањена, осим на начин и у обиму у ком је законодавац то прописао.

Декомпилација рачунарског програма, која се састоји од умножавања и превођења изворног кода, може бити дозвољена без дозволе носиоца права, између осталог, само уколико је то неопходно ради прибављања података неопходних за постизање интероперабилности независно створеног рачунарског програма са другим програмима.

Такође, да би предметни изузетак од ауторскоправне заштите могао да се примени, односно да би декомпилација била дозвољена, додатно је потребно да буду кумулативно испуњени следећи услови:

да радњу умножавања изворног кода и превода његове форме врши законит носилац лиценце, односно друга особа која има право да користи примерак програма или лице које је од стране тих лица овлашћено да предузима те радње;
да подаци који су неопходни за постизање интероперабилности нису на други начин били доступни поменутим лицима;
да су радње из претходне тачке ограничене само на оне делове оригиналног програма који су неопходни за постизање интероперабилности.

Описани изузетак од ауторскоправне заштите трпи још услова, који се односе на коришћење информација добијених умножавањем изворног кода и преводом његове форме. Односно, на овај начин добијени подаци могу се користити искључиво у циљу постизања интероперабилности независно створеног рачунарског програма, при чему је нарочито забрањено да се добијене информације саопштавају другима (осим ако је то неопходно за постизање интероперабилности независно створеног рачунарског програма). Подаци добијени декомпилацијом такође се не смеју користити за развој, производњу или рекламирање рачунарског програма који је суштински сличан у изразу рачунарском програму чија се декомпилација врши или за било коју другу радњу којом се повређује ауторско право на том програму. Коришћење података добијених декомпилацијом у другу недозвољену сврху водило би повреди ауторског права, а потенцијално би се том радњом стекли и елементи кривичног дела.

Важно је напоменути да су одредбе Закона које регулишу ограничења ауторског права у циљу постизања операбилности императивног карактера и не могу се искључити нити ограничити уговором.

Интероперабилност у софтверском смислу подразумева могућност компјутерских система и рачунарских програма да међусобно деле информације, односно да се могу препознавати и заједно функционисати.

Питање интероперабилности рачунарских програма је комплексно и слојевито јер се може рашчланити на неколико врста, попут семантичке и структуралне, која представља могућност да системи и програми размењују податке и препознају и отварају формате фајлова, или пак техничке или синтактичке интероперабилности која, између осталог, подразумева могућност успостављања безбедносних протокола помоћу којих се комуницира на мрежи.

Интероперабилност функционише тако што су два рачунарска програма или више њих креирани и подешени на начин да међусобно могу размењивати информације, препознавати команде и сарађивати. Без интероперабилности рачунарски програми не би могли међусобно да функционишу, нити би могли да се инсталирају на оперативне системе, али ни хардверски не би могли да се повезују на мрежу и различите уређаје.

На пример, да би апликације могле да буду преузете на телефонским уређајима са Андроид оперативним системом и да на њему функционишу, потребно је да такви софтвери (апликације) буду интероперабилни са Андроидом. А да би се интероперабилност постигла, о софтверу на коме се базира овај оперативни систем морају се знати карактеристике изворног рачунарског кода.

Међутим, за неке програме потребно је проћи поступак декомпилације, да би се утврдиле карактеристике дела кода који је потребан за успостављање интероперабилности.

Појам декомпилације подразумева поступак обрнут од поступка настанка рачунарског програма. Дакле, рачунарски програм настаје тако што програмер пише најпре изворни – source код, затим компајлер такав код преводи у бинарним језиком исписан object код који је читљив компјутерским уређајима. С тим у вези, када неко жели да изврши декомпилацију неког програма, полази од object кода, па долази до људима разумљивог source кода, који може умножавати и преводити.

Ретенција корисника: Како задржати постојеће кориснике

Раст пословања и привлачење нових корисника јесу кључни циљеви сваке компаније. Међутим, у донекле безумној трци за бројевима и освајањем нових тржишта, многе компаније често забораве на драгоцену вредност коју већ поседују – своје постојеће кориснике.

Према истраживањима објављеним у часопису Harvard Business Review, придобијање нових корисника може бити чак 5 до 25 пута скупље у поређењу са задржавањем већ постојећих корисника.

У овом чланку говоримо о стопи задржавања (ретенцији) корисника, на који начин се израчунава ова метрика и које стратегије можете применити у свом пословању како бисте задржали кориснике који су вам већ пружили поверење.

Шта је задржавање корисника и зашто је важно?

Задржавање (ретенција) корисника односи се на способност компаније да своје постојеће кориснике задржи и претвори у поновне купце, спречавајући их истовремено да пређу код конкуренције.

Брига о постојећим корисницима у свом обиму и стратегијама разликује се од придобијања нових или повећања броја потенцијалних купаца (енг. lead generation). У преводу, фокусира се на кориснике који већ користе производ или услугу. Задржавање корисника је много више од самих трансакција и бројки − овде је реч о грађењу веза и неговању односа на релацији компанија-корисник.

Формула за израчунавање стопе задржавања корисника

За израчунавање ове метрике користи се следећа формула:

Ретенција корисника = ((Е-Н)/С) x 100

С = број корисника на почетку посматраног периода

Е = број корисника на крају посматраног периода

Н = број нових корисника у посматраном периоду

Како би то изгледало на конкретном примеру? Узмимо ситуацију да пословну годину (може бити и квартал или месец) започнете са 1.000 корисника. До краја године, око 200 корисника је престало да користи ваш производ, а у истом периоду добили сте 350 нових корисника. Годину сте завршили са 1.150 корисника.

Рачуница би изгледала овако:

((1150-350)/1000)*100 = (800/1000)*100 = 0.8 * 100 = 80%

Питање које се само намеће јесте да ли је стопа задржавања од 80% добра? Најкраћи одговор био би − зависи! У неким индустријама стопа од 80% била би идеална. У другим индустријама, овај проценат би указивао да нешто озбиљно није у реду. Према последњим истраживањима, стопа ретенције разликује се од индустрије до индустрије, па је тако просечно задржавање корисника у компанијама које се баве осигурањем 84%, док у медијима та стопа износи тек 25%.

Стратегије за побољшање стопе задржавања корисника

Упознајте своје кориснике

Први корак ка бољем корисничком искуству јесте упознавање својих корисника и разумевање њихових потреба и понашања. Постоји неколико приступа који вам могу помоћи у томе:

Истраживање − кроз коришћење упитника, фокус група или тражењем повратних информација моћи ћете да стекнете ширу слику о својим корисницима, сазнате више о мотивима и потребама који су их навели да одаберу баш вашу компанију, каква су им очекивања и сл.
Анализа понашања − разне аналитике и алати за прикупљање података могу вам рећи нешто више о понашању корисника на дигиталним каналима. Ове информације пружиће детаљнију слику о томе како корисници користе производе или услуге, шта им је важно и на којим подручјима може постојати простор за побољшање.

Персонализација услуге

Једна од најефикаснијих стратегија за задржавање корисника јесте пружање услуге прилагођенe клијенту тако што уважава начин на који користи производ или услугу, било на основу историје куповине, понашања или других преференција. Према истраживању глобалне консултантске фирме MCKinsey, компаније које имају персонализован приступ својим корисницима остварују бржи раст прихода у поређењу са конкуренцијом. У преводу, што су организације ближе потрошачима, то су добици већи.

Персонализација услуге подразумева следеће:

Комуникација прилагођена појединачном кориснику − уместо генеричких порука, можете користити персонализоване имејлове, СМС поруке или push нотификације како бисте корисницима слали релевантне информације или посебне понуде.
Препорука производа или садржаја на основу претходног искуства − овде на сцену ступа истраживање и анализа понашања. На основу података о историји куповина или прегледа, можете дефинисати процесе који ће постојећим корисницима предлагати сличне производе, креирати персонализоване попусте и акције или препоруке за даљу куповину.
Програми лојалности − ови програми су одличан начин да наградите кориснике за њихову верност и подстакнете их да и даље користе ваше услуге, било да је реч о посебним попустима или о наградама. Бројне домаће компаније већ имају овакве или сличне програме, па тако, на пример, ланац Lilly дрогерија има свој loyalty програм, који купцима даје могућност да куповином сакупљају „цветиће” или остваре попуст на одређене производе. Продавница за љубимце Pet Spot такође има свој Loyality клуб, где купци од сваке куповине добијају cash back који могу искористити приликом следеће куповине.

Важност повратних информација

Најбољи начин да сазнате да ли нешто функционише добро или не јесте да ту информацију чујете директно од оних који користе производ или услугу. Начин на који се клијент осећа и доживљава ваш бренд, у крајњем случају, одређује да ли ће постати лојални корисник или ће одустати.

Најефикаснија стратегија да добијете повратне информације јесу анкете о задовољству. Оне могу бити једноставне попут питања Kако сте задовољни нашим производом? или Да ли сте задовољни како смо решили ваш проблем?. На овом линку можете пронаћи скоро седамдесет примера питања које можете користити у својим анкетама.

Закључак

Кроз разумевање корисничких потреба, персонализацију услуга, пружање изванредног корисничког искуства и активно слушање повратних информација корисника, компаније могу изградити снажне везе и задржати кориснике на дуже стазе. Ове стратегије дају компанијама моћан алат за разумевање и повезивање са својим циљним тржиштем и знање да своје производе и услуге прилагоде потребама корисника.

У крајњој линији, компаније које су посвећене упознавању и разумевању својих корисника и континуирано унапређују своју понуду, стварају чврсте везе и одржавају висок ниво задовољства и лојалности, те самим тим имају и кориснике верне бренду.

Бренд архитектура

Лоша бренд архитектура је као лоше саграђена кућа. Изгледа ружно и прети да се уруши.

Када бренд постављамо на ноге, важно је да све урадимо плански и сагледамо дугорочне последице. Може се догодити да нас одлуке које доносимо данас сутра одведу у ћорсокак. Ту, пре свега, мислим на бренд идентитет и организациону структуру компаније.

Компанија може имати десетине различитих производа унутар свог портфолија, а велико питање је како ће ти производи бити представљани крајњим корисницима. Да би се очувала препознатљивост и идентитет компаније, али и омогућило разликовање међу производима, потребно је направити организациону структуру и хијерархију међу брендовима, такозвану бренд архитектуру.

Бренд архитектура је начин на који су брендови (производи) унутар једне компаније међусобно повезани. Значај архитектуре је у томе што поједностављује избор потрошачима, повећава препознатљивост бренда и утиче на унутрашњу организацију компаније.

Постоји 5 основних модела бренд архитектуре: кишобран (umbrella), монолитни, подржани (endorced), кућа брендова (house of brands) и хибридни.

Кишобран

Кишобран архитектура се употребљава када желимо да једно име користимо за цео опсег подбрендова, најчешће када се сви подбрендови налазе унутар исте категорије. Користан је када желимо да препознатљивост и снагу родитељског бренда (компаније) пренесемо на цео портфолио.

Разлика међу подбрендовима (бренд екстензијама) прави се дескрипторима. Они пружају више информација о природи производа. У случају Heinz-а дескриптори су baked beans, tomato ketchup, yellow mustard, ranch dressing, mayonnaise, sweet relish, а постоји још много других који нису овде приказани.

Монолитни

Монолитни модел користи једно име за све производе и услуге које компанија нуди. По својој структури веома је сличан кишобран моделу. Главна разлика између ова два модела је у томе што се монолитни користи за компаније које послују у различитим индустријама.

Компанија Мицубиши (Mitsubishi) репутацију изграђену у аутомобилској индустрији пренела је на друге области (некретнине, електричне уређаје и системе). Бренд екстензија је направљена тако што је уз бренд име додала дескрипторе. У случају бренда Mitsubishi, то су Estate, Electric, Forklift Trucks, Motors.

На домаћем тржишту пример монолитне архитектуре можемо видети код компаније „Делта“. „Делта“ обухвата низ индустрија, од увоза аутомобила, тржног центра, фондације, спортске опреме, до грађевине и аграра.

Кишобран и монолитни модел јачају препознатљивост корпоративног бренда, истовремено дајући подбрендовима кредибилитет. Ова очигледна снага је истовремено и слабост у околностима у којима подбрендови захтевају већу самосталност и диференцијацију. Кредибилитет у једној категорији или сегменту тржишта не мора да повлачи кредибилитет у другим категоријама. Озбиљна компанија у производњи музичке опреме, не улива аутоматски поверење уколико почне да производи аутомобиле.

Подржани

Користи се када желимо да ојачамо подбрендове тако што ћемо их „подржати“ (енг. endorce) коришћењем директне визуелне или вербалне везе са корпоративним (родитељским) брендом. Један од примера је Marriot. Он користи своје корпоративно име као визуелну идентификацију и на тај начин даје кредибилитет подбрендовима Courtyard, Springhill, Fairfield, Residence. Подржавање (енг. endorsement) јесте један од начина да се квалитет и поверење у корпоративни бренд пренесу на линију производа и услуга.

На српском тржишту подржани модел можемо наћи код компанија „Бамби” и „Јафа”. Обе компаније имају већи број брендова и сваки од њих има јединствени визуелни идентитет. Веза са главним брендом је очувана коришћењем логотипа „Бамби” и „Јафа”, који се налазе на етикети. На тај начин сваки од подбрендова има своју аутономију, али се ослања на кредибилитет и вредности „родитељског” бренда.

Подржани модел најчешће одговара компанијама које имају своје подбрендове унутар исте категорије производа. На тај начин потрошачи веома лако могу да виде о којој компанији је реч, а да, ипак, постоји довољна флексибилност која омогућава једноставно разликовање и сегментацију брендова унутар портфолија.

Кућа брендова

Код куће брендова корпоративни бренд је у потпуности одвојен од појединачних брендова. Маркетинг стратегија, идентитет и комуникација су креирани за сваки бренд појединачно.

Кућа брендова је нарочито корисна за велике корпорације које врше аквизиције мањих брендова. Оне имају довољно средстава и капацитета да изнесу трошкове и компликованост развоја свих појединачних брендова. P&G (Procter & Gamble) типичан је пример оваквог модела.

Иако су део веће корпорације (P&G), брендови (Always, Oral-B, Tide итд.) могу да имају засебну комуникациону стратегију и бренд идентитет. Истовремено, могу да користе предности које доноси велика корпорација попут дистрибуције, бољих преговора за позиције на местима продаје, као и бољих услова за оглашавање.

Пример модела куће брендова са домаћег тржишта је компанија „Марбо”. Кућа брендова је компанији „Марбо” омогућила да континуирано ствара нове брендове. Један за другим током година настајали су брендови Chipsy (1995), Clipsy (2002), Pardon(2003), Gud (2006).

Захваљујући овом моделу бренд архитектуре, компанија може да се неометано шири, а брендирање и комуникација спроводи без бојазни да се могу нарушити позиције већ постојећих брендова.

Кућа брендова је одлично решење за компаније које врше честе аквизиције брендова, или за компаније попут фармацеутских, које у први план истичу своје подбрендове. Лоша страна таквог модела је слаба видљивост компанијског бренда, јер се лого често поставља на задњу страну паковања.

Хибридни модел

Хибридна архитектура се може препознати по томе што један од брендова и компанија имају исто име. Хибридни модел у себи садржи делове монолитне, куће брендова и подржане архитектуре. Неки од примера оваквог модела су Мајкрософт (Microsoft) и Кока-кола (Coca Cola).

Најчешће се користи када компанија шири своје пословање, а већ има одређену репутацију код потрошача. Често настаје као последица аквизиција брендова и спајања компанија. Као и у случају куће брендова, хибридни модел може да подведе нове брендове под корпорацијски бренд а да не наруши њихову везу са потрошачима.

Компанија „Књаз Милош” је пример хибридног модела на домаћем тржишту. Првобитно је настала као бренд газиране воде, а постепено се ширила и у категорије негазиране воде, енергетских пића и сокова.

Хибридни модел често настаје спонтано као последица ширења компаније у нове сегменте тржишта и ствара нове екстензије и брендове. Слабост хибридног модела може бити недовољно јасно постављена хијерархија брендова, јер компанија и један или више подбрендова носе исто име, а други брендови наступају у потпуности самостално. У неким случајевима то може довести до забуне код потрошача.

Постоји ли најбоља бренд архитектура?

Одговор је јасан. Не постоји. Свака архитектура је добра или лоша у зависности од конкретног случаја у коме се примењује. Стога, при развоју бренда добро дефинишите планове и оставите довољно маневарског простора за прилике које вам се могу наћи на путу.

Како да јефтино креирате YouTube Shorts и онда их искористите за промоцију вашег бизниса?

Сви говоре већ задњих пар година како је видео најбоља ствар за промоцију бизниса, а ипак врло мало људи се одлучује на отварање Јутјуб канала или редовно избацивање садржаја. Разлога за то има доста, али из мог искуства два главна су:

– цена израде видео клипа
– непознавање саме платформе и како из ње извући максимум.

Цена креирања клипа је увек највећи проблем за већину компанија. Израда сценарија, снимање и монтажа са собом носе низ додатних трошкова које могу да јако повећају цену, па тако почнете са буџетом од пар стотина евра а завршите сумом за коју можете да купите солидан половни аутомобил.

Главни проблем у прављењу видео-клипа је инсистирање на самом квалитету продукције, као да ће то бити ТВ прилог. Јутјуб није телевизија, Јутјуб трпи несавршене клипове, а ваш циљ није да гледаоца очарате 4К камерама, већ садржајем.

Са друге стране, Јутјуб знатно више цени редовно објављивање садржаја, него један видео годишње. Ово је одавно познато правило свима који се иоле баве Јутјубом, пошто је daily upload нешто што велики број јутјубера практикује.

Управо је ово замка у коју велики број власника бизниса упада – фокус на високо квалитетну продукцију, чији је циљ да представи фирму или сам производ, и након тога на каналу следи тишина следећих пар месеци. Права стратегија требало би да буде следећа: занимљив садржај који вашим клијентима показује како да реше неки проблем. Такође можете да покушате и изградњу поверења, тако што ћете снимати тестимонијале људи који су ваше услуге или производ користили, и на тај начин убедите купца да сте ви најбоља ствар после сеченог хлеба.

На основу свог вишегодишњег искуства могу вам рећи да Јутјуб „награђује“ редовно објављивање занимљивог или релевантног садржаја прилично великим бројем људи који ће погледати ваш садржај, а уколико SEO видео-клипа буде урађен како треба (кључне речи у наслову, опису и таговима, наменски направљена слика), тај видео може да генерише посете и неколико година касније. Ако оптимизујете видео за search и ако је садржај забаван и информативан, будите сигурни да ће се та инвестиција исплатити без проблема.

На свачију жалост, да би SEO „прорадио“, то од вас захтева да имате активан канал, да редовно (бар два пута недељно) објављујете видео-клипове и тек након 6 до 8 месеци можете да очекујете неке резултате. Ово је можда и највећи проблем како за компаније тако и за појединце, јер је улагање новца и времена прилично велико.

Како да креирате видео-клип који ће бити интересантан гледаоцима на Јутјубу?

Покушаћу да овај проблем детаљније објасним на примеру једног од клијената којем радимо саветовање и оптимизацију. Реч је о великој компанији која се бави производњом уља, разних мазива и течности за аутомобиле, камионе и друга тешка возила. Уобичајена логика налаже да је најбољи начин за рекламирање промовисање самих производа и њихових карактеристика.

Уобичајена логика не функционише на Јутјубу зато што ваш видео мора бити интересантан људима, а пука реклама производа углавном није никоме интересантна. Једини начин да некога заинтересујете да гледа ваш клип је да му дате неки добар савет или понудите решење за проблем који их мучи.

То значи да је садржај који објашњава како употребити те производе идеалан за Јутјуб видео-клип. Рецимо, ми смо се фокусирали на течност за чишћење ЕРГ филтера и направили кратак видео на ту тему.

Видео-клипови који се баве применом ваших производа су одлични да привучете нове кориснике, али неће довести до раста самог канала. Та врста садржаја привлачи релативно малу групу људи која дође на ваш канал, погледа шта јој треба и ретко се врати назад, осим ако опет не наиђе на неки проблем.

Поред оваквог садржаја требало би да правите и неке савете за широку популацију који ће вам „носити“ канал. Општи савети генеришу много више прегледа и много више времена проведеног у гледању вашег видеа (watch time), а то су врло битни параметри за сваки алгоритам и на основу њих Јутјуб доноси одлуку коме ће и када сервирати ваш видео-клип. То значи да морате обрађивати неке популарне теме које можда и нису уско повезане са вашом нишом. Ми смо саветовали клијенту да се фокусира на савете за возаче почетнике: Када се мења уље, шта је сврха уља у мотору, зашто се мењају филтери, али и како избећи aquaplaning, како променити гуму, како упалити кола путем каблова и тако даље.

Како јефтино креирати клипове у којима дајете савете?

На интернету задњих пар година можете наћи низ онлајн сервиса који вам омогућавају да направите видео-клип врло једноставно комбинујући stock видео или фото-садржај и неке предефинисане темплејте. Велики број ових сервиса су од пре пар месеци убацили низ AI алата у своју понуду, па прављење видео-клипа никада није било лакше.

Рецимо, можете да генеришете комплетан видео на основу блог поста (Lumen5.com) или да у ChatGPT prompt-у само напишете тему, а Deepbrain.io ће вам након тога генерисати комплетан клип (не само сценарио, већ ће синтетизовати глас, креирати аватар који то изговара и тако даље). Canva.com је одавно незаобилазни стандард за креирање кратких видео-клипова за друштвене мреже и не треба је никако заобићи.

Већина ових сервиса нуди сличне могућности и опцију да их бесплатно тестирате неко време. Нажалост, кориснички интерфејс, количина stock материјала и лакоћа убацивања графике се драстично разликују, те вам саветујем да прво тестирате неколико сервиса пре него што се одлучите за неки. Из свог личног искуства могу да препоручим, поред оних горе наведених, још и veed.io и biteable.com.

Управо ови сервиси су прави начин да компаније или појединци на једноставан и јефтин начин креирају врло много садржаја који ће бити окренут решавању одређених проблема које муче њихове кориснике.

Зашто треба да почнете са YouTube Shorts?

Успон Тик-тока (TikTok) натерао је Јутјуб да уведе формат кратких видеа – такозвани Shorts. То је видео 9:16 (усправни видео) у трајању до 60 секунди. Као и сваки пут када нека друштвена мрежа уведе неку опцију, она је форсира до изнемоглости не би ли заинтересовала кориснике, а управо то се десило и са Shorts-има. Рич Shorts-а је изузетно велики, што су приметили сви који активно објављују садржај на Јутјуб, па вам ја зато саветујем да покушате на овај начин да „опипате пулс“ корисника Јутјуба.

Морам још једном да истакнем: да би ваш видео био успешан, мора да даје јасно решење или савет, затим да видео-материјал буде релевантан са темом о којој причате и да је урађен SEO (Search Engine Optimization) за кључне речи у наслову клипа, да би алгоритам знао коме да га сервира.

Сав садржај који креирате за YouTube Shorts можете без проблема објавити на Фејсбуку, Инстаграму и Тик-току, и на тај начин повећати присуство на свим релевантним друштвеним мрежама. Такође, креирање ових видео-клипова није нимало компликовано ни скупо. А уколико неки од ваших канала крене да расте, много лакше ћете се одлучити да уложите новац у продукцију квалитетнијег садржаја и знаћете шта је то што интересује ваше кориснике.

Ултимативни водич за најконтроверзнији канал продаје. Доступан је сваком бизнису, а скоро нико га не користи (правилно) [други део]

У претходном тексту смо прешли далек пут. Од отварања фирме до упознавања са лидовима разним. Врућим и хладним, долазећим и онима ка којима ми идемо. Мало ли је. Остала је заврзлама око правне основе за контактирање људи и тиме се сада бавимо.

Напомена: Све даље написано, а у вези је са законом и прописима, треба посматрати као добронамерно усмерење. Никако као правни савет. За то је најбоље обратити се стручњацима. На пример и на пример.

Рано јутро пола десет

Уторак, 9.43, редован тимски састанак у просторијама фирме „Корнишон д. о. о.”. Тачно недељу дана откад се управни одбор (заправо свих седморо запослених минус помоћни радници) сложио да ће истражити регулативу по питању хладних имејлова.

Састанак је требало да почне у 9.30 заправо. Сви су ту, за столом, осим комшијиног сина Миодрага, од милоште Миће, пошто је најмлађи. Откако је поставио сајт и рекламирање на интернету, добио је ласкаву титулу директора маркетинга, као и додатна задужења.

Док су присутни у доколици коментарисали нови дизајн етикета за слатко од јагода, на вратима просторије појавиле су се две силуете.

Једна позната, Мића, и друга потпуно страна.

Жамор у просторији се стишао и сви су са подозрењем гледали у странца. Откад фирма „Бабура комерц плус 021”, најжешћи конкурент, покушава на све начине да украде рецептуру за ајвар, опреза никад доста.

„Ћао, екипо”, рече Мића, „извините што касним. Ово је Ненад. Прочитао сам на интернету његов текст на тему хладних имејлова, па сам га замолио да нам се придружи данас. Мислим да је он права особа за ову дискусију.”

Свима у просторији је лакнуло.

„Добар дан, добри људи”, обратио се Ненад. „Прво, само да кажем да обожавам ваше производе, а црвена паприка пуњена купусом ми је фаворит. Морао сам да искористим ову прилику да дођем и видим из прве руке где се дешава магија туршијања. Стојим вам на располагању”.

Мића и Ненад су се придружили за столом и кренула је дискусија. Редом су сви причали шта су успели да нађу по питању регулативе, а крајњи исход је конфузија. Спомињу се разни закони, разна тумачења и скраћенице попут ГДПР, ЗЗПЛ, итд. Неки тврде да се смеју слати хладни имејлови, други само ако људи ураде opt-in, шта год то било.

„Разумем”, рече Ненад. „Хајде да кренемо од почетка. Откако је интернета, а посебно у последњих, рецимо, 10 година, количина наших података која остаје на тамо неким удаљеним рачунарима, познатијим као сервери, несагледива је. Сви сајтови прикупљају податке о нама, физичким лицима, што несвесно, што намерно.

Постоји серија забележених непријатности са огромним компанијама чије платформе махом сви користимо. Ми бесплатно, а они одавно продају наше информације другим фирмама које би да нам продају нешто. Сви смо имали бизарне ситуације да причамо о нечему у близини својих телефона или рачунара, па рекламе за баш ту ствар крену да нас прогањају по интернету. Или, у блажој варијанти, само смо претраживали интернет о нпр. усисивачима, и онда су волшебно кренули да нам искачу свуда у свим бојама, ценама и облицима.

Сазнало се за механизме како то велике компаније раде, магија је нестала, али је остао проблем дужности, права и обавеза свих који прикупљају и обрађују податке грађана. Отуда и поменути закони и регулативе.

Било је неминовно да се покуша са увођењем реда и да се зна ко коси, а ко воду носи. Ко утерује трактор, а ко отвара капију. Ко окреће антену на крову, а ко виче „лево”. Ко…”.

Поглед присутних и неприродна тишина у просторији су зауставили Ненада.

„Добро, добро, схватате шта хоћу да кажем.”

ГДПР или на енглеском General Data Protection Regulation (врло непотребно памтити) јер закон који је ступио на снагу лета господњег 2018. и тиче се личних података грађана Европске уније. Дакле, то није закон који регулише само хладне имејлове, већ буквално све што има везе са личним подацима, без обзира на то да ли на интернету или ван њега.

Дефинише шта јесу, а шта нису лични подаци. Препознаје разлике између прикупљања, складиштења и обраде. Који подаци се смеју прикупљати и колико дуго се чувати. И још много, много тога. Цео фазон, што кажете ви млади. Укратко, инсистира на поштеном и транспарентном односу према грађанима и њиховим подацима. Могли бисмо о томе још дуго, али треба да стигнемо до главне теме за данас.

Други појам на који сте наишли је ЗЗПЛ, скраћеница од Закон о заштити података о личности. Донет је и примењује се на територији Републике Србије од краја 2018. године. То вам је као ГДПР, али за српско тржиште, жаргонски речено.

„Мићо, пошто сам ваш верни купац и поручујем преко вашег сајта, приметио сам да немате нигде политику приватности и пропратне правне информације.”

„Хм, да, нисам заправо сигуран шта је то”, рече Мића гледајући несигурно у остале за столом.

„Добро”, рече Ненад, „у том случају, послаћу ти линк за одличан вебинар који ти може бити почетна тачка за даље истраживање. У сваком случају, закон то захтева, а и лепо је према вашим купцима да имате. Углавном, биће ти све много јасније кад погледаш снимак. Након тога ти препоручујем да попричаш са неким стручним правником који би ти помогао око постављања свега.”

Остали у просторији су се муњевитом брзином сложили да би Мића требало да се позабави тиме. Јер ко ће да се бави тако апстрактним стварима кад тегле треба пунити. Притом је он и најмлађи, шта ћеш.

„Хајдемо даље и хајде да уведемо неколико кључних појмова”, настави Ненад.

„Прво, B2C. То је скраћеница од Business-to-Consumer на енглеском. Најчешће се користи када говоримо о фирмама које директно продају своје производе или услуге крајњим купцима/конзументима/муштеријама… Ваша фирма је, на пример, примарно B2C. Ваше производе продајете директно крајњим конзументима, било да они дођу код вас у радњу, или купују преко интернета. Нема посредника између вас.”

„Други појам који је парићко првом је B2B илити на енглеском Business-to-Business. Као што можете наслутити, означава однос у пословању фирма ка фирми. Мићо, кад смо долазили, споменуо си ми да имате добављаче за тегле, штампу и да преговарате са једним трговинским ланцем. То су све примери B2B пословања. Дакле, ви имате и ту компоненту, што је врло чест случај.”

„Ти појмови су давно уведени како би се лакше споразумевало, много се користе и зато их и спомињемо. Врло су једноставни.”

„Да ли је ово све до сада колико-толико јасно?”

Присутни за столом су одговорили потврдно климоглавом.

„Добро. Споменули сте на почетку енглески појам opt in. У дословном преводу он значи ‘пристанак или пријава за учествовање у нечему’. У домену о којем данас причамо када неко уради opt in, значи да даје пристанак да се његови подаци чувају и обрађују у одређену сврху.“

„Нећу ни да вас питам да ли сте по сајтовима видели питање да ли се слажете да се код вас у претраживачу складиште некакви ‘колачићи’ (од енглеског cookies, малене текстуалне вредности које сајтови користе за аналитику, функционисање и штошта).

Контам да нам је свима прешло у несвесно да што пре склонимо те шлајфне, прозорчиће или у којем год облику да искачу.”

„Колико год иритантно то било, обавезно је, по поменутим законима, да посетиоцима нашег сајта дамо могућност да бирају да ли ће нам дати пристанак да складиштимо те информације на њиховим рачунарима.”

„Или, на пример, ако сте обратили пажњу на папириће који стоје на пултовима домова здравља и медицинских лабораторија и на којима пише нешто као ‘Сагласност за обраду личних података’. Служе управо за добијање писменог пристанка да те установе чувају и обрађују наше личне податке у складу са законом.”

„Или, ако имате билтен, на енглеском newsletter. Људи који желе да га добијају оставиће своје податке у некој форми за пријаву на вашем сајту и тиме урадити opt-in, тј. дати пристанак да добијају такву комуникацију од вас.”

„Да opt-in не би био усамљен, има и он свог парићка. А то је opt-out, или одјава, или повлачење сагласности.”

„Хајде сад да повежемо све и причамо о имејловима.”

„Закони препознају разлику између B2C и B2B имејл комуникације.”

„Генерално говорећи, B2C имејл комуникација, тј. фирма ка конзументима (физичким лицима) а да конзументи нису урадили opt-in није дозвољена.”

Дакле, не може нека фирма, на пример, да узме беле стране и редом контактира људе. Може, али није по закону (гледам у вас домаћи телемаркетари који зовете пензионере).

„Смеју се слати имејлови само људима који су се пријавили и дали пристанак за одређену врсту садржаја.”

„Чек’ само тренутак”, убаци се Мића. „Ја планирам да пошаљем наш први билтен свим људима који су икада куповали код нас. Само још да изаберем платформу за слање масовних имејлова, остало је спремно. Хоћеш да кажеш да то не би било по закону?”

„Технички не би”, одговори Ненад. „Они су имејл адресу оставили како бисте могли да их обавестите о статусу пошиљке. Нису дали пристанак за другачију комуникацију. Када будеш причао са неким правником, провери да ли би била ОК варијанта да им пошаљеш имејл и отворено кажеш да желите да их обавештавате о акцијама, попустима, новим производима и ако су зантересовани, да кажу, тј. дају пристанак. Мислим да би то била најисправнија варијанта.”

„Што се тиче платформи за слање, послаћу ти у имејлу шта да гледаш и како да одабереш.”

„Елем, добра вест је да закони (донекле) дозвољавају B2B имејл комуникацију а да фирма која прима имејл није дала пристанак. Не морају да ураде opt-in. То су они фамозни хладни имејлови.”

„Законски гледано, постоји шест основа за обраду нечијих података. Један од њих је пристанак који смо споменули. Други, нама најбитнији је ‘легитимни интерес’. Просто речено, уколико страна која добија хладне имејлове има потенцијално већи бенефит од те комуникације од евентуалне штете и непријатности што јој неко обрађује податке без пристанка, онда је то у реду.”

„Похвалили сте се новим етикетама на почетку састанка. Споменули сте да је производња замало стала због штампарије?”

„Да, стара штампарија тренутно има проблем, нису могли да испоруче довољно етикета на време. Срећом, баш тад је друга штампарија ниоткуда контактирала преко имејла неког из производње, већ сам заборавио кога тачно. За исту цену су нам одрадили и редизајн. Баш смо задовољни”, појасни Мића.

„То је одличан пример легитимног интереса”, закључи Ненад. „Иако су они негде нашли имејл адресу особе којој су писали и без тога да су је питали за сагласност, испало је супер, и ви имате огроман бенефит. Претпостављам да их нећете тужити због тог хладног имејла.”

Сви за столом су се сложили и насмејали.

„Једина зачкољица око легитимног интереса је што је најклизавији терен од свих шест основа за обраду података. У смислу да се сваки појединачни случај може тумачити на више начина и не постоје јасна правила која ће увек дати недвосмислен одговор шта јесте, а шта није легитимни интерес. Некад је то тешко извагати.”

„Формално, оно што се нуди некој фирми требало би (морало би) да има везе са њеном главном делатношћу.”

„На пример, контактира вас неки ауто-сервис и понуди вам аутомеханичарске услуге. То нема везе са вашом примарном делатношћу производње зимнице. Има правника који би рекли да је ауто-сервис у криву и да то није легитимни интерес. На крају дана, суд би морао да одлучи о томе ако би недајбоже дошло до тога.”

Али колико сам видео, ви у дворишту имате службена возила. Ако вам је неко у квару и баш тад вам се јаве хладним имејлом, не бисте били љути, зар не?

Ваш случај контактирања људи из трговинских ланаца имејлом и телефоном је, по мом мишљењу, најчистији случај. Они се баве продајом робе широке потрошње, ваши производи се уклапају у то. Они зарађују од њихове продаје, ви такође. Сви срећни.

На крају, требало би да искористимо и последњи појам.

Било да је у питању B2C или B2B имејл комуникација, морате јасно и недвосмислено објаснити примаоцима негде у тексту имејла како могу да ураде opt-out тј. како да се одјаве да не би даље добијали имејлове од вас.

Најчешће се срећу линкови за одјаву на самом крају имејл поруке. Не морају то бити нужно линкови, али причаћемо о томе још кад будемо спремали вашу прву кампању.

„Доста ствари смо споменули, да ли можда имате неких питања?”

Ненад је извадио свој лаптоп из ранца и ставио га на сто, а Мића се огласио (јер ко други): “Да ли си имао неких непријатности у пракси? У смислу да је неко претио тужбом и слично? Пошто пет година водиш агенцију за хладне имејлове, контам да сте свашта видели”.

Ненад се насмејао и наставио: “Као да си знао. Баш сам хтео да вам покажем неколико свежих ситуација на лаптопу. Да, било је свега. Што се тиче контактирања домаћих фирми хладним имејловима, врло мало смо то радили. Али морам да кажем да сам искрено пријатно изненађен пословношћу људи којима смо писали. Врло уљудно одговарају и не праве проблем ако им то што нудимо (тренутно) не треба.

Највише радимо са америчким фирмама које продају шта год да продају другим америчким фирмама. Нико од наших клијената није био тужен. Генерално мислим да се тужбе не дешавају тако често. Имали смо мали број ситуација кад су нас лидови питали одакле нам њихови подаци. Тад транспарентно одговоримо како смо и где нашли њихове имејл адресе, и то буде то.

Неко је некад дошао до процене да свега 3-5% B2B тржишта у сваком тренутку има проблем који наш производ или услуга решавају и спремни су да одмах купе. Искрено, не знам одакле те бројке, али поента је да ћемо покуцати на врата многих који нису заинтересовани. Када се тако изјасне, уважавамо и не контактирамо их више ако су се одјавили.

Углавном, најгоре што видимо је када неко вероватно има лош дан па нас “почасти” неком псовком. Али то чак нису ни проценти већ промили од укупног броја имејлова. При томе је то и саставни део посла, па га као таквог треба и прихватити.

Ово је пример који смо недавно добили. Нису псовке, али је симпатично.

Знам да сте усмерени на домаће тржиште, али за случај да се проширите па пожелите да извозите, битно је да истражите регулативу у свакој држави ка којој хоћете да шаљете хладне имејлове.

У САД, на пример, имају CAN-SPAM акт који кратко и јасно регулише B2B имејл комуникацију код њих. Постоји седам тачака које је лако испратити.

У Великој Британији имају регулаторно тело ICO (скраћено од Information Commissioner’s Office) и њихово упутство шта је дозвољено, а шта не.

А ево и скорашњи пример како то изгледа када се хладни имејл не дочека најбоље.

Пример је из једне од Фејсбук група посвећених хладним имејловима. Пошто аутор није поделио више информација о контексту, не можемо закључити ко је у праву. Једино смо сигурни да је реч о Великој Британији због претње ICO-м.

Дан касније, иста група, други аутор:

Дан касније, друга група, трећи аутор:

Предмет: Захтев за приступ, Joseph (Joe) Taylor

Поштована/и,

У вези са Вашим неодобреним контактирањем путем електронске поште, молим Вас да ми пошаљете све личне податке које поседујете о мени, а на шта имам право у складу са законом о заштити података, укљујчујући објашњење на који начин сте прибавили моје контакт податке и шта од њих тачно имате (име, адреса електронске поште, поштанска адреса, телефонски број). Овај захтев Вам упућујем са превасходним циљем сазнавања на који начин сте прибавили наведене податке, а са намером да смањим обим неодобрених контактирања којима сам изложен и која веома негативно утичу на квалитет мог коришћења сервиса е-поште. Уколико ме известите о методу стицања података о мени и ако ме уверите да ћу убудуће бити уклоњен са Ваше листе контаката,нема потребе да одговарате на остатак овог захтева (о чему бих Вам потврдио својим накнадним одговором). Уколико су Вам неопходне било какве даље информације, обавестите ме о томе што пре. Волео бих да Ваш одговор на овај захтев добијем у целини унутар једне поруке е-поште. Подсетио бих Вас да је сходно закону о заштити података, Ваша законска обавеза да на мој захтев одговорите у року од месец дана. У случају да немате искуства са овим типом захтева, препоручио бих Вам да се обратите особи која је унутар Ваше организације задужена за заштиту података или другој надлежној особи. Уколико Вам је потребан савет у вези са обрадом овог захтева, може Вам помоћи Канцеларија повереника за информације (Information Commissioner’s Officer).

Сајт повереника налази се на adresi ico.org.uk, а можете га контактирати путем телефона на 0303 123 1113.

Срдачан поздрав,

Доста људи је у коментарима саветовало аутору да игнорише ту поруку. Сматрам да је то врло неодговоран и лош савет. Аутор, просто, треба да пружи тражене информације и врло вероватно ће остати на томе.

Приметимо, опет помињање ICO-а. Дакле, опет Велика Британија. Не знам што су људи тамо толико нерасположени, можда због неугодне климе.

Ово вам не показујем да бисте се обесхрабрили. Уколико се испрате сви кораци које ћемо проћи заједно у наредном периоду, не треба да се бринете.

Пошто ће Мића очигледно бити официр за везу са ваше стране, послаћу му кратак резиме касније у току дана на имејл.”

Како је Ненад то изговорио, зачуло се улазно звоно. Достава из комшијске печењаре. Време је пролетело и већ је било подне, а зна се да се тад руча. И док је јагњетина врућа. Домаћини су позвали Ненада да им се придужи, што он никако није могао да одбије. Поред јагњетине стигао је и врућ хлеб. А салата? Ех, па салата је она најбоља могућа, из “Корнишон”-а, дабоме. 🙂

По подне тог дана Мићи је стигао имејл.

From: Nenad Pavlov <nenad@simplygrow.co>

To: Miodrag Mića <mica@kornison.rs>

Subject: Белешке са састанка

Поздрав Мићо,

Хвала још једном на позиву, а богами и ручку. Миран сам до сутрашњег вала.

Елем, по договору ти шаљем кратак резиме састанка.

Закони о којима смо причали имају смисла и ту су да заштите приватне податке грађана. Пошто имате пословни сајт и прикупљате податке, хтели то или не, морате бити усаглашени са законом. Свакако треба потражити стручну правну помоћ.

Увели смо и на примерима објаснили појмове:

B2C − Фирма ка крајњим конзументима;

B2B − Фирма ка фирми;

Opt in − пријава за нешто или давање пристанка. Што се имејлова тиче, мисли се на пристанак за добијање имејл комуникације;

Opt out − одјава или повлачење пристанка. У свету имејлова значи да особа која се одјавила више не жели да добија имејлове;

Хладни имејлови фирма ка конзументима никако.

Хладни имејлови фирма ка фирми да, али уз поштовање прописа. Ту је кључан “легитимни интерес”.

Шаљем и неколико линкова за ствари које ти могу бити од користи:

Краћи али добро склопљен текст о томе како испоштовати ГДПР за хладне имејлове. Помињу ствари до којих ћемо ми тек доћи:

https://medium.com/swlh/5-simple-steps-to-sending-gdpr-compliant-b2b-cold-emails-4bfc023ccd37

Дужи и прилично темељан текст, исто на тему ГДПР-а:

https://woodpecker.co/blog/general-data-protection-regulation/

Солидан разговор са специјализованим адвокатом око хладних имејлова и шта је по закону, а шта не, из његовог угла:

https://www.youtube.com/watch?v=L7ekQlTIfm4&ab_channel=QuickMail.io

У наредном мејлу ти шаљем објашњење како да нађеш одговарајућу платформу за слање имејлова спрам њихове намене.

Како користити блог за продају

На који начин искористити блог за продају? Ово је веома важно питање коме власници сајтова често не посвећују довољно времена, због чега њихов посао трпи.

Уколико имате сајт за свој бизнис, његов есенцијални део требало би да буде блог секција. Блог текстови су саставни део контент маркетинга и представљају моћан продајни алат, који је неопходно користити ма којом врстом посла се бавите. И то је добро позната ствар. Међутим, писање блогова који не доносе резултате јесте губљење времена и узалудно трошење ресурса. Оно што желите је да овакви текстови стално доводе нове купце, буду корисни за постојеће муштерије и повећају вашу продају, зар не?

Међутим, блогови нису исто што и продајни текстови. Публика од њих очекује корисне информације и забаву, а не „гуркање лактом” и излагање понуде. И то нас враћа на питање са почетка текста – Како користити блог за продају?

Постоји више начина, а одговор следи у наставку, али пре тога је неопходно да се запитамо:

Од чега зависи то како ћемо користити блог за продају

У маркетингу уопште, па тако и код питања о томе како продавати путем блога, прво што морате имати на уму јесте да све зависи од тога којој публици се обраћате. Неопходно је да се запитате на ком се нивоу, од 0 до 5, потенцијални клијент налази када је реч о степену свесности и знања о ономе што продајете. Од тога ће зависити у којој фази куповине се муштерија налази, што ће диктирати и начин на који ћемо користити блог за продају.

Овде разликујемо 5 нивоа:

Потпуно свесни – ово су потенцијални клијенти који већ одлично познају ваш производ или услугу и само их занима да добију одговор на неко конкретно питање.
Свесни производа – особе које знају шта продајете, али нису сасвим сигурне да је баш ваш производ оно што им је потребно.
Свесни решења – муштерије које знају шта је то што желе, али не и да то могу добити уколико купе оно што им нудите.
Свесни проблема – људи који знају шта их мучи, а немају информацију о томе који производ или услуга су најбоље решење за њихов проблем.
Потпуно несвесни – потенцијални клијенти који ни не знају да заправо имају проблем, а камоли да им ви нудите решење.

Од каквог је ово значаја када је реч о коришћењу блога за продају?

Ствар је једноставна. Када пишемо блог текст, потребно је да дефинишемо за кога га пишемо, односно на ком нивоу споменуте лествице се налази особа којој се обраћамо и да ли је потребно да јој кроз блог директно понудимо продају или је неопходно користити другачији, индиректан приступ.

Идемо редом.

Како користити блог за продају потпуно свесним потенцијалним клијентима

У овом случају, обраћате се особама које су или већ ваши клијенти или вас дуже време прате, али још нису постали купци. У сваком случају, они добро знају шта нудите и како им то решава проблем који имају. Са њима, кроз блог текст, можете разговарати најдиректније, а теме о којима пишете требало би да буду одговори на конкретна питања која могу имати.

На пример, уколико продајете паметне апарате за кафу, блог може имати наслов Како уклонити каменац из апарата за еспресо. Након што објасните како обавити чишћење тако да уређај не буде оштећен, можете навести да у понуди имате баш један апарат за еспресо који „није потребно чистити”, или „може се очистити и металном четком а неће претрпети оштећења”… уз постављање линка ка страници на којој је конкретан апарат представљен и који је притом сада на попусту.

Наравно, овај текст ће можда прочитати и особа која је на неком другом нивоу лествице свесности, па је неопходно да се и њима допадне. Зато текст учините забавним за читање, и они ће вам лако опростити што сте можда мало нападни са пласманом производа.

Блог за публику која је свесна да постоји ваш производ или услуга

Ови људи су едуковани о ономе што имате у својој понуди, само још вагају да ли је баш то права ствар за њих. Дакле, потребно је да језичак на ваги привучете на своју страну. То значи да је погрешно претрпавати их информацијама о самој понуди.

У блог текстовима за ову публику зато се фокусирајте на „представљање слике у будућности”. Другим речима, пишите о томе како је нечији живот леп када је у њему ваш производ (у овом случају апарат за кафу којим се може управљати преко мобилног телефона) и сви бенефити које носи са собом. Омогућите својој публици да управо себе замисли у тој ситуацији. Рецимо, пробудиш се ујутро, узмеш телефон, кликнеш и, док дођеш до кухиње, чекају те две шољице савршене кафе – још једно дивно јутро са вољеном особом.

У тексту обавезно адресирајте примедбе и општа питања које читаоцима могу пасти на памет, а која су управо оно о чему размишљају како би донели одлуку о куповини.

У случају апарата за кафу то, на пример, може бити недоумица о његовој трајности, брзини припреме еспреса, могућности повезивања са мобилним телефоном…

И на крају, опет, поставите у блогу линк до оног уређаја који продајете.

Како направити блог који продаје за публику која је свесна решења

Дакле, овде пишемо блог за особе које знају шта желе, али не и да то што им је потребно могу добити баш од вас. Какав блог написати за њих?

Ово је савршена публика за студије случаја, туторијале и текстове у којима се детаљно објашњава шта и како нешто ради, или се упоређују два слична производа или услуге (на крају оваквог текста или један мора бити победник, или је неопходно недвосмислено показати да је један производ бољи за овакве кориснике или ситуације, а други за онакве кориснике и околности).

На пример, имамо два еспресо апарата, један се може повезати са паметним телефоном тако да је могуће у било ком тренутку и са било које локације дати команду да направи кафу, али може да направи само једну шољицу кафе, и други, који није смарт, али прави истовремено две шољице кафе.

Оваквим текстовима едукујете публику и изграђујете однос поверења са њом нудећи јој корист или бесплатан савет, што ће, последично, учинити да постану ваше муштерије.

Блог за публику која је свесна да има неки проблем

Од суштинског је значаја то што вас овакви потенцијални клијенти заправо још не познају и немају изграђен однос према вама. До њих је ваш блог текст стигао или захваљујући доброј оптимизацији за претраживаче (појавио им се када су тражили на интернету решење за свој проблем), или захваљујући томе што су га видели на друштвеним мрежама.

Дакле, оно што је потребно да учините својим блог текстом јесте уливање поверења. То можете учинити тако што ћете понудити садржај који, потпуно бесплатно, доноси читаоцима неку значајну корист, док продају остављате у другом или трећем плану.

Тако, на пример, можете написати текст за особе које имају проблем са јутарњим разбуђивањем и објаснити на који начин им еспресо кафа може помоћи у томе. Пред крај текста можете, само узгред, споменути да постоје машине за еспресо које ће им додатно олакшати припрему кафе и учинити да спремни и орни дочекају предстојећи дан.

Писање блога за публику која није ни свесна да има неки проблем

У овим текстовима се обраћамо тзв. „хладној публици”, која је набасала на ваш садржај заправо ни не тражећи нешто конкретно. Зато је потребно да текст за ове потенцијалне клијенте обрађује неку баш занимљиву тему која ће бити интересантна најширој публици, буде лак за читање и крајње информативан.

По правилу, овакви текстови најслабије постижу директне конверзије, али су веома значајни за „загревање” публике.

Рецимо, могућа тема оваквог блог текста могла би да говори о значају кафе кроз историју, процесу производње кафе или некој новооткривеној користи кафе за људски организам.

Да закључимо

Дакле, одговор на питање како користити блог за продају, без обзира на то којој се публици обраћате, има један заједнички именитељ – корист, коју на првом месту понудите.

Уколико у садржајима које објављујете будете фокусирани само на продају, лако се може догодити да постигнете контраефекат и, уместо да људе привучете, заправо доведете до тога да изгубе поверење у вас или вам уопште ни не пруже шансу.

Такође, креирање блогова за потенцијалне клијенте на различитим нивоима свесности олакшаће вам да сегментирате своју публику по томе које текстове су читали и да, затим, то искористите за прављење одговарајућих њузлетера и реклама којима ћете је ретаргетирати са циљем повећања продаје.

pitajte.rs вебинар: Наука постављања правих људи на права места

Септембарско издање pitajte.rs вебинара биће премијерно приказано у среду, 06. септембра у 20 часова, а бавићемо се важном темом: како одабрати праве људе за одређен посао, и како да направите квалитетан тим.
Предавач је Душан Басало, CEO у Talks and Folks.

Како поставити праве људе на права места?

Како препознати нечији потенцијал и пре него што та особа покаже квалитет у раду?

Да ли постоје одређене правилности или је у реду да радимо „на осећај“?

Током овог издања вебинара добићете дубље разумевање процеса одабира правих људи, начина за усклађивање њихових вештина са описом радног места, избором квалитетних метода за процену компетенција људи у компанији и начинима за прављење шампионског тима.

Предавач на вебинару је Душан Басало, искусни експерт у области развоја компанија, тимова и појединаца. Душан је оснивач компанија Talks and Folks, Atria Group и Generation Zeal. Током своје 20-годишње каријере у области организационог развоја и развоја људских ресурса, Душан је радио са великим бројем компанија различитих величина и профила, као и са менаџерима из читавог света.

Вебинар можете пратити 06. септембра од 20 часова на Јутјуб каналу РНИДС-а.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања која вас интересују везано за ову тему а Душан ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Wагокоро: Традиционалне јапанске посластице у срцу Београда

За све љубитеље Земље излазећег сунца у Београду постоји једна права мала оаза по имену „Wагокоро”. Иза ове посластичарнице смештене на Дорћолу стоји Нахоко Хата, дама која је у Србију донела мочи, традиционалну јапанску посластицу у којој се ужива душом и телом.
Поред занимљивог амбијента, „Wагокоро” је и место на коме се може уживати у традиционалном јапанском чају и опуштеној атмосфери далеког истока.

Веома је неоуобичајено да неко у Србију дође из Јапана како би покренуо свој бизнис. Како је изгледао ваш пут?

Нахоко Хата: Први пут сам дошла у Србију на лето 2015. године. Тада сам посетила друга који је живео у Београду. Том приликом сам упознала много његових пријатеља, а између осталог и једног господина који је желео да отвори јапански ресторан и била му је потребна помоћ. Иако моја струка није у вези са припремом хране, одувек сам волела да кувам и спремам посластице, тако да ми је тај господин на крају предложио да дођем овде на годину дана и помогнем му око свега што је било потребно.

Тако сам доспела у Србију. Испрва само са намером да се опробам у нечему новом и видим да ли ће ми се уопште допасти да живим овде, а ето, сада сам ту већ дуже од осам година.

Како сте од рада у ресторану дошли до радње за израду традиционалних слаткиша?

Нахоко Хата: Прве три године сам радила у том ресторану, а моја улога се мењала током година зависно од тога шта нам је било потребно. Такође сам за то време држала часове кувања, што је било јако забавно.

Међутим, временом сам увидела да, и поред тога што сам имала важну улогу у ресторану, када радите за некога нисте у могућности да ствари радите онако како заиста желите. Нисте власник и једноставно немате ту моћ да унесете све своје жеље и креативност у нешто што припада неком другом. Можете да дајете предлоге, наравно, и да они буду уважени, али није то то. Желела сам нове изазове. С друге стране, мој пријатељ је желео да прода свој ресторан, тако да су се ствари поклопиле и створила се идеална прилика да започнем нешто што је моје и за шта бих ја била одговорна.

Резултат је „Wагокоро”, радња за израду традиционалних слаткиша из Јапана. Како бисте описали оно што радите и шта значи само име?

Нахоко Хата: Мало је тешко дефинисати нас на српском језику. Нисмо ни традиционална посластичарница ни ресторан, а ни кафе, већ нешто што је између свега тога, а опет смо своји.

„Wагокоро” се бави израдом традиционалних јапанских слаткиша – особито мочи посластица. Само име „Wагокоро” се састоји из две речи, „wа” и „гокоро”. „Wа” значи хармонија или мирно, а користи се и као придев како би се описало нешто што је јапанско, док „гокоро” значи срце, ум или дух. Замисао из које је све потекло било је да наше посластице буду сладак одушак свакоме ко их проба.

Дошла сам на ту идеју јер нисам желела да отварам ресторан. Из искуства сам знала шта све улази у такав посао и колико је тешко одржати ниво квалитета који је потребан. Можете створити савршен рецепт и опет је могуће да неко у кухињи направи грешку и све поквари. Такође сам знала да је то један од оних подухвата где се особље стално мења. Тешко је имати сталну екипу запослених, па самим тим и одржати постојаност квалитета, а ја сам желела да створим нешто где бих била сигурна да могу да одржим ниво квалитета од кога смо кренули, без обзира на то да ли нам се тим увећава.

Зашто сте се одлучили баш за мочи слаткише? Да ли вам је то омиљени дезерт?

Нахоко Хата: Да знате да и јесте! Али, то је само један од разлога. Пре свега, мочи је нешто што овде није било доступно нити познато на овим просторима. Желела сам да понудим људима нешто несвакидашње, што би свако себи могао да приушти, пробајући притом нешто ново, а то је мочи – слаткиш са пуњењем од разних укуса. Док сам размишљала о томе какав посао бих волела да започнем, мочи ми се стално јављао као идеја. Узела сам то као добар знак јер даифуку – што је јапански назив за овај слаткиш, док је име мочи настало након што је слаткиш постао популаран у САД – у преводу значи и велика срећа и тако сам се одлучила да посветим посао том мочи дезерту и „Wагокоро” бренду.

И наравно оно што је дефинитивно помогло у одлуци била је чињеница да нисмо имали ривале, што нам је пуно помогло да се развијемо без ометања и притисака.

Како су људи овде примили нешто тако ново и непознато? Како бисте описали мочи некоме ко никада није пробао овај слаткиш?

Нахоко Хата: Од почетка сам имала пуно поуздања у то да ће се мочи људима допасти. Била сам сигурна у то, још и пре него што смо отворили. Наравно, мало смо умањили ризик и страх од новина тако што смо, поред традиционалних јапанских укуса, понудили и неке који више погодују овом поднебљу, тако да свако може наћи нешто што воли. У сржи читавог искуства је пробање нових ствари и проширивање укуса.

Што се тиче тога како бих некоме описала мочи, па обично га упоређујем са кнедлама јер сви овде знају шта су кнедле са шљивама. Мочи је као кнедла, али пуњена са различитим укусима. Прави се од растегљивог теста од лепљивог пиринча, благо је сладак, а Wагокоро мочи се, према рецептури коју сам осмислила, служи ледено хладан, иако се у Јапану овај слаткиш углавном служи на собној температури.

Како је изгледао почетак развијања посла?

Нахоко Хата: Када сам започињала овај бизнис, прошла сам кроз три различите фазе. Прва је била фаза развоја рецепата, што сам радила самостално. Изнајмљивала сам једну кухињу где сам радила на рецептима и, паралелно, предавала енглески језик путем интернета како бих остварила приходе. То је трајало неких годину дана.

У другој фази имала сам праву сарадњу са рестораном. Код њих сам израђивала дезерте и ту сам заиста усавршила рецепте. Кроз њихов ресторан сам остварила продаје мочи слаткиша, док је бренд „Wагокоро” тада постојао само на интернету, где су људи могли да поруче мочи.

Након тога сам, коначно, отворила и локал на Дорћолу.

Која од три фазе вам је била најтежа?

Нахоко Хата: Рекла бих да је најтежи период био док сам развијала рецепт у изнајмљеном простору за рад. Мислим да би се свако ко је покушао да створи нови рецепт од нуле сложио са тиме. То је тежак и захтеван процес. Морате понављати изнова и изнова, правити измене, пратити како свака од њих утиче на производ. А кроз све то пролазите сами. То је прилично усамљенички процес. Јесам ја све то радила у заједничком радном простору, тако да сам имала тамо пријатеље од којих сам могла да затражим да пробају оно што сам направила и дају ми повратну информацију, али највећи део обављате сами. Када развијате рецепт, морате сами да пробате, и пробате, и пробате. И што више пута пробате, почињете полако да губите нит, па чак и љубав према тим укусима.

Фрустрација коју носи сам овај процес, покушаји и погрешке умеју да извуку драж из уживања у дезертима и онда све постаје још већи изазов. Желите да створите нешто што људима доноси уживање и радост, а вама самима је све теже да то пронађете.

Са каквим тешкоћама сте се суочили када сте почели са радом?

Нахоко Хата: Док сам сарађивала са рестораном у другој фази нисам наилазила на неке веће потешкоће – била је то јако пријатна сарадња. Међутим, имала сам исти осећај као у првом ресторану где сам радила, иако сам овде имала више контроле над својим брендом и производом. Ипак радите и даље код неког другог, тако да морате да се повинујете њиховим правилима и пратите њихову радну културу.

Такође је постојао и проблем са добављачима пре него што је „Wагокоро” имао сопствени локал. Ако тек почињете и нисте још познати на тржишту, није тако лако доћи до добављача, упоредити понуде и слично. Многи од њих неће уопште да вам посвете време ако нису чули за вас – не желе да приме позив, нити да одговоре на мејл. Онда морате физички да одете до њих, да им се представите, кажете шта и који производ заступате и потрудите се да изградите ту конекцију. То ме је навело да се још више борим да, што пре, отворим свој локал где би „Wагокоро” заиста имао дом и био свој на своме.

Када сте званично почели са радом и којим све каналима сте дошли до својих првих муштерија?

Нахоко Хата: Радња је почела са радом у јануару 2021. године. Нисмо имали никакво оглашавање путем друштвених мрежа, већ сам искористила контакте које сам већ имала. Наиме, када сам одржавала часове кувања, сакупила сам листу клијената. Њима сам послала имејл о мом новом подухвату – чини ми се да је то било око 300 људи укупно. То није много, а и знате већ како то иде – од свих који и прочитају мејл, јавиће се само један део. Тако да сам у почетку имала неки скромни одзив и све се развијало релативно споро.

Али, са моје тачке гледишта, то је било океј јер сам и желела да почнемо од малог тима, малог подухвата, малих обима уопштено, па да видимо како ће то да се прими и како ћемо да се развијамо.

С временом и веома полако, глас о нама се проширио углавном путем препорука задовољних клијената. Ових дана осећамо више утицај друштвених мрежа, али тада није било тако. Нисмо на почетку ништа значајно улагали у онлајн оглашавање, већ су нас људи проналазили случајно или путем препоруке. Они би на својим профилима постављали објаве о нама и тако су нови људи чули за нас и почели да долазе.

Колико вам је сајт важан у пословању?

Нахоко Хата: Можда је мој став према томе помало old school. Лично доста ценим то што се реч о нама највише проширила путем препоруке. Али не могу да кажем да је сајт небитан – он јесте важан део нашег пословања. Полазим од себе. Наиме, обично прегледам сајтове брендова који ме интересују и радије одлазим на њихов сајт него на друштвене мреже, јер су информације на Инстаграму, рецимо, доста оскудније и људи постављају тамо питања на која би лако нашли одговор када би посетили сајт. Такође, много труда улази у израду сајта, његов дизајн и презентацију, то је део целог искуства и идентитета нашег производа.

Али данас су и друштвене мреже битне у развоју сваког бренда. Тамо има много више прегледа него на сајту јер сајт се посећује са намером, док на друштвеним мрежама људи могу набасати на вас и случајно. И једно и друго су важни канали уколико желите да постигнете значајан раст.

Зашто сте одабрали .rs домен за ваш сајт?

Нахоко Хата: Желела сам да наш сајт буде на .rs домену јер ипак смо циљали на то да послујемо у Србији и да овде будемо што доступнији људима. У Јапану је слично, имамо .jp домен чиме фирме стављају до знања да су или јапанска компанија или да сте доспели на сајт где се представља понуда која је баш за подручје Јапана. Ми смо желели то исто да ставимо до знања људима овде – да ми јесмо радња која продаје јапанске традиционалне мочи слаткише, да имамо јапанско име, али да смо ту за купце у Београду.

Поред куповине ваших посластица у локалу, купци их могу поручити и преко сајта.

Нахоко Хата: Тренутно искључиво нудимо нашу доставу. Међутим, због специфичности начина на који се мочи прави, купце молимо да поруџбину изврше макар један дан раније. На тај начин обезбеђујемо свежину производа, елиминишемо потребу да правимо велике количине унапред и умањујемо трошкове и нама а и купцима, којима бисмо били принуђени да наплатимо већу цену уколико би користили неке од сервиса за доставу.

Организацију смо морали да направимо на овај начин јер мочи није као већина других слаткиша – има рок трајања од једног дана и треба га јести свежег и што пре. Заправо, након једног дана мочи, због природе састојака, губи своју карактеристичну „жваћкаву” текстуру. Можете га свакако и даље јести и уживати у њему, али то онда неће бити право мочи искуство. Зато није практично да правимо веће количине унапред.

Из истог разлога не можемо да поверимо било коме доставу наших слаткиша, јер Wагокоро мочи захтева специфичне услове. Наиме, он је нешто као полусладолед, само се не замрзава до краја. То кажемо и нашим купцима када наруче или купе од нас први пут, да је најбоље мочи држати у фрижидеру, а када желе да га једу треба да га ставе накратко у замрзивач како би се охладио на адекватној температури, јер тако има најлепши укус. Управо због тога купцима, уз поруџбину, увек дајемо и картицу са упутством.

Колико тренутно имате запослених и да ли је било тешко пронаћи људе и обучити их за израду мочија?

Нахоко Хата: Има нас деветоро, укључујући и мене. Тачније речено, има нас четворо који радимо пуно радно време и још петоро који долазе повремено. Имала сам пуно среће када су у питању запослени. Једна од радница је моја пријатељица са којом сам се упознала у време док сам радила на рецептури и била ми је велика жеља да радимо заједно. Она има велико искуство када је у питању рад у ресторану и говори добро енглески језик, што ми је, посебно на почетку, било преко потребно како бих лакше остварила комуникацију.

Друге две девојке сам такође упознала током претходног рада у ресторанима, тако да сам од почетка имала добар тим и добро смо се уклопили. Најважније ми је било да сам одабрала људе за које сам знала да су вредни и да имају добру радну етику. И они, а и сви после њих, дошли су код нас на тај начин – путем конекција и познанстава и уопштено били су то људи чији ми се рад и труд допадао и због тога сам пожелела да се придруже мом тиму. Мислим да сам имала пуно среће што сам наишла у раду на тако добре људе, јер знам из искуства да у овом послу то често није лако.

Да ли планирате да проширите пословање?

Нахоко Хата: Тренутно радимо на томе да проширимо овај бизнис. Људи нас заправо сада већ редовно питају да ли планирамо да отворимо локале на више локација и када ће то бити. Одговор је и да и не. Да, планирам нове локације, али… Не бих отворила у овом тренутку још један идентичан „Wагокоро”, али заинтересована сам да направим нешто попут сестринског локала.

То би био повезан бренд, али тај други локал или грана би се фокусирао на различите производе и различиту публику. Волела бих, рецимо, да направимо место чији је фокус само корисничко искуство. Ту би се велика пажња посветила начину услуживања, теми локације и уопштено креирању јединственог искуства обедовања и уживања у чају. Ми и овде нудимо доста чајева и једно лепо искуство, али на тој другој локацији цео фокус би био на атмосфери.

Други бренд који имам на уму био би доступнији свима – идеја је да буде доступан и деци и тинејџерима и одраслима као некакав граб анд го концепт, али опет у нашем стилу. Све би то биле различите локације и све би то били одвојени брендови, али ипак повезани под истим кишобраном.

Наравно, то је све и даље у некој теоретској будућности. Требаће доста времена и рада пре него што остваримо то све. Оно што радимо за проширење тренутног бренда јесте да развијамо нов производ који бисмо понудили ресторанима. Не желим да откријем сувише о томе још увек, али у Београду има доста ресторана азијске кухиње и fusion ресторана, суши ресторана и сличних, са којима мислим да бисмо могли да се лепо уклопимо. Многи од њих имају своје дезерте, али то нису прави јапански дезерти. Рецимо, имају слатки суши, што у Јапану не постоји – макар ја то никада нисам видела. Мислим да би им било занимљиво да понуде аутентичне јапанске дезерте.

Имали смо и упита из Новог Сада и других градова да ли планирамо у будућности да отворимо радње и у местима ван Београда. Заинтересована сам за то и волела бих да то учинимо једног дана, али тренутно мислим да ћемо се фокусирати на Београд и наше планове овде. Али када будемо кренули у том правцу, мислим да ће нам Нови Сад дефинитивно бити прва следећа станица.