Страна 38 – Домен

Тихи проблем тржишта домена – сајберсквотинг

Како је готово цео свет у протеклом периоду радио од куће, велики број предузећа и потрошача ослонио се на интернет и дигиталне ресурсе – било да је реч о дневним активностима, информисању о текућим догађајима или онлајн куповини. Упоредо са повећаним коришћењем интернета, готово очекивано, дошло је и до повећања броја регистрованих назива домена.

Ови позитивни трендови, иако значајни за развој дигиталног пословања, имају и другу страну медаље. Година 2020. забележила је и оне негативне, а ту пре свега говоримо о порасту сајбер криминала. Пандемија вируса ковид-19 допринела је да глобални дигитални еко-систем постане погодно тло за разне фишинг (енг. phishing) нападе, хакерске упаде и крађе важних информација. Ни тржиште домена није остало имуно на ове трендове, па је тако током 2020. године дошло до пораста броја сајберсквотинг напада.

Шта је сајберсквотинг?

Сајберсквотинг (енг. Cybersquatting) представља процес регистрације назива домена са циљем да „блокира” друго лице, углавном носиоца регистрованог жига, да тај исти домен региструје. Крајњи циљ је углавном остваривање профита приликом продаје назива домена или путем сервирања реклама, а у одређеним случајевима назив домена може се циљано регистровати зарад даље злоупотребе и криминалних активности у сајбер простору попут фишинг напада.

Важно је напоменути да се сајберсквотинг разликује од легитимне праксе куповине и продаје домена, па и процеса под називом domaining, где се генерички називи домена који могу имати потенцијалну вредност региструју ради даље препродаје и остваривања профита. О тој пракси можете прочитати у тексту Назив домена као роба 21. века.

На крају крајева, све се своди на крајњу намеру. Како је онда сајберсквотинг прешао ту границу легитимног понашања на тржишту домена? Сајберсквотери илити лица која се баве овом „делатношћу” своје деловање базирају на принципима лоше пословне и етичке праксе и њихов модус операнди углавном укључује:

Регистрацију назива домена ради даље продаје носиоцу регистрованог жига или пак његовом конкуренту и остваривање добити од препродаје;
Регистровање домена ради циљаног ометања пословања конкуренције;
Регистрацију више назива домена са намером да се носилац регистрованог жига спречи да свој жиг користи у називу домена;
Наменско регистровање назива домена са ситним изменама у имену, те стварања забуне код потрошача, а ради привлачења посете сајту или остваривања профита кроз приказивање реклама. Неретко, овакви називи домена могу садржати и малициозан код или бити погодно тло за фишинг (eng. phishing) напад.

Технике сајберсквотинга

Назив домена може се „отети” на неколико различитих начина:

Искоришћавање грешака у куцању (eng: typosquatting) – како сам назив каже, сајбер криминалци покушавају да искоришћавањем типичних правописних грешака, различитих фраза или варијација домена „отму” домен или преваре кориснике. Добар пример за ту врсту сајберсквотинга је и домен mediurn.com, који је веома сличан познатој платформи за блоговање medium.com. У овом случају, реч је о називу домена који садржи типографску варијацију регистрованог жига MEDIUM. Компанија Medium је покренула и добила поступак против регистранта домена mediurn.com.

Коришћење IDN карактера приликом регистрације – један од оригиналнијих начина који сајберсквотери користе у свом деловању јесте регистрација домена који у себи садржи карактере ван енглеског алфабета како би домен што више личио на домен са регистрованим жигом. У том погледу, познати су случајеви регистровања домена ıĸea.com (xn--ea-gpa2a.com) или nıke.com (xn--nke-jua.com). Иако је мало вероватно да ће корисници сами укуцати ове адресе, лако можемо претпоставити да је крајњи циљ сајберсквотера превара корисника који ће грешком кликнути на линк који је само наизглед назив познатог бренда.

Обрнути сајберсквотинг (eng: reverse cybersquatting) – у овом случају сајберсквотер покушава да изврши притисак на власника домена да пренесе легитимно власништво на другу особу или организацију која је жигом заштитила појам (назив фирме, производа или услуге) који се налази у називу домена.

Крађа идентитета – сајберсквотери пажљиво прате датуме истека домена и врше регистрацију онда када власници домена забораве да то учине на време.

Искоришћење имена познатих лица – на овај начин региструје се назив домена који је повезан са неким познатим појединцем. Позната лица су често на мети ове врсте сајберсквотинга. Међу познатим личностима које су биле мета оваквог сајбер напада је певачица Мадона чији је домен madonna.com коришћен за сервирање експлицитног садржаја, као и глумица Џулија Робертс.

Како деловати превентивно?

Савети за заштиту од сајберсквотинга слични су као и савети којих сваки регистрант домена треба да се превентивно придржава како не би остао без свог жељеног назива домена.

Региструјте домен на време – Немојте чекати последњи тренутак да региструјете назив домена који желите. Додавање домена у корпу не спречава остала лица да исти тај домен ставе у своју корпу и заврше регистрацију пре вас.
Региструјте домен у другим доменским просторима – Иако можда на први поглед захтева додатна финансијска улагања, регистрација истог домена са другим екстензијама попут .com, .biz и других, на дуже стазе може заправо уштедети новац.
Заштитите свој назив домена – Уколико имате регистрован назив .rs или .срб домена, на располагању су вам три нивоа заштите назива домена: сигуран режим, закључавање на страни клијента и закључавање на страни Регистра.
Региструјте жиг – Жиг можете регистровати у управном поступку пред Заводом за интелектуалну својину Републике Србије.

Ипак сте постали мета сајберсквотинга? Постоји решење

Уколико сматрате да је назив домена постао мета ове сиве праксе, на располагању су вам две опције:

Да контактирате власника назива домена и покушате да са њим дођете до заједничког решења;
Да покренете спор пред националном или међународном организацијом задуженом за решавање спорова поводом регистрације домена (у зависности од тога који је домен у питању).

Уместо закључка

Сајберсквотинг домена је све већи проблем, упркос томе што постоји неколико могућности за решење. Будући да ова пракса може бити посебно проблематична за нова, али и старија предузећа, пре свега када је реч о новим пројектима, производима или услугама или ширењу пословања на нова тржишта, најбоље је пратити савете о превентивним мерама и увек бити на опрезу.

Како продати сопствени или купити назив домена који није слободан?

Ако размишљате да свој нови интернет подухват покренете на .com домену, велике су шансе да назив домена који садржи ваше кратко, звучно и ефектно име није слободан. Уколико је пројекат за локално тржиште, у .rs доменском простору има свакако много више слободних назива домена и боље су шансе да одмах региструјете оно што желите.

Разлог за то лежи у томе што на .com претендује цео свет и тренутно је регистровано више од 154 милиона назива домена, а у .rs доменском простору има их 121 хиљада.

Име бизниса, као и име брендова веома је важно, а домен у последњих десетак година постаје кључни ресурс. Скоро свима који послују, данас је најважнији канал промоције и комуникације сајт, а многима је примарни канал продаје уместо физичких објеката постала електронска продавница, нарочито од почетка пандемије до данас. Такође, уместо визит карте, брошуре или каталога, довољно је данас рећи назив домена и све је ту. И зато је заиста важно да он буде добар.

Али шта ако је назив домена који желите заузет? Или, шта ако сте у претходном периоду имали идеју за неки бизнис који нисте реализовали, али сте домен узели на време, и сада је неком другом интересантан?

Сви знамо приче о називима домена који су се продали за милионе долара. Као и у свакој другој индустрији, и у доменској, оваквих прича је веома мало, али се о њима највише говори – voice.com је претпрошле године продат за 30 милиона долара, 360.com пре неколико година за 17 милиона, а lasvegas.com је 2005. године продат за 90 милиона, али је договор да се исплаћује у ратама до 2040.

Али као што на једног Месија или Нејмара долази стотине хиљада фудбалера који играју за неупоредиво мање новца, тако је и са доменима.

Да ли на секундарном тржишту домена има новца за продавце?

Има, и постоји одређени број људи у целом свету, али и код нас, који се професионално баве тиме. Суштински, то је релативно једноставна трговина – куповина по најнижим тржишним ценама, јер када се купује на велико, то је нормално, а затим купљено покушавате да продате са неком зарадом.

Проблем са доменима је што их није лако продати брзо, а сваке године имате фиксни трошак обнове регистрације, који уз велики број домена у портфолију значи и велике трошкове. Често прође и десет година пре него што се појави интересовање, а за многе називе домена се то никада не деси.

Када претражујете на неком од глобалних регистара домена, веома често ћете за неки назив који је интересантан, а заузет, добити могућност да га купите за неколико хиљада долара или еура. Та цена се одређује на основу низа критеријума, али суштински се базира на жељама власника и тржишној атрактивности. Домени који могу да одговарају већем броју заинтересованих, могу да достигну и већу цену. Ти „генерички“ изрази, управо су из тог разлога, готово сви заузети.

Свака од тих компанија које нуде услуге регистрације домена тежи томе да понуди што више услуга кроз које може да дође до додатног профита, јер у самој продаји „слободних“ назива домена, због рата ценама – нема превише зараде. Зато ћете добити и понуду за хостинг за сајт или e-mail, услуге заштите личних података регистранта, или за свега неколико долара месечно приступ систему који вам нуди могућност да самостално направите свој сајт.

Једна од таквих услуга је и паркирање домена за продају – где се приликом посете сајту приказује информација о томе да је назив домена на продају, и неке рекламе које доносе зараду која понекад може да покрије макар тај годишњи трошак. Друга је претходно поменута могућност да за свој домен одредите цену и поставите га на „тржиште“ за продају. Неки од регистара нуде и могућност аукцијске продаје.

У таквим трансакцијама компаније преко којих се оглашава продаја узимају неки проценат, а како укупна цена обично износи од неколико стотина до неколико десетина хиљада долара, јасно је да се на једном таквом домену заради значајно више него приликом продаје слободних назива домена.

Такође, постоје и тржишта која се баве само тиме – продајом назива домена који су у нечијем власништву, и највеће од њих је sedo.com. Ову компанију су 2000. године основала три немачка студента, а данас има више од 130 запослених, више од 19 милиона домена на продају и више од 700.000 успешно продатих назива домена од настанка компаније.

Иако највећи, нису једини, па се тако домени купују и продају и на flippa.com (где је могуће купити и готове сајтове или онлајн бизнисе), above.com, afternic.com, BQDN.com, dan.com, namejet.com, а и код свих великих регистара као што су GoDaddy, Namecheap или Uniregistry можете потражити секцију marketplace где је излистан велики број назива домена.

Како функционише процедура?

Било да користите неки од система или да директно преговарате, генерална пракса је да када се договорите око цене, купац и продавац се договарају о условима које комуницирају ка посредничком escrow сервису кроз који ће ићи размена новца.

Овакви сервиси узимају симболичан проценат износа, а служе да буду гаранција обема странама да ће се финансијска трансакција десити уколико услови уговора или договора буду испуњени.

Када једна страна испуни договорено, доставља доказ (уколико он није јавно доступан и видљив), и систем обавештава другу страну о томе, а када и друга страна обави свој део посла, прослеђује новац.

Шта ако желите да купите неки назив домена који је заузет?

Уколико је назив домена у употреби, односно на њему се налази сајт и неко већ има разрађен бизнис и садржај, изгледи да пристане на продају нису велики, осим уколико је финансијска понуда таква да је немогуће одбити.

Ако пак на домену нема никаквог садржаја или на њему стоји информација да је на продају, можете покушати преговоре. Уколико контакт подаци нису доступни на сајту, уз употребу whois сервиса можете покушати да сазнате ко је власник, иако је данас то доста теже због ГДПР-а. Ако нису доступни, доступна је информација код кога се сајт хостује, па можете питати хостинг провајдера да вас повеже.

Такође, у whois-у можете видети и откада је домен регистрован, што може утицати на цену, јер је потенцијални купац већ сносио значајне трошкове. Ако узмемо за пример 10 година – трошак за један домен је око 100 €.

Често су цене које власници траже нереалне, и препорука је да када преговарате јасно кажете до које цене желите да идете, али и да не откривате своје намере за даље. Уколико је ваше име једноставном претрагом лако повезати са циљевима куповине тог домена, нека преговара неко други у ваше име. Постоје брокери који раде такве ствари, а за прву помоћ можете и замолити пријатеља или отворити анонимни e-mail налог.

Шта ако желите да продате назив домена за који мислите да има вредност?

Уколико је у питању глобално интересантан назив домена, свакако није лоше да га излистате на sedo.com и код неког од регистара који то нуде, као и да на самом сајту оставите контакт податке за потенцијално заинтересоване.

Уколико је у питању локално интересантан домен, информације за контакт постављене на сајт на домену су довољне, а евентуално га можете излистати на KupujemProdajem.com и на Фејсбук групама за трговину доменима и хостинг услугама.

Имајте у виду да, иако је за неког идеално да узме ваш домен, уколико процени да је цена превисока увек може да региструје неки сличан, можда мало дужи и компликованији, али слободан назив домена за које ће трошкови бити минимални.

Можете покушати да понудите и директно онима који би могли бити заинтересовани, али имајте у виду да уколико користите њихово заштићено име, имају право да покрену арбитражу и извесно ће домен добити. Трошкови арбитраже су обично између 1000 и 2000 €, па је понекад компанијама прихватљиво да плате трошак нижи од тога и добију домен одмах. Опција је и суд, и иако је то можда скупо, неке велике компаније свесно ће се изложити вишем трошку да би показале свој став.

Уколико име није заштићено – покушајте, ништа вас не спречава, а можда резултат буде задовољавајући.

У којим случајевима називи домена имају вредност иако на први поглед нису атрактивни?

Називи домена који имају саобраћај, односно посету, имају своју вредност без обзира да ли је име атрактивно или не. Иако на нашем тржишту посету није лако монетизовати, могуће је уновчити је макар толико да се трошкови покрију и нешто заради, а у овој индустрији, код људи који сакупљају овакве називе домена, пословни резултат се прави на количину. Уколико је посета из иностранства, а садржај на енглеском, могућности су далеко веће.

Такође, уколико је назив домена стар и има велики број линкова ка њему са других домена, значајан је људима који се баве оптимизацијом за претраживаче. Постоје и ботови који прате који су домени истекли и ако је неки од њих занимљив купују их аутоматски. Зато ће се често десити да на домену који истекне, убрзо затим осване нови сајт и садржај који може, али и не мора имати везе са претходним.

Било како било, од овог посла се мало људи обогатило, али то не значи да je секундарно тржиште домена бизнис у коме је немогуће зарадити.

Наш савет је ипак – купујте домене за идеје које имате и желите да реализујете, а продајте их уколико схватите да то нећете учинити, а верујете да би неко други био спреман да плати и то искористи.

Намерна куповина домена који су повезани са туђом заштићеном интелектуалном својином са циљем изнуде је потенцијално кривично дело које се у индустрији назива cybersquatting и овакви процеси се у готово 90% случајева решавају у корист носилаца права на жиг.

9 главних разлога да послујете онлајн, већ од данас

Мада га у последње време све ређе срећемо, уобичајено питање традиционалних предузетника је: Зашто бих се уопште „проширивао“ на онлајн пословање?

И пре него што кренемо у даље објашњавање битно је разјаснити једну ствар. Када кажемо „традиционални предузетник“ или „традиционално предузеће“, подразумевамо предузетнике и њихова предузећа која се још увек нису отисла у онлајн воде. То су предузећа која бизнису приступају на начин који се данас сматра конвенционалним: имају физичку локацију и продају лично, телефоном, а понекад и мејлом. Они могу и не морају да имају купце који улазе у њихову фирму. У суштини, то су фирме које не користе интернет у свом пословању.

Иако су у многим случајевима кораци једног традиционалног предузећа за позиционирање бизниса на интернету врло слични онима који се праве када желите да на интернету започнете пословање од нуле, постоје неке ствари које, ипак, прелазак са традиционалног на онлајн пословање чине јединственим.

Суштински, ако већ продајете офлајн, прелазак на онлајн бизнис може бити врло глатко изведен. И даље продајете исте производе које познајете и залихе су вам добре, па све што је потребно јесте да то исто почнете да представљате и онлајн, а резултате би требало да видите за трен ока/врло брзо.

Иако некима пословање на интернету звучи превише компликовано, захтевно у погледу ресурса или превише ризично, постоји много добрих разлога да почнете да продајете (и водите посао) на мрежи, тј. онлајн.

Ево првих девет разлога због којих би било добро да своје офлајн пословање проширите и на интернет:

Стекните кредибилитет

Постављање сопствене веб-локације, тј. веб-сајта вашем предузећу даје кредибилитет готово одмах, и тако повећава вероватноћу да ће вас купци схватати озбиљније. У модерном добу, када се живи пребрзо и очекује много, купци подразумевају да би сваки производ требало да им буде доступан у пар кликова. Уз то, многи корисници не схватају озбиљно пословање које не постоји на „мрежи свих мрежа”, што је још један разлог да се проширите на интернет.

Дођите лакше до купаца

Ваше пословање мора да буде тамо где су ваши купци, а то је на интернету – значајним делом.

Када отпочнете пословање на интернету, не само да ћете лакше пронаћи клијенте, већ ћете моћи и ефикасније да комуницирате са њима, лакше ћете чути њихове потребе и, сходно томе, унапредити свој производ/сервис.

Победите конкуренцију

Велика је вероватноћа да бар неки, ако не и сви ваши конкуренти, имају бизнис на интернету.

Потенцијални купци који претражују ваше производе или услуге могли би врло лако да заврше на веб-локацији вашег конкурента, што сигурно није оно што желите. Стога је битно да и ви будете онлајн како бисте спречили да се такво нешто деси.

Штавише, ваше присуство на глобалној мрежи омогућиће вам да у сваком тренутку пратите шта ради конкуренција, те и да осмислите ефикасније кампање и начине како бисте привукли више потрошача. Можда шпијунирати конкуренцију не звучи баш фер, али – како кажу – у љубави и рату је све дозвољено. А бизнис арена 21. века је прави дигитални рат.

Колико год да вам је присуство мимо онлајн света јако, 21. век захтева онлајн ангажман јер без тога, како делује, бизнисима будућност није баш извесна.

Ослоните се на онлајн рецензије

Приказивање рецензија вашег предузећа је ефикасан начин да покажете свој кредибилитет и придобијете купце.

Иако можете добити одличне повратне информације на друштвеним мрежама, ипак је постојање веб-сајта далеко ефикасније. Веб-сајт, чији је део предвиђен за приказивање онога што ваши купци кажу о вама и о вашим производима, фантастичан је начин да подстакнете продају и изградите поверење.

Будите отворени 24/7

Независно од тога да ли ваши купци воле да купују ујутру док пијуцкају јутарњу кафу, између састанака током дана или натенане увече, интернет је отворен 24/7, што им омогућава да купују ван уобичајеног радног времена.

Ако имате веб-сајт, купци могу да „посећују ваше предузеће“ 24 сата дневно, 7 дана у недељи. На све то, ако сте неко ко би практиковао да је готово па стално ту за своје кориснике, то значи да бисте аутоматски имали више задовољних клијената који одмах добију одговор, а ви, последично – потенцијално много већи профит.

Да избегнемо неспоразум – бити доступан клијентима 24/7 не значи паковати производе истог тренутка када су наручени (независно од дела дана) нити их носити лично да што пре стигну купцу уколико курирска служба не може у року од једног дана да достави производ. Стална доступност клијентима значи да имате оперативан веб-сајт преко ког клијенти могу у било ком тренутку да поруче оно што желе, па макар то било и усред ноћи, а да ћете ви поруџбину примити, обрадити и спремити је за слање у најкраћем могућем року.

Искористите предност веома ниских почетних трошкова

Покретање бизниса путем интернета или пребацивање већ оформљеног бизниса на онлајн пословање иде уз врло ниске почетне трошкове. Немате зграда за изградњу нити локала за најам, и мало је особља (ако га уопште и има) које је потребно платити за одржавање ваше интернет инфраструктуре. Једноставно, да би се направио сопствени сајт и почела промоција пословања на интернету потребно је много мање новца него када се улаже у офлајн део пословања. Локал у ком продајете доноси профит, али сајт у старту мање кошта, па је и стечени профит већи у односу на иницијално улагање.

Иако је истина да бисте могли да потрошите огромне своте новца на развој најбољег решења за своју веб-страницу, многи ваши конкуренти одлучиће се за јефтинију варијанту. Добар веб-сајт може се дизајнирати једноставно и за врло мало новца, уз скоро па бесплатне алате попут Вордпреса (WordPress). Ставке на којима је пожељно да не штедите јесу назив домена, веб-хостинг, адекватна Вордпрес тема и заштита сајта. Све мимо тога може мало да се „уштине” док се не стекну бољи финансијски услови.

Постаните лако доступни

Када купци одлуче да више купују производе у локалним продавницама или користе одређене услуге, прво што ураде јесте да те услуге претраже онлајн и виде на коликој се удаљености од њих налазе.

Уколико немате бизнис на интернету, можете да пропустите много прилика да вас пронађу клијенти који имају добар буџет а не би им сметало да га потроше баш на вашу услугу.

Без обзира на то да ли већ имате SЕО тим који би вам оптимизовао сајт за повећане резултате претраживања, присуство на мрежи је први корак до купаца и начин да вас пронађу чак и они који нису знали да траже баш вас.

Такође би помогло имати добар домен који описује фирму, бренд, прозвод или услугу коју нудите како би купци одмах схватили шта радите.

Назив интернет домена представља важан део идентитета ваше компаније на интернету јер формира вашу веб-адресу, адресу ваше е-поште и јасно комуницира да сте озбиљно предузеће. Добро одабран и јасан домен помоћи ће вам у позиционирању на интернету, дакле, и развоју пословања.

Такође, назив домена доприноси позиционирању на Гуглу; уколико имате добар домен, одличне рецензије и бринете о свом веб-сајту, велике су шансе да ће се он наћи на првој страници Гугла, што је купцима, аутоматски, знак да је управо ваш сајт место где могу наћи квалитетну услугу која им је потребна.

Имајте већи учинак од новца који улажете у маркетинг

Поседовање веб-странице је ваш први корак у свет дигиталног маркетинга.

Од маркетинга путем е-поште до коришћења друштвених мрежа, присуство на интернету омогућава да истражите дигиталне путеве који би могли да вам помогну да ефикасније проширите свест о сопственом бренду, дођете лакше до купаца и повећате продају. Затим, оглашавање на интернету и даље је много повољније од оглашавања у штампи, на телевизији итд. и за мање новца постићи ћете више.

Циљајте велике бројеве

Ако сте икада помислили како имате феноменалан производ за који је штета што је ограничен само на WОМ (енгл. word of mouth marketing – ширење информација о неком производу препоруком, од уста до уста), били сте у праву. Ма колико да је ваш производ популаран међу онима који га користе, никада број оних који дођу преко WОМ-а не може бити једнак броју корисника који вас нађу претрагом на вебу.

Са добрим веб-сајтом можете, без претеривања, одједном постати доступни хиљадама, чак и десетинама хиљада (па и милионима) људи. Замислите потенцијал ваше фирме ако бисте своје производе и услуге могли да изложите потенцијално неограниченом броју заинтересованих!

Међутим, бити у могућности да имате хиљаде купаца и заправо их имати јесу две различите ствари.

Успех предузећа на интернету зависи од исте ствари као и било који офлајн посао: маркетинга.

Научите како да повећате број посета сајту. Један од начина је и маркетинг садржајем (content marketing), који служи за повећање промета на вашој веб-локацији/интернет продавници. Добро оптимизован веб-сајт може бити моћан и јефтин начин привлачења потенцијалних клијената – без локацијског ограничења за те купце. Купац из Крушевца не мора бити ограничен понудом у свом граду ако на сајту продавца из Суботице пронађе бољи и повољнији производ који ће му бити испоручен на кућну адресу.

Онлајн присуство вашу фирму отвара ка купцима, клијентима у целој земљи, региону, чак и широм света, а не само у вашем крају и комшилуку.

Неколико речи за крај

Ово су неки од најмоћнијих разлога због којих би требало да своје пословање проширите и на интернет. Због свих предности пословања на мрежи, многи своја традиционална предузећа продају и улажу у интернет бизнисе. То не значи да би и ви требало да продате свој традиционални бизнис, али можете му помоћи да се брже и лакше развија користећи предности интернета.

Законска регулатива дигиталне имовине: шанса за развој предузетништва уз дигиталне токене

У јуну 2021. године, шест месеци након усвајања, почео је да се примењује Закон о дигиталној имовини, који за циљ има најпре да дефинише појам и облике те имовине, а затим и да подробно регулише ко и на који начин ту имовину може издавати, а потом и како се таквом имовином касније може трговати.

Шта се подразумева под дигиталном имовином?

Најпре, да би се избегле недоумице, фраза „дигитална имовина“, за коју се определио писац српског Закона, представља синоним за такође интернационално/међународно прихваћене називе – „криптоимовина“ или „виртуелна имовина“. С тим у вези ћемо даље у тексту користити све те појмове, који заправо имају исто значење. Одреднице „дигитална“ и „виртуелна“ део су законске и званичне терминологије, док је „крипто“ део речи који се више употребљава у неформалнијем означавању ове врсте имовине и указује на технологију уз помоћ које је имовина креирана. „Крипто“ се такође користи и код означавања једне од врста дигиталне имовине коју Закон препознаје као – криптовалуте.

Законодавац дигиталну имовину дефинише као запис вредности у дигиталној форми који се може куповати, продавати, размењивати или преносити дигитално односно који се може користити као средство размене или у сврху улагања. Важно је нагласити да се у дигиталну имовину не убрајају дигитални записи валута које су законско средство плаћања и друга финансијска имовина чији промет се уређује другим законима, осим у случају изузетака које прописује Закон. Такође, дигиталном имовином ће се, у смислу закона, подразумевати други облици имовине који испуњавају елементе дефинисане Законом, без обзира на технологију на којој је та дигитална имовина заснована, што значи да је Закон усвојио принцип тзв. технолошке неутралности.

Шта је виртуелна валута, а шта дигитални токен?

Закон издваја два основна облика дигиталне имовине, који се разликују по својој сврси и карактеристикама: виртуелну валуту и дигитални токен. Виртуелна валута представља облик дигиталне имовине подобан за плаћање, али који није издат од стране централне банке или неког другог државног органа који би гарантовао њену вредност и одржавао њену стабилност. Дакле, виртуелне валуте нису по сваку цену везане за законско средство плаћања односно немају правни статус новца или валуте. Међутим, како су у фактичком и технолошком смислу сличне новцу, због своје погодности правна лица и појединци су склони да их прихватају као средство размене, односно средство које може да се продаје, купује, размењује, преноси и складишти у електронској форми. Дигитални токени пак, као други облик дигиталне имовине, могу се појавити као средство подобно за улагање неновчаног улога у привредно друштво, а законодавац их дефинише као врсту дигиталне имовине која означава било које нематеријално имовинско право које у дигиталној форми представља једно или више других имовинских права, што може укључивати и право корисника дигиталног токена да му буду пружене одређене услуге. Токени подобни за ову намену морају бити одобрени од стране Комисије за хартије од вредности и објављени на званичној листи дозвољених токена.

Дигитални токени као средство за прикупљање капитала и инвестирање у пословање

Са аспекта развоја предузетништва и стартап пројеката, дигитални токени имају изузетно велики значај, јер омогућавају знатно једноставнији и бржи поступак прикупљања капитала неопходног за развој пословања. Такође, омогућавају и другим субјектима, односно појединцима да се позиционирају као инвеститори и са мањим или већим уделима учествују у финансирању одређених пројеката, чиме добијају могућност да, уколико се пројекат испостави као успешан, од такве инвестиције зараде.

Наиме, субјект који жели да привуче потенцијалне инвеститоре и обезбеди средства за развој свог пословања издаје дигиталне токене, што ће овај облик виртуелне имовине у будућности чинити неизоставним делом сваког crowdfunding-а. Тако издати токени могу се куповати од стране инвеститора, који их касније на берзи могу даље продавати односно њима трговати. Од успешности пројекта субјекта који је издао токен зависиће и његова цена на берзи односно секундарном тржишту. Дакле, могућност издавања дигиталне имовине у циљу crowdfunding-а представља шансу за стартапе широм света да уз олакшане процедуре дођу до свежег капитала. Издавање дигиталних токена, односно иницијална понуда, у пракси је познато и као ICO (Initial coin offering).

Заправо, ICO представља модификован традиционални правно-финансијски институт IPO (Initial Public Offering), прилагођен криптовалутама и новим технологијама које све више заузимају своје место у свету економије и инвестирања. Ако сагледамо из угла начина прикупљања капитала и ризика, IPO институт има доста сличности са ICO. Међутим, IPO је већ дуго присутан на тржишту и представља процес који је детаљно регулисан стриктним законским прописима. Свака појединачна компанија која приступи таквом пројекту прикупљања инвестиција мора проћи ригорозну контролу државних институција и испунити мноштво строгих услова предвиђених законима који регулишу тржиште капитала и пословање хартијама од вредности. Са ICO до сада то није био случај, па су многе компаније користиле тај празан ход у регулативи и на тај начин пласирале своје токене. Дакле, ICO је на крилима блокчејн технологије као новог технолошког решења сам од себе почео да функционише глобално без дефинисања јасног статуса и претходне регулације. Управо то је био један од главних разлога нестабилности тржишта дигиталне имовине и велике флуктуације у ценама токена.

Нови прописи, попут нашег Закона који регулишу ову област, у великој мери ограничавају ICO и уводе неопходан ред у примарну емисију и секундарно тржиште дигиталном имовином, али прописују и знатно олакшане процедуре у односу на IPO. Испоставило се да је било каква регулација боља од сиве зоне и потенцијалне забране издавања и трговине дигиталним токенима о којој се спекулисало, па је препознавање дигиталних токена као званичних доказа о постојању неког права или вредности улило поверење инвеститорима, који се сада лакше одлучују за инвестирање у овај облик имовине, односно повећавају њен удео у свом инвестиционом портфолију.

Како прибавити инвестицију, а како инвестирати путем токена?

Обавезе издаваоца токена дигиталне имовине зависе од његових карактеристика, односно чињенице да ли токен има облик финансијског инструмента (појам финансијског инструмента одређен је Законом о тржишту капитала и подразумева, између осталог, хартије од вредности попут акција, обвезница, затим инструменте тржишта новца, фјучерсе, опције итд.) или нема. Уколико токен има карактеристике финансијског инструмента, на процес издавања примењиваће се, поред Закона о дигиталној имовини, и Закон о тржишту капитала, што цео процес знатно компликује. Међутим, уколико токен нема одлике акција, нити је замењив за акције издаваоца, као и уколико укупна вредност дигиталне имовине коју током периода од 12 месеци издаје један издавалац не прелази износ од 3.000.000 евра, на поступак издавања примењују се само одредбе закона који регулише дигиталну имовину, што овај вид прикупљања капитала чини знатно олакшаним. У сваком случају, пре примарне емисије токена, његов издавалац је дужан да испоштује одређене законске услове, међу којима је најважније састављање и публиковање тзв. белог папира, где издавалац до детаља описује своје пословање и разлоге због којих прикупља капитал.

Дакле, за стартапе или друге субјекте који емитују токене који нису повезани са акцијама тог субјекта, као и уколико номинална вредност годишње емитованиих токена не прелази горе поменути износ, усвајање овог закона доноси значајне предности и отвара могућност прикупљања капитала од стране инвеститора из целог света.

С друге стране, појам инвестирања у пословање неког субјекта постаје знатно доступнији и тзв. неинституционализованим инвестотирима односно појединцима, који на веома једноставан начин, без брокера и других посредника, могу куповати токене неког издаваоца у чије пословање имају поверење и на тај начин покушати да оплоде уложени капитал. Тако на пример уколико вам се свиђа пословна визија неке компаније и предвиђате јој успех, и ако иста прикупља капитал кроз емитовање дигиталне имовине, такве токене можете купити, како након саме емисије, дакле директно од емитера, тако и касније на секундарном тржишту, односно на берзи, од трећих лица.

Еволуција phishing напада – континуитет раста

Ни сам не знам колико сам у претходних 10 година написао едукативних текстова који се тичу фишинга (phishing). Написао сам велики број процедура и одржао бар 20 awareness предавања где је главна тема био управо phishing. Зашто је онда мој први пост на domen.rs управо тај исти phishing?

Верујем да је већина вас који читате овај пост прочитала бар један чланак о овој теми или присуствовалa бар некој security awareness обуци где се причало о phishing нападима. Због чега се онда и даље бавимо фишингом и када ће ова агонија престати?

За разлику од имејла, који се од свог настанка суштински није много променио, phishing је доста напредовао.

Проблем и даље постоји и чини се да је присутнији него икада до сада. Додатни изазов је што су последице самих напада далеко теже него пре десетак година. У овом тексту се фокусирамо на то шта се све променило у сајбер свету и како је то, после више од 20 година интернета у Србији, и сама Србија одједном постала мета таргетираних phishing кампања.

Велика промена?

Примарна мотивација нападача у извођењу свих сајбер напада на компаније је новац.

Ту су се, у претходној деценији, догодиле две веома значајне ствари које ће из корена променити сам наступ нападача и знатно утицати на велику промену курса у сајбер криминалу.

Експанзијом рансомвера (ransomware) који енкриптује фајлове, који убрзо нападачима постаје омиљени тип малвера, и растом вредности криптовалута створио се један готово савршен бизнис модел.

Све оно што су годинама радили у „старим” сајбер нападима и phishing кампањама одједном је постало веома лако наплативо, и то наплативо мимо било каквих токова новца на које смо до сада навикли.

Нападачи данас, по добијању приступа, најчешће криптују податке на вашем рачунару или комплетној мрежи, учине их неупотребљивим, ваш посао у потпуности зауставе и за откључавање од вас траже да им на криптоновчаник уплатите одређену своту новца. Иако примаоци плаћања у криптотрансакцијама немају потпуну анонимност, она је неупоредиво више присутна него у ситуацијама када новац иде неким уобичајеним токовима (преко банке или слично). Win-win ситуација за нападаче.

Овакав сплет околности довео је до огромних промена, а значајно/у великој мери је утицао и на phishing. Сам рансомвер који енкриптује фајлове постоји већ више од 30 година, праву примењивост нашао је у претходној деценији.

Шта се десило са фишингом?

Није тешко закључити да је, као последица ових промена, phishing постао бољи. Када је кренуо да нападачима доноси више новца, кренуо је и да се пажљивије припрема, делује уверљивије и самим тим постао ефикаснији.

И пре ових промена phishing је био „оружје избора” за велики број нападача, пре свега због својих последица. Зашто би неко трошио сате, дане, месеце и године покушавајући да упадне у неку мрежу или да открије неку шифру (password) када ће помоћу успешног phishing напада до циља доћи у року од неколико минута?

Оно што је додатно одмогло корисницима јесте што сада, уместо преко имејл адресе, могу бити нападани и преко друштвених мрежа, Вајбера, Вотсапа и осталих апликација за комуникацију.

Није се повећао само број корисника уређаја за електронску комуникацију, већ се повећала и површина напада на појединца.

Оба фактора, број корисника и површина напада на корисника, значајна су за успешност phishing напада.

Шта се десило са фишингом у Србији?

Због језичке баријере и непостојања правих таргетираних phishing кампања, phishing мејлови су у електронским сандучићима грађана Србије завршавали готово случајно. Имејл поруке су биле на енглеском језику или на „Гугл транслејт“ српском и било их је релативно лако означити као сумњиве, јер су штрчале и биле потпуно ван контекста (о важности контекста за успешност phishing напада писаћемо у наредним постовима).

Били смо релативно заштићени и тако је било све до 2016. године, када се догодио један од првих phishing напада који је таргетирао Србију.

Уместо стандардних и бледих порука у сандучиће многих пословних корисника интернета у мају 2016. године стигао је овај имејл:

Извор: ИТ клиника

Тектонска промена у односу на све нападе које смо имали прилике да видимо раније. „Једина” ствар која у овој поруци није добра био је домен са кога је порука послата (pksrs.com уместо pks.rs). Убрзо након овог напада уследили су нови и још бољи. Најчешће се, у случају фишинга на српском језику, нападачи представљају као ваша банка и у тим порукама шаљу вам разне малициозне фајлове у којима се обично налази рансомвер или неки remote access tool, као што је то био случај у ПКС нападу.

Промене у сајбер простору, које смо описали на почетку текста, евидентно су довеле до тога да сада нападачи „имају рачуна” да phishing кампање припремају и за наше тржиште.

Рекли смо да је phishing по квалитету напредовао на глобалном нивоу, али због ниске почетне тачке у Србији тај раст је много очигледнији. Просечан корисник интернета код нас до 2016. године готово да и није имао искуства са квалитетним нападима, док су просечни корисници са енглеског говорног подручја свакодневно бомбардовани разним нападима и имају много више искуства.

Како да решимо овај проблем?

Као што је поменуто у првим редовима овог текста, решење је едукација корисника.

Због тога и отварамо ову серију текстова о phishing нападима.

За сада смо направили увод како бисмо објаснили шта се то дешава у сајбер простору и зашто и даље причамо о нападу који је стар колико и сам имејл.

У наредним текстовима говорићемо о техничким и нетехничким мерама заштите, пролазити кроз конкретне примере phishing напада и сагледавати њихове последице.

Верујем да ће вам бити интересантно, али пре свега корисно.

Останите безбедни!

Упознајте Шопифај − онлајн платформу за вашу интернет продавницу!

Како бисмо искористили овај талас раста електронске трговине коме смо сви сведоци, припремили смо текст који треба да вам помогне на самом почетку е-комерц пута.

На сваком почетку постоји највише дилема, па смо тако одлучили да вам решимо једну од највећих и дамо конкретне предлоге за избор платформе која ће покретати вашу интернет продавницу.

Избор је пао на светски познату платформу Шопифај (Shopify). Упознајте се са предностима и недостацима, а у следећем тексту прочитајте детаљно упутство како да повежете Шопифај продавницу са вашим .RS доменом.

Да кренемо заједно од почетка.

Шта је Шопифај?

Шопифај је е-комерц платформа која вам нуди услугу изнајмљивања интернет продавнице. Шта то значи „изнајмљивање интернет продавнице“?

Наиме, с обзиром на то да је дужи низ година израда веб-продавница била недоступна за многа мала и средња предузећа, Шопифај је дошао на идеју да то омогући свима, по принципу претплате, односно изнајмљивања.

Овог тренутка и ви можете имати своју интернет продавницу по цени већ од 29 долара месечно. Да, тако је!

Не морате да знате да програмирате или да одржавате компликована хостинг решења, Шопифај све то ради за вас. Са друге стране, оваква решења вас у некој мери и ограничавају, али за почетак је ово, може бити, и више него довољно. Које су предности или поменута ограничења, прочитајте у наставку.

Предности платформе Шопифај

Предности овог решења су велике, а ми вам издвајамо само неке од њих:

Једноставност

Један од разлога зашто је баш ова платформа најкоришћенија на свету јесте њена једноставност у коришћењу. Корисничко искуство (UX) и кориснички интерфејс (UI) одлични су и веома поједностављени.

Кроз целокупан процес активирања Шопифај налога, његовог спајања са вашим .RS доменом, преко инсталирања дизајна сајта, уноса артикала, сваки корак је једноставан, а корисничко искуство одлично.

А оно што је можда најважније јесте да вам за све наведено није потребно знање из програмирања, веб-дизајна или одржавања хостинга.

У року од пар дана, кад је реч о техничком решењу, ваша продавница може да буде активна и спремна да угости своје прве потенцијалне купце на интернету.

Хостинг

Одржавање интернет продавнице је захтевно и у делу хостинга. Наиме, као што офлајн продавнице имају физичке локације које морају редовно да се одржавају, тако и веб-продавнице имају хостинг или веб-сервере које су у обавези да администрирају.

За овај посао потребно је знање и искуство како би се оптимизовали сви процеси који се дешавају на серверској страни ваше интернет продавнице.

Управо ту на сцену ступа Шопифај, који све ово решава за вас, без обзира на то колику посету има ваш сајт или који сте пакет код њих закупили.

Повезивање

Постоје поједини сервиси и услуге на интернету који вам могу додатно унапредити продају.

Шопифај је омогућио својим клијентима да то ураде једноставније и поново без потребе да знају програмирање или било коју другу веб-технику.

Поред тога, Шопифај корисницима је олакшана интеграција и улиставање на Амазон, под условом да су заинтересовани за такво нешто. За овај подухват ће вам бити потребна подршка стручног лица, а детаљније се о томе можете распитати код Шопифај корисничке подршке.

Корисничка подршка

Нешто чиме се Шопифај поноси јесте управо подршка клијентима. Одговарају *брзо и детаљно.

*У зависности од изабраног пакета, можете очекивати и одређену брзину одговора на ваша питања.

Поред тога, Shopify Help Center (https://help.shopify.com/en) и Shopify Community (https://community.shopify.com) представљају ризницу информација, али и могућност да поставите питања која су конкретна за ваш пројекат или делатност.

Вишејезичност

Могућност да једноставно, „без по муке”, активирате опцију постављања више језика на вашу интернет продавницу представља један од кључних ставки локализације ваше интернет продавнице.

Било да отварате продавницу на другом тржишту или радите дроп-шипинг на више тржишта, Шопифај вам омогућава да, уз инсталацију једног од понуђених додатака, активирате вишејезичност.

SSL сертификат

Заштита података корисника, трансакција или других осетљивих података је од великог значаја. Да би се осигурао висок степен приватности, ССЛ енкриптује податке, који се преносе преко интернета. То значи да ће свако ко покуша да пресретне ове податке видети само измешану комбинацију знакова, које је готово немогуће дешифровати.

Сајту је потребан SSL/TLS сертификат да би се:

Заштитили подаци;
Доказало власништво над веб-страницом;
Унапредило рангирање на претраживачима;
Унапредило поверење корисника и купаца;
Ускладили са PCI/DSS.
(link: https://en.wikipedia.org/wiki/Payment_Card_Industry_Data_Security_Standard)

Сви сајтови који користе Шопифај платформу имају SSL сертификат инсталиран − без потребе да га ви инсталирате на серверима и бавите се послом који не желите.

Велики број професионалних тема

Шопифај платформа садржи велики број бесплатних тема за изглед ваше интернет продавнице, које можете лако да инсталирате и активирате. Ова услуга вам улази у цену редовне претплате и не морате додатно да је плаћате.

Поред тога, Шопифај нуди могућност професионалним дизајнерима да додатно зараде, дизајнирајући јединствене теме за Шопифај продавнице. На овај начин можете повољније доћи до универзалнијег изгледа вашег сајта, а уколико вам се појави потреба за том опцијом, више информација можете видети на https://themes.shopify.com/.

Уређивање сајта путем телефона

Практичност на високој лествици. Наиме, мобилна апликација Шопифај вам омогућава да управљате својим поруџбинама, производима и купцима са било ког места, само путем свог паметног телефона.

Иако је ово већ сада стандардна опција за многе пројекте за блогове, верујемо да је веома корисна за интернет продавнице, било да је реч о оперативној потреби или контакту са купцима.

Ограничења Шопифај платформе

Иако је реч о одличној платформи која сама по себи нуди прегршт опција и функционалности, циљ овог текста јесте да будемо реални и сагледамо је на прави начин. Издвајамо ограничења Шопифај платформе:

1. Ваша Шопифај продавница није Ваша!!!

Највећа, условно речено, мана услуге коју изнајмљујете јесте што то није ваша продавница. Ви је нисте купили и присвојили, ви услугу изнајмљујете и док то чините, ви сте њен корисник.

Другим речима, када престанете да плаћате претплату, губите вашу продавницу! Наравно, до тога не би смело да дође без припреме и организације, али треба да схватите да ви Шопифај продавницу изнајмљујете, као и све што долази у пакету са тим. Шопифај продавницу не можете да копирате или да снимите на било који начин, да урадите бекап или да фајлове прекопирате на ваш рачунар.

2. Додатни проценат од сваке поруџбине

Такође, мана коју корисници истичу јесте што Шопифај, поред месечне претплате, узима додатни проценат од сваке продаје коју направите преко њихове платформе.

Проценат који узима Шопифај зависи директно од вашег изабраног пакета, па погледајте детаљно шта вам сваки од поменутих пакета нуди и према вашим потребама одаберите најбољи пакет. (https://www.shopify.com/pricing)

3. Све је закључано, нема корисничког развоја

Шопифај свакако нуди брза и једноставна решења, али треба имати у виду да су у одређеној мери и ограничавајућа. Јер, на овој платформи не можете да урадите ништа више од онога што је већ унапред одређено и дозвољено од стране саме платформе. Шта то у преводу значи?

То значи да вам изабрани пакет одређује шта имате од опција на располагању. Треба да знате да не постоји могућност да развијате нове функционалности самостално.

Закључак

Шопифај би могао бити најбоља опција за оне који желе одмах да започну интернет продају, без великих иницијалних улагања.

И поред својих ограничења, Шопифај знатно умањује ризик инвестиције и малим и средњим предузећима даје простор да тестирају нови канал продаје уз ниске трошкове.

Подсећамо вас да је коришћење Шопифај платформе потпуно бесплатно 14 дана, што звучи добро, зар не?

Појам и правни аспекти незаменљивих дигиталних токена

Још од појаве биткоина (bitcoin) и блокчејна (blockchain) прича се о широкој примени digital ledger-а на све облике имовине записане у дигиталној форми.

Ова тема је нарочито постала актуелна развојем и унапређењем smart contract-а и појавом нових blockchain open source сервиса попут Итиријума (Ethereum). Тако су компаније и стартапи добили шансу да олакшано дођу до капитала кроз своје IPO eмисије дигиталне имовине, а овако емитовани токени размењивани су на секундарном тржишту где је понуда и тражња одређивала њихову вредност.

Паралелно с том применом ове нове технологије развијала се и идеја о креирању сасвим јединствених токена, који су емитовани како би представљали заправо потврду о неком конкретном праву његовог имаоца. Нешто попут хартије од вредности која би гласила на доносиоца, само у дигиталној форми. Оваква примена се даље у теорији разрађивала од потврда о поседовању неког права на дигиталном садржају, па чак до пројектоване примене у поступцима уписа права на непокретности односно дигиталног катастра или било које друге базе података. Дакле, јединствени токени или non-fungible токени (НФТ) представљају неку врсту сертификата који доказује да његов ималац поседује неко право.

Своју највећу примену НФТ је имао код доказивања права над бестелесним стварима односно правима на садржају који је креиран и размењује се у дигиталној форми. Уметници који су своја дела испољавали у електронским и неопипљивим облицима од појаве интернета и олакшаног протока информација имали су проблем како да остваре своја права односно спрече неконтролисано умножавање садржаја над којим имају право интелектуалне својине. Појава НФТ-а била је савршено решење да се у мору до бесконачности умножених примерака дигиталних фајлова лакше означи носилац права.

Први значајан трансфер права својине на бестелесној ствари преко НФТ-а спровео је графички дизајнер Мајк Винкелман (Mike Winkelmann) познат као Бипл (Beeple), продавши у марту 2021. године дигитални запис свог уметничког дела преко аукцијске куће „Кристи“ (Christie’s) за читавих 69.346.250 долара, чиме је ова аукција ушла у историју по трећој највећој постигнутој вредности за дело живог уметника. Након тог догађаја, за НФТ је чула шира јавност и питала се шта је то, односно да ли је превара, продаја магле или нешто револуционарно што ће заувек променити начин на који се врши промет права.

Овај вид инвестирања у дигиталну имовину као доказ о поседовању права својине на делу у дигиталној форми може се посматрати и кроз другу сврху, која не мора бити примарна, али свакако може бити садржана у вољи и мотивима купца. Овакав вид куповине дигиталне имовине може представљати начин да се одређени уметник који се бави креирањем дигиталних садржаја финансијски подржи, с обзиром на то да се, због карактеристика дигиталне форме, често могу чути аргументи да ова врста уметности није довољно вреднована односно да се не може лако монетизовати.

Још једна велика предност улагања у дигиталну имовину је и могућност њеног дељења на ситније делове. По истом принципу како се деле биткоин или итиријум, до ситних децимала, више инвеститора може бити носилац права својине на некој дигиталној имовини. Таквим уделима се може касније трговати и на берзи, независно од права других сувласника. По истом принципу се може емитовати и токен који је доказ о власништву на неком уметничком делу које није у дигиталној форми, већ је изложено у некој галерији или музеју, а удео у његовој својини се може купити на берзи.

Доказ да ће незаменљиви токени ту остати и да су широко прихваћени од стране новије генерације инвеститора јесу и изложбе које се организују специјално за излагање дигиталних форми уметности, као и постављање веб-платформи где се токени могу куповати у замену за криптовалуте. У пројекте организовања изложби дигитално креираних дела на бази НФТ технологије укључени су и највећи светски музеји попут петроградског Ермитажа.

ШТА СЕ ЗАПРАВО ДОБИЈА КУПОВИНОМ НЕЗАМЕНЉИВИХ ТОКЕНА

Најинтересантнији део трансфера НФТ везаног за права на уметничком делу Мајка Винкелмана јесте чињеница да су у предаукцијским условима публикованим од стране „Кристија“ навели да купац заправо не стиче никаква права интелектуалне својине на делу, па ни права на репродуковање и коришћење дела, већ само тзв. „голо право својине” на дигиталном запису односно фајлу. Тако, с обзиром на немогућност јавног саопштавања, осим колекционарских побуда, питање је да ли постоје друге користи које би овај стицалац имао од овог уметничког дела.

Како се за сваку конкретну трансакцију која се одвија на платформама преко којих се врши располагање правима на НФТ токенима прецизно уговара који се обим права уступа стицаоцу токена, потенцијални купци најпре морају, пре него што се трансакција обави, да провере услове куповине. Дакле, у појединим случајевима се стиче већи обим права, укључујући и права интелектуалне својине, док се у неким ситуацијама располаже само дигиталним записом као дигиталним примерком дела, без права на јавно приказивање и умножавање.

НФТ КОЛЕКЦИОНАРСТВО

Заговорници традиционалних уметничких форми негирају било какву вредност нових уметничких облика, а тренд инвестирања у њих називају неодрживим и вештачки начињеним балон ценама; иако је вредност уметничких дела, без обзира на форму, увек заснована на истом принципу – понуди и тражњи. И све док има купаца вољних да понуде новац за одређено дело, његова вредност ће остати стабилна или ће се повећавати.

С обзиром на нове генерације које су одрасле тргујући криптоимовином и (које) немају страх од поседовања невидљиве имовине и нематеријалних добара, дигиталној уметности време иде наруку.

Ако бисмо анализирали колекционарство уопштеније, како са финансијског тако и са психолошког аспекта, можемо закључити да скоро сви аргументи које можемо изнети за и против инвестирања у НФТ стоје и за инвестирање у традиционалне форме уметности. Штавише, дигиталне НФТ сертификате, који су заправо и једини валидан доказ о својини, карактерише лака преносивост и одсуство ризика од физичког оштећења или уништења.

Већ смо констатовали да будућност колекционарства у великој мери зависи од односа нових генерација према уметности, њеним формама, али и инвестирању уопште. Коначно, са појавом НФТ и дигиталних уметности, нова блокчејн генерација инвеститора сада има довољно знања и мотива да се опроба у овој модерној форми колекционарства.

Модерни инвеститори, без разлике у односу на инвеститоре у класичне уметничке облике, мотивише веровање да ће истом делу касније расти цена, односно да ће неко платити више за његово поседовање. Као што је неком незамисливо и нерационално инвестирање стотина милиона евра у платно које се након тога чува у специјалним добро обезбеђеним сефовима са посебном регулацијом влаге и температуре, слични ставови се могу очекивати и у погледу инвестирања у дигиталну имовину, која још има предност јер се не мора чувати на такав начин, и лакше се може преносити широм света.

Чињеница је да је традиционално колекционарство прошло тест времена, који инвестирање у НФТ тек очекује. Како се у пракси показало да технологија и иновација увек нађу пут, не сумњамо да модерне облике инвестирања у уметност чека светла будућност.

Феномен дебрендирања или како је мање постало више

Одговор на питање шта је то бренд није једноставан. Ако се присетимо математике, можемо рећи: одговор није једнозначно одређен. Много је теоретичара маркетинга у претходним деценијама рекло своје виђење. Нека од њих су прихватили и други, и претворили их у својеврсне дефиниције.

Издвојићу их неколико:

Бренд је скуп асоцијација које људи имају о вашем производу или компанији.
Бренд је комбинација особина производа које чине идентитет тог производа и које га издвајају у односу на друге.
Бренд је обећање купцима или корисницима, које се изнова испуњава.

Бренд је, дакле, као и лепота, у очима посматрача. Али не само очима. Бренд је осећај у стомаку који корисници или купци имају у вези са вашим производом. У стомаку, срцу, глави. Бренд је асоцијација, али бренд је и репутација.

Посматрајмо ствари овако: уколико купци, када се сретну са производом, имају јасну асоцијацију о кључним вредностима тог производа, тај производ је бренд. Посебно ако је то једна реч, или појам. Те вредности нису исте за све брендове. Заправо, то је оно што омогућава да у истој области имамо различите брендове који имају своје запажено место.

На пример:

„Волво” (Volvo) – најбезбеднији;

„Тојота” (Toyota) – сигуран, али досадан;

„Дачија” (Dacia) – паметан избор;

БМВ (ВMW) – немачки квалитет;

„Шкода” (Skoda) – више за мање новца;

„Џип” (Jeep) – offroad авантура;

„Мини” (Mini) – забаван и леп;

„Астон Мартин” – Бонд, Џемјс Бонд.
…

Специфична тежина бренда је ту да утиче на купца, па често перцепција коју имамо о неком бренду није у складу са реалним очекивањима. Примера ради, годинама уназад „Tојота” је бренд аутомобила који је најпоузданији (а у врху су и други азијски произвођачи), али за многе потенцијалне купце „Mерцедес” и даље представља бренд који доминира у овој категорији, иако је по објективним анализама испод 20. места.

Вредност бренда може бити и нешто што уопште нема везе са карактеристикама производа, може заправо имати везе са нама и нашим осећајем. Мислите ли да грешим?

Када помислите на „Харли-Дејвидсон”, уколико волите овај бренд и животни стил, прва асоцијација вам није ни квалитет ни дизајн, већ осећај слободе који њихови мотори доносе власницима.

„Старбакс” не продаје ни најбољу ни најквалитетнију кафу, али ипак стотине хиљада људи сваког дана стоје у реду и чекају своју папирну чашу са вероватно погрешно написаним именом.

„Патагонија” не производи ни најквалитетније ни најбоље дизајниране комаде гардеробе, а цена свакако није нешто због чега их људи бирају. Бирају их због осећаја да раде нешто добро и одговорно за планету.

Шта је онда дебрендирање?

Можда сте приметили да је велика већина познатих брендова у претходних десетак година знатно поједноставила своје логотипе.

извор: Wikipedia

Тренд почиње отприлике у исто време када се скеуоморфни дизајн (у коме дизајнирани елементи визуелно опонашају објекте у реалном свету) мења у минималистички flat дизајн. Сетите се само како су изгледале иконице и интерфејс на вашем првом паметном телефону. „Епл” (Apple) је преласком са „ајос 6” (iOS 6) на „ајос 7” (iOS 7), који се десио у јесен 2013. године, унео овакву промену и реакције нису биле сјајне. Ипак, већ неколико месеци касније, многи се више нису ни сећали претходне варијанте.

Данашњи тренд, неуморфни или material дизајн, налази се негде између, али ближе једноставнијој од две варијанте. Дакле, трендови у дизајну су поједностављивање облика. Али како се то преноси на брендове?

Дешава се, заправо, иста ствар. Сваких десетак година, компаније праве мање или веће измене логотипа. Неке то раде чешће, неке ређе, некада више, некада мање успешно. Уколико су измене минималне и представљају само освежавање визуелног идентитета, то обично прође добро. Ипак, измене које видимо током последње деценије, а које су спровели готово сви велики глобални брендови, представљају драстично поједностављивање њихових логотипа.

Али зашто то раде?

Истраживања показују да дескриптивни логотипи доприносе бољем пријему код купаца. Уколико исти производ у два различита паковања, од којих је једно поједностављено, а друго графички богатије и дескриптивније, представите купцима, већи проценат њих ће изабрати паковање које садржи више описних елемената.

Међутим, ово је тачно само у случају када бренд не познају одраније. Што је бренд препознатљивији, то овакве ствари имају мање утицаја на купце.

Скеуоморфни дизајн је био преко потребан алат на почетку револуције паметних телефона јер је технологија екрана високе резолуције осетљивих на додир корисницима још увек била непозната. Због тога је било потребно приближити их и визуелно и функционално. Сетите се, уосталом, како сте први пут када сте седели за рачунаром „превукли” неки документ у Recycle bin, а иконица се променила из празне у пуну канту.

Данас, када су ове ствари (готово) свима блиске, није неопходно толико ресурса трошити на нешто такво. Такође, није неопходно толико простора користити за приказ и визуелизацију графичких елемената. Иста прича је и са логотипима.

Дебрендинг је, дакле, поједностављивање

Данас је наша пажња много краћа него пре свега неколико деценија. Прозор у свет нам је телефон, са малим, иако веома оштрим екраном, и вишка простора нема, а пожељно је да за што краће време препознамо логотип који гледамо. Да би то било могуће, потребно је да буде што једноставнији, а опет да се јасно издваја у односу на друге.

Такође, брендови теже томе да елиминишу све ограничавајуће факторе које им тренутни брендинг доноси. Тако ћете, осим поједностављивања облика и типографије, приметити како све више брендова, иако су постали препознатљиви по одређеној боји бренда, ту боју све мање користе.

На пример, „Самсунг” већ веома дуго као своју примарну боју комуницира плаву, али ако одете на њихов сајт, нећете је тамо срести. „Хуавеј” је годинама уназад црвен, као и „Леново”, али ни на њиховим сајтовима те боје готово да ни у траговима више нема.

Компанија УПС је позната по томе што једина, од глобално успешних, користи браон боју у свом брендингу, али ако одете на њихов сајт, и ове боје ће бити само у траговима.

Фокус је на производима или услугама, бренд ознаке су видљиве и препознатљиве, а све остало је неутрално и веома сведено.

И, наравно, увек је добар осећај уколико ваши корисници могу да скицирају ваш логотип, чак иако нису претерано талентовани за цртање.

Шта то значи за мале или нове брендове?

Правила за мале и нове нису иста као за велике и препознате, и зато је можда најбоље да, док не утврдите своју тржишну позицију, покушате са традиционалнијим приступом када је реч о имену, логотипу и другим елементима визуелне комуникације.

Док вас не упознају, потенцијални купци требало би да разумеју шта им нудите без превише потрошеног времена и труда.

Иначе, и ми у РНИДС-у смо пре неколико месеци, након више од 10 година, одлучили да поједноставимо наш брендинг и визуелну комуникацију. Погледаје како је изгледала презентација нашег новог визуелног идентитета на нашој годишњој конференцији ДИДС 2022!

All Nut: Козметика без трунке хемије

“Магија за сва чула”, порука је радње смештене у Чумићевом сокачету, која истовремено наликује на лабораторију, апотеку и бакину кухињу. Реч је бренду ”All Nut” који се бави производњом хладно цеђених уља од коштица и семенки, као и природне козметике од истих састојака.

Користећи искључиво најбоље сировине и не доводећи никад у питање квалитет производа, Јасна и Мирослав Стојановић су током деценије постојања успели да завреде поверење клијената из Србије, али и широм света.

Када сте почели да послујете?

Јасна: Прво што смо икада произвели било је уље од шљиве, 2010. године. Нисмо имали никакав know-how иза себе. Идеја се родила тако што смо причали са пријатељима и од њих чули да у свету, тј. у Француској, постоји уље од шљиве. Србија је позната као земља шљива, и тако се идеја родила. Требало нам је сигурно годину дана да произведемо прву кап уља.

Мирослав: Како нисмо људи из бранше, све смо сами радили. Касније, када се посао развио, унајмили смо стручњаке. Ангажовали смо Технолошки факултет у Новом Саду, као и београдски Машински факултет. Вукли смо за рукав свакога кога смо могли, желећи да упијемо њихово знање. У то време веома мало се знало о хладно цеђеном уљу. Заправо, постојала је само једна катедра у Србији која се тиме бавила. Успели смо да ступимо у контакт са професорком са те катедре и посаветујемо се.

Јасна: Уопштено говорећи, читав процес није компликован, али је потребно стрпљење да би се то довело до краја, као и живци да се у томе опстане. Оно што је занимљиво јесте да апаратура у овом послу није ни најмањи проблем. Проблем лежи у сепарацији сировине, тј. како да добијемо чисту сировину. Неретко се на томе радило ручно. Штавише, и данас се део посла обавља ручно.

Какав вам је асортиман?

Мирослав: ”All Nut” је бренд који се, између осталог, бави производњом хладно цеђеног уља од коштица и семенки, сирћета и брашна. Правимо уља од коштице шљиве, кајсије, лешника, која су јестива и здрава, те уља од семена малина и купине, шипурка. У понуди имамо и пет врста сирћета: купину, вишњу, малину, кајсију и шљиву, док брашно правимо од шљиве, кајсије и лешника. Она се користе као додатак у исхрани.

Јасна: Иначе, у процесу хладног цеђења уља све коштице се искористе, успут добијајући четири производа. Приликом декантације уља остаје један вид протеинског талога. Од њега правимо посластице, тј. слатке чоколадне намазе. Онда нам остаје уље, као јестиво или козметичко. Поред тога, имамо чврсти остатак од језгра, који се даље користи као пелет, али и чврсти остатак од самог процеса цеђења, који се даље меље у брашно, те се користи као сировина за пилинге. У суштини, све има своју намену и ништа се не баца.

Елем, сва ова уља користимо у ручној производњи наших природних козметичких препарата, који су засновани на споју француске школе ароматерапије и наших традиционалних рецептура. Све правимо у ограниченим серијама како би на крају производи увек били свежи.

Мирослав: Имамо преко 80 козметичких производа, који су распоређени у разне колекције. Рецимо, ту спадају сапуни, који се праве тзв. хладним поступком. Због својих неодољивих мириса клијенти се прво њих хватају. Веома су популарни препарати из колекције за лице, као што су пилинзи од пилинг честица, али и линија за тело и сунчање. Поврх тога, имамо колекцију за бебе и за мушкарце. За јачи пол спремили смо уље за браду и лосион после бријања. Правимо чак и парфеме!

Поред тога, имате и колекцију за кућне љубимце.

Јасна: Имамо балсам за куце. Он је првенствено намењен расама које имају прегибе, где се стварају бактеријске инфекције. Ту је и сапун. Поред тога, развијамо и шампон за псе, али о том потом.

Важно је нагласити да оно што издваја ове препарате од конвенционалних јесте чињеница да у њима нема ни трунке хемије. Штавише, јестиви су. Куца слободно може да полиже место где је нанет препарат и ништа јој се неће десити. Дакле, потпуно су природни и не изазивају било какве реакције.

Чини се да сте веома еколошки освешћени.

Мирослав: Јесмо еколошки освешћени, али то је тешко у овом послу. Имамо производе који су zero waste, попут сапуна и лосиона за тело. Извесне производе пакујемо у папирну амбалажу, стакло сами рециклирамо, док алуминијум и пластику прослеђујемо даље на рециклажу. У принципу, трудимо се да не загађујемо.

Како изгледа развој производа?

Мирослав: Развој производа је сам по себи скуп и дуготрајан. Доста времена одлази на развој формулације, јер се тај процес своди на покушаје и неуспехе. Када на крају успете, врше се разноразне анализе, бира се амбалажа, етикете, итд. Чак и када изађете на тржиште, то није гаранција успеха тог производа. Све у свему, веома спор и скупоцен процес.

Јасна: Иначе, нећете веровати шта је највећи проблем у том поступку. Амбалажа! У Србији се веома тешко долази до квалитетне, ценовно повољне амбалаже, која на крају задовољава и визуелни идентитет. Највећа недаћа се јави када произвођач престане да производи ту амбалажу, што није нечувено. Са друге стране, ми нисмо довољно велики да увозимо велике количине амбалаже, нити имамо довољно места да је складиштимо. Па, кад ставимо све на папир и додамо 20%, колико дајемо на доставу, остане врло мало профита. Но, тако је то када сте мали.

Колико је велико тржиште?

Јасна: Све зависи од потражње. На пример, уље шљиве није попут сунцокретовог уља, па да га свако домаћинство користи. Оно је веома скупо и углавном се употребљава у козметици, али ми га продајемо и као гастрономско уље. Захваљујући томе, направили смо тзв. револуционарни помак у угоститељству. Због специфичног мириса и укуса многи екслузивни ресторани и врхунски кувари га примењују у припреми јела. Заправо, неколико Мишленових шефова у Француској користи наша уља.

Ипак, ова уља се далеко више употребљавају у козметици, али, нажалост, код нас и даље нема великих природних козметичких кућа које би пазариле од нас. И када се отворе, оне након годину дана ставе катанац, тј. када увиде колико може или не може да се заради.

Мирослав: Решење би био извоз, али то није тако лако када сте ван Европске уније. Неопходне су силне провере производа, осигурања, поуздан партнер, представљање на CPNP порталу и одговорно лице из ЕУ ради заступања, итд. Имали смо покушај да се пробијемо на тржиште Енглеске, али, нажалост, никада нисмо отворили радњу тамо.

На крају, козметичка индустрија није нимало наивна, већ пуна аждаја.

Имате ли клијенте из иностранства?

Јасна: Да, наравно. Слали смо производе на све континенте. И дословно се све наручује. Морамо да похвалимо јапанске клијенте, који су веома посвећени природној козметици. Чак смо у једном тренутку доспели на јапанску националну телевизију. У томе нам је припомогла и пријатељица, која је написала блог о нашим препаратима. Он је читан у толикој мери да скоро сваки Јапанац који дође у Београд посети нашу радњу.

Мирослав: Имамо сјајан однос и са Кином. У пар наврата кинеске инфлуенсерке су биле код нас у локалу, па су давале препоруке за наше производе путем својих друштвених мрежа. Отуда имамо доста и кинеских муштерија.

Почели сте да ширите пословање, зар не?

Мирослав: Да, мимо Београда, однедавно се наши производи продају у једној галерији у Новом Саду, тачније у Католичкој порти. Једноставно, била је велика онлајн потражња новосадских клијената, поготово за козметичким препаратима. Људи њих воле да осете под руком, омиришу. Зато смо и били у потрази за локалом у том граду. Дуго смо тражили одговарајући простор тамо, те смо били пресрећни када се указала Галерија Мат у Католичкој порти. Они држе готово сав наш асортиман.

Где се још могу наћи ваши производи?

Јасна: Поред физичких радњи у Београду и Новом Саду, сви наши артикли могу се пазарити онлајн. На тај начин читава Србија може да купи и проба наше производе.

На који начин долазите до потенцијалних клијената?

Мирослав: Све се углавном своди на друштвене мреже и сајт. Имамо особу која је задужена да их води. Међутим, од свих тих онлајн канала ипак је Инстаграм главни за продају. Сајт нам је веома значајан јер клијенти јако воле да се информишу, а сајт пружа управо то. На њему могу да нађу све информације: од детаљног прегледа састојака до савета како се употребљавају одређени производи.

Зашто сте изабрали .rs домен?

Било нам је логично. Ипак смо ми из Србије. Испрва смо мислили и желели да и све сировине буду из Србије, али то, једноставно, није било могуће, тако да понешто набављамо и из иностранства. Но, са поносом можемо рећи да велики део ипак јесте.

Какви су планови за даље?

Јасна: Код нас је увек у плану развој нових производа, али тренутно нам је на памети развој нових тржишта. Сматрамо да имамо прегршт производа за једну малу производњу, али не и тржишта, па сада радимо на томе. Истовремено размишљамо о отварању нове локације у Београду, пошто је тренутна у Чумићевом сокачету можда мало „забачена”.

Иначе, сваки пут када избацимо неко ново уље, попут уља од вишње или шипурка, одмах радимо и на козметичкој линији базираној на истом том уљу. На тај начин повећавамо свој асортиман.

Surfer SEO: одличан алат за оптимизацију садржаја и мере опреза при коришћењу

Како у данашње време пословање на интернету не може бити ефикасно без правилне употребе разних софтверских решења, осврнућемо се овога пута на специфичан алат који, иако намењен превасходно дигиталним маркетарима, заслужује пажњу свих оних који имају сопствени сајт и настоје да он буде пласиран што боље на Гугловим страницама са резултатима претраживања.

Место сусрета писаца и маркетара сајта

Surfer SEO је алат за оптимизацију садржаја веб-сајта. Као такав, он је виртуелни простор у којем се спајају активности људи задужених за функционисање и промоцију сајта са активностима људи који стварају његов садржај. Иако маркетар и писац могу бити једна особа, обично је функција креатора садржаја одвојена у односу на администраторе и оне који се баве маркетингом сајта.

Копирајте успешне методе, не и садржај

Основна премиса на којој почива овај SEO алат је следећа: конкурентски сајтови који се рангирају у самом врху Гуглове претраге на то место доспели су користећи се одређеном методологијом у креирању и објављивању садржаја; уколико на свом сајту приступите управљању садржајем на исти онај начин на који су приступили најбоље пласирани сајтови, и ваш сајт требало би да буде добро позициониран.

Битно је напоменути да је у овом случају реч о примени метода које су се код других показале као успешне, али никако не и о копирању садржаја!

Деконструкција конкуренције

Главна функционалност апликације је дубинска анализа веб-сајтова (страница) који су пласирани на првој страни резултата претраге (енг. Search Engine Results Page – SERP). На основу темељне анализе, софтвер креира низ сугестија како да оптимизујете садржај сајта према конкретној кључној речи, пружајући следеће информације:

Просечну дужину садржаја (број речи)
Густину и учесталост задате кључне речи
Коришћење речи које се делимично подударају са кључном (Latent Semantic Indexing)
Скривени садржај
Брзину учитавања странице
Број карактера у насловној ознаци (title tag)
Атрибуте слика на страници (аlt text).

Једноставно речено, ви „задајете теме” у виду кључних речи, а Surfer SEO вам саставља низ савета како да те теме обрадите тако да доспеју на врх резултата претраге по тим кључним речима.

Функција уређивача садржаја (Content Editor) помаже аутору да сачини објаву која је оптимизована за Гугл тиме што идентификује речи које су делимично идентичне са кључном речи. У случају текстова на српском језику, то је махом реч написана у различитим падежима, родовима и бројевима (једнина/множина). Гугл добро (и све боље) распознаје намеру како писца тако и особе која претражује, и бољим пласманом „награђује” веб-странице на којима се уз главну кључну реч, на пример, страница, појављују и речи: странице, страницама или страницом, а снаћи ће се и са списатељицом уз писца.

Када скенира конкурентске сајтове, Surfer SEO обраћа пажњу и на друге параметре попут структуре садржаја (број речи, број и врста поднаслова, број параграфа, количина слика).

Колико је ризично бити (пре)савестан?

Оно што се писцима допада код алата Surfer SEO јесте једноставност употребе. Они могу да једноставно налепе већ написан нацрт чланка у саму апликацију (или Гугл документе) и да истог тренутка добију конкретне сугестије шта од елемената треба да измене (додају, избаце, модификују): да повећају или смање број речи, бројност илустрација, које кључне речи и њихове варијације да користе, које тачно фразе да убаце итд. За то им није неопходна никаква лиценца − наручилац треба само да им пошаље линк, и они ће читав процес писања моћи да заврше у апликацији, преко веб-прегледача.

И док је сам софтвер изузетно прецизан − његови алгоритми педантно израчунавају оптимум за сваки SEO параметар, његов кориснички интерфејс је визуелно допадљив и делимично уређен по принципима гејмификације. О чему је реч?

Реч је о томе да интерфејс напросто мами аутора да чекира појединачне мини-задатке и да за то буде „награђен” све бољим резултатом − скором писања.

Како му је са леве стране текст у процесу стварања, а са десне скор и списак кључних речи и фраза, које позелене када их дода у довољној количини (исто и за друге поменуте SEO елементе), врло брзо се јавља опасност да писац готово механички почне да „филује” чланак сугерисаним низовима речи. Овакво поступање доводи до апсурдне ситуације и реалног ризика да скор писања додељен од стране софтвера буде и преко 90/100 а да написано и тако објављено буде лоше позиционирано на Гуглу. Зашто?

**Намера (ипак) на првом месту (intent vs *content***)

Прво, писцу предложене кључне речи, фразе и други елементи за оптимизацију садржаја преузети су са већ постојећих страница које се високо котирају на Гуглу. Њихово стриктно и неселективно уношење у структуру чланка, поготово ако се иде тачно редоследом из интерфејса, повећава ризик да Гугл такво писање оцени као плагијат.

Већ смо рекли да треба копирати метод, а не садржај. Међутим, у овом аспекту коришћења апликације, граница између та два је до извесне мере релативна. Мера која смањује ризик од означавања садржаја као плагијата је својеврстан компромис између беспоговорног поступања по сугестијама и писања аутентичног садржаја, што подразумева да писац ствара и употребљава и оне идиоме којих се конкуренција није досетила.

Овде уочавамо уједно и највећу ману овог софтвера − он не прави никакву видљиву поделу на битне и мање важне SEO елементе које би требало кориговати, и тешко је објашњиво због чега креатори нису ту функционалност уврстили у иначе сјајан програм.

Други ризик да вам чланак буде лоше пласиран при претрази произлази из првог. Софтверов енџин (еngine) јесте одличан, али ће се у поменутим сугестијама скоро увек наћи и оне које никако нису адекватне за оно о чему конкретно пишете.

Ако пишете, на пример, текст о трговању криптовалутама, међу предложеним фразама се могу наћи и курсна листа или економске санкције. Оне, додуше, не би требало да се нађу при врху листе предлога, али ће постојати. На неком другом сајту се некако успешно поклопило писање о курсној листи и биткоину на истој страници, али би у вашем случају то могло да буде директно контрапродуктивно.

Зато је битно увек имати на уму да је за Гугл и од content-a (садржаја) важнији intent (намера како писца тако и особе која претражује) . Ако као стваралац писане речи успете да избегнете замку шаблонизованог испуњавања задатака и схватите Surfer SEO као алат који, као и сваки, поседује одређена ограничења при употреби, можете га претворити у моћно оруђе за оптимизацију садржаја.

Исте замке морају да се клоне и маркетари − ако им копирајтер испоручи текст са Surfer SEO скором 90+, велике су шансе да је његов труд био више оријентисан на дизање скоринга него на писање аутентичног садржаја који је предуслов за добро пласирање веб-сајта на претраживачу.