Страна 5 – Домен
LATINICA

За претрагу назива домена кликните овде

Хаштаг: Од бројевног знака до дигиталног алата

Данас је „#” или хаштаг неизоставни алат у дигиталном свету.
Када чујемо „хаштаг” или видимо ознаку „#”, аутоматски помислимо на ознаке на друштвеним мрежама које нам помажу да групишемо сличан садржај.

Историја тага (#)

Пре него што је постао симбол повезивања садржаја на друштвеним мрежама, знак „#” је у америчком енглеском имао неколико различитих назива и употреба:

  • Pound sign – коришћен је иза броја да означи тежину у фунтама (нпр. 5# of sugar значило је: „5 фунти шећера”).
     
  • Number sign – стављао се испред броја да означи редослед или бројчану ознаку (нпр. „#2 на листи”). И данас може да се види као нумерација у поруџбинама у интернет продавницама, обележавање броја подкаста и сл.
     
  • Crosshatch и hash mark – називи који су се користили у типографији и графици.

Лета 2007. године, тачније 23. августа Крис Месина (Chris Messina) амерички блогер, предложио је на Твитеру, садашњем Иксу, да „#” постане начин груписања објава по сродним темама ради лакше претраге.

Идеја у почетку није подржана од стране Твитера, али су корисници све више почели да користе ту ознаку како би груписали и издвојили садржај, нарочито током великих догађаја, протеста, конференција и других активности.

Хаштагове као хиперлинкове у циљу квалитетније претраге садржаја Твитер је стартовао 2. јула 2009. године.

У јуну 2014. године, реч hashtag додата је у Оксфордски енглески речник (Oxford English Dictionary) са описом: „реч или фраза са симболом # испред, која се користи на веб-локацијама и апликацијама друштвених медија тако да можете да тражите све поруке са истом темом”.

У наредним годинама хаштаг је почео да се користи на свим друштвеним мрежама, порталима, сајтовима, блоговима, интернет продавницама.

Како правилно користити хаштагове

Главна функција хаштага је да омогући бољу видљивост објава и олакша корисницима да пронађу информације које их занимају. Правилним коришћењем хаштагова, брендови и појединци могу циљано допрети до своје публике, учествовати у дискусијама на актуелне теме, повећати ангажовање, стварати осећај припадности.

Добре праксе

✔ Релевантни хаштагови. Бирајте хаштагове који су повезани са вашим садржајем и стратегијом коју сте одабрали. Нпр. ако ваша објава има везе са одређеном техником кувања, добар избор би био: #(техникакувања) #(специфичнисудови) #(иметехникекувања). На овај начин обезбеђујете да уско заинтересована публика види ваш садржај.

За досезање шире публике која је уопштено заинтересована за тему, можете користити хаштагове #(кување) #(припремајела), али треба имати у виду да у овом случају може да се деси да ваш садржај постане „невидљив” јер се такмичи са великим бројем корисника.

✔ Квалитет, не квантитет. У зависности од платформе, различит је и препоручени број хаштагова, али оно што је заједничко за све друштвене мреже јесте умереност. Више хаштагова не значи нужно већу видљивост – често може деловати као спам.

Уколико користите између три и пет смислених тагова, бићете добро оптимизовани и сигурни да вас платформа неће обележити као покушај преваре.

✔ Креирајте сопствене хаштагове. Ако организујете кампању, догађај или промовишете бренд, осмислите јединствен хаштаг. Тако можете лакше пратити ангажовање корисника и градити заједницу око свог садржаја.

✔ Пратите трендове, али будите аутентични. Укључивање у актуелне трендове путем популарних хаштагова може повећати видљивост, али је важно да тема буде у складу са вашим брендом или поруком.

Специфичности хаштага

  • Хаштагови морају да се пишу без размака и специјалних знакова.

Правилно је #КонференцијаДИДС, неправилно је #Конференција ДИДС. У другом сличају хаштаг је везан само за реч „конференција”.

Правилно је #marketingandsales, неправилно #marketing&sales.

  • Хаштагови нису осетљиви на велика и мала слова.

На пример #ProfyMedia, #profymedia, #PROFYMEDIA, или Profymedia хаштагови, сви воде на исти садржај.

Иако је, по нашем Правопису, неправилно да прва слова у речи буду велика, ипак треба размислити о коришћењу ове методе јер се речи одвајају визуелно и привлачи се већа пажња.

У Гугл адс огласима често се користи метода писања где је прво слово у речи велико, како би се постигла боља видљивост, а статистика је показала да је кликтање на огласе који у наслову имају речи са почетним великим словима већа за око 15%.

  • Ошишана латиница

За кориснике са простора бивше Југославије (екс-Ју, #exyu) важно је да обрате пажњу на тзв. ошишану латиницу, латиницу без дијакритичких знакова, тј. без ч, ћ, ш, ж, ђ.

Ова разлика директно утиче на претрагу, видљивост и аналитику, јер су то различита слова и алгоритам их тако и третира.

? Шта то у пракси значи?

Хаштаг

Предности

Недостаци

 

#češalj

Језички исправна, показује поштовање језика

Мање коришћена у пракси јер многи пишу без ч, ћ, ш, ж, ђ

 

#cesalj

Шире распрострањена, чешћа у претрагама

Језички неправилна, делује мање професионално

Ако је циљ максималан домет и укљученост публике:

  • користи ошишану верзију, јер је она чешћа у претрагама.
     

Ако је циљ језичка тачност и професионални утисак, бренд имиџ:

  • користи верзију са дијакритицима.

Идеално решење за озбиљне садржаје: користи обе верзије, ако простор и смисао дозвољавају.

  • Хаштаг = хиперлинк = дистракција

Када неко кликне на хаштаг, он напушта ваш садржај и одлази на тематску страницу са свим постовима који користе исти хаштаг.

На Линкедину је посебно неповољно користити хаштаг одмах на почетку поста, јер алгоритам често показује само првих неколико редова као preview – и ако ту има кликабилан хаштаг, велика је шанса да корисник кликне на њега и никад не прочита твој цео текст.

Препорука:
Користи хаштагове на крају поста, или евентуално у средини, не одмах у првој реченици.

Прва два-три реда нека буду фокусирана на задржавање пажње, не на навигацију ка нечему ван твог садржаја.

Када је најбоље прескочити хаштагове

  • Када је текст личне природе или је намењен интерној комуникацији са тимом, нпр: #hvala, #timskirad.
  • Текстови о одлукама државних институција, нпр: #odlukaopstine.
  • Неодређени тагови уопштеног значења, нпр: #kampanja2025.

Практични савети за крај

✅ Пиши за људе, не за алгоритам.

✅ Хаштаг не сме деловати наметнуто – он треба да допуњује садржај, не да га прекида.

✅ Ако водиш бренд (или серију кампања), користи увек исти хаштаг бренда (branded hashtag) – тако ћеш:
? пратити перформансе
? омогућити корисницима да пронађу повезане објаве
? створити осећај заједнице око твог садржаја.

#hashtag #haštag #hastag #domenrs #edukacija

Интервју: Подкасти у 2025.

У новом издању domen.rs интервјуа говоримо о подкастима у 2025. години, и како их искористити за своје интернет пословање.
Гостовао нам је Иван Минић, pojacalo.rs

Иван Минић је основао Burek.com (2002.), MojaPijaca.rs (2016.), TurnKey (2016.), Појачало (2018.), Бургос (2019.), Алфа Превод (2021.), ДигиТалк (2021.)  Већ двадесет година послује на релацији између технологије, маркетинга и предузетништва. Саветовао је највеће глобалне брендове када је дигитални наступ на локалном тржишту у питању. Данас и даље саветујее неке глобалне, али и многе локалне компаније – како мале, тако и велике. Претходних неколико година радио је и као консултант, едукатор и експерт на бројним ЕУ пројектима и сарађивао са USAID, UNDP, Thomson фондацијом, OSCE, Уницефом и другим донаторима.

У овом издању интервјуа, Иван нам је дао одговоре на следећа питања:

1. Да ли има смисла у 2025. покретати подкаст или се определити за неки други формат?

2. ⁠које су то теме које мислиш да ће бити актуелне у подкастима 2025. када је у питању online пословање?

3. ⁠како одржати лојалност слушалаца/гледалаца?

4. Како се издвојити у мору подкаста који постоје?

5. ⁠Зашто су подкасти достигли толику популарност?

 

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

 

1. Да ли у наредној години има смисла покретати још један подкаст или треба да се фокусирамо на неки други формат садржаја?

Па зависи шта су циљеви које желимо да остваримо. Да ли су они пословни, да ли су негде врста личне промоције, да ли је то хоби. У сваком случају за сваки од циљева и за сваку од публика постоји адекватан формат. Подкаст као формат јесте у развоју, јесте популаран и има добар тренд претходних неколико година и заиста мислим да постоји још много простора на овом тржишту, осим у неким нишама у којима је ситуација прилично засићена.

Још један подкаст о предузетништву вероватно нема смисла, осим ако на неки начин није специфичан или другачији. Такође оно што је прилично засићено је спорт, нарочито кошарка, где заиста има много већ прилично популарних подкаста и било би тешко изборити се са њима, осим ако, опет, не постоји неки специфичан разлог или нека специфична предност зашто је неко бољи и треба то да уради.

Али, гомила области, нарочито ако гледамо како ствари функционишу у иностранству, области које су тамо изузетно популарне, а то је, рецимо драматуршки подкаст, односно нека врста подкаста који је јако подсећа на радиодраме. Тога овде нема. Делом због тога што то није баш тако лако испродуцирати, није седну двоје људи и причају, него ипак треба нешто да напишеш, смислиш, одглумиш, урадиш и презентујеш и у том смислу је комплексније.

Такође, у многим областима нема довољно садржаја који би били интересантни за професионалце. Ако је то тржиште Србија, а евентуално и регион, то тржиште је мало и често то није довољно јак мотив некоме да уђе у причу. Али ја мислим да то може да буде интересантно шта год да је област у којој желимо да се позиционирамо.

Велика предност подкаста у односу на разне друге мултимедијалне формате јесте што је доста једноставно за продукцију, самим тим није претерано скуп, а даје нам садржај који можемо да дистрибуирамо и у видео и аудио форми из кога, ако је дужи формат, можемо много кратких вертикалних формата да извучемо, па да привучемо додатну публику. Тако да, у том смислу је атрактиван, а што се тиче тога како се само тржиште развија, апсолутно мислим да није ни близу неког врхунца, а далеко је да причамо о томе да можда креће у неки пад.

2. Кад је у питању конкретно онлајн пословање, које ће теме бити можда најзаступљеније у наредном периоду?

Шта год публика коју имамо сматра да је интересантно. Рецимо ако причамо о електронској трговини, код нас не постоји специјализовани подкаст који се бави тиме. Можда ће асоцијације покренути, можда ће неко од великих играча у електронској трговини покренути, мислим да заиста постоји много тога што ту може, у том формату, да се подели. Колико тога заправо има, колико често би та врста садржаја могла да буде пласирана, то наравно зависи, и то је анализа коју свако треба да уради пре него што почне нешто тако. Али апсолутно за сваки домен пословања има смисла. Како ће сам подкаст да изгледа, структура тог разговора, структура онога што се налази, трајање, број учесника и све остало, то је нешто што може да се дефинише од случаја до случаја, сам формат као формат не диктира никакву посебну ни динамику, нити структуру, прилично је слободан и свако треба да направи оно што процени да њиховој публици може да буде интересантно.

Рецимо, статистике кажу да је идеалан формат трајање од 45 минута, таквих подкаста нема много код нас. Такође, оно што је јако популарно у иностранству јесу ти недељни подкасти који трају 15, 20, 25 минута чега такође код нас нема много, а што исто може да буде јако интересантно, па ако траје краће онда може специфичније да се таргетира. Може можда мања област да се обради. Ако неком није интересантно, и даље ће одслушати али не треба да изгуби превише времена, а можда ће чути нешто занимљиво. Тако да, зависи.

Искуство каже да је много лакше радити епизоде од 2 сата него од 20 минута јер за епизоде од 2 сата не мораш претерано да се спремаш – седите и причате. А ако желите да кажете све што је важно на 25 минута ипак морате да имате добру припрему и структуру разговора.

3. Како задржати ту лојалност слушалаца и гледалаца?

Врло зависи од које основе почињеш. Значи ако немаш публику и градиш публику, онда првих неколико месеци бауљаш по мраку. ОК, добићеш ти неки фидбек, али је питање колико је он релевантан. То је појединачна особа. Ако имаш публику, ти од старта можеш да питаш ту публику шта њих занима и шта би желели у том формату да чују.

Са једне стране, много је важно да сакупљамо повратне информације и, унапред, информације од наше публике. Са друге стране, публика не треба да уређује подкаст. Подкаст уређујете ви. И на крају дана треба вама да буде прво ОК па онда свима осталима. Ви сте ти који, на неки начин, диктирате својој публици оно шта би требала да слуша и гледа.

У том смислу моја препорука свакоме је да пре него што крене са било чим, одлучи каква ће структура тога бити, коју ће можда прилагођавати, затим да одлучи да ли је тема особа или је тема тема. Ако је тема особа, нечији живот, нечије професионално искуство онда за сваку епизоду ти треба нова особа, или можда не буквално тако, али мора много особа да постоји.

Ако је у питању тематски подкаст, онда можда више особа може да прича на једну тему, можда једна особа може да прича на више тема, свакако није лоше да се шара, али у обе варијанте врло је важно да се направи један велики списак за сам почетак. То је списак који, ја често кажем да треба да имате сто људи или сто тема према што снимите прву епизоду.

Јер ако су људи, на пример, првих 50, првих 20, неће моћи, нећете се поклопити, неће бити ту, гужва је у току године. Ви реално, од првих 20, можда ћете снимити једну или две особе. За почетак је свакако препорука да снимате са пријатељима, са људима које познајете, који вас познају, којима неће бити тешко да седе са вама иако не знате да водите подкаст јер на њима учите, и да се на тај начин развијете даље. Али тај списак који имате, који стално допуњавате новим идејама, је изузетно важан. И он је разлог да вам након десет епизода не понестане идеја. Статистике опет кажу да људи најчешће одустају после седме епизоде јер то је неких месец и по дана, најчешће ако је динамика једном недељно, па се изгуби ентузијазам, не добију можда довољно фидбека, тешко је наћи осму особу, девету, и тад се одустане од тога.

Ако улазите у нешто тако и видите то као неку вредност коју желите да креирате, обавежите се барем на шест месеци, а ја ћу рећи барем на годину дана, то је 50 епизода, и након 50 епизода подвуците црту и видите шта сте урадили. Знам да је то тешко, али то није формат који ће једном епизодом направити велики бум.

То може да се деси исто као што може да се деси да добијете на лотоу, али ја се не бих кладио да ћу добити, а ако се деси супер. Тако да, то је нешто што временом може да акумулира публику, временом може да акумулира ефект који желимо, али је потребна дисциплина и потребно је да негде навикнете публику на оно шта може да очекује, а онда да сваки пут испоручите минимум то што сте им обећали, а некада можда и нешто више.

И је то рецепт којим си се водио када си правио Појачало? 

Tим рецептом се водим кад год сам било шта у животу пратио и правио. Да је једноставно неопходно да то положи тест времена и да, ако пишем блог, и кажем да ћу један недељно текст написати, да увек имам три текста у резерви за наредне три недеље јер, можда ћу имати нешто лепше да радим, можда ћу се разболети, можда ћу путовати, не желим да размишљам о томе на тај начин, али да сам свестан тога да је то обавеза која ће трајати.

Што се тиче Појачала моја жеља је да оно постоји трајно и мени није понестало идеја, ентузијазма, некада немам времена и гледам да испланирам унапред, да, да кажем, цела ствар буде таква да не угрожава моје недељно функционисање и зато увек имамо неку врсту резерве, али да, има периода када је то тешко, када не знам, организујемо конференцију у том периоду, обично септембра, октобра, се испразне те залихе које имамо, па онда, потребно је наћи брзо нове људе и све остало.

Али добра организација, планирање, планирање унапред доста ствари и дисциплина – и оно што често кажу – није страшно ако епизода коју си снимио није најбоља могућа само се потруди да следећа буде боља и да немаш три лоше епизоде за редом. Јер ако имаш три лоше епизоде за редом, изгубио си 30% публике коју си градио све то време. Много је важније да епизода изађе него да свака буде савршена. Јер никада неће бити савршена.

Све то што сам ја, претходних шест година са Појачалом прошао, и са гомилом других људи са којима сам радио и које сам саветово, ја сам сажао у приручник који сам написао, који је водич за прављење подкаста, али из свих углова, и организацијеног и техничког и маркетишског и ауторског, и свих где буквално за пар сати читања имате потпуно осветљено све што вам је потребно да то можете да кренете. Или макар да можете да донесете одлуку да ли желите то да радите или не. Можда нећете сами снимати, али да можете ка некоме који ће снимати да дате упит који је сведен јасан и који ће вам дати решење које је добро, а није прескупо. Јер, наравно, када пустите људе који се баве продукцијом да они ураде како они мисле да треба то врло често буде комплексније и скупље, а формат то не оправдава.

И припремили смо, поделићете кроз гивавеј, неке примерке тога. Приручник је свакако доступан онлајн, бесплатно, биће линк у опису, али и ко жели физички примерак може да добије и да прелиста.

Али ту сам заиста гледао да поделим и своје искуство, али и искуство гомиле колега. Овај приручак се завршава са десетак интервјуа са колегама који су правили најразичитије формате, неки и даље праве, неки су одустали, неки су правили дужи низ година, неки су одустали релативно брзо, али су направили нешто што је било видљиво, са свим одговорима на то зашто су они то почињали како су радили, шта су били њихови изазови, шта је изазов на крају дана. Неки то раде са циљем да себе брандирају и да буду видљиви, неки то раде са циљем да направе некакав профит. То није лако, али није ни немогуће. Потребно је размишљати о томе, потребно је припремити терен за то, потребно је превазићи срамоту и нудити нешто. Ако ти верујеш у свој производ онда немаш проблем да га понудиш некоме и да затражиш некоме сарадњу. Тако да, то су све ствари о којима сам писао, то су ствари о којима сам причао и у претходном периоду и у вебинару који смо снимали пре три године на ту тему, тако да то је да кажемо заокружено оно што је најважније.

Физички примерци приручника су ту зато што, девојка која је радила прелом, прелепо урадила прелом и мени било жао да постоји само у дигиталном облику јер заиста много симпатично изгледа и врло је тај Б5 формат једноставан за читање и желео сам да се захвалим људима који су учествовали као интервјуисани у свему томе онда сам направио због тога неку количину па зато можемо да поделимо неки број и коме год буде требало могу да пошаљем, али није нешто што ће бити доступно комерцијално, нити је циљ да се на томе заради. Циљ је да имамо више квалитетног садржаја, да више људи схвати да то није баук, да не постоји огромно финансијско улагање, да је могуће то направити и у кућној радиности да буде довољно добро.

4. Постоји и море подкаста тренутно на различите теме. Како се издвојити?

Наравно, бити аутентичан, разумети реалну потребу својих корисника. Ниједан подкаст није постао популаран зато што има леп студио и зато што добро изгледа када га неко гледа на свом паметном телевизору. Подкасти се пре свега слушају, а гледају се тек понекад. Оно што јесте технички важно и неопходно јесте да тај звук буде добар.

То је могуће постићи јако повољно уз минимално улагање и мало труда. Е сад, када превазиђемо то да је звук технички довољно добар да немамо проблем да га дуже слушамо, најважније је о чему се ту заправо прича. Наравно, после то треба и писмено спаковати, презентовати и све остало, али ништа од тога не мора да буде компликовано.

Оно што јесте важно је да знамо ко је публика, односно коју публику желимо да окупимо и да онда комуницирамо нешто што је њима заправо интересантно. Да постоји ток који нам омогућава да лако пратимо целу причу, да имамо неку врсту предвидљивости, да знамо, отприлике, шта је ток разговора који нас чека.

Наравно он варира од епизоде до епизоде, али да знамо шта можемо да очекујемо и да, као и професионалци што раде, је ли, не идемо испод неког нивоа који смо зацртали. Па неке епизоде ће бити фантастичне, а неке ће само бити довољно добре. Иако стално се инсистира на томе да – довољно добро је највећи непријатељ фантастичног, не постоји ништа што је фантастично 300 од 300 епизода.

Значи, важно је да буде довољно добро и да се трудимо да буде боље и да нам је стало и да слушамо, али да филтрирамо фидбек који добијамо од људи или ти, што би Светислав Пешић рекао: ”Не бих никада послушао савет особе коју не бих питао за помоћ”. Е, тако и ово. Можда неко има и најбоље могуће намере, али жели нешто потпуно другачије и жели да ви то радите.

Ако жели нешто потпуно другачије слободно нека проба, нека направи. Ако је то нешто што вама има смисла, нађите начин како да се прилагодите. Али суштина је да је заправо, на крају дана, садржај онај који прави разлику и да није лако стално правити добар и занимљив садржај, али да је то у суштини једини сигуран начин да имате неку врсту резултата.

Ок. Постоје хумористички подкасти који су забавни на свој начин подкасти који се баве актуелностима, који су забавни на свој начин. Постоје разне специфичности. Подкаст који се бави актуелностима ако није дошао до публике у три дана, он седмог дана више није битан. Да ли је о политичким дешавањима да ли је о спорту ако се бави кошарком, ако је прошло ово коло Еуролиги и одиграно су још два, никог не занима што је било по два кола неће послушати ту епизоду.

Дакле много одлука то треба да се донесе, на много питања ту треба да се одговори. Да ли правите садржај који претендује да буде евергрин? Ако правите, онда вероватно има смисла да мало боље испланирате и да имате неку логичну целину. Такођер, подкасти могу да буду и монолог. Подкасти могу да буду и да само аутор нешто прича. Опет има људи који су најзанимљивији људи на свету и у стању су да вам буду интересантнији када читају телефонски именик. Тако да, просто то је до аутора, до човека. Он, или она, треба да нађе свој глас и да онда то негује и развије даље, а сам формат је довољно флексибилан да, у принципу, можете да радите што год желите.

5. Зашто су подкасти постали толико популарни и атрактивни? 

Мислим да је суштина у томе да је то формат који је једноставан за продукцију, самим тим се отвара ка већем броју људи да могу да га праве, а да су људи гладни квалитетног садржаја зато што квалитетног садржаја више нема ни у једном медију.

Ви више немате новине које је занимљиво читати седам дана, иако су данашње. То више не постоји. Онлајн портали врло често јуре за сензационализмом, вест је актуелна 15 минута и више није битна. Ово врло често нуди тај алтернативни простор кога у мејнстрим медијима нема, за неке теме и неке људе који о томе могу да причају нашироко.

И сад, шта год да је у питању, не знам, иако је та поменута кошарка, поменута је зато што је толико волим, па је помињем, она има простор за емисију Студио након Еуролиге која траје 15 минута. Неко жели да слуша дубљу анализу свега тога. Дубљу анализу од тога ће послушати у неком подкасту А ових 15 минута су супер јер ту су најатрактивнији гости главни тренер и све остало.

За дубљу анализу ће се користити нешто алтернативно. Па сад, ли ће то бити подкаст, да ли ће то бити стрим на Јутјубу, није важно. Али то јесу ти формати ауторског садржаја који су сада доступни и отворени ка свима, а пре десет година нису били могући, јер пре десет година нисмо могли телефоном да снимимо видео који изгледа као да је са филмске камере.

Који су твоји омиљени подкасти или подкасти које најрадије слушаш?

Ја сам ове године изгубио неколико подкаста које сам редовно слушао, јер су аутори престали да их раде. Ту пре свега мислим на на Жишка подкаст који је радио мој драги пријатељ Горан Јанкулоски.

Од онога што редовно слушам, тога има баш доста, али хајде издвојио бих наравно Галеба – Агеласт, издвојио бих Два и по психијатра, Тампон зону, издвојио бих Алекса Фридмена, издвојио бих Хубермана, кога не слушам толико често, али реално слушам, понекад слушам и Рогана. Од домаћих такође слушам Јао Милета, слушам оне који су покренули подкасте у Србији, а то су моји другари из Инфинитума, подкаста који се бави Епл технологијама, и Дописе из Дизниленда, моја два омиљена Босанца који редовно снимају. И сад тога има још много. Не могу се сетити свега, али заправо људи који су у приручнику у оном делу са интервјуима су људи које ја редовно слушам. Слушам и то што раде људи у областима који мени нису блиски, али су ми теме интересантне, саговорници су ми интересантни и то ми на неки начин, да кажем, додаје неку вредност, заинтересује ме за нове ствари, отвара ми ум, а навикао сам да им, и прија ми да, када радим нешто што не захтева пун капацитет мозга, уместо музике у позадини слушам подкаст или када се возим уместо музике, а некад је музика незамењива, али да некада пустим подкаст као нешто што ће попунити простор.

Хаштаг: Од бројевног знака до дигиталног алата

Данас је „#” или хаштаг неизоставни алат у дигиталном свету.
Када чујемо „хаштаг” или видимо ознаку „#”, аутоматски помислимо на ознаке на друштвеним мрежама које нам помажу да групишемо сличан садржај.

Историја тага (#)

Пре него што је постао симбол повезивања садржаја на друштвеним мрежама, знак „#” је у америчком енглеском имао неколико различитих назива и употреба:

  • Pound sign – коришћен је иза броја да означи тежину у фунтама (нпр. 5# of sugar значило је: „5 фунти шећера”).
  • Number sign – стављао се испред броја да означи редослед или бројчану ознаку (нпр. „#2 на листи”). И данас може да се види као нумерација у поруџбинама у интернет продавницама, обележавање броја подкаста и сл.
  • Crosshatch и hash mark – називи који су се користили у типографији и графици.

Лета 2007. године, тачније 23. августа Крис Месина (Chris Messina) амерички блогер, предложио је на Твитеру, садашњем Иксу, да „#” постане начин груписања објава по сродним темама ради лакше претраге.

Идеја у почетку није подржана од стране Твитера, али су корисници све више почели да користе ту ознаку како би груписали и издвојили садржај, нарочито током великих догађаја, протеста, конференција и других активности.

Хаштагове као хиперлинкове у циљу квалитетније претраге садржаја Твитер је стартовао 2. јула 2009. године.

У јуну 2014. године, реч hashtag додата је у Оксфордски енглески речник (Oxford English Dictionary) са описом: „реч или фраза са симболом # испред, која се користи на веб-локацијама и апликацијама друштвених медија тако да можете да тражите све поруке са истом темом”.

У наредним годинама хаштаг је почео да се користи на свим друштвеним мрежама, порталима, сајтовима, блоговима, интернет продавницама.

Како правилно користити хаштагове

Главна функција хаштага је да омогући бољу видљивост објава и олакша корисницима да пронађу информације које их занимају. Правилним коришћењем хаштагова, брендови и појединци могу циљано допрети до своје публике, учествовати у дискусијама на актуелне теме, повећати ангажовање, стварати осећај припадности.

Добре праксе

✔ Релевантни хаштагови. Бирајте хаштагове који су повезани са вашим садржајем и стратегијом коју сте одабрали. Нпр. ако ваша објава има везе са одређеном техником кувања, добар избор би био: #(техникакувања) #(специфичнисудови) #(иметехникекувања). На овај начин обезбеђујете да уско заинтересована публика види ваш садржај.

За досезање шире публике која је уопштено заинтересована за тему, можете користити хаштагове #(кување) #(припремајела), али треба имати у виду да у овом случају може да се деси да ваш садржај постане „невидљив” јер се такмичи са великим бројем корисника.

✔ Квалитет, не квантитет. У зависности од платформе, различит је и препоручени број хаштагова, али оно што је заједничко за све друштвене мреже јесте умереност. Више хаштагова не значи нужно већу видљивост – често може деловати као спам.

Уколико користите између три и пет смислених тагова, бићете добро оптимизовани и сигурни да вас платформа неће обележити као покушај преваре.

✔ Креирајте сопствене хаштагове. Ако организујете кампању, догађај или промовишете бренд, осмислите јединствен хаштаг. Тако можете лакше пратити ангажовање корисника и градити заједницу око свог садржаја.

✔ Пратите трендове, али будите аутентични. Укључивање у актуелне трендове путем популарних хаштагова може повећати видљивост, али је важно да тема буде у складу са вашим брендом или поруком.

Специфичности хаштага

  • Хаштагови морају да се пишу без размака и специјалних знакова.

Правилно је #КонференцијаДИДС, неправилно је #Конференција ДИДС. У другом сличају хаштаг је везан само за реч „конференција”.

Правилно је #marketingandsales, неправилно #marketing&sales.

  • Хаштагови нису осетљиви на велика и мала слова.

На пример #ProfyMedia, #profymedia, #PROFYMEDIA, или Profymedia хаштагови, сви воде на исти садржај.

Иако је, по нашем Правопису, неправилно да прва слова у речи буду велика, ипак треба размислити о коришћењу ове методе јер се речи одвајају визуелно и привлачи се већа пажња.

У Гугл адс огласима често се користи метода писања где је прво слово у речи велико, како би се постигла боља видљивост, а статистика је показала да је кликтање на огласе који у наслову имају речи са почетним великим словима већа за око 15%.

  • Ошишана латиница

За кориснике са простора бивше Југославије (екс-Ју, #exyu) важно је да обрате пажњу и да не пишу тзв. ошишаном латиницом, латиницом без дијакритичких знакова, тј. без ч, ћ, ш, ж, ђ.

Ова разлика директно утиче на претрагу, видљивост и аналитику, јер су то различита слова и алгоритам их тако и третира.

🔍 Шта то у пракси значи?

ХаштагПредностиНедостаци
#češalj
Језички исправна, показује поштовање језикаМање коришћена у пракси јер многи пишу без ч, ћ, ш, ж, ђ
#cesalj
Шире распрострањена, чешћа у претрагамаЈезички неправилна, делује мање професионално

Ако је циљ максималан домет и укљученост публике:

  • користи ошишану верзију, јер је она чешћа у претрагама.

Ако је циљ језичка тачност и професионални утисак, бренд имиџ:

  • користи верзију са дијакритицима.

Идеално решење за озбиљне садржаје: користи обе верзије, ако простор и смисао дозвољавају.

  • Хаштаг = хиперлинк = дистракција

Када неко кликне на хаштаг, он напушта ваш садржај и одлази на тематску страницу са свим постовима који користе исти хаштаг.

На Линкедину је посебно неповољно користити хаштаг одмах на почетку поста, јер алгоритам често показује само првих неколико редова као preview – и ако ту има кликабилан хаштаг, велика је шанса да корисник кликне на њега и никад не прочита твој цео текст.

Препорука:
Користи хаштагове на крају поста, или евентуално у средини, не одмах у првој реченици.

Прва два-три реда нека буду фокусирана на задржавање пажње, не на навигацију ка нечему ван твог садржаја.

Када је најбоље прескочити хаштагове

  • Када је текст личне природе или је намењен интерној комуникацији са тимом, нпр: #hvala, #timskirad.
  • Текстови о одлукама државних институција, нпр: #odlukaopstine.
  • Неодређени тагови уопштеног значења, нпр: #kampanja2025.

Практични савети за крај

✅ Пиши за људе, не за алгоритам.

✅ Хаштаг не сме деловати наметнуто – он треба да допуњује садржај, не да га прекида.

✅ Ако водиш бренд (или серију кампања), користи увек исти хаштаг бренда (branded hashtag) – тако ћеш:
🎇 пратити перформансе
🎇 омогућити корисницима да пронађу повезане објаве
🎇 створити осећај заједнице око твог садржаја.

#hashtag #haštag #hastag #domenrs #edukacija

Четири психолошке студије које могу помоћи вашем пословању

Како ваша циљна публика доноси одлуку шта ће лајковати или поделити на друштвеним мрежама, на шта ће кликнути, и чиме се води приликом одлучивања шта ће купити? У добијању одговора на ова питања од велике помоћи је разумевање основа бихевиоралне психологије која нам, кроз следећих неколико експеримената, открива како можете унапредити свој приступ онлајн свету.

Ти мени, ја теби

Експеримент под називом „Коришћење слаткиша за повећање напојница” који су, 2002. године, спровели научници са универзитета Темпл и Монмоут, односио се на конобаре у два ресторана. Овом студијом је утврђено да су гости ресторана остављали 3% веће напојнице сваки пут када би им, уз рачун, била дата и чоколадица да се засладе.

Оно што је још занимљивије јесте да су напојнице биле увећане чак 20% када би конобари, након што гостима сервирају рачун и чоколадицу, застали, направили паузу, погледали госта у очи и затим им дали још једну чоколадицу уз речи: „Ево још једне чоколадице специјално за Вас”.

Овде је реч о тзв. принципу реципроцитета, који се ослања на психолошки принцип који каже да се осећамо обавезним да узвратимо људима који су нам претходно нешто дали.

Како овај експеримент искористити у маркетингу?

Пружите својим клијентима или муштеријама нешто вредно или нешто што ће учинити да се осећају посебно како бисте од њих добили нешто заузврат. То може бити неочекивани дар уз већ купљену ствар или услугу, бесплатан електронски производ који им решава неки проблем, серија корисних блог текстова или нешто слично.

Рецимо да се бавите продајом гардеробе и да на улици делите промотивне флајере. Уколико приђете некој дами, похвалите њен капут и уделите јој комплимент у вези са њеним модним укусом, а затим, специјално њој, дате поклон-ваучер којим може остварити попуст приликом куповине у вашем бутику, засигурно ћете драстично повећати вероватноћу да добијете новог купца.

Мало-помало, ти ми узе срце, па и све остало

Бихевиорална психологија каже: Ако неко прво прихвати неко мало обавезивање, вероватноћа да ће касније пристати да испуни већи захтев драстично се повећава.

Ова метода се назива Foot-in-the-door, а њено истраживање спровели су Џонатан Фридман и Скот Фасер шездесетих година прошлог века.

Наиме, у овом експерименту истраживачи су посетили неколико кућа у Пало Алту и питали власнике да ли би били расположени да у своје двориште поставе велики знак са натписом „возите пажљиво”. Само 17% испитаника је пристало.

Са другом групом испитаника примењена је нова тактика. Власнике кућа су прво замолили да им дозволе постављање малог знака, десетак центиметара великог, у угао прозора њиховог дома, како би промовисали безбедност у саобраћају. На овај мали захтев пристали су готово сви који су били упитани. Затим, пар недеља касније, истраживачи су поново посетили ове испитанике и поставили им нови захтев – да у дворишту њихових кућа поставе огроман знак „возите пажљиво”.

Овог пута чак 76% власника кућа се сагласило.

Експеримент је укључивао и трећу групу, у којој су истраживачи прво питали испитанике да потпишу петицију за постављање знакова који ће побољшати безбедност у саобраћају. Дакле, захтев се није тицао тога да испитаник постави било какав знак. Затим, петнаестак дана касније, и ове особе су упитане да знак буде постављен у њиховом дворишту, када је 48% њих пристало.

Примењен у маркетингу овај принцип говори неколико ствари:

  1. Што чешће потенцијални клијент прочита блог текст који смо поставили на сајт, скине неки наш садржај или испуни неки мали захтев – на пример, претплати се на њузлетер или попуни неку анкету у којој ће изнети своје мишљење, подржи иницијативу и сл. – то је већа вероватноћа да ће постати наш купац.
  2. Ако је прва акција коју желимо од потенцијалног купца јавна, односно сведочи јој већи број људи или је важна за особу лично, већа је вероватноћа да ће се на њу обавезати.
  3. Уколико некоме дамо ситан поклон, продамо „малу” услугу или јефтину ствар, аутоматски повећавамо могућност да иста особа купи нешто скупље јер се претходно већ једном обавезала.

Куд сви Турци, ту и мали Мујо

Да ли сте спремни да „ударите контру” и кажете своје мишљење које је у директној супротности са мноштвом људи који се налазе у просторији са вама? Или бисте радије дали погрешан одговор на неко питање, иако знате да није тачан, само зато што сви остали тврде да је нетачно заправо тачно?

Управо овакав експеримент је, 1951. године, спровео психолог Соломон Еш. Наиме, он је унајмио групу глумаца који су, заједно са студентима, учествовали у својеврсном квизу у коме су учесници, један по један, пред свима изговарали свој одговор. Притом, сви глумци су имали задатак да на два питања пруже тачан одговор, а да на трећем питању дају исти, погрешан одговор.

Ово треће питање је гласило: Имамо линију X и додатне три линије A, B и C. Која од ове три линије је исте дужине као X. Тачан одговор био је линија А.

Један за другим, глумци су устајали и изјављивали да је тачан одговор B, а на крају би, као претпоследњи који је упитан, одговор давао студент који је заправо био прави испитаник у експерименту.

Резултат? Трећина испитаника је подлегла утицају групе и одабрала B, иако су знали да је то погрешан одговор.

Ова појава се у бихевиоралној психологији назива принцип конформизма и подразумева да особа мења своје понашање како би била у сагласју са већином.

Постоји неколико начина како се конформизам може искористити у маркетингу.

Коришћење одговарајућих инфлуенсера је први начин. Уколико утицајни појединац који има поверење своје публике представи ваш бренд, услугу или производ у позитивном светлу, као нешто што је кул, добро, квалитетно, забавно, сва је прилика да ће особе које прате тог инфлуенсера формирати исто мишљење и можда чак даље преносити добар глас о вама.

Други начин јесте начин на који креирамо наслов продајног текста или објаве на друштвеним мрежама. Да разјаснимо на примеру. Рецимо да продајете неку играчку која је нова на тржишту – робота који комуницира са особом изговарајући 120 различитих фраза на енглеском, српском и немачком.

Погледајмо два могућа наслова:

  • Нова играчка. Робот који говори. Разговарајте са њим на три језика.
  • Играчка за којом су деца у Србији полудела. Већ је продато 12.000 робота који говори три језика.

Јасно је да други наслов користи принцип конформизма, комуницира популарност нове играчке и потенцијалном купцу сугерише да је само питање времена када ће и његово дете затражити да је добије.

Замка за новчаник

Још један принцип бихевиоралне психологије који велики број бизниса користи у маркетингу и продаји јесте „ефекат мамца“, који каже да потрошачи обично мењају своје преференције између две опције када им се представи трећа, мање привлачна опција.

Професор Ден Аријели је тестирао ову премису на 100 студената Универзитета МИТ. Учесницима је понуђено да одаберу једну од три опције претплате на популарни часопис Економист:

  • Претплата на интернет издање – 59 долара
  • Претплата на штампано издање – 125 долара
  • Претплата на интернет и штампано издање – 125 долара

Резултати су били следећи: прву опцију је одабрало 16 студената, за другу се нико није одлучио, док је трећу одабрало 84 студента. Све заједно остварен је приход од 11.444$.

Потом је новој групи од 100 студената изнета понуда из које је уклоњена опција претплате на штампано издање.

Овога пута резултат је изгледао веома другачије: на интернет издање се претплатило 68 студената, док су интернет и штампано издање одабрале 32 особе. Укупан приход износио је 8.012$.

Дакле, појавила се разлика у приходу од 30% када је коришћен „мамац“.

Према томе, „ефекат мамца” можете искористити и у својој стратегији цена, али и када упоређујете различите опције онога што нудите – рецимо, различитих пакета или различитих пратећих опција које су укључене у производ/услугу. Убацивање опције која је потпуно инфериона првој, а веома се мало разликује од треће, заправо ће учинити да ове друге опције буду другачије перципиране, и то тако да најскупља варијанта делује као најпожељнија.

Ево примера који ће појаснити ствари, а са којим сте се највероватније већ срели. Рецимо да сте изашли са партнерком/партнером и да вам се једу кокице. Прилазите штанду и погледате цене: мала кеса 50 динара (има кокица таман да вам буде жао што сте дали новац), средња 100 (количина кокица 80% већа од оне у малој) и велика 120 (дупло више кокица и још малко приде у односу на малу). Иако вам је можда превелика (мада ко је још видео да све пуцке нису поједене), највероватније ћете се одлучити за трећу опцију која је, захваљујући мамцу од 100 динара, направљена тако да изгледа као најпривлачнија.

Финансијско планирање

Планирање је, у најширем смислу, један од кључних алата за добро управљање компанијама. Финансијско планирање представља заокруживање планског циклуса: визија, мисија, стратешки циљеви/планови, оперативни планови и на крају, наравно, финансијски план/буџет. По својој дефиницији, буџет је финансијски исказ оперативних планова.

Израда финансијског плана требало би да резултира у планском билансу успеха (профитабилност), планском билансу стања (извори и употреба средстава у будућности) и планском извештају о новчаним токовима (новчани токови и стање финансијских средстава). Најчешће, у ужем смислу, говоримо о пројекцији биланса успеха, али никако из вида не смемо изгубити и очекивану и пројектовану ликвидност.

Од свих алата за управљање компанијом, процес буџетирања је нешто што се у знатној мери одлаже за неко будуће време, једноставно се избегава. Одговор лежи у чињеници да у компанијама и менаџменту постоји страх од суочавања са истином. Јавља се и проблем да се објективизирају, фокусирају и квантификују циљеви које је некад много лакше поставити него фокусирати и увести у СМАРТ оквир и преточити га у бројке.

Такође, нереално је очекивати да се са процесом израде финансијског плана крене у ранијим фазама развоја компаније. Али када смо свесни да постоји добра историјска евиденција, основа за пројекцију будућности, можемо кренути и у финансијско планирање. Како фирма расте и тежи да се професионализује и како запослени постају бољи менаџери, они прво морају да сагледају бројке, да их разумеју да би почели да се баве и буџетирањем.

Ко су учесници процеса? Један приступ јесте подела на све модераторе и оне који су дужни за инпуте. Модератори су углавном из света финансија и контролинга, и они су одговорни да буџет постоји и да воде процес буџетирања. Инпути су подаци који суштински сачињавају буџет и који долазе из оперативних планова појединих организационих делова, функција.

У смеру настанка буџета постоје два приступа: top down и bottom up. Први приступ подразумева спуштање, каскадирање циљева одозго надоле, док други приступ подразумева планирање одоздо нагоре, од сваког запосленог ка менаџменту компаније. Најбоља је вероватно комбинација два приступа. Оно што та комбинација значи у пракси јесте чињеница да што више људи партиципира у том процесу, што може повећати вероватноћу да буде креиран добар буџет, да постоји добра комуникација унутар фирме, да су ризици сагледани из свих углова и да ће бити повећана шанса за добро управљање буџетом.

У основи, процес буџетирања морао би да крене од планова продаје, на које се надовезују планови производње (да ли може да испрати продајне таргете) те планови набавке и инвестиција, логистике, затим план људских ресурса и финансијски аспекти планирања (потребни извори и структура финансирања, приноси и сл.).

Имплицитна је обавеза кретати са стране прихода, тј. продаје. Некад се буџетирање ради сагледавањем трошкова, и буџет се конципира на начин да се дефинишу приходи који ће покрити трошкове. Свако правило има изузетак, али овде је велика вероватноћа да ће компанија која креће са стране расхода имати веома великих проблема, да ће јој раст бити отежан због врло краткорочног фокуса.

Буџетирање није ни статистика. Можда се некад и погоди, али идеја је да иза сваке бројке у неком разделу буџета стоји један добар пасус детаљно образложених претпоставки које своју резултанту имају у одговарајућим бројевима.

Извештавање о реализацији буџета требало би да иде на сваких месец дана. На тај начин нећемо само испратити одступања, него ћемо олакшати планирање за наредни период. Финансијски план би на време требало да нам укаже на дефицит новчаних средстава, на могућности пласмана суфицита и сл. Добрим и ажурним планирањем на време ћемо моћи да закључимо да ћемо за пар месеци, на пример, имати евентуални недостатак новца или, на другој страни, вишак. То ће нам наметнути обавезу да на време искажемо захтев према власнику, банци, осталим инвеститорима и тако ћемо показати додатну дозу озбиљности. А финансијске институције и инвеститори више цене баш такве, а не компаније које им се обрате у „минут до 12”.

Промашај у (финансијском) планирању није проблем сам по себи. Он је пре добра смерница за доношење одговарајућих одлука, па и корективних. Сваки буџет и свака нова итерација требало би да повећа поузданост, квалитет и прецизност планирања.

Добар и фер однос према планском процесу, у финансијском смислу, помоћи ће компанији да, управљајући пословањем уз помоћ бројева, води фирму у мирну луку, то јест ка реализацији дефинисаних циљева. То ће успоставити корективне мере, унапређења и сл., који ће то и омогућити. Препорука свакако јесте да се ревизијама финансијских планова позабавимо сваког квартала. Уколико има јасних разлога за ребаланс који су очигледни, потребно је ребаланс и урадити, јер он налаже спровођење корективних мера на нивоу целокупног пословања компаније.

Све ово издваја кључне бенефите финансијског планирања:

  • Добра основа за контролу перформанси
  • Објективизира циљеве
  • Јасно комуницира таргете
  • Помаже да се новчаним средствима управља ефективно
  • Усмерава правилну алокацију ресурса и њихово најефикасније коришћење
  • Омогућава стабилан cash flow
  • Унапред идентификује потенцијалне ризике/проблеме
  • Алат за праћење резултата на свим нивоима

И на крају, што је веома важно – подиже мотивацију запослених самим чином учешћа у планирању.

Александар Поповић, финансијски консултант

Детаљно о овој теми на снимку испод:

 

Колико је ваша фирма дигитална? Проверите свој индекс дигиталног развоја

Дигитална трансформација није само увођење рачунара и интернета у пословање. То је промена начина размишљања и рада – коришћење дигиталних алата и података да се једноставније, брже и ефикасније задовоље потребе купаца, смање трошкови, повећа конкурентност и отворе нови канали продаје и комуникације.

Она захтева промену начина размишљања: од ослањања на интуицију ка ослањању на податке, од „знам ја напамет све купце” ка „сви купци су ми у бази”, од „имам све на папиру” ка „имам све на клауду”…

Не мора свака фирма да се дигитално трансформише. Дигитална трансформација није циљ – она је средство. Али, пословати крајем прве четвртине 21. века аналогно не може водити у просперитет. У неком тренутку, фирма мора почети да се мења да би се прилагодила променама у пословном окружењу – од праћења нових процедура које диктира држава, до испуњења нових очекивања које имају купци.

Фирма не мора преко ноћи све да промени. У дигиталну трансформацију може ући постепено, сходно приоритетима које има у свом пословању.

Где сте на дигиталној мапи Србије?

Ако сте већ предузели неке дигиталне кораке – регистровали неки интернет домен, отворили страницу или профил на некој од друштвених мрежа, кренули са платном картицом у руци ка рачунару и сл., можда вас занима где се сада ваша фирма налази у дигиталном еко–систему Србије?

Постоји једноставан начин да то проверите.

РНИДС је реализовао пројекат Индекс дигиталног развоја Србије, који описује како српска предузећа користе дигиталне технологије у пословању – од веб-сајтова, имејл комуникације и друштвених мрежа, до е-трговине и дигиталних алата за комуникацију са клијентима.

Референтни индекси су одређени на основу истраживања из октобра 2023, при чему је различитим интернет технологијама додељен различит број бодова, у складу са њиховим значајем за онлајн пословање. Израчунат је индекс на нивоу Србије, а онда и индекси за фирме из различитих региона, различите величине, старости, класификације и делатности, као и различите тржишне оријентације.

Тако добијене вредности су инкорпориране у сајт на адреси индекс.срб , на ком можете попунити једноставан упитник од 14 питања и одмах добити:

  • свој индекс дигиталног развоја
  • поређење са референтним индексима фирми сличног профила
  • линкове ка стручним текстовима који могу помоћи у наредним корацима.

Оријентација у српском онлајн простору никад није била једноставнија.

Како изгледа дигитални пејзаж Србије?

Индекс дигиталног развоја Србије износи 46,97 и значајно варира у зависности од величине и старости предузећа, области пословања, циљног тржишта итд.

Индекси фирми по категоријама:

  • Послују 3–10 година: ~50
  • Послују мање од годину дана: 19,25
  • Производња: 50,82
  • Сектор услуга: 44,11
  • Фокус на инострано тржиште: 58,26
  • Само домаће тржиште: 46,02
  • Предузетници: 36,55
  • Велика предузећа: 59,13

Закључак

Дигитална трансформација није чаробни штапић, али је одличан шрафцигер. Помаже да учврстите оно што имате, да притегнете оно што не ради и да монтирате нешто ново. А није наодмет имати и још понеки алат док пролазите кроз процес трансформације. Индекс дигиталног развоја може бити један од њих. Можете на њега гледати као на секстант који вам помаже да сагледате где се налазите у односу на друге сличне фирме и идентификујете области за унапређење. Потребно је само да повремено посетите сајт на адреси индекс.срб и проверите свој индекс.

Како AI и аутоматски алати мењају SEO праксу?

Уколико бисмо ових дана повели разговор о било каквом сегменту дигиталног маркетинга (укључујући и SEO као један од његових основних стубова), стиче се утисак да он не би био могућ без обавезног помињања вештачке интелигенције. Ова технологија је толико укорењена у јавни дискурс да се понекад стиче утисак да је са нама од постанка интернета.

Ипак, Chat GPT, алат који је покренуо лавину слободне употребе AI ресурса и дефинисао шта ових дана мислимо када кажемо „вештачка интелигенција”, пуштен је у широку употребу тек 30. новембра 2022. За овај кратак период, AI и високо аутоматизовани алати добро су протресли темеље SEO праксе, изазвали бујицу опречних коментара и апокалиптичних визија и остварили учинак који је у великој мери упитан.

Заглављени између нереалних очекивања и нејасних практичних домета, аутоматизовани AI алати су ипак успели да себи пронађу место у суживоту са високим стандардима квалитета које форсира водећи претраживач Гугл и активно (или боље речено позитивно) утичу на развој SEO праксе. Штавише, према једној скоријој анкети, чак 61% испитаних маркетиншких стручњака изјавило је да користи AI алате да би унапредило своје SEO стратегије.

Где се онда вештачка интелигенција и аутоматски алати налазе почетком 2025. године и на који начин се њихов утицај огледа на дугорочни развој SEO сектора?

Претрага кључних речи

Ефикасна претрага кључних речи је кичма сваке сувисле SEO кампање. Због тога је добро напоменути да је уобичајена претрага, која је укључивала сортирање појмова по волумену претраге, релевантности и тежини, био процес који је најлакше описати као спор и изнурујућ.

Не би, онда, требало да нас чуди да је ИТ индустрија на овај горући проблем одговорила читавим низом квалитених алата као што су Ahrefs, Semrush, Surfer SEO и Frase, који се у великој мери ослањају на AI инфраструктуру, а који су дизајнирани управо да би овај тежак посао растеретили. Једна од највећих предности ових квалитетних платформи је то што, поред претраге и семантичког груписања кључних речи, пружају и увид у надолазеће трендове, што оглашавачима даје шансу да диктирају темпо тржишта.

Како онда ове алатке утичу на будућност SEO праксе? Одговор је једноставан – чистим бројевима.

Мање времена за претрагу, као и тачнији резултати, доводе до повећања од 45% у органском саобраћају и чак 38% више конверзија у случају е-комерц сајтова. Овакви резултати знатно утичу на одрживост целе индустрије.

ChatGPT као SEO асистент

До сада смо имали доста прилике да видимо колики су домети AI алата попут ChatGPT у погледу писања оригиналног садржаја (о томе ће бити речи и овде, нешто касније). Ипак, иако (бар за сада) нису посао креатора садржаја довели у питање, широко доступни AI алати показали су се као веома свестрани асистенти који могу веома брзо да одраде подугачак списак редудантих послова попут истраживања нових тема, састављања костура садржаја, смишљања наслова, провере граматике, итд. Уз нешто више труда, ови алати могу се подједнако добро користити и за планирање дугорочних мапа и кластера садржаја.

Све ове ствари могу звучати као ситнице, али према мишљењу 86% испитаних оглашавача, употреба AI алата за њихово обављање може уштедети чак сат времена дневно, односно пет сати недељно и 20 сати месечно. Ово су већ веома опипљиви бројеви, нарочито у условима данашње веома конкурентне SEO индустрије. Тим пре што су ChatGPT и слични генеративни алати веома лаки за употребу и не захтевају учење „струковних” функција.

Коришћење ChatGPT платформе као преферираног претраживача

Ово је један тренд који нам говори да наслеђе AI алата у домену дигиталног оглашавања није увек ружичасто. Било како било, све већи број корисника почео је да користи ChatGPT и сличне платформе као преферирани претраживач у случају када је потребно добити детаљне одговоре на нешто компликованија питања. Уместо чупања делова текста, или чак коришћења истакнутих исечака који се налазе на самом врху SERP-а, корисници који користе AI алате добијају све одговоре уредно сложене на једном месту. Традиционална SEO индустрија још увек нема начин да буде конкурентна оваквој ефикасности.

Ипак, ово је добра прилика да се присетимо старе пословице која каже: „Ако не можеш да их победиш, онда им се придружи.” У том случају, треба знати да саме AI генеративне платформе не производе оригиналан садржај и својим читаоцима често пружају референце на чланке који су коришћени за истраживање.

Фокус SEO индустрије, бар у блиској будућности, требало би да буде коришћење слободнијих и конверзационих кључних речи које одговарају упитима које дајемо AI платформама. Исти је случај и са садржајем који пуштамо у етар. Срећом, захтеви са којима се овај пут суочавамо веома су слични онима које испуњавамо приликом кандидовања за истакнуте исечке.

Виши степен персонализације садржаја

Када је реч о дигиталном маркетингу, више персонализације је увек боље. Ово је још једна ситуација где AI својим неограниченим могућностима да вам уштеди време долази до пуног изражаја. У једном скоријем истраживању 63% оглашавача је изјавило да је управо персонализовање садржаја путем AI алата довело до опипљивих помака у погледу ангажмана њихових циљаних корисника.

Стварна моћ AI алата, у овом случају, није само у могућности адаптирања садржаја тако да одговара и најужим потрошачким нишама. Оно што је много битније јесте да су ови ресурси у потпуности опремљени да самостално пронађу или чак предвиде овакве нише.

Нижа цена продукције садржаја

Ово је нешто што би требало да се сматра продразумеваним, будући да смо већ говорили о већој ефикасности и уштеди времена. Замиљиво је ипак погледати о каквим финансијским бенфитима је тачно реч. Према недавном истраживању, 73% оглашавача је изјавило да је употреба AI алата за решавање мануелних задатака смањила цену извршавања истих задатака за чак 30%. Можемо се сложити да је овај вишак у буџету више него издашан, те да маркетиншким агенцијама даје доста простора да ове новонастале ресурсе инвестирају у друге виталне области.

Једноставније креирање садржаја

Напослетку, осврнимо се накратко на оно што већини корисника пада на памет када скраћенице AI и SEO виде заједно, а то је, наравно, генерисање садржаја. Као што смо имали прилике да видимо, након појаве платформи попут ChatGPT, генеративни AI алати тренутно нису у стању да, без обимног људског знања, креирају садржај који би испунио високе стандарде које је прописала компанија Гугл. Оно што ови алати, додуше, могу да ураде јесте да напишу веома употребљиве нацрте, обаве детаљна истраживања и произведу велик број варијација на задату тему. У овом тренутку то је више него довољно да се уштеде ресурси, време и финансије сличне онима о којима смо причали нешто раније.

Такође, треба запамтити да информационе технологије напредују муњевитом брзином. Сетимо се само инкременталних помака напред која смо виђали у случају мобилних телефона пре експлозије висококвалитетних и лако доступних паметних уређаја које имамо данас. Генеративни AI алати се тренутно суочавају са великим бројем дечјих болести, али не треба ни за тренутак сумњати да ће их у једном тренутку прележати. У том тренутку, мораћемо поново да сумирамо све теме којима смо се до сада бавили.

Закључак

Када се све сабере и одузме, можемо видети да је досадашњи учинак који су AI платформе оствариле у погледу SEO индустрије доминантно позитиван. Ако оставимо по страни још увек веома изражене лимите у погледу креирања новог садржаја, можемо видети да су AI алати, нарочито они специјализовани за извођење конкретних SEO задатака, целу индустрију учиниле бржом, ефикаснијом и далеко одрживијом.

Стога, није питање да ли овакве ресурсе треба користити, него на који начин то оптимално извести.

На другој страни ове медаље налазе се зебње везане за чињеницу да AI платформе постепено истискују традиционалне претраживаче као уобичајено средство за навигацију интернет простором. Овај процес је веома постепен, али и приметан.

SEO индустрија би, суочена са овим проблемом, морала да покаже висок степен прилагодљивости. То, са једне стране, значи обилато коришћење бенефита које ова технологија носи са собом и прилагођавање кључних речи њеним особеностима. Са друге стране, то би било нуђење читаоцима висококвалитетног и растерећеног садржаја обојеног живом речју, обиљем анегдота и креативним нотама, што AI алати још не могу да понуде. Бар не у овом тренутку.

Моја Малена: Неуништиви цегери саткани од љубави према одрживости

У жељи да стану на пут масовној употреби једнократних пластичних кеса, Светлана и Миња Петровић започели су свој пословни подухват прављења вишенаменских цегера. Под окриљем бренда Моја Малена, овај брачни пар креира и брендира занимљиве цегере, које красе квалитет, издржљивост и једноставност.
Као такви, њихови цегери су постали оличење еколошке свести и практичности у свакодневници.

Када и како је настала идеја да почнете да се бавите израдом цегера?

Светлана Петровић: Идеја је настала из жеље да радимо за себе и управљамо својим временом, бавећи се нечим креативним, а уједно и друштвено корисним и одговорним. Израда цегера појавила се као резултат вишемесечног истраживања тржишта и препознавања потенцијала таквог производа, као и жеље да се понуди алтернатива једнократним паковањима и допринесе смањењу отпада. Током 2018. године, глобалне и националне кампање за укидање пластичних кеса биле су актуелне, што нам је дало додатни ветар у леђа за наш нови почетак.

Како је текао процес учења?

Светлана Петровић: С обзиром на то да не долазимо из текстилне бранше и да смо први пут улазили у предузетништво, процес учења био је комплексан, посебно у проналажењу неопходних информација специфичних за делатност којом смо желели да се бавимо. Морали смо да се едукујемо о административним питањима и покретању посла, али и о материјалима од којих смо планирали да израђујемо цегере, о потенцијалним добављачима, као и о самој изради производа и услугама попут брендирања машинским везом које смо имали као идеју за касније. Много смо експериментисали и учили кроз праксу.

Учење је континуирани процес који траје и данас; готово сваки дан научимо нешто ново. Посебно у последње време, када је све прешло у онлајн сферу, где преовладавају технологије у којима нисмо баш вешти. Ту првенствено мислимо на апликације за обраду фотографија и текста, припрему објава, различите друштвене мреже, њихова правила итд.

Како сте знали да за ваше производе има места на тржишту?

Светлана Петровић: Веровали смо да постоји потражња у виду еколошких и трајних алтернатива пластичним кесама. Почетни успех и интересовање купаца потврдили су да смо били у праву. Посећивали смо сајмове и базаре где смо кроз директан контакт с купцима пратили њихове реакције, ослушкивали жеље и предлоге, те схватили да постоји потреба за еколошки освешћеним производима који могу заменити пластичне кесе за куповину, као и да могу бити сјајна алтернатива за једнократна украсна поклон-паковања. Желели смо да се квалитетом и дуготрајношћу издвојимо из масе сличних производа и понудимо другачије цегере. Знали смо да смо на правом путу када је кренула директна продаја на изложбама, преко друштвених мрежа; највећа потврда стигла је када смо уговорили први велики посао са специјализованом продавницом пића и поклона која нам је клијент већ шесту годину.

Колико људи чини тим Моја Малена?

Светлана Петровић: Ја сам Светлана Петровић, оснивачица бренда и власница предузетничке радње. Заједно са супругом Мињом, који је моја безрезервна подршка, ослонац и десна рука, чинимо окосницу нашег тима. Имамо много спољних сарадника без којих не бисмо могли да организујемо посао; бескрајно смо им захвални на свим сугестијама, саветима и помоћи током свих ових година.

Шта је била пословна прекретница?

Светлана Петровић: Већ на почетку пословања схватили смо потенцијал пружања додатне услуге кроз брендирање. Хтели смо да заокружимо процес и понудимо фирмама и појединцима могућност персонализације цегера с њиховим сопственим логотипом, слоганом или текстом по жељи. С обзиром на то да су наши једнобојни цегери израђени од памучног кепер-платна врхунског квалитета, које може издржати технику брендирања машинским везом без проблема, одлучили смо се да то укључимо у нашу понуду. Пословна прекретница била је куповина машине за дигитални вез, која нам је испрва служила за уникатну персонализацију торби по жељи купца. Увођење брендирања техником дигиталног веза омогућило је пружање квалитетне, луксузне и исплативе услуге, посебно за компанијске промотивне активности.

Да ли сте конкурисали за субвенције?

Светлана Петровић: Да, 2019. године конкурисали смо преко Фонда за развој Републике Србије за кредит намењен почетницима у пословању ради набавке опреме. Преко тог кредита набавили смо индустријску вез-машину с две главе и дванаест игала.

Зашто баш вез-машину?

Светлана Петровић: Вез-машина одабрана је јер омогућава брендирање цегер-торби логотипом или персонализованим порукама. Дигитални вез обезбеђује квалитет, луксуз и исплативост, те омогућава да цегери постану покретна реклама за компаније. Такође, пружила нам је могућност услужног машинског веза на другим текстилним производима према жељи клијента.

Шта вам је највећи пословни изазов?

Светлана Петровић: Највећи изазови с којима се сусрећемо су континуитет у пословању и константност потражње. Општа глобална неизвесност, као и пандемија, оставиле су трага, посебно на набавку квалитетних цегера као што су наши за догађаје и промоције.

Које тачно производе имате у понуди?

Светлана Петровић: У понуди имамо пет величина једнобојних цегера од памучне кепер-тканине и четири величине (изузев БизБег цегера) од шарене декоративне панама-тканине:

  • Велики цегер: идеалан за куповину, путовања и свакодневне активности; велике носивости.
  • Средњи цегер: практичан за посао, паковање поклона или ношење докумената.
  • Цегер за књигу: савршен за љубитеље књига или разних ситница.
  • Цегер за боцу: елегантно паковање за флашу вина.
  • БизБег цегер: намењен промоцији бренда или дистрибуцији рекламног материјала на пословним догађајима.

За додатне информације свако може контактирати с нама.

Колико вам је потребно времена за израду цегера?

Светлана Петровић: Време израде цегера зависи од комплексности дизајна и персонализације; трудимо се да будемо ефикасни и брзи, без компромиса по питању квалитета. Рокови израде варирају, зависно од количине и специјалних захтева. Након дефинисаног договора приступамо изради цегера. Уколико се ради о пројекту за компаније где треба израдити стотине комада који би се брендирали, потребно нам је неколико недеља, па чак и месец дана ако се ради о хиљадама комада.

Индивидуалне и мале поруџбине испоручујемо, у просеку, за два дана. Лагери су нам минимални, али имамо жељу да располажемо већим количинама цегера које бисмо могли брже испоручити. Тренутно нам је капацитет израде између 1000 и 1500 цегера месечно.

Колико цегера сте до сада израдили и по чему се они издвајају од других на тржишту?

Светлана Петровић: Наши цегери се издвајају по квалитетним материјалима од којих су израђени (једнобојна кепер-тканина од 100% памука велике грамаже, те декоративна панама-тканина с тефлонским премазом), по начину израде од једног комада материјала, по прецизности израде, по издржљивим ручкама од памучних гуртни, као и по могућности персонализације техником дигиталног веза.

До почетка 2025. године израдили смо преко 15.000 комада цегера.

Ко су ваши купци?

Светлана Петровић: Купци Моја Малена цегера су компаније које користе цегере за промоцију или поклоне, те желе да се издвоје из масе сличних промотивних материјала. С поносом можемо рећи да је током првих шест година више од 90 компанија из различитих области куповало Моја Малена цегере.

Такође, наши купци су појединци (углавном даме) који желе еколошки прихватљиву трајну алтернативу пластичним кесама, или оригиналне цегер-торбе за себе, или поклон вољеним особама.

Дакле, гајите веома присан однос према клијентима?

Светлана Петровић: Да! Имамо преко 600 различитих индивидуалних купаца, а с великим бројем повратника је сарадња прерасла у лично пријатељство. Поносни смо на различите фирме и удружења који сваке године узимају наше производе.

Да ли вам је потребан сајт за пословање?

Светлана Петровић: Сајт нам помаже у презентацији производа, олакшава процес наручивања, те пружа додатне информације о нашем бренду и вредностима.

Зашто сте одабрали .rs домен?

Одабрали смо .rs домен јер желимо нагласити да смо домаћи бренд који послује у Србији, те промовише локалне вредности. Као локални српски бренд с глобалним амбицијама једноставно смо хтели нагласити порекло на које се веома поносимо; сада нам је то део идентитета. Поносни смо што су сви наши добављачи домаћи такође са .rs доменима.

Какви су вам планови за даље?

Светлана Петровић: Планирамо набавку додатних машина за вез како бисмо повећали конкурентност и капацитет израде. Такође имамо планове о улагању у едукацију, како у области израде програма за дигитални вез тако и у све друге области које свакодневно пословање доноси; такође желимо да ојачамо присуство на тржишту кроз различите маркетиншке активности.

 

 

Србија у онлајн корпи

Да бисмо нешто купили, некада смо морали да се обучемо, обујемо, евентуално узмемо кишобран, покупимо списак ствари са стола и изађемо из куће. Данас више не морамо да изађемо ни из пиџаме. Удобно заваљени у кревету или фотељи, са кафом у руци, можемо да зађемо у омиљену апликацију, изаберемо шта желимо и само кликнемо на „Додај у корпу”. Наравно, и платимо.
То је куповина у 21. веку. А докле смо ми стигли са тиме?

РНИДС-ово истраживање из октобра 2023. показало је да 54% предузетника и око 20% предузећа у свом пословању не користи веб-сајт. То значи да у Србији преко 200.000 привредних субјеката нема свој веб-сајт! Притом, на свега 30% сајтова је омогућена продаја производа или услуга, а свега 10% сајтова омогућава плаћање картицама. Па да ли је купцима у Србији интернет трговина заиста толико неинтересантна, или српски е-трговци, из разних разлога, још увек не користе све онлајн могућности у свом пословању?

Колико Срби купују онлајн?

Бацимо поглед на бројке.

Народна банка Србије је објавила да је током 2024. године обављено рекордних 82,4 милиона куповина преко интернета, што значи да је у просеку сваког дана прошле године извршено преко 225 хиљада куповина. То је повећање од 39,2% у односу на 2023. годину, а повећање од 288,5% у односу на 2020. годину.

Дакле, Срби купују онлајн, и то све више. А о којим сумама је реч?

Од укупног броја онлајн куповина које су обављене у 2024. години, више од две трећине (68,5%) реализовано је у домаћој валути. Динарске куповине у 2024. години бележе раст од 39,6% у односу на 2023. годину, при чему је њихова вредност увећана за 41,9%. Изражено у апсолутним бројевима, таквих трансакција је у 2024. години било 56,5 милиона, у вредности од 162,3 милијарде динара, навела је Народна банка Србије.

Дакле, Срби не само да купују све више, него и троше све више у онлајн куповини. Притом, ови подаци не обухватају оне онлајн куповине код којих је роба плаћена поузећем, односно, по преузимању робе.

Па, ако је ситуација таква, како изгледају српске е-продавнице које су омогућиле да интернет корисници током 2024. године картицама плате преко 162 милијарде динара?

Домаће е-продавнице

Према подацима НБС, на крају 2024. године број домаћих интернет продавница порастао је на 4.726, што је 17,9% више него на крају 2023. године, а 134,8% него на крају 2020.

Број е-продавница евидентно расте, али какав им је квалитет? Завиримо мало у њих.

РНИДС-ова анализа 1.500 е-продавница спроведена у периоду од јула до октобра 2024. године обухватила је сајтове домаћих правних лица која су проверена у АПР-у, чиме је искључена могућност да истраживањем буду обухваћене нелегалне продавнице.

Анализа је показала да 84,5% веб-продавница испоруку врши само на територији Србије. Сходно томе, пословна логика налаже да те продавнице буду на националном, .rs домену, што њих 77,47% и јесте. Боље рангирање у локалним претрагама (што сам Гугл тврди), асоцијација на српско тржиште, веће поверење у е-продавнице на локалном домену (што показују истраживања), перцепција поузданости и безбедности, локална подршка… све су то предности .rs домена којих је већина наших е-трговаца свесна.

Такође, чак 86,7% веб-продавница има имејл на властитом домену, а у 69,74% случајева тај домен је такође .rs. И овај податак показује да наши е-трговци воде рачуна о ставовима својих купаца, а то је, према истраживању из октобра 2021, да 79% њих више верује предузећима која користе имејл адресу на властитом домену, него предузећима која користе бесплатне сервисе (као што је, на пример, Гуглов Gmail сервис).

Податак да чак 98,33% веб-продавница има активан SSL/TLS сертификат, што значи да њихова веб-адреса почиње оним безбедним https:// (а не http://), такође говори о безбедности ових сајтова и бризи е-трговаца о својим корисницима.

Треба истаћи да, према овој анализи, скоро две трећине е-продавница (62,67%) омогућава плаћање картицама и да оне представљају део српског веба преко кога су плаћене поменуте 162 милијарде динара.

Може ли боље?

Наравно, увек може боље. Поготово што је поменута анализа дошла и до података да, на пример, 14,7% веб-продавница не објављује или само делимично објављује податке о правном лицу које је власник сајта. Како су све е-продавнице проверене пре анализе, значи да је реч само о превиду, не о лошој намери е-трговца. Међутим, неистицање таквог податка може значајно да утиче на перцепцију купца и учини да му веб-продавница делује сумњиво, о чему би е-трговци морали да поведу рачуна.

Такође, једна трећина домена (33,47%) није регистрована на правно лице које је власник сајта. То такође може да доведе у забуну потенцијалног купца и натера га да посумња у легитимитет е-продавнице, иако је, у овом случају, опет реч о лошем поступку регистрације домена, а не о лошој намери према купцима.

Уз то, чак 66,53% сајтова има лоше резултате за Performance вредност на PageSpeed Insights Mobile тесту. Имати сајт који се недовољно брзо отвара на мобилном телефону нестрпљивог купца директно утиче на резултате онлајн продаје. Јер, ако е-продавница брзо не отвори своја врата, е-купац неће ни ући у њу и, последично, неће ништа купити.

Закључак

Е-трговина се у Србији развија све брже, неспорно, али има веома много места за побољшања: од тога да само 30% сајтова омогућава продају, преко тога да више од трећине е-продавница не омогућава плаћање картицама, до тога да је већина мобилних сајтова спора. Да је другачије, и она сума од преко 162 милијарде динара била би већа. И биће, само да оних 200.000 офлајн трговаца сагледа све предности интернета, а да трговци који већ послују онлајн поправе све проценте које могу поправити, свако према својим могућностима. Што пре, то боље.

Ултимативни водич за најконтроверзнији канал продаје. Доступан је сваком бизнису, а скоро нико га не користи (правилно) [четврти део]

Прошли пут смо начели техничке аспекте имејлова објашњавајући појмове попут IP, SMTP и burner домена. Сад је време да се упознамо са DNS, његовим записима, као и да направимо налог на Google Workspace сервису који ће служити као инфраструктура за наше имејл адресе.

Незаобилазна технологија

From: Miodrag Mića <mica@kornison.rs>

To: Nenad Pavlov <nenad@simplygrow.co>

Subject: Домен купљен, шта даље?

Здраво Ненаде,

Хвала ти на јасним инструкцијама. Купио сам додатни домен за фирму и радујем се даљим упутствима.

Поздрав,

Мића

 

From: Nenad Pavlov <nenad@simplygrow.co>

To: Miodrag Mića <mica@kornison.rs>

Subject: Re: Домен купљен, шта даље?

Здраво Мићо,

Одлично. Сад можемо да наставимо. Овог пута имамо да обрадимо две кључне теме. 

Прво, шта је DNS, шта су DNS записи и како да их користимо. Најлакше ми је било да ти поново снимим видео:

Као што си могао да видиш, без DNS-а не би било ни интернета какав познајемо.

Такође, поседовање домена без разумевања и коришћења DNS записа нема смисла, а домен је практично неупотребљив.

Видео си да то није, надам се, ништа страшно ни компликовано.

Друга тема је отварање Google Workspace налога. 

Ако се сетиш приче од прошлог пута и шта је све потребно да би се слали имејлови, неопходно је да поред домена имамо и SMTP/имејл сервер. У теорији бисмо могли да га сами направимо закупљивањем „обичног” сервера, подешавањем портова и инсталацијом специјалног софтвера. На крају, то би се показало као непотребно велико улагање времена за наше потребе.

Зато ћемо да искористимо елегантно решење и Гуглов сервис намењен фирмама, у склопу којег се добија имејл сервис и сва потребна инфраструктура.

Снимио сам ти комплетан процес, корак по корак. Чим ти регистар код које си купио домен омогући измену DNS записа, можеш се позабавити и овим:

 

Јави како напредујеш и ако негде запнеш.

У међувремену ћу ти спремити даље инструкције у видео-формату. Нема још много техничких ствари, а кад то буде готово, можемо се видети и уживо да поразговарамо о стратегији и порукама.

Жив био,

Ненад