Domen: plusplus.rs
Datum prve registracije: 21. 3. 2008.
Status: Aktivan (preusmeravanje na plusplusnt.rs)
Sagovornik: Nebojša Marković, tehnički direktor, PlusPlusNT d.o.o.
Gospodine Markoviću, Vaša firma PlusPlusNT d.o.o. ove godine slavi dve decenije poslovanja, dok je .rs domen u martu 2023. napunio 15 godina. Koliko su ova dva jubileja sa Vašeg stanovišta u vezi jedan sa drugim?
Naša firma je od svog osnivanja u punoj meri prisutna na vebu. Kao i svi koji smo tada bili aktivni na njemu, imali smo dilemu da li da sajt bude na domaćem (.co.yu) ili internacionalnom domenu. Nas nekoliko suosnivača smo se opredelili za „domaći pristup”, iako on u to vreme nije baš bio mejnstrim, pogotovo za IT kompanije iz Srbije.
Kada je nastupilo vreme za preregistraciju sa .yu na .rs domen, mi smo reagovali među prvima i registrovali domen plusplus.rs. Taj domen je aktivan sve vreme, do današnjeg dana, i „preživeo” je sve naše muke i izazove, uključujući ribrending kompanije i njenog prisustva na vebu.
Da li se taj ribrending vremenski poklopio s početkom rada .rs domena?
Ribrending je zapravo bio samo jedan deo naših poslovnih reakcija i odluka koje smo donosili u tom teškom periodu. Čuvena svetska ekonomska kriza nas je te 2008. direktno pogodila, ali i „naterala” da danas budemo to što jesmo.
Naši klijenti su do tada poticali mahom iz oblasti industrije oglašavanja i desilo se klasično „prelivanje” nelikvidnosti – klijenti marketinških agencija otkazivali su ili drastično rezali budžete za oglašavanje, pa su agencije masovno otpuštale ljude i minimalizovale apsolutno sve troškove, tako da smo u jednom talasu bukvalno ostali bez klijenata i bez posla.
Odluke koje smo doneli pre 14-15 godina se danas čine logičnim i ispravnim, ali smo tada povlačili poteze u dobroj meri samo na osnovu intuicije i zdravorazumskog rezonovanja.
Jedna od strateških odluka je bila da eliminišemo neesencijalni deo tadašnjeg poslovanja i fokusiramo se isključivo na oblast pružanja usluga u domenu programiranja, odnosno izrade softvera.
Tada smo dodali i „NT” nazivu firme, što je skraćenica od „New Technologies”. Čim je transformacija bila okončana, registrovali smo domen plusplusnt.rs, ali smo zadržali i stari, koji je sve vreme aktivan i posetioce preusmerava na noviji. Iako smo se poslovno temeljno repozicionirali, u smislu brendiranja možemo napraviti malu igru reči pa da kažemo da smo se više „dobrendirali” nego „rebrendirali”.
Sam naziv firme je internacionalnog karaktera, a sadržaj sajta je u potpunosti na engleskom jeziku. Pa ipak, nastupate sa srpskog domena. Da li je takvo rešenje nesvakidašnje?
Svaki element brenda emituje određenu poruku tržištu, budućim i sadašnjim klijentima. Mislim da elementi naziva brenda – „PlusPlus” i „NT” – govore sami za sebe i mogu biti prihvaćeni i jasno protumačeni širom sveta. Međutim, i to što dolazimo iz Srbije predstavlja jedan zaseban segment našeg pozicioniranja na tržištu. Kompanije iz naše niše su u svetu prepoznate po određenim svojstvima koja ih čine dodatno prihvatljivim određenim potencijalnim klijetima.
Da budem konkretniji, kada neko u svetu primeti da smo iz Srbije, on se već (pomalo stereotipno, ali ne i netačno) oslanja na mnogobrojna iskustva drugih koji su autsorsovali softverske projekte u našu zemlju.
Vrednosti na koje .rs asocira u našoj branši su visok stepen stručnosti, zavidan nivo radne etike, poštovanje klijenta i svega dogovorenog, dobro baratanje engleskim i drugim svetskim jezicima, ali i relativna geografska blizina i mentalna kompatibilnost sa naručioima koji mahom dolaze sa Zapada.
U tom smislu, .rs ektenzija je i jedan simbol koji u ta tri karaktera „zamenjuje” dobar deo pretprodajne priče o tome ko smo, šta smo, koje su naše vrednosti, kvaliteti…
Na koji način je rebrendiranje naziva, sajta i domena uticalo na Vaš izlazak iz krize?
Sećate li se one stare etikete da je neka fima „inženjerska” kada u njoj rade ljudi s velikim znanjem iz programiranja, inženjerstva, prirodnih i tehničkih nauka, a veoma skromnim iz oblasti marketinga i prodaje? Mi smo bili upravo takva firma. Onlajn prisustvo je bilo nešto što smo smatrali itekako potrebnim, ali nismo imali baš dovoljno znanja iz domena marketinga, pa ni alate kojim bismo egzaktno merili i pratili efekte tog prisustva.
Sajt je u drugoj polovini 2008. pretrpeo znatna tehnička i sadržajna unapređenja i na njega smo postavili sve ključne informacije o nama i našim uslugama. Ubrzo nakon toga je s nama kontaktirala jedna velika transnacionalna kompanija iz oblasti proizvodnje robe široke potrošnje (FMCG), s kojom smo uspostavili trajnu saradnju.
Uzimajući u obzir da mi njih nismo inicijalno kontaktirali, a da su šanse da su do nas došli putem nečije usmene preporuke minimalne jer nismo imali nikakvog prethodnog dodira sa tom industrijom, vrlo je verovatno da su o nama saznali putem interneta.
Tu šansu koju su nam pružili smo uspeli da iskoristimo, što je bilo naše „biti ili ne biti”, ne samo zbog solventnosti kijenta, već i zato što je industrija u kojoj deluju jedna od aspolutno najzahtevnijih kada je nivo kvaliteta pruženih usluga u pitanju. Kada je kriza bila „probijena”, usledila je akvizicija sledećih klijenata…
Gde je budućnost Vašeg kompanijskog sajta?
Stvari su počele da se odvijaju toliko brzo da ih je teško i ispratiti, kamoli predvideti. Sajt će u svom javnom području svakako ostati sveobuhvatna prezentacija našeg rada i polja aktivnosti. S razvojem potpuno novih klasa softverskih rešenja, vrlo brzo će na red doći redefinisanje načina na koji klijenti stupaju u interakciju sa nama, što će zahtevati pokretanje „sporednih” ili sajtova sa ograničenim vremenskim trajanjem. Za kolaboraciju ostaje i onaj deo interneta koji nije dostupan oku opšte publike. No, kako god da se naše prisustvo na internetu bude redefinisalo, naš matični .rs sajt će ostati njegov osnovni i najvažniji element.
