Страна 16 – Домен

pitajte.rs вебинар: Google Tag Manager, алатка за еру дигиталне грознице и сакупљање дигиталног злата

Прво издање pitajte.rs вебинара у наредној години биће премијерно приказано у среду, 03. јануара 2024. у 20 часова. У овом вебинару говорићемо о Google Tag Manager-у, као алатки за еру дигиталне грознице и сакупљање дигиталног злата.

Предавач је Ђорђе Војимировић, Martech стручњак са преко 10 година искуства у Google Аds оглашавању.

Данас, користећи интернет, корисници остављају своје податке на бројним местима, не размишљајући где и како се ти подаци користе. GTM, односно Google Tag Manager, представља кључан алат у овој причи. Google Tag Manager је алат који нам омогућава ефикасније управљање, праћење и сакупљање података са веб-страница. Ефикасан алат који нам штеди време и новац, а решава нам и бројне несугласице са програмерима. Осим тога, овај алат нам омогућава брже и лакше поставке за праћење успешности кампања, праћење понашања корсника на веб-страници и сакупљања осталих битних података ради лакшег доношења пословних одлука.

Такође, тема Server-Side Tagging-a и sGTM-а отвара врата новим димензијама у управљању подацима на интернету.

У овом вебинару сазнајте:

Како се користе наши подаци?
Где све и како остављамо податке као корисници интернета?
Како уштедети време и новац, имати контролу над праћењем ваше веб-странице уз помоћ GTM-а?
GTM у служби праћења кампања
Како ефикасно радити на GTM-у?
Како правилно тестирати ваша GTM подешавања?
Како поставити тагове за пристанак посетилаца?
Шта је Server-Side Tagging и sGTM?

Ђорђе Војимировић је власник агенције Linum Internet Solution d.o.o. и оснивач Web сервиса наКлик. Поседује бројне сертификате из области коришћења и имплементације Google Analytics и Google Tag Manager-а. Поред тога, више од деценије се бави поставкама и праћењем података и коришћењем дигиталних алата, посебно у e-commerce индустрији. Предавач на бројним семинарима и in-house обукама. Остварио је успешну сарадњу са познатим брендовима како из Србије, тако и из иностранства: Google Berlin, eBay, Konica Minolta, Opel, MSG.group (ex PassBrains), Mozzart Bet, Ringier Axel Springer (Блиц, Ало…)

Вебинар можете пратити 03. јануара од 20 часова на Јутјуб каналу РНИДС-а или путем овог линка.

Позивамо вас да у коментарима поставите питања која вас интересују везано за ову тему а Ђорђе ће се потрудити да на њих одговори током трајања вебинара.

Наредних месеци очекују нас нови вебинари, а ви предложите предаваче и припремите питања. Погледајте и друге pitajte.rs вебинаре.

Пратите наше садржаје на domen.rs као и објаве на друштвеним мрежама да бисте сазнали теме предстојећих вебинара. Или се пријавите на наш њузлетер Доменске вести и све наведене и бројне друге информације стизаће једном месечно у ваш инбокс.

Интервју: Предикције за интернет куповину у 2024.

У последњем издању domen.rs интервјуа у овој години гост нам је Михаило Поњавић, генерални директор @ еПонуда, а тема о којој говоримо су предикције за интернет куповину у 2024. години.

Михаило Поњавић доноси преко две деценије дугог искуства у продаји и дигиталном екосистему. Тренутно ради као генерални директор у еПонуди, водећој српској платформи за паметну куповину и поређење цена. Током своје каријере био је на кључним позицијама у неколико компанија које су снажно повезане са дигиталним екосистемом.

Михаило нам је дао одговоре на следећа питања:

1. Како ће АI обликовати интернет куповину у наредној години, шта су предикције?

2. Како ће укидање подршке колачићима утицати на e-commerce у 2024. години?

3. Колико ће бити важно omnichannel искуство тј. продаја преко више канала истовремено?

4. Шта ће бити најважније у стварању предикција куповине и што бољег таргетинга? Да ли је то АI или нешто друго?

5. Да ли постоје планови за унапређење доставе и пословање курирских служби?

6. Где је Србија у односу на свет кад је достава у питању?

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

Да ли је коначно дошло време и за е-пољопривреду?

Као земља „вечитих развојних шанси”, деценијама смо наде полагали у разне аспекте привреде: мала и средња предузећа, аграр, електронску трговину…
Економски токови, у последњих неколико година, обележени су снажним утицајем дигитализације, која није заобишла ниједну пословну нишу.

Све интензивније интеракције између регистрованих пољопривредних газдинстава (која су у суштини специфична форма малих и средњих предузећа), државе, као и технолошких сервиса намењених унапређењу пољопривреде буде наду да после бескрајних година празне приче и надања улазимо у фазу конкретизације и примене системских решења, помоћу којих би српски аграр ухватио корак за развијеним Западом.

Међутим, отпори новинама, донекле се поклапајући са међугенерацијским јазом, и даље узимају свој финансијски данак, али је приметно да промена парадигме и начина размишљања у овој области не може бити ствар личних преференција већ опстанка на тржишту.

Платформа „еАграр”

Државна платформа и апликација „еАграр” значајан је део стратегије Владе Србије на увођењу електронске управе и дигиталног пословања. Циљ Министарства пољопривреде био је да се око 450.000 претходно регистрованих пољопривредних газдинстава (РПГ) дигитално пререгиструје и пређе на електронско вођење пословања.

Тако је од 20. марта 2023. креирање и коришћење дигиталног сертификата и квалификованог електронског потписа у раду са платформом „еАграр” постало услов за добијање државних аграрних субвенција, али и за обављање комуникације и пословања са Министарством пољопривреде.

Платформа „еАграр” омогућује (или ће омогућити):

онлајн регистрацију пољопривредних газдинстава (ПГ);
приступ и управљање подацима о ПГ преко портала од стране корисника (измене податка, брисање ПГ);
онлајн подношење захтева за упис, измене и брисање података из РПГ и захтева за подстицаје у пољопривреди;
уштеду времена код обраде захтева услед увођења аутоматске провере формалних услова захтева, као и електронске обраде захтева;
брже одобравање подстицаја, њихову бржу исплату;
смањење могућности грешке при подношењу и обради захтева, као и убрзање обраде захтева услед увезивања релевантних регистара;
укидање потребе за штампањем и архивирањем папирне документације;
ефикасније извештавање, праћење статистике подстицаја и већи степен контроле.

Пре увођења нове платформе, за упис у РПГ било је потребно отићи на минимум четири шалтера и попунити 89 података на осам различитих образаца/прилога, од чега су се бројни подаци уносили више пута.

Процењено је да је било потребно одвојити четири и по сата за припрему и подношење захтева и 1.320 динара на име такси, провизија и за штампање документације.

Обрађивачи су били у обавези да за сваки захтев ручно провере сваки појединачни податак, упоређујући податке из захтева и доказну документацију, користе три различите апликације у обради захтева и штампају документацију и архивирају велики број папира. Губило се много времена у достави папирних захтева и решења.

Напоменимо да је саставни део портала „еАграр” и посебна секција посвећена субвенцијама.

Шта је „еАграр” (нехотично) разоткрио?

Прва значајна ствар која је откривена увођењем опште обавезе е-пословања у пољопривреду јесте разлика између броја дигитално пререгистрованих газдинстава и броја који је био актуелан пре пуштања платформе у рад.

Са преко 450.000, број је опао (крајем априла 2023) на око 270.000.

Неки људи ову драстичну промену у броју РПГ тумаче тиме да су новим системом исфилтрирана „фиктивна”, неактивна газдинства.

Далеко поразније и извесно тачније тумачење указује на чињеницу да половина носилаца РПГ није довољно технички писмена да би прешла на електронско пословање.

Држава је индиректно признала овај проблем и едукацију пољопривредника делегирала Институту за примену науке у пољопривреди, као и Пољопривредној саветодавној и стручној служби Републике Србије.

Јутјуб видео-обуке за „еАграр” – https://www.youtube.com/watch?v=FpxqH4Jt7KM

Тако је већ први велики корак ка увођењу дигиталног пословања са државом открио у коликој мери је „српско село” неспремно за иновације.

Имајмо на уму да иновације у аграру далеко превазилазе питања која покрива платформа „еАграр”, већ се тичу и примене дигиталних технологија у промоцији, продаји и дистрибуцији пољопривредних производа, где недостатак технолошке свести и писмености има погубне последице.

У агробизнису се још једном показало да економско-дарвинистичка поставка, према којој преживљавају они који се најбоље прилагоде окружењу, и те како важи.

Инерција као пречица за пропаст

У доба самоуправног социјализма, индивидуални пољопривредни произвођачи били су упућени на земљорадничке задруге и пољопривредно-индустријске комбинате који су откупљивали род и старали се о његовом складиштењу, преради, дистрибуцији, продаји и извозу.

Ову устаљену „поделу посла” пореметила је транзиција у којој су се, уместо друштвених предузећа, појавили накупци, „складиштари”, „хладњачари” и други олигополистички настројени власници капитала који им је обезбедио уцењивачки потенцијал и реалну надмоћ над малим произвођачима.

Индивидуални произвођачи су, у сукобу интереса са разним посредницима, морали да развију нагон за пословним и егзистенцијалним самоодржањем.

Тај нагон узроковао је промену читаве парадигме пословања − пољопривредници су средство за превазилажење уцена од стране посредника између њих и конзумената пронашли у интернету.

Штавише, испоставило се да је за тржишни успех неопходно ревидирати сва четири „P” у традиционалном маркетиншком миксу 4-P (Product – производ, Price – цена, Place – дистрибуција, Promotion – промоција): осмислити нове производе, правилно формирати њихову цену, а промоцију и место продаје изместити у дигитално окружење.

Купус − једна студија случаја

У опису једне имагинарне стидије случаја послужићемо се купусом и радним насловом: Идући ка профиту − пут купуса од примарног пољопривредног производа до корисничког искуства.

Купус се убраја у најјефтиније поврће. Док је једино место за директну продају купуса некада била зелена пијаца, главице су се могле купити у три варијанте: на кило, у малом и у великом џаку. Зарада продавца била је скромна.

Развојем тржишне свести, временом се почело радити на „брендирању” купуса: црвени, зелени, футошки, српски мелез, органски, безглутенски, вегански… само су неки епитети којима се повећава профитна стопа на купусу.

Он се сада и пере, сецка, ренда и кисели за урбане домаћине и домаћице који не желе да се тиме баве у свом домаћинству. На тај начин се примарни производ (commodity) који се купује на џак претвара у робни бренд који има своје име, амбалажу, својства и порекло. И, наравно, далеко већу јединичну цену.

Али, како год да га упакујемо и колико год да се потрудимо, ми и даље продајемо само купус, чак и када продајемо од њега припремљену укисељену купус салату или расол.

За пун тржишни успех оличен у максималној профитној стопи, произвођач мора да од купуса (или било ког другог пољопривредног производа) направи − корисничко искуство.

Веб-сајт који буди чула

На почетној страници сајта једног пољопривредног газдинства у Бељини, у градској општини Барајево, неће вас дочекати ни купус нити било који њихов производ, већ фотографија раздрагане деце која вам желе добродошлицу код „Рођака са села”.

Веб-презентација је пуна примамљивих слика свежег, сезонског и органски гајеног воћа и поврћа, као и готових производа од њих: пекмеза, џемова, сокова, готових јела и других делиција.

Интуитивни мени омогућава брзо тражење и налажење артикала које можете поручити, платити картицом и примити путем доставне службе на кућну адресу.

Међутим, у маркетиншком смислу, ништа од наведеног није у примарном фокусу. Фокус чине две изјаве: Циљ нам је да произведемо здраву храну коју ћемо пре свега јести ми, наша деца, па онда да то понудимо и другима, Проведите цео дан код Рођака − после обилног ручка и дремања у хладовини, деца могу да посете оближњу ергелу коња…. И за крај (парафразирамо): У повратку, напуните гепек ђаконијама као некада када сте ишли у посету својим рођацима са села.

И док као посетилац (сајта) маштате о љуљушкању у лежаљци препуног стомака, опијени сеоским ваздухом, може вам се десити да баците поглед на цене које… плене пажњу.

Зашто су цене формиране на високом нивоу? Зато што „Рођаци са села” не продају ни купус ни мусаку од тиквица нити џем од кајсија већ искуство − доживљај и радост што сте појели нешто гајено без хормона, пестицида и адитива, домаће и породично.

Зато је „рођачки” млади купус, на пример, неколико пута скупљи од оног из маркета. Он је од робе, захваљујући веб-презентацији и дигиталној промоцији, постао део корисничког (потрошачког) искуства које се многоструко скупље наплаћује од продаје било којег производа.

Млекомап и млекомат − продаја без посредника

Периодични проблеми на нашем тржишту у дистрибуцији конзумног млека навели су људе да поставе себи неколико питања:

Да ли ће снабдевање млеком увек бити стабилно и континурано?
Какав је квалитет млека у малопродајним ланцима?
Зашто се дешава да домаће млекаре не желе да откупе млеко од произвођача па га они морају просипати?
Ко на млеку „скида кајмак” и на чију штету?

Као одговор на „млечне дубиозе”, неки млади иноватори су се у последње време пробили својим пројектима, од којих можемо да издвојимо Млекомап и Млекомат.

Идеја да локалног снабдевача свежим млеком тражимо преко екрана мобилног телефона са укљученом геолокацијом, односно да бели напитак купујемо на самоуслужном аутомату за старије генерације је вероватно нешто између гротеске и бласфемије. Али, то је управо суштина реформе деценијама старог и неефикасног модела пословања.

Суштински, иницијатори пројеката ослушнули су стање на тржишту и потребе купаца. Тржишна ситуација захтева дисинтермедијацију (уклањање посредника) где год је она могућа, а потреба купаца је да имају квалитетан, лако доступан производ по прихватљивој цени.

Скраћивање пута од њиве до трпезе

Исто што важи за млеко, може се применити на многе примарне пољопривредне производе. Не само што је технички и економски изводљиво да из најближег аутомата на који ће нас веб-сајт или апликација упутити купујемо јабуке, спелту или домаћи сок од зове, дигитална решења представљају моћан алат за промоцију, маркетинг и удруживање (агрегацију) понуде индивидуалних газдинстава.

Онлајн алати: сајт у власништву произвођача, веб-продавница на њему, налози на друштвеним мрежама и мобилне апликације на овај начин редефинишу суштину производа који се продају, омогућавају приуштиво брендирање, поспешују пласман робе вишег степена обраде, повећавају профитну маргину (mark-up, RVC), укидају посреднике који не доносе додатну вредност и доприносе већем задовољству купаца.

Не заборавимо да брендирање подразумева континуиран рад на грађењу идентитета понуђача, у шта се убрајају не само производи, већ и сви остали елементи пословања који долазе у додир са тржиштем и купцима: од натписа на амбалажи, преко оних на доставним возилима и униформама запослених, па до дигиталних канала представљања. Тако и сајт регистрован на српском .rs или .срб домену постаје део домаће (и домаћинске) приче и средство препознавања географског порекла производа када се он извози ван Србије.

Узимајући све у обзир, решење за напредак српске пољопривреде (бар у једном добром делу) не лежи ни у једном потезу колосалне величине, већ у стотинама и хиљадама микро пословних иницијатива којима се, помоћу алата за е-пословање, враћамо почетној премиси тржишне економије − задовољењу потреба купаца.

pitajte.rs вебинар: LinkedIn, отварање пословне странице и врсте објава

Последње издање pitajte.rs вебинара у овој години премијерно je приказано у среду, 06. децембра у 20 часова. Тема о којој смо говорили је LinkedIn, како да отворите пословну страницу на овој платформи и какве врсте објава најбоље пролазе.

Овај вебинар је одржала Соња Јововић, оснивач Profy Multi Media агенције, и кроз практичне примере је спровела гледаоце како да корак по корак дођу до квалитетнне LinkedIn пословне странице.

Соња Јововић је власница Profy Multi Меdia, агенције за оглашавање и едукацију у коришћењу алата за оглашавање на интернету основане 2016. године.

Успешно држи радионице коришћења Аds алата у ПК Београда, Forum Media, Impact Hub-у и активно ради на едукацији тржишта о значају и могућностима оглашавања на Google Аds платформама.

Током вебинара добили смо одговоре на многа питања, а између осталих и на следећа:

– Који је значај LinkedIn пословне странице

– Како правилно отворити пословну страницу

– Зашто је значајна oптимизација

– Које врсте објава постоје

Jош пуно корисних савета релевантних за ваше пословање очекује вас на РНИДС-овом Јутјуб каналу.

Радознали врабац: Персонализоване књиге за клинце и клинцезе

„Нека ваше дете буде главни јунак приче” – тако гласи лајтмотив бренда Радознали врабац, који се бави израдом персонализованих књига за малишане. Иза читаве приче стоје Тијана и Срђан Миркајловић, који су посао покренули са идејом да наше малишане, наше „врапчиће” подстакну на машту и да им развију љубав према књигама и читању, док успут усвајају васпитне и моралне поруке које саме књиге са собом доносе. Данас, након четири године постојања Радозналог врапца, брачни пар Миркајловић је продао преко 140.000 персонализованих књига за децу и не намерава да се заустави.

Када и како се родила идеја за Радозналог врапца?

Тијана Миркајловић: Било је то почетком 2019. године, када сам постала тетка и желела да братанцу Виктору подарим савршен поклон, који ће му остати успомена за цео живот. И шта сам урадила? Села сам и написала причу о томе како је он дошао на свет и то илустровала. Мало је рећи да су сви били одушевљени.

Како се то поклопило са мојим завршетком студија психологије, помислила сам да би то могла бити сјајна бизнис идеја. Пошто ништа нисам знала о покретању бизниса, окупила сам тим – породицу и пријатеље, који су ми помогли око спровођења идеје у дело, а с временом су сви они постали и пословни партнери.

Ко чини ту „осовину” Радозналог врапца?

Срђан Миркајловић: Поред супруге Тијане, која се бави писањем, ја, као дипломирани фоновац, задужен сам за програмирање. Ана Миркајловић, моја сестра, а Тијанина некадашња колегиница са студија психологије, и данас заова, ради на илустрацијама.

Стефан Милић, који је био бренд менаџер у фирми Sport Vision и консултант у фирми PwC, и Никола Шурлан, који је имао стаж у Техноманији и Филип Морису, представљају саветнике помоћу којих смо донели добре пословне одлуке и поставили здраве темеље.

Чиме се данас бави Радознали врабац?

Тијана Миркајловић: Бавимо се израдом персонализованих књига за децу, која постају главни јунаци својим именом и ликом. Књиге су написане здруженим снагама филолога и психолога, тако да поруке које оне носе су психолошке, васпитне и моралне. Дете се потом кроз ту персонализацију идентификује са својим ликом и лакше усваја те поуке, што је чак и научно доказано. Читав концепт су аминовали психотерапеути Зоран Миливојевић и Дарка Крсмановић, који имају прегршт искуства у раду са малишанима.

У коначници, желели смо да наше књиге буду васпитног, забавног и едукативног карактера, и верујем да смо у томе успели.

Сваки почетак је тежак. Како сте дошли до првих клијената?

Тијана Миркајловић: Најпре смо сели и направили бизнис план. Кад смо њега сковали, прешли смо на израду сајта и прве три књиге: „Новогодишња авантура”, „Свет осећања” и “Лепо сањам”. Пошто је читава замисао била да искључиво продајемо путем сајта, почели смо да улажемо у дигитални маркетинг и тако смо долазили до клијената.

Истини за вољу, имали смо и велику срећу у виду наших сарадника јер без њихових стручних савета Радознали врабац не би толико порастао – након четири године послује на чак осам тржишта.

Који је највећи пословни изазов са којим сте се суочили?

Тијана Миркајловић: То је дефинитивно штампање књига. Колико год је нас петоро имало знања и искуства из разноразних области, нико од нас се није сусретао са самом производњом. Искрено, ми смо у читав овај подухват ушли са идејом да се бавимо креативним делом, а да производњу препустимо штампарији.

Убрзо смо схватили да је таква поставка ствари осуђена на пропаст. Једноставно, никако нисмо могли да наиђемо на разумевање штампарија. Да, испрва смо имали мали тираж, али истовремено нико није веровао у наш потенцијал. Па се због тога дешавало да производна цена буде у рангу продајне.

Стога, одлучили смо да преузмемо ствари у своје руке и почнемо сами да штампамо књиге, што се испоставило као пун погодак јер смо имали бољу контролу над квалитетом. Кренули смо са једним штампачем, а данас имамо машине које су најбоље на тржишту за дигиталну штампу.

У коначници, уз квалитет садржаја, то нам је био главни приоритет, а то потврђују и десетине и десетине хиљада клијената, када узму неку нашу књигу у руке.

С временом се тим ширио. Колико је било изазовно наћи праве људе?

Срђан Миркајловић: Веома изазовно. Испрва нисмо имали потребу да ангажујемо додатну радну снагу јер смо све постизали сами. Међутим, посао се развијао и, миц по миц, нисмо више стизали да стварамо нови садржај и да се бавимо оперативним делом.

Зато смо нешто тик пре короне ангажовали две особе. Срећа у читавој тој пандемији и несрећи била је да се продаја производа обављала путем интернета, па цела ситуација и није оставила већег трага. Прве позиције које смо попунили биле су у сегменту корисничке подршке и производње. Како је посао растао, појачавали смо се у департману илустрације и маркетинга.

Што се тиче одабира људи, нама је одувек најважније било да се та особа уклопи у тим и да дели нашу визију, а што се тиче знања – ми га имамо у прстима и верујемо да можемо да помогнемо свакоме да савлада било какву препреку на коју наиђе на радном месту.

Колико књига имате у понуди и за које све узрасте?

Тијана Миркајловић: Тренутно имамо 11 књига и неколико у изради које би требале да изађу почетком 2024. године. Када је реч о узрасту, за децу до 3 године имамо књигу „Лепо сањам”, која детету демонстрира рутине пред спавање, као што је клопање вечере, купање, прање зубића, облачење пиџаме, итд. Истовремено, те књиге су намењене томе да родитељи и деца проведу квалитетно време заједно и додатно се зближе.

Са друге стране, за децу од 4 до 7 година, на пример, имамо књигу „Свет осећања”, која их учи емотивној писмености. Рецимо, књиге за ђаке прваке се баве усвајањем правила, самопоуздањем и храброшћу.

Како изгледају кораци прављења књиге на сајту?

Тијана Миркајловић: За почетак, клијент има увид у комплетан садржај књига, где су објашњене поруке које се усвајају путем ње и за који су узраст. Када изабере жељену књигу, следи уписивање имена детета. Наредни корак је прављење аватара детета, где се бира боја косе и очију, фризура.

Напослетку, постоји могућност да клијент дода фотографију детета, као и посвету. То није обавезно, али заиста је фин детаљ који чини књигу трајном успоменом. Треба напоменути да је читав процес персонализације бесплатан.

Колико се чека на персонализовану књигу?

Срђан Миркајловић: Ако говоримо о Србији, рок испоруке је од 3 до 7 радних дана. У случају да се ради о иностранству, односно иностраним тржиштима на којима послујемо, онда је то до 10 радних дана.

Знате ли можда колико сте до сада одштампали књига?

Тијана Миркајловић: Готово засигурно преко 140.000. У то убрајамо и књиге које су одштампане за инострана тржишта, где смо извршили „пробој”. Дакле, поред Србије, послујемо још и у Босни и Херцеговини, Хрватској, Румунији, Бугарској, Чешкој, Словачкој и Пољској. Такође, планирамо да до краја 2023. године радимо и за немачко тржиште. Иначе, садржај књига је исти као и код нас – само је преведен на матерњи језик тог тржишта и за свако тржиште имамо засебан сајт.

Да ли је замисао одувек била да ово буде физички производ?

Тијана Миркајловић: Апсолутно. Зато што желимо да понудимо алтернативу дигиталним садржајима и да деца заволе папирно издање књиге. Мислим да смо у томе донекле и успели зато што се малишани одушеве када их узму у руке и на полеђини виде своје фотографије.

Срђан Миркајловић: Да, времена се мењају и није да се ми залажемо за то да дете не треба да има било какав контакт с телефоном и рачунаром, али просто верујемо да, уз књигу, оно има много веће шансе да развије машту и заволи читање.

Какви су вам планови за даље?

Тијана Миркајловић: Имамо разне идеје, што за нова тржишта, што за нове производе. Треба напоменути да имамо и други бренд и компанију, Љубав у корицама, које смо покренули у јануару 2022. године. Реч је исто о персонализованим књигама, али за одрасле. Иницијална идеја је била да оне буду за заљубљене и парове у браку, али с временом смо их проширили и на друге односе: између сестара, другарица, кума, итд.

Срђан Миркајловић: Као и код Радозналог врапца, и овде постоји могућност персонализације. Заправо, ово је идеалан персонализовани поклон, а то је нешто са чиме имамо искуства на претек. Сам циљ овог бренда и јесте да се добро позиционира у персонализованом премиум гифт сегменту, где заиста желимо да дамо неку вредност кроз наше производе.

Посао сте организовали тако да се ваш сајт налази у центру свега. Зашто сте одабрали .rs домен?

Срђан Миркајловић: Мимо чињенице да је бизнис покренут у Србији, као неко из техничке струке, увелико сам знао да Гугл, као претраживач, много више вреднује .rs домен од .com. Такође, захваљујући партнеру Стефану, нисам се „залуђивао” са другим доменима, што је својствено нама програмерима након мало тестирања.

Што се тиче сајтова за друга тржишта, за разлику од неких наших конкурената, све смо прилагодили тржишту на којем наступамо: од садржаја до домена. Та пракса се показала као премија, што и сами резултати показују.

Шта су UTM тагови и зашто их треба користити

Када људи раде исте или сличне послове на дневној бази, почињу да подразумевају да сви знају алате које они користе и бенефите који се њиховим коришћењем добијају.
С обзиром на то да често долазимо у ситуацију да је потребно да појаснимо шта су UTM тагови, како се праве и за шта служе, одлучили смо да напишемо кратко упутство и објашњење.

Шта су UTM тагови?

UTM је скраћеница од Urchin Tracking Module.

Urchin је фирма од које је Google 2005. купио програм за анализу веб-статистике од којег је настала данашња Goolge аналитика.

UTM тагове или линкове користимо како бисмо обогатили информације које се шаљу у аналитику која је повезана са сајтом, у циљу бољег разумевања извора саобраћаја који долази на сајт.

Како се праве UTM линкови?

Google у својој библиотеци у центру за помоћ има и алат URL Builder, помоћу којег ћете лако направити UTM линк који ћете користити за идентификацију саобраћаја који долази на ваш сајт користећи алате за аналитику као што је GA4.

Четири поља су обавезна:

✳ URL вашег сајта, који може да буде и одређена/конкретна страница

✳ Извор или source саобраћаја: име претраживача Google, Bing, Yandex newsletter сервис преко којег пуштате кампање, друштвена мрежа на којој објављујете, итд.

✳ Врста саобраћаја тј. medium, који долази са извора тј. source, на пример: плаћени или органски саобраћај, за кампање може да буде информација да ли је банер или текстуални оглас, имејл, итд.

✳ Име кампање тј. campaign, на пример: летња распродаја, sitelink, послати купон, итд.

Да би аналитике могле правилно да ишчитавају source и medium, предлажемо вам да испратите упутства које нам је Google дао, а можете их наћи на овом линку.

Како изгледа готов UTM

Када попуните сва поља, обавезна и она која су вам важна за конкретан URL, на крају формулара ћете добити формиран линк који треба да ископирате и поставите где сте планирали (newsletter, друштвена мрежа, коментар, итд.)

Уколико вам је потребно да линк буде краћи, кликните на shorten link и бићете преусмерени на сервис за скраћивање линкова Bitly.

На сервису Bitly можете да направите налог или да се пријавите преко Google или Microsoft налога.

Где све можете да искористите UTM

Најчешћа примена UTM тагова је у праћењу учинковитости маркетиншких активности како би се направила најбоља стратегија за даља улагања.

Уколико делите нечији линк и ставите UTM таг, омогућићете ауторима садржаја који сте поделили да у својој аналитици имају информацију одакле је саобраћај дошао. Колеге и аутор ће бити пријатно изненађени.

Беклинкови (Backlinks)

Сви знају да је рад на подизању позиције сајта на претрагама дуг и скуп процес.

Једна од SEO стратегија је и грађење мреже беклинкова, где је неопходно укључити UTM тагове уколико желимо да испратимо учинковитост беклинк кампања.

Уколико немамо додатне информације, знаћемо са ког сајта је саобраћај дошао, али не и који је тачно пи-ар или нејтив (native) текст био заслужан.

QR кодови
QR кодови су веома заступљени у праћењу маркетиншких активности, како онлајн тако и офлајн.

Коришћење UTM кодова у QR кодовима аналитици омогућава да испрати са којег извора и са које тачно објаве или рекламног материјала је саобраћај дошао на сајт.

Добре праксе

Без обзира да ли сте мала фирма са једним или двоје запослених који све раде или сте велика фирма/корпорација која има продају, маркетинг и финансије, добро је имати попис UTM линкова на једном месту.

Најобичнија Ексел табела је довољна да све буде прегледно.

Google порески заступник у Србији

Оглашавање на платформи Google Ads најчешће се плаћа картицом за интернет плаћања.

Свако плаћање мора да буде пропраћено и одговарајућим документом.

Проблем који се на терену догађа јесте да књиговође фирми које плаћају оглашавање на Гугловим платформама нису сигурни да ли је документ који се формира у Google Ads налогу довољан да би се књижио трошак који се направи преко пословне картице.

У комуникацији са пореском управом, добили смо одговор да је у Закону о ПДВ-у, у члану 42, прописано које су то обавезне ставке на рачуну.

Уколико се пажљиво прочита, нигде у члану 42 није наведено да документ мора да се зове рачун, тако да смо од пореске управе добили одговор да је документ који се формира у Google Ads налогу подобан за књижење.

Објашњење у вези са књижењем Гугл рачуна које смо добили од књиговођа јесте следеће:

„Приликом књижења Гугл рачуна, као и свих рачуна нерезидента за услугу (осим ауторске накнаде, накнаде за истраживање, ревизорске и рачуноводствене услуге где се обрачунава и плаћа порез по одбитку) радимо интерни обрачун ПДВ од 20% са правом одбитка (значи и излазни и улазни ПДВ).”

Гугл порески пуномоћник у Србији

Клијенти тј. њихове књиговође често траже да порески заступник за Гугл у Србији изда рачун за утрошен износ за Гугл огласе.

Овде настаје забуна јер се мисли да постоји само један Гугл.

У потрази за правим одговором за књиговође наших клијената, дошли смо до Deloitte Advisory d.o.o., од којих се очекује да издају рачун за Google Ads потрошњу, и од њих смо добили следећи одговор и објашњење:

***

Након провере са одговорним лицима из Google Cloud EMEA Limited и Google Commerce Limited, чији смо порески пуномоћници, добили смо одговор да услуге Google ADS и Google ADWORDS нису пружене од стране наведених лица, већ од лица Google Ireland Limited (GIL), чији нисмо порески пуномоћник.

С тим у вези, желели бисмо да напоменемо да, у том случају, Deloitte d.o.o. није у обавези да изда рачуне за Google ADS и Google ADWORDS услуге.

Надамо се да ово разјашњава случај и захваљујемо на показаном стрпљењу и разумевању.

Како скинути документ о плаћеним износима

У Google Ads налогу документ о наплаћеним износима у току целе године моћи ћете да преузмете после петог радног дана у месецу, за претходни месец.

Надамо се да смо вам решили недоумицу у вези са рачуном за Google Ads плаћања.

Желимо вам пуно успеха у оглашавању!

Индустријске револуције у будућности могу бити само технолошке

Домен: blink-blink.co.rs

Датум прве регистрације: 23. 5. 2008.

Статус: Активан

Саговорница: Драгана Пешић Левић, оснивач, Blink PR & Event Agency

Како сте се одлучили да Ваш примарни домен буде са .co.rs екстензијом?

Марта давне 2008. године почела је регистрација првих .rs домена, па смо за Блинк, који је као агенција регистрован у мају те године, одмах регистровали .co.rs домен водећи се аналогијом да ће фирме углавном, као наследника .co.yu, регистровати .co.rs. Након истека прве године регистрације, придодали смо и .rs и оба домена су до данас у потпуној функцији.

Да ли је Ваше претходно искуство у ИТ свету утицало на одлуке у вези са присуством фирме на интернету?

Имала сам срећу да сам читав свој радни век провела у ИТ индустрији, почев од ИТ асоцијације у којој смо се бавили организацијом стручних скупова, преко ИЦТ медија, магазина „Mikro PC World”, до рада на позицији маркетинг менаџера у компанији „BC Procesor”, која је била дистрибутер ИТ опреме.

Свест о томе да је присуство на интернету важно за пословање имала сам много раније него што сам основала своју фирму, те је логично било да смо већ у првим данима након регистрације фирме кренули са израдом сајта. Бизнис који не можете пронаћи на Гуглу, не постоји – важило је тада, колико важи и данас.

Да ли би требало да национални домен буде први избор за српске компаније?

Као консултант за односе са медијима Регистра националног интернет домена Србије, заједно са колегама сам била на „првој борбеној линији” при едукацији тржишта о томе да за сајт, чији је садржај намењен корисницима из Србије, треба бирати национални домен, а не .com, .org или .net.

Године су прошле док нас нису „озбиљно” схватили, а потврду о тој тврдњи смо добили на једном од Дана интернет домена Србије, где је представник компаније Гугл објаснио да они дају приоритет сајтовима на .rs домену у локалној претрази на српском језику.

Данас је реткост видети да компанија из Србије региструје .com домен, што сматрамо нашим великим успехом.

Које бисте промене у пословању издвојили као битне од 2008. до данас?

Од 2008. до данас, пословање у Србији доживело је значајне промене, посебно у области интернет пословања. Почетком тог периода, Блинк сајт, као уосталом и сајтови других компанија, служили су углавном као информативни канали о производима и услугама. Међутим, кључне промене су се десиле са развојем технологије и променом тржишних навика.

На интернет сцени су се велике буре дешавале сваке друге, треће године, а ми смо се мењали како бисмо унапредили своје пословање, опстали и успели.

Појава друштвених мрежа изнедрила је потребу да бизниси буду активни не само на сајту већ и на другим каналима комуникације; раст мобилног интернета и пораст употребе паметних уређаја диктирали су да сајтове прилагодимо новим форматима; увођење cloud технологија омогућило нам је да ефикасније управљамо подацима; појаве е-трговине, blockchain технологије, НФТ-ова и вештачке интелигенције представљају шансу, односно могућност да ускоро понудимо персонализована искуства својим корисницима, у складу са њиховим преференцијама.

Како је сам сајт пратио промене на тржишту?

Блинк сајт је доживео четири редизајна у складу са свим овим променама. Са сајта су углавном стизали упити клијената из иностранства за које смо реализовали пројекте у земљи, а препоруке задовољних домаћих клијената су доносиле нове послове са компанијама и организацијама из Србије.

С временом смо проширили листу клијената, тим стално запослених и број екстерних сарадника. Иза нас је преко 500 организованих стручних скупова, конференција и семинара, стотине ПР кампања пружених државним установама, компанијама из комерцијалног сектора и невладиним организацијама.

У анализи коју смо скоро радили утврдили смо да је за клијенте у кампањама остварено преко 15.000 објава у медијима, вредности око 12 милиона евра, и да се досегнуло до 2,1 милијарде људи. То све не би било могуће остварити без сајта, адекватног укупног присуства на интернету и нових медија.

Можемо да будемо задовољни постигнутим, али да бисмо наставили боље, морамо да се припремимо за оно што нам тек долази.

А долази нам…?

Свака од ових технолошких промена које су се десиле до сада имала је специфичан утицај на компаније које граде онлајн присуство у Србији. Пред нама је још једна велика бура која ће нам донети тектонске промене какве нисмо видели деценијама, а тичу се промене Гугл механизама претраге, што ће се посредно одразити и на Блинк сајт.

Наиме, након суђења на ком је Гугл проглашен монополистом јер фаворизује своје резултате, биће промењен начин на који добијамо резултате претраге. Ово ће значити да ћемо ускоро, без обзира на то што смо се сви трудили да имамо што оптимизованије сајтове, писати белешке (notes) које ће давати више информација о нашем пословању на самом претраживачу, без одласка на наш сајт.

У једно сам сигурна – „индустријске” револуције у будућности могу бити само технолошке и на интернету – тако да ми настављамо у истом маниру, прилагођавајући се свему новом што нам долази, јер не прилагођавати се, значи (не)стати.

Интервју: Значај финансијског планирања

У децембарском издању domen.rs интервјуа гост нам је Александар Поповић, финансијски консултант, а тема о којој говоримо је значај финансијског планирања.

Александар Поповић је дипломирани економиста са дипломом Економског факултета Универзитета у Београду, на ком је и магистрирао.

Поседује дводеценијско искуство у области корпоративног управљања, финансија, пореза и рачуноводства. Током каријере радио је и био на руководећим позицијама од малих правних лица, консултантских фирми, непрофитних организација (РНИДС) до великих, међународних корпорација.

У овом интервјуу Александар нам је дао одговоре на следећа питања:

1. Како да се не преинвестирамо?

2. Који су проблеми најочигледнији код обртних средстава?

3. Колико често треба ићи у банку?

4. Колико новца би требало држати на рачунима?

5. Зашто треба улагати у бизнис, а не у неке друге алтернативе као што су берза, некретнине и друге?

Не пропустите да чујете одговоре на ова кључна питања за ваше пословање.

1. Како да се не преинвестирамо?

Тако што водимо рачуна да се не заносимо почетним успесима у нашем бизнису. У пориву наших предузетника, људи који су покретали сопствене бизнисе, је да, како мало оснажи пословање, ето клијената, ето неких новаца, па прво нас некако води: хајде да ангажујемо средства да набавимо или неку некретнину, или неки пословни простор, седиште, магацин итд. Шта је заправо јако битно? Сагледати све факторе за и против, видети, процесом планирања, каква су нам нека будућа очекивана новчана кретања и, оно што је препорука – увек прво издвојите новчана средства за финансирање ваших обртних средстава. За финансирање потраживања од купаца, за финансирање залиха, а нарочито с почетка вашег бизниса који креће да расте јако брзо, немојте себе доводити у ситуацију да се занесете па да морате после да деинвестирате оно што сте инвестирали. Тај капитал с почетка бизниса који улажете у трајна средства, у стална средства вам је, заправо, заробљен капитал. Како бизнис расте, не ваљају ни претеране стопе раста, инвестирајте у обртна средства која су подршка расту вашег бизниса, а како се бизнис стабилизује и праћење вашег бизниса, тако полагано крените да издвајате средства за финансирање сталних средстава. Али, неким редоследом, од најважнијих. Ако се бавите производњом, то треба да буде нека машина, ако сте у ИТ-у то су неки сервери, рачунарска опрема итд. И увек водите рачуна, да ли вам је јефтинија опција да нешто делегирате, да ли вам је јефтиније да ви купите, рецимо, неки камион или вам је јефтиније да ангажујете од људи који се тиме баве као примарним послом кроз неку cost benefit анализу. Дакле, не мора да то буде нека најозбиљнија анализа, али увек можемо ставити неколико фактора за и против једне и друге опције на неки најобичнији лист папира.

2. Поменуо си обртна средства. Који су проблеми најочигледнији код обртних средстава?

Што их, некад, занемаримо. Ми хоћемо да развијамо, рецимо, продају и идемо са неким бизнис планом. Тај бизнис план предочавамо менаџменту, власнику, или неким финансијским институцијама. Јако често људи добро гађају оно што им је потребно, и опет се враћам на ову тему из првог питања – основна средства. Она су некад заиста неопходна, нарочито за производне организације, али јако често занемаримо онај фактор – е колико нама треба потраживања да имамо у просеку, колико нама залиха треба да ми подржимо наше пословање. Јако често умемо да упаднемо у процес борбе са неликвидношћу зато што нисмо сагледали колико нама фали тих, ако ћемо на овом нашем језику, осим capex-а, колико нам треба opex-а да подржимо неко наше пословање. Значи добро владање потраживањима, добро владање залихама, а наравно, на другој страни, да видимо како да то исфинансирамо ако нешто пребацимо на добављаче у границама могућег, наравно.

3. Колико често треба ићи у банку?

Није тема овде да ли треба ићи или не али, уколико смо у неким ситуацијама принуђени да идемо на позајмице од банака, ми и ту треба да имамо неки план. Опет се ту враћамо на тај значај финансијског планирања, да видимо која су нам средства потребна за неки подухват, неку инвестицију, одакле их можемо генерисати, а уколико не можемо из сопствених средстава, морамо позвонити на нека врата. Оно што јако често срећем као проблем је што се људи касно сете тога, кад догори. Радио сам једном преглед неког кредитног портфолија код неког клијента и питао сам зашто ви нисте отишли код зеленаша да се задужите него код банака, зашто? Зато што се људи јако често сете, у недостатку процеса адекватног финансијског планирања, да оду у ,,минут“ до 12. Тада ни услови нису исти уколико ви морате нешто хитно набавити и не гледају вас као равноправног саговроника. Дакле, јако је препоручљиво да урадимо следеће – имати неки план. Не мора то да буде нека ултра прецизна финансијска анализа или да будете неки економски маг, али хајде да видимо шта ми можемо добити на наш текући рачун наредних 3-6 месеци, који су нам неки трошкови. Сви сигурно знамо, отприлике, на бази промета, колики ће нам бити ПДВ, колике су нам плате запослених, када морамо платити добављачима, а онда можемо рећи банци: Добар дан, ово су неки наши пројектовани приливи и одливи и очекујем, како сада ствари стоје, да бих могао да вам се обратим за кредит за трајна обртна средства за 4-5 месеци, хајде дајте ми неко предодобрење и шта бих могао да билансно поправим да бих био што бољи кандидат за неки добар банкарски производ. Али, благовремено. Другачији су услови, другачије вас гледају и лакше вама, него оно – ево га петак, а у понедељак треба да исплатим плате, зови банку.

4. Колико новца би требало да држимо на рачунима?

Довољно, али не превише. Сад, и рекао сам нешто и нисам рекао. Различити су мотиви, различите су побуде за држање новца на рачуну вас као привредног друштва. Трансакцијски је (могу да платим свим добављачима, запосленима и слично) мотив сигурности, хоћу мирно да спавам и трећи мотив нам је шпекулантски, али не у негативном смислу него у смислу – хоћу да имам довољно новаца ако би ми се, рецимо, указала потреба да набавим неку непоретност која је испод цене или слично. Зашто не треба држати много новца? Зато што новац не треба да стоји на рачунима него да буде пуштен у неки производни пословни циклус. Новац није неограничена категорија. Новац, да ли из сопствених или позајмљених средстава, колико год да га имамо, има идеју да осим да донесе профит, има и другу основу да се што брже окреће кроз организацију. Значи, да ја са једним динаром који имам, могу да направим 5-6 пословних циклуса, а не 3-4. Колико је то, зависи од афинитета власника. Када су мале фирме, власник и менаџер су практично једно те исто. Значи у складу са афинитетима да покријемо оно што смо планирали да морамо имати као неки гап уз неку маргину додатног ризика за неке непредвиђене околности.

5. Зашто треба улагати у бизнис, а не у неке друге алтернативе као што су берза, некретнине и слично?

Не можемо све гледати кроз оне финансијске показатеље. Када причам са неким пријатељима често ми кажу: ја да сам гледао оне твоје рацио бројеве и оно тамо што рачунаш, никада ја бизнис не бих покренуо. Бизнис се покреће од људи који нису као ја. Ја сам више неко ко је ту да пружи неку одговарајућу подршку, а људи који су предузетнички оријентисани, они на њух покрећу бизнис на основу неке идеје коју су сложили у глави, али у неком тренутку треба већ неке ствари да баце на папир па да виде да ли ће остати у бизнису, ићи у неки други бизнис или је можда повољније да уложе у нешто друго. На бази чега ја то радим? Да занемаримо онај фактор емотивне везаности за неки бизнис који сам градио и стварао и развијао као мало дете, као мало воде на длану, то вам је неки показатељ приноса на уложена средства. Ја могу врло прецизно израчунати принос на уложена средства и од мог бизниса, постоје ту неки показатељи принос на капитал, и упоредити их са другим опцијама. Отприлике могу знати, ако улажем у некретнине – купићу стан, локал или слично, знам када одбијем неке трошкове редовног одржавања, пореза и слично, колики ја принос могу добити од некретнине. Или, спреман сам да уложим новце на берзу, помирићу се 10 година да те новце нећу користити, такође могу прилично прецизно добити податак који ја принос са берза могу добити. Кажем, ако изолујемо фактор емотивне везаности за наше бизнис чедо, онда гледамо тај принос на капитал и на основу тога рационално доносимо одлуку да ли ћемо остати у бизнису, ући у неки други бизнис или, евентуално, нажалост, изаћи из бизниса уколико није довољно профитабилан за наше апетите ка профитабилности.

Будућност онлајн трговине је на Јутјубу

Која платформа је најбоља за развој е-трговине питање је које мучи велики број предузетника и компанија у дигиталном добу, пошто се ситуација рапидно мења из године у годину.

Ком ли се царству приклонити?

Таман смо сви направили Фејсбук страницу, кад оно – Инстаграм постаде „главни баја” и сви напустише Фејс. ОК, сада градимо Инстаграм – постављај лепе слике, тражи лајк, прави наградне игре за follow, кад не лези враже, ево га Тикток…

Већ видим сиротог предузетника како од муке чупа оно мало косе што му је остало на глави и плачним гласом креће да кука гледајући у слике Марка Закерберга и Елона Маска, које држи изнад рачунара уместо иконе.

Нажалост, од кукања нема вајде, већ морамо „учити, учити и само учити”, како је то давно рекао друг Лењин. У пракси то значи да треба бирати своје битке и фокусирати се на оно што доноси профит. Пажљиви посматрачи ће приметити да горе нигде нисам поменуо Јутјуб, а за то постоји добар разлог.

Јутјуб до сада није био доживљен као мрежа која директно доводи до продаје неких производа, већ више као место где људима нудите информације, па ако се њима то свиди и баш им треба, онда ће можда отићи на твој сајт да нешто купе. Тако је било до сада!

Јутјуб куповина (YouTube Shopping)

Успех продаје путем Тиктока у Кини је изненадио свет. Милиони инфлуенсера су непрестано уживо стримовали пошто су били затворени у својим кућама. Онлајн куповина се преселила са сајтова на Тикток, где су људи гледали представљање разних производа, њихово тестирање и на крају мишљење особа којима су веровали. Овај талас је сада толико велики да у Кини имате на стотине огромних хала које су подељене на боксове и где стотине младих свакодневно седе и продају разне производе знатижељнима, који прате њихове стримове.

Гугл и Јутјуб, познати као компаније које су изузетно креативне, били су инспирисани овом ситуацијом, те су имплементирали (безочно прекопирали) одређене ствари на своју платформу. И тако смо добили могућност интегрисане куповине путем Јутјуба.

Тренутно је у току пилот програм који је обухватио прилично велики број земаља где можете повезати вашу продавницу на Шопифај платформи са вашим каналом (или можда нечијим другим), уколико сте у Јутјуб партнер програму или уколико сте монетизовали канал. Након што повежете продавницу, појавиће се нови прозор (new tab) на вашој почетној страници (home page), а добићете и могућност да производе означите у вашим видео-клиповима.

У праски то значи да ви, власник, можете током отпремања клипа, или током преноса уживо, да „тагујете” неки производ из своје колекције, а ја, гледалац, могу да га купим не прекидајући гледање клипа или преноса.

Такође, у аналитици добијате могућност да пратите све факторе у вези са продајом, као што је број импресија повезаних с вашим производом, број кликова, куповина и тако даље. Слична је ситуација и са преносом уживо, где је могуће таговати већи број производа, што је и логично.

„Значи, сад и Јутјуб морам да правим?”

Да, наравно да морате! Шта сте мислили, да ће вам Елон Маск услишити молбе? Развијање Јутјуб канала сада више није тако тешко као некада. Пре свега, на интернету постоји јако велики број савета и садржаја који ће вам помоћи у томе. А пошто већ морате да правите видео-клипове за Инстаграм и Тикток, исти садржај можете убацити на Јутјуб у shorts формату, пошто и у њима можете да тагујете производ. Али ако вам је преко главе грађење налога на друштвеним мрежама, можете дати неком каналу дозволу да се повеже на вашу Шопифај продавницу. На тај начин ћете и ви и креатор тачно знати које је производе он продао и колико новца треба да му исплатите.

Тренутни пилот програм омогућава да у Америци купите производ директно са Јутјуба, док у свим осталим земљама, када кликнете на плаћање, бивате послати на сајт. Што се тиче подржаних платформи, за сада ту могућност у понуди има само Шопифај, као и низ неких мањих сервиса који значе више гејмерима или млађој популацији која их користи.

„Ма ово нема шансе да ради у Србији!”

Ако ваша примарна циљна група која вас гледа није у Србији, ово је сјајна вест за вас. Гледаоци из Србије још увек не могу да виде одељак shop и тако ће бити још неко време. Са друге стране, ако вас гледају странци (или имате канал на енглеском, или вас прате из иностранства) ова опција ће вам дати могућност да директно продајете своје или туђе производе и на тај начин остварите још један приход. Сви јутјубери који се баве рецензијама производа (техника, козметика, опрема за кућу, камповање итд.) сада могу исте те производе и директно продавати, без икаквих проблема. На крају крајева, можете направити сопствени merch и њега на овај начин пласирати вашим пратиоцима.

Јутјуб шопинг сигурно неће у следећих неколико година постати доминантан канал продаје на интернету, али судећи по успеху Тиктока, ово је будућност онлајн куповине. Главно питање јесте – да ли сте ВИ спремни за ту будућност?