Budućnost digitalnih usluga u EU: O predlozima Evropske komisije

FacebookTwitterLinkedinEmail
28/12/2020
digitalne usluge i digitalno tržiše EU

Evropska komisija je, 15. decembra 2020. godine, utvrdila Predlog uredbe o jedinstvenom tržištu za digitalne usluge i Predlog uredbe o kontestabilnim i pravičnim tržištima u digitalnom sektoru (nadalje: Predlog uredbe EU o digitalnim uslugama i Predlog uredbe EU o digitalnim tržištima). Ova dva propisa će, ukoliko budu usvojena, znatno izmeniti pravni okvir u kojem će poslovati internet kompanije, uvodeći više konkurencije na digitalnim tržištima, veću transparentnost u radu onlajn platformi i jačajući prava korisnika usluga na internetu. Predloženo je da nova pravila budu usvojena u obliku uredbe, što znači da ćemo imati jedinstvena pravila za sve države članice Evropske unije. Do sada su evropski propisi u ovoj oblasti uglavnom bili usvajani u obliku direktiva (npr. Direktiva EU o elektronskoj trgovini iz 2000. godine), što je podrazumevalo usaglašavanje nacionalnih propisa sa odredbama direktive i kao rezultat imalo dvadeset sedam sličnih ali ne sasvim istih pravnih režima. Šta zapravo predlaže Evropska komisija u vezi sa digitalnim uslugama i tržištima?

Predlog uredbe EU o digitalnim uslugama

Predlogom uredbe o digitalnim uslugama (koji je poznat i pod skraćenim engleskim nazivom Digital Services Act) zadržavaju se postojeće i uvode neke nove obaveze internet posrednika. Polazeći od odredaba važeće Direktive EU o elektronskoj trgovini, predlaže se da pružaoci usluga informacionog društva ne odgovaraju za sadržaj čiji prenos nisu inicirali, niti su informaciju tokom prenosa menjali. Pružaoci usluga informacionog društva i dalje neće odgovarati za sadržaj koji postavljaju korisnici ukoliko nisu znali da je on nezakonit i ukoliko su ga uklonili ili mu onemogućili pristup čim su za to saznali (složenija pravila pak postoje u vezi sa autorskim delima i propisana su Direktivom EU o autorskom pravu na jedinstvenom digitalnom tržištu). Izričito se navodi da internet posrednici nemaju obavezu opšteg nadzora nad internet saobraćajem, što donekle otklanja opasnost od narušavanja privatnosti na internetu. Internet posrednici će imati obavezu da uklone nezakonit sadržaj na zahtev nacionalnog suda ili organa uprave, a biće uspostavljen i sistem koordinatora za digitalne usluge, čiji zadatak će biti da, bez odlaganja, primerak takve sudske ili administrativne odluke dostave koordinatorima u drugim državama članicama EU. Internet posrednici će biti dužni da, na zahtev nacionalnog suda ili organa uprave, dostave tražene informacije o određenom korisniku usluge, u skladu sa pravom EU.

Internet posrednici biće dužni da odrede osobu za kontakt radi neposredne i nesmetane komunikacije (elektronskim putem) sa organima država članica, Evropskom komisijom i Evropskim odborom za digitalne usluge. Internet posrednici koji nemaju svoje sedište u Evropskoj uniji, ali pružaju svoje usluge na njenoj teritoriji, biće obavezni da odrede svog predstavnika u jednoj od država članica u kojoj pružaju svoje usluge. Internet posrednici biće dužni da makar jedanput godišnje objave podroban izveštaj o svim izmenama sadržaja koje su preduzeli u prethodnom periodu. Taj izveštaj moraće da sadrži podatke o tome ko je naložio izmenu/uklanjanje sadržaja, kao i u kom roku je postupljeno po zahtevu.

Pružaoci usluge hostinga, uključujući onlajn platforme, biće dužni da uspostave jednostavan mehanizam elektronske prijave nezakonitog sadržaja. Pružalac usluge hostinga imaće obavezu da obavesti korisnika usluge o uklanjanju spornog sadržaja ili onemogućavanju pristupa spornom sadržaju najkasnije u trenutku uklanjanja/onemogućavanja pristupa. Odluka pružaoca usluge hostinga mora biti obrazložena i sadržati pouku o pravnom leku (interni žalbeni postupak, alternativni način rešavanja sporova ili sudski postupak). Predlaže se da onlajn platforme hitno postupaju po prijavama za uklanjanje sadržaja koje podnose sertifikovane organizacije (engl. trusted flaggers). Najzad, ukoliko operatori onlajn platformi saznaju za informacije koje ukazuju na to da će biti izvršeno, da je izvršeno ili da je u toku izvršenje teškog krivičnog dela kojim se ugrožava život ili bezbednost lica, dužni su da o tome obaveste nadležne organe država članica.

Za operatore velikih onlajn platformi – a to su one platforme koje imaju preko 45 miliona korisnika – predviđaju se dodatne obaveze transparentnosti i procene rizika. Na primer, velike onlajn platforme biće dužne da uspostave repozitorijum onlajn reklamnih poruka, u kojem će biti dostupne informacije o oglašivaču, sadržaju oglasa, periodu dostupnosti oglasa, broju korisnika kojima je oglas prikazan i načinu na koji su adresati oglasa odabrani. Ove informacije će biti javno dostupne, uz poštovanje svih mera zaštite podataka o ličnosti, u periodu od godinu dana od dana kada je oglas poslednji put saopšten.

Predlog uredbe EU o digitalnim tržištima

Predlog uredbe EU o digitalnim tržištima (koji je poznat i pod skraćenim engleskim nazivom Digital Markets Act) ima za cilj uvođenje više konkurencije u onlajn poslovanju. Evropska komisija ovim predlogom targetira pre svega one kompanije koje pružaju ključne internet usluge, kao što su onlajn trgovina, pretraživanje interneta, društvene mreže, platforme za razmenu video-zapisa, usluge računarstva na klaudu, usluge onlajn oglašavanja... Reč je, dakle, o kompanijama koje predstavljaju svojevrsna čvorišta na internetu (engl. gatekeepers). Uredba će se primenjivati na one kompanije koje kumulativno ispunjavaju sledeća tri uslova:

  • imaju značajan uticaj na unutrašnje tržište EU;
  • predstavljaju značajnu sponu između privrednika i „običnih“ korisnika interneta;
  • imaju stabilno i dugotrajno poslovanje.

Kako bi se lakše utvrdilo da li kompanija ispunjava navedene uslove, uvode se određeni kvantitativni kriterijumi (npr. kompanija mora imati više od 45 miliona aktivnih krajnjih korisnika mesečno u EU, kao i više od 10.000 aktivnih poslovnih korisnika godišnje u EU).

Kompanije za koje Evropska komisija utvrdi da ispunjavaju navedena tri uslova moraće da u svom poslovanju ispune čitav niz obaveza propisanih Uredbom, kao i da se pridržavaju određenih ograničenja. Na primer, kompanije neće smeti da rangiraju sopstvenu ponudu iznad ponude konkurenata na sopstvenim platformama. Takođe, kompanije neće smeti da koriste podatke poslovnih korisnika koji nisu javno dostupni kako bi se takmičile sa njima na povezanim tržištima. Neće biti dopušteno onemogućavanje brisanja preinstaliranih aplikacija na uređajima. U slučaju da kompanija ne poštuje ove i druge obaveze propisane Uredbom, Evropska komisija će moći da utvrdi povredu i izrekne novčanu kaznu u visini do 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda.

Šta sledi?

Predlozi Evropske komisije bi drastično mogli pogoditi pre svega američke kompanije koje posluju na teritoriji Evropske unije (Gugl, Amazon, Fejsbuk, Epl, Majkrosoft). Obe uredbe tek treba da budu usvojene u redovnom zakonodavnom postupku koji podrazumeva podelu nadležnosti između Saveta Evropske unije i Evropskog parlamenta. Sledi, dakle, period lobiranja u kome predložena pravila mogu biti izmenjena.

FacebookTwitterLinkedinEmail