Pojedini korisnici interneta sigurno su na nekim veb-sajtovima primetili oznaku CC – Creative Commons. Šta su uopšte CC licence i kakve su posledice njihovog korišćenja?
Creative Commons je jedan od pokreta koji artikulišu izvestan otpor prema tradicionalnom autorskom pravu, smatrajući da se autorskim pravom stvara oskudica javnih dobara. Izraz Creative Commons bi se, naime, mogao prevesti kao kreativno javno dobro. Ova tenzija između „klasičnog“ autorskog prava i Creative Commons ideologije često se pogrešno tumači tako što se SS licenca predstavlja kao potpuna negacija autorskog prava. Naprotiv, reč je o načinu vršenja autorskog prava, osmišljenog upravo na osnovu pravila „tradicionalnog“ autorskog prava. Pored Creative Commons organizacije, postoje i drugi pokreti koji u manjoj ili većoj meri izražavaju rezervisanost prema uobičajenom načinu vršenja autorskog prava u digitalnom okruženju. To su, na primer, Free Software Foundation, Electronic Frontier Foundation ili Open Source Initiative.
Osnivač i svojevrsni ideolog organizacije Creative Commons je profesor prava Lorens Lesig (Lawrence Lessig). Cilj ove organizacije jeste da promoviše usvajanje kulture slobodnog deljenja, korišćenja i prerade autorskih dela. To se postiže omogućavanjem autorima da na jednostavan način daju generalnu dozvolu za besplatno korišćenje svojih autorskih dela, pod određenim uslovima. Za davanje ovakve generalne dozvole mogu posebno biti zainteresovani oni koji smatraju da je prihod koji proističe iz autorskopravne zaštite (autorski honorar) irelevantan za njihov opšti ekonomski položaj. Takvim autorima se omogućava da odaberu odgovarajući tipski ugovor o ustupanju imovinskopravnih ovlašćenja za određene oblike korišćenja dela. Ti tipski ugovori se nazivaju ugovorima o CC licenci. Svako delo koje se nalazi pod režimom SS licence je označeno simbolom odgovarajućeg tipa licence (vid. tabelu).
Postoje četiri osnovna elementa SS licence. Prvi element je prisutan u svim tipovima licence i sastoji se od obaveze sticaoca licence da poštuje ličnopravna ovlašćenja autora na priznanje autorstva i na naznačenje imena autora (engl. attribution). Drugi element se odnosi na pravo sticaoca SS licence da načini derivativno (izvedeno) delo, uz obavezu da to delo prepusti javnosti na korišćenje pod onim uslovima koji važe za izvorno delo (engl. derivative works / share alike). Treći element se odnosi na obavezu sticaoca licence da koristi delo samo za nekomercijalne svrhe (engl. non-commercial use). Četvrti element sastoji se u zabrani sticaocu SS licence da stvara i koristi derivativno delo (engl. no derivative works). Kombinacijom ova četiri elementa nastalo je šest osnovnih tipova SS licence. Povrh toga, SS licence su sačinjene u formi digitalnog koda, koji softveri i veb-pretraživači mogu da razumeju. Taj kod omogućava mašinsku čitljivost licence i tako olakšava nalaženje autorskog dela licenciranog Creative Commons licencom na internetu.
Neki uočeni nedostaci ovih licenci
SS licence su sve prisutnije na internetu. Na primer, većina tekstova i fotografija na „Vikipediji“ nalazi se u režimu CC-BY-SA licence, dok je sadržaj na sajtu Evropske komisije moguće koristiti pod uslovima CC-BY licence. Međutim, SS licence imaju i određene nedostatke. Najpre, sistem CC licenci osmišljen je pre svega za licenciranje muzičkih, književnih i filmskih dela i ne preporučuje se za računarske programe. I sama Creative Commons organizacija preporučuje da se za računarske programe koriste druge alternativne licence (npr. licence Free Software Foundation). Takođe, treba imati u vidu da su SS licence osmišljene u američkom autorskom pravu. Pošto je važenje autorskog prava teritorijalno, SS licence se moraju prilagoditi pravilima domaćeg autorskog prava. To je zadatak lokalnih Creative Commons organizacija i on nije nimalo lak. Nadalje, prilikom korišćenja SS licenci ne treba zaboraviti na činjenicu da zakon ne dopušta promet ličnopravnih ovlašćenja autora. Ovo pravilo nije prepreka ugovaranju Creative Commons licenci, ali sticaoci licence uvek moraju biti svesni postojanja ličnopravnih ovlašćenja autora kada koriste njihova licencirana dela. U suprotnom može doći do povrede autorskog prava. Najzad, u praksi se mogu javiti i problemi u vezi sa opozivom date licence. Naime, jednom data Creative Commons licenca se ne može kasnije u potpunosti opozvati. Autor ili nosilac autorskog prava se može predomisliti i prekinuti stavljanje u promet primeraka svog autorskog dela, ali savesni korisnici koji pribave primerke njegovog dela i dalje te primerke mogu slobodno koristiti.
Ne zaboravite - izbor je na autoru
Svrha Creative Commons licenci jeste da omoguće svakom autoru da na jednostavan, a pravno valjan način da generalnu dozvolu za slobodno korišćenje svog autorskog dela, uz postavljanje određenih ograničenja ili bez njih. Jedna tako data generalna dozvola važi za sve zainteresovane korisnike nezavisno od njihovog broja, tako da nema potrebe da se sa svakim korisnikom posebno ugovara korišćenje autorskog dela. Međutim, ne žele svi autori da daju takvu generalnu dozvolu. Na primer, tekst koji ste upravo pročitali nije u režimu Creative Commons licence. Zabranjeno je njegovo preuzimanje i prerada bez saglasnosti autora.
