Да ли исказујем ПДВ када иностраном клијенту фактуришем услуге?

Да ли ћете приказивати (зарачунавати) ПДВ на издатим рачунима за услуге које сте пружили купцима зависи пре свега од тога да ли сте у систему ПДВ-а:

• Фирме у систему ПДВ-а, по правилу, у излазним рачунима обрачунавају ПДВ по стопи од 20%, ређе 10%;
• Фирме које нису у ПДВ-у не приказују ПДВ на рачунима које издају.

Ако сте у систему ПДВ-а, ни тада нећете у сваком рачуну за услуге бити дужни да искажете ПДВ. Наиме, уколико је ваш купац инострана фирма или физичко лице, у великом броју случајева нећете на рачуну приказати ПДВ. Зашто је то тако?

Законом о ПДВ-у, у члану 3, дефинисано је да су предмет ПДВ-а промет добара и услуга у земљи и увоз добара. Из овога можемо закључити да промет ван Републике Србије није предмет опорезивања ПДВ-ом.

Када имамо две фирме чија су седишта у Републици Србији, јасно је да се између њих одвија промет у земљи, па нема дилеме да је овај промет опорезив ПДВ-ом.

Међутим, када се у игру уведу страна правна и физичка лица, ситуација се компликује. Уколико домаћа фирма врши услуге програмирања за страно лице, где настаје овај промет? Да ли је то промет у Републици Србији или у иностранству? Можемо интуитивно донети закључак да се услуга пружа у Србији ако програмер физички седи за радним столом и ради у Србији. Али шта ако програмер ради remote (на даљину) – на опреми налогодавца у иностранству?

Улогу да уреди ову област и дефинише где се сматра да је нека услуга пружена (без обзира на то где се та услуга физички пружа) има члан 12 Закона о ПДВ-у.

Члан 12 одређује где је место промета одређене услуге.

Ако је, према правилима члана 12, место промета услуге Република Србија – у фактури треба приказати ПДВ. Ако је, према правилима члана 12, место промета иностранство, у фактурама не треба исказивати ПДВ, већ додати напомену да ПДВ није обрачунат у складу са чланом 3 и чланом 12 Закона о ПДВ-у.

Члан 12 је врло обиман и комплексан. Садржи два општа правила и бројне изузетке.

Опште правило наведено је у ставовима 4 и 5, који гласе:

Ако се промет услуга врши пореском обвезнику, местом промета услуга сматра се место у којем прималац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши сталној пословној јединици која се не налази у месту у којем прималац услуга има седиште, односно место у којем прималац услуга има пребивалиште или боравиште.

Ако се промет услуга врши лицу које није порески обвезник, местом промета услуга сматра се место у којем пружалац услуга има седиште или сталну пословну јединицу ако се промет услуга врши из сталне пословне јединице која се не налази у месту у којем пружалац услуга има седиште, односно место у којем пружалац услуга има пребивалиште или боравиште.

Ови ставови практично упућују на то да услуге пружене физичком лицу из иностранства фактуришете са ПДВ-ом, а услуге пружене страним правним лицима и предузетницима без ПДВ-а.

Од овога постоје бројни изузеци, побројани у истом члану.

На пример, ако страном физичком лицу фактуришете услуге саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга, као и преводилаца за услуге превођења, укључујући и превођење у писаном облику – такође ћете фактурисати без ПДВ-а (изузетак од општег правила да се услуге физичким лицима фактуришу са ПДВ-ом).

Исто важи и за услуге пружене електронским путем. Под овим услугама подразумевају се услуге које су пружене посредством интернета или електронске мреже, чије је пружање аутоматизовано уз минимално људско ангажовање и које не би било могуће без постојања информационе технологије, а нарочито:

• испорука веб-страна, чување и одржавање веб-страна;
• испорука програма и њихово ажурирање, даљинско одржавање програма и рачунарске опреме;
• испорука слика, текстова, и информација и омогућавање приступа базама података, као и архивирања база података;
• испорука аудио и видео записа, као и испорука игара, укључујући и игре на срећу;
• испорука политичких, културних, уметничких, спортских, научних, образовних и забавних емисија и догађаја, у току или након снимања;
• услуге из области учења на даљину.

Можемо закључити да се услуге саветника, инжењера, адвоката, ревизора и сличних услуга, као и преводилаца за услуге превођења, укључујући и превођење у писаном облику, као и услуге пружене електронским путем, иностраним купцима фактуришу без обрачуна ПДВ-а.

Ако су купци фирме (правна лица и предузетници) тада нас на то упућује опште правило. У рачуну треба обавезно навести напомену:

ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12 став 4 Закона о порезу на додату вредност Републике Србије.

Ако су купци физичка лица, на то нас упућује посебан део члана 12, као изузетак од општег правила. У рачуну треба написати:

ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12 став 6 тачка 7) подтачка (3) Закона о порезу на додату вредност Републике Србије, ако фактуришемо услуге саветника, инжењера, ревизора и сличне горе побројане услуге.

Односно:

ПДВ није обрачунат у складу са чланом 12 став 6 тачка 7) подтачка (10) Закона о порезу на додату вредност Републике Србије, ако фактуришемо услуге пружене електронским путем.

За крај, напомињемо да услуге за које се сматра да је место промета иностранство, не улазе у промет који одређује моменат за обавезан улазак фирме у систем ПДВ-а. Овај лимит износи 8 милиона динара.

Другим речима, фирма која пружа услуге искључиво иностраним клијентима може да оствари и 20 милиона промета у 12 месеци. Ако је, према члану 12, место промета ових услуга иностранство, фирма није дужна да се пријави у систем ПДВ-a.